| вој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, |
| допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најј |
| , држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је |
| S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или |
| n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с |
| ре, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су |
| он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је т |
| ође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{ |
| ером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После |
| ти много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, |
| а једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћ |
| Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао |
| особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA |
| </p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном |
| остионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведр |
| за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се |
| S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати |
| е на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али в |
| ена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људс |
| је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се |
| знао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах за |
| едан мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знат |
| етну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свес |
| им је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да от |
| коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи. |
| а људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је не |
| p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје |
| и бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку |
| који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој госп |
| S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође |
| како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по вр |
| а, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и п |
| стим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад |
| ше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и |
| е издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, гос |
| <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а |
| о.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач по |
| велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После |
| ељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога прија |
| се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, |
| ити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} |
| заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове ж |
| угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безо |
| ио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>К |
| кара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекост |
| но вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а са |
| тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица посл |
| ивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада |
| де ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се |
| бљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан |
| и, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога |
| ла очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које |
| једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је но |
| е на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима с |
| , који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, кој |
| а растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се |
| орав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Ката |
| и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, п |
| војим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} |
| речистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста с |
| јити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Ка |
| атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста |
| од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљеви |
| упати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала |
| гла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са т |
| уских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако |
| не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да |
| адашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се о |
| кво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни < |
| се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{ |
| буђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати |
| !“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како д |
| ша.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се сам |
| .{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упре |
| н пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршен |
| мац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руко |
| амо онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудова |
| тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад у |
| аше, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} |
| џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, |
| адозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из к |
| ко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: |
| сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, |
| оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га |
| ктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ заг |
| >— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш т |
| најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било неш |
| , па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући с |
| } Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери! |
| имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектир |
| селу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово о |
| асиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече брига |
| ет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како с |
| беским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бес |
| им столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд му |
| о је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“. |
| напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић |
| „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам л |
| драв је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То |
| b n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда к |
| овек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... ниј |
| е:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> |
| ертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако |
| ду неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> |
| где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно |
| .{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочиј |
| акоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте |
| оме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она |
| је управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је го |
| аколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{ |
| Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{ |
| дине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон пр |
| на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном размета |
| тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу п |
| Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли ч |
| ско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и |
| е, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на |
| да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кад |
| ! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интер |
| те!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <fo |
| га стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S |
| о га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... она |
| мо слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек изл |
| анко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p |
| он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, д |
| у књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић |
| бац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ |
| Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима |
| ске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, пле |
| ушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод О |
| стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдит |
| ишћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном |
| а!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи |
| је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па |
| се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као |
| а бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} |
| ако се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје ра |
| улу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ниш |
| е и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаш |
| послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не др |
| за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} |
| неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> < |
| бично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику |
| ости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на зах |
| емогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила |
| ља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су п |
| верт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не |
| зео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... |
| .{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није св |
| и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — |
| уно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, |
| у-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај |
| олажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја.. |
| м!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p> |
| се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те |
| ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} |
| ма: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n |
| леда књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се |
| а их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите |
| то се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло рит |
| ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} |
| Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осред |
| о један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најда |
| стодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} П |
| title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — |
| — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју б |
| „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он |
| ње осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у цело |
| оме, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим јед |
| ођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA |
| оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатки |
| Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што т |
| а и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, о |
| у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручни |
| ора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки теж |
| ије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дува |
| колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до |
| :</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо сти |
| ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окрену |
| евет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отвар |
| њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш глав |
| и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, п |
| , и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом б |
| е од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмеш |
| га у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њој |
| клера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи. |
| се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна |
| тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо намет |
| .</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шип |
| раше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се ве |
| етао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија о |
| с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво по |
| , зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире |
| и да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ст |
| као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} |
| окљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљ |
| .{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајањ |
| спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим |
| аше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би о |
| се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му п |
| ако му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у њ |
| које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њ |
| о један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријат |
| већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с |
| Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Ст |
| марно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она |
| ам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовиц |
| аљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше с |
| {S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам саха |
| ло човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса ру |
| а вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће г |
| еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије профес |
| би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брз |
| <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бес |
| рироде сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<ti |
| кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи |
| ко му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе |
| ешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да по |
| и је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком |
| није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да |
| 91" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p |
| ома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога |
| њига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!< |
| одар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих |
| гљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га уну |
| шта крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p> |
| о, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мач |
| братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} |
| >Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поруч |
| штар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да с |
| >Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој |
| је се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} К |
| виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, |
| теа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ |
| то има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар |
| ти лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попусти |
| е, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још ј |
| ва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе |
| како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га ба |
| и стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде м |
| сти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи и |
| у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири |
| ја тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да |
| гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клу |
| о да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Јед |
| ти, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова д |
| !“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, тре |
| ати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— |
| аво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар В |
| бодније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под је |
| огласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурн |
| ћи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она ис |
| мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не |
| {S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као ш |
| отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као |
| засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што ње |
| а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отворен |
| гачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се |
| p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p> |
| ом по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра |
| убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све |
| ђе прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како |
| ро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред |
| ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то о |
| те каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капу |
| читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на |
| на, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он н |
| рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Млад |
| е удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „З |
| т напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену |
| имо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу |
| је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник по |
| скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: |
| бре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак д |
| Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој |
| руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да |
| ах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, |
| и да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> < |
| {S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из н |
| {S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломље |
| воме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није м |
| нину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обу |
| ла.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, |
| м платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант. |
| је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва по |
| тва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од в |
| ст о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бист |
| вић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај |
| кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмовач |
| а курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за М |
| тац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, ка |
| </p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шт |
| о речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Ката |
| аја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворе |
| вога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведе |
| анко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одош |
| пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута |
| з малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и па |
| унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен |
| слука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Корес |
| и у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасполож |
| руштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завра |
| „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, |
| то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би треб |
| е освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео гов |
| ке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко с |
| тају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по с |
| ац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпат |
| Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} |
| адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и |
| о некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с то |
| тко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му |
| ако мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, исп |
| иљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригади |
| а, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Мо |
| велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На |
| аву.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их |
| чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, |
| не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не ти |
| <pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чи |
| у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једн |
| роле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од три |
| ло живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свр |
| у и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже за |
| лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота |
| и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видит |
| и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма. |
| се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државн |
| ог професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Ч |
| не — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам вра |
| азвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет |
| бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!< |
| се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сп |
| е вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе рома |
| у сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толик |
| значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне |
| не.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљ |
| на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он |
| ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господ |
| професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри... |
| и:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, гос |
| рисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с п |
| еше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога |
| а, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те |
| могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу |
| жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њој |
| ње и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Н |
| није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он з |
| ме роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та с |
| дан прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад ве |
| рци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од св |
| , он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то |
| а, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно |
| аше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајн |
| ак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасв |
| ма Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу преско |
| екад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико |
| де, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући кре |
| Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми |
| зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао |
| „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну а |
| ве тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, |
| , ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехоти |
| е тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде |
| у падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинит |
| гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом п |
| љује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где |
| ет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и |
| му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је |
| а потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тог |
| и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако прип |
| што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! п |
| та она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе |
| м да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, ко |
| е мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га |
| >Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити б |
| ана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо |
| динама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању |
| И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири |
| а онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и жи |
| али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} |
| се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о |
| тионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у па |
| столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дер |
| о ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одгов |
| Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наив |
| о још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, који |
| а интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачи |
| анствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p |
| кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше |
| паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да |
| p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Ка |
| лавом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у ек |
| во руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда |
| и прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо |
| пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквир |
| одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе |
| е.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не б |
| Н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧА |
| говора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шум |
| е име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Н |
| подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на |
| ећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи |
| па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим |
| изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на |
| аву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање б |
| од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, |
| </p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага завис |
| аци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Пристави |
| сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озби |
| тра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађ |
| рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, |
| о не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова |
| ја, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати |
| гани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с ч |
| Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у |
| себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше |
| очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>П |
| век имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урође |
| ије, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види нов |
| вао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји |
| та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче п |
| астанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; зн |
| гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шп |
| чи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клуп |
| е црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у |
| ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо прист |
| предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стај |
| .{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али ве |
| ли не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од |
| ак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катани |
| ови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" / |
| шом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не |
| лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повученос |
| околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, |
| ности и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђен |
| <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је уш |
| ица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци |
| дговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да |
| које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио глав |
| ја с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву с |
| на мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове ку |
| ти се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кро |
| ужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и од |
| <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико |
| ст.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете |
| д где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим |
| з њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у вел |
| жем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, |
| на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција н |
| брте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожнош |
| , пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати |
| дједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>М |
| м срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити прав |
| о устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по па |
| акав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А о |
| н издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежно |
| спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, |
| растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на тем |
| хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном |
| рви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — К |
| овор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он п |
| /p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је з |
| не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превр |
| на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори |
| у разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је |
| ти се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде од |
| „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p |
| У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, нем |
| аљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њо |
| и срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> |
| тин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пре |
| тио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертер |
| орио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га се |
| S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S |
| е, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав |
| че, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} |
| рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет |
| пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди жив |
| <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ |
| о, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дуб |
| и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господи |
| душан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут сил |
| дао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало пораз |
| пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала |
| бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то с |
| ве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, |
| коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђи |
| њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би |
| елу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђ |
| дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви |
| од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч п |
| би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p |
| а!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да |
| лакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на креве |
| опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} |
| акленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Ср |
| ужењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман ј |
| шта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не по |
| , како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би |
| че поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће |
| излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљава |
| ај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером |
| а би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са жено |
| и поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после |
| и којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па он |
| о уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!. |
| кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али |
| била, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао.. |
| е, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет |
| и зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је св |
| <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} |
| кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су |
| убио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ.. |
| ите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p |
| само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он б |
| и као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како |
| !“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то |
| еде особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, к |
| а помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само |
| о да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све за |
| ко поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се |
| хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио |
| ојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да |
| пио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би |
| њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, |
| вешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и |
| !{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спо |
| !..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ до |
| крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да |
| сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раниј |
| език завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али |
| ојом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подје |
| е тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, |
| А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако |
| иле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје |
| за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би иза |
| да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити |
| тово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ јед |
| .. наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо у |
| приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и |
| „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, |
| исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S |
| ити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим |
| ајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у |
| зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини ј |
| рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздра |
| ју ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младе |
| ате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова |
| ао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљу |
| мо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S |
| броту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се б |
| .</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли |
| морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраш |
| Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић о |
| агодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле |
| и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S |
| а сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате |
| и он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би |
| .</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{ |
| учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири д |
| его што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да је |
| и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кора |
| акоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запит |
| > <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе забора |
| кићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот |
| коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад п |
| и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав ис |
| <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шали |
| чи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни реч |
| акако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и з |
| ка бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично з |
| двео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поузд |
| сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се |
| и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, |
| ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се |
| олико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml |
| к цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Зна |
| а, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у гра |
| ну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој |
| о по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се тол |
| е разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога ни |
| } То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку |
| ати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.< |
| p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђе |
| ?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо |
| е за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Верт |
| дар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} П |
| со било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адво |
| а из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само је |
| Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам пра |
| ат сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну |
| рло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он ј |
| верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је |
| тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда |
| ора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шп |
| дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Ја |
| њиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и он |
| шности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху м |
| афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво |
| — А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p |
| с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понавља |
| у се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без ж |
| ошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у |
| еним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и |
| p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замисл |
| сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе њег |
| бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав чове |
| о цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој ду |
| животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign |
| а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катан |
| е се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Мл |
| о пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаш |
| кова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одра |
| и свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ |
| ила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикрад |
| брва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи |
| „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче п |
| мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>На |
| тавиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предуз |
| Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — |
| S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се |
| у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да т |
| е он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бој |
| замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недић |
| на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био с |
| људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумет |
| бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, |
| радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обм |
| тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што |
| в сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима гла |
| ком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} |
| о, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</ |
| Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим |
| Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах су |
| езда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чист |
| е обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>С |
| > <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у ру |
| ико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномер |
| p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме |
| он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку буда |
| азима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима |
| ди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљу |
| ински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило |
| коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се |
| </p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{ |
| Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Чи |
| и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошу |
| авље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, |
| и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Кат |
| слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара њег |
| ости да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p |
| лада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу |
| ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задово |
| о Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} |
| но проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да |
| богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, |
| S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несре |
| итање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом ж |
| ат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection" |
| > <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам н |
| а једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих |
| <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође в |
| се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једи |
| тање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој ха |
| отава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опе |
| /p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз не |
| изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старог |
| разумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректа |
| е у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{ |
| е учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ |
| рију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у њег |
| з неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно |
| еном?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се |
| егод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, ко |
| слао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, дола |
| руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хте |
| и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт.. |
| итали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећ |
| које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фау |
| опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше |
| шка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он |
| сни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако рад |
| „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаш |
| га, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још |
| и. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се |
| >— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив чо |
| укава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на прв |
| p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не поз |
| није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Же |
| сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе тр |
| удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> < |
| ити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше о |
| некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно кл |
| ном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на том |
| да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ |
| сматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаш |
| его „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: ј |
| е викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и |
| p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- пр |
| рцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном сам |
| у дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једн |
| осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве |
| ећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога |
| же.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завеза |
| ово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! |
| p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, |
| о црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Зн |
| у ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као |
| му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; п |
| о на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, |
| енове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> < |
| сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" |
| ешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговор |
| ше ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може смет |
| кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на бр |
| Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку прелив |
| упне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто |
| пођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздра |
| га се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодуша |
| азумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— |
| таде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо |
| е и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, ка |
| p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало |
| коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару |
| ити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљ |
| о какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би па |
| те ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек |
| дити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што ј |
| ружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— |
| /p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и и |
| е на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.< |
| и рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку |
| бљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже са |
| ко је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи пол |
| адан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем ш |
| своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа ру |
| дараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер |
| Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> < |
| ејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на |
| и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасви |
| путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа п |
| ш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше |
| једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога |
| — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће н |
| изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок ње |
| ладен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није ника |
| ушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p> |
| да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји |
| да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бр |
| коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> |
| стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придрж |
| тила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим сто |
| {S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској |
| у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка |
| а сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{ |
| говори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам па |
| о!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ће |
| твори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му |
| рироди, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала п |
| сто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него об |
| коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао |
| у бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад |
| пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</ |
| адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џанда |
| иликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учи |
| поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> ста |
| обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p> |
| ву, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици по |
| S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је к |
| жаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на паме |
| бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа ил |
| ! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, ал |
| без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Д |
| <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све ж |
| оли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту |
| ављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни |
| ни, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно проша |
| ипомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му |
| равити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко |
| олим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице |
| , па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, го |
| <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{ |
| </p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара |
| са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> < |
| и се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа просто |
| сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви |
| у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет |
| н. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом |
| .{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављат |
| чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао са |
| рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року н |
| ви несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и |
| ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора |
| аже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени |
| а био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после |
| ом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ па |
| је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислим |
| обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по м |
| Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми д |
| е знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао к |
| ас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слаб |
| ро познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукл |
| p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што |
| ше!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бриш |
| чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја |
| кад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече д |
| ку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаж |
| били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на ва |
| ође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше |
| , ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог |
| онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драг |
| /p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!< |
| е, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже гла |
| м? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настад |
| оли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а |
| насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше ж |
| На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрс |
| побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ |
| >— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!< |
| горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отп |
| е виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину |
| и мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара |
| очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како |
| ти у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше ж |
| у и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи |
| му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико с |
| {S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћ |
| како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слобод |
| о си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба |
| ли управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непр |
| ако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту |
| јати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се |
| одина.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фам |
| г живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она |
| једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери евр |
| асвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— |
| ну Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је вољ |
| нко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спа |
| пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам ј |
| руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако |
| ва од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још |
| писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не |
| а!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> |
| не равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње реч |
| м досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се н |
| је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако |
| позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним т |
| ично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у |
| ку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Млад |
| а крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није п |
| се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на предста |
| несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни б |
| Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку рукова |
| бично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по п |
| едно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави |
| ожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад |
| ана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „покло |
| ија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} |
| тима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свира |
| одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, к |
| це, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и б |
| воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима о |
| е апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничк |
| о Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lan |
| аше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што |
| и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко д |
| паду, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ћ |
| заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се |
| сме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, |
| , писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито |
| игледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} С |
| о на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где г |
| ог које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао с |
| " /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више |
| р ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздиг |
| за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, |
| кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху кар |
| диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</ |
| су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало |
| че местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <ti |
| а с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, |
| икраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружај |
| е жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр. |
| ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана |
| {S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут |
| дића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од |
| азврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу |
| о је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила |
| после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаш |
| а путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке служ |
| а, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, ку |
| аиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" / |
| сти, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Д |
| збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер |
| p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — |
| и ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије |
| Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би |
| такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић |
| чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који с |
| тави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмет |
| од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им с |
| рвим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву слич |
| вај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се |
| као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> |
| па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, |
| зи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, иди |
| v> </front> <body> <pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за |
| Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам не |
| ици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, м |
| о, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, |
| “.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће |
| је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори |
| да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тич |
| Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што |
| тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.< |
| ећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зат |
| лоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: |
| ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар т |
| ријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо ниј |
| из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title |
| >, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што |
| хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који |
| оћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти |
| акву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у |
| {S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча с |
| суству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: |
| <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осет |
| ал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „ |
| ао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога |
| што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад |
| свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога |
| књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко п |
| за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не |
| ва деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој св |
| вор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катан |
| је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно беж |
| >“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски т |
| текарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би с |
| а, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља |
| ањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им приро |
| и је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је св |
| ај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити мога |
| — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> |
| <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја т |
| настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да н |
| стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један к |
| ло да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из сво |
| бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, н |
| нагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, |
| у, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега ис |
| ко сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“ |
| пет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето |
| далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна |
| необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав |
| ави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто |
| по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљаш |
| амо чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S |
| рести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао |
| анић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> < |
| , прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Кат |
| атаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојан |
| али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па |
| удљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му |
| мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех |
| злабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} |
| помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело прити |
| , пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за |
| Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко |
| крајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, |
| S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње |
| пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити |
| ти.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегаз |
| S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепа |
| — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова сти |
| година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добив |
| ете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, |
| ани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бо |
| што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима |
| лавном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што |
| ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се |
| апут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу |
| о пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мека |
| Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом. |
| ино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на |
| он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се д |
| /p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе |
| поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, |
| а, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с п |
| >У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре в |
| и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово |
| и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше |
| говор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао ов |
| би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође пу |
| ја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га изда |
| n><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве |
| куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Млад |
| д осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стази |
| чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубав |
| ако да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у |
| рити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да пово |
| спод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комеди |
| ећ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако |
| н састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајућ |
| ртом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за |
| <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, |
| обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, мет |
| Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бескона |
| е био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се у |
| ад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово |
| о писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се пос |
| в месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на дору |
| ешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, |
| } Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном |
| ловина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа р |
| могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко п |
| љски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махн |
| и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} |
| ше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— |
| о и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писм |
| S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три |
| а:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави |
| један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „м |
| нка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па |
| сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизт |
| је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ј |
| да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходни |
| , упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђа |
| н једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту |
| ква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Сва |
| досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напр |
| ју.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка |
| коме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у куп |
| ко се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беш |
| да, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она |
| то сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> < |
| е може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситу |
| срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је |
| а вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће би |
| е то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и с |
| крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} |
| час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише |
| о образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за |
| го и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њ |
| чка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и |
| а нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односи |
| се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне |
| адоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и к |
| p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после |
| е проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се св |
| S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, коли |
| под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају |
| .</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом с |
| испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега з |
| руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то |
| , није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Ја |
| метњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Ц |
| ао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замиш |
| /p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узе |
| ацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново |
| вно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта |
| >— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ћ |
| — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио о |
| шаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Мл |
| ренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћућ |
| ен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му из |
| њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица суд |
| тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прођ |
| напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву о |
| се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може |
| ику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, к |
| судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи |
| једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надал |
| ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Мар |
| шћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, за |
| а је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако пр |
| отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у |
| Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он н |
| м пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, ис |
| ма.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам |
| ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у з |
| купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезн |
| пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само |
| неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придава |
| клицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога |
| одине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча |
| авија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: |
| е, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам м |
| отребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би г |
| title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, т |
| знањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева и |
| е као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значај |
| нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче |
| леде и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити |
| Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао |
| верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог |
| е, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове за |
| кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој |
| свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше |
| еома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли |
| .{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламо |
| му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: св |
| а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују з |
| данпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. |
| p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} |
| астави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наиш |
| дно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог |
| аваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и |
| , шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти |
| исма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у |
| и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} |
| читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „ |
| е ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком |
| десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом с |
| } Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају |
| о осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, |
| замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} |
| нда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, |
| амералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезн |
| ако је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драг |
| ра“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио це |
| ић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се погл |
| ве живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да |
| ако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, |
| им „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен |
| ремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек |
| а поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — ре |
| упу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ к |
| Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста од |
| идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и |
| ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та |
| дује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Неди |
| осматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атл |
| ли, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше пор |
| сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћ |
| е, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвено |
| чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече проф |
| замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је |
| ошке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, |
| баш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим прич |
| а се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — |
| еташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше |
| ико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које |
| оњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на вр |
| и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја би |
| ако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лек |
| о.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше |
| естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Ма |
| Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књ |
| залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Ј |
| више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узи |
| огима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слаб |
| ље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде |
| жај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> < |
| анићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љу |
| {S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста |
| а чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљава |
| истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља |
| вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше |
| , у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и |
| смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се |
| у, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуц |
| ти и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! |
| p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш |
| атанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p> |
| ве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омо |
| ехани застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље. |
| S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте н |
| а се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, исп |
| диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му |
| јих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љ |
| и ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну |
| убље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не бе |
| разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година |
| че сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену |
| жда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада св |
| славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у |
| на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљив |
| рам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно |
| нство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — р |
| аза јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о док |
| . пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, у |
| гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови |
| . наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И с |
| /p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано с |
| век који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ |
| <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и |
| еде га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен и |
| сао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како |
| S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место |
| да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. |
| таше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се су |
| Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не |
| а, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут |
| ше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху |
| зно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на св |
| тени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, шт |
| иђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да |
| ет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како |
| {S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ з |
| м човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руко |
| што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нар |
| једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више |
| <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у |
| кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој |
| ене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што ј |
| ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод |
| ом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лиц |
| е односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> вез |
| терати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign |
| теа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одма |
| ром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <tit |
| ше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам ва |
| сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа на |
| што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше |
| аркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, оби |
| и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм |
| руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем |
| рло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лу |
| м отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје д |
| рзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко |
| оље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{ |
| сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звижд |
| промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишава |
| >Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ход |
| ећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри ли |
| нић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.< |
| отребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="s |
| меташе мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пол |
| /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катан |
| ва Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао |
| и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погл |
| каке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{ |
| форт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се |
| анко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, |
| им, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче! |
| ти.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се |
| већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поруч |
| — Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, ал |
| , док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не прилича |
| ао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце њег |
| о лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан д |
| атанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држ |
| ловица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати |
| ост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов п |
| гама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова ч |
| ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити |
| велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га нека |
| ли „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којо |
| нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном о |
| И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се л |
| то што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер мо |
| а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало |
| ви, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла поте |
| убави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, в |
| шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и ма |
| ве Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се |
| Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче |
| крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје хода |
| <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње |
| и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То |
| >— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су |
| ом приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли об |
| ењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуш |
| раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио коле |
| решенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе раз |
| у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако |
| е, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу |
| атке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше |
| он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како |
| Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама |
| се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један |
| који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње |
| ма, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа п |
| ден настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Ло |
| к, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме ка |
| пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад по |
| ам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој при |
| — Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онд |
| а мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кре |
| је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме |
| ти га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи. |
| а Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу |
| ну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једно |
| је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој |
| , који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него |
| говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у |
| ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајно |
| о; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држа |
| ога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том |
| ти равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на др |
| апће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда |
| ла, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у |
| ндишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с ост |
| е обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба чи |
| да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која м |
| капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду с |
| сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако |
| боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хте |
| е него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вер |
| .{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуд |
| е с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и прид |
| Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била... |
| о, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, |
| једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тре |
| што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувач |
| S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Мла |
| у? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова |
| </p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она оти |
| радова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде д |
| пу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера |
| о: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при |
| , да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше |
| испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Н |
| — Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да с |
| ећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше |
| ите се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том прилик |
| ак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи |
| жење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Верте |
| еку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној ф |
| це сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, |
| о, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи |
| n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Ти |
| анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бој |
| не хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би рук |
| о... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... с |
| о би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би к |
| поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пр |
| ајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ра |
| у руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахн |
| еци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет |
| /p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} К |
| новој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао уста |
| и.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка |
| ручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а ве |
| да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S |
| клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мал |
| и хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане љ |
| нком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво поглед |
| у се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, ил |
| у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не |
| упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик п |
| једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова |
| о, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, в |
| евој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под н |
| и ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и зад |
| теде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безја |
| ити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> б |
| ушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за оч |
| дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се пр |
| а апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце |
| ликодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме |
| н — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... |
| </p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим су |
| има Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку ру |
| га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан |
| т беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у сво |
| једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и |
| ет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти |
| е не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стева |
| е чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разг |
| у.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, ф |
| га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, кр |
| {S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква |
| itle>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, ко |
| живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која |
| а га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским |
| даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раниј |
| чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше |
| н коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на |
| ао и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На по |
| <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сир |
| е скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљ |
| Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише |
| ештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метаниш |
| еном и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, |
| што сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, ниј |
| /p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој. |
| рвог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки кор |
| и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче |
| нић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено п |
| .{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, пр |
| апред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а |
| {S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, |
| и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено |
| на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиље |
| поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дер |
| пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се |
| ола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева маха |
| и, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи |
| тавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким |
| јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те |
| седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, |
| олазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „оз |
| цима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{ |
| се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, |
| прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, |
| фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлен |
| о прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „та |
| он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> |
| ло, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну дев |
| еко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што |
| говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гости |
| ак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога ј |
| тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он |
| </p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> < |
| опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, |
| пају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са шир |
| у липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног ве |
| е он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је с |
| н био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку |
| , већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, |
| г господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, д |
| детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског уст |
| даше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унут |
| даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен |
| о им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он |
| !{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и |
| брадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wa |
| аво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стра |
| здаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту. |
| S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се бој |
| ртајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{ |
| о неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: < |
| ког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли |
| ве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад зна |
| eign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; |
| е за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости |
| ровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим |
| денов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчи |
| ита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црн |
| алик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст |
| Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обр |
| сука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто |
| > <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, и |
| ије јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као |
| шама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Вас |
| интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође сам |
| оју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S |
| ибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији |
| рце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га М |
| ни.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изи |
| исао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и њег |
| ово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љуб |
| бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим пан |
| вуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у |
| у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</ |
| хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„ |
| м.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким |
| свим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, |
| ову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има р |
| е да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, к |
| ћаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> ра |
| руго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „у |
| p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат |
| д себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић |
| ву, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му с |
| парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу. |
| ићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, ш |
| ен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</ |
| окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и виш |
| јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јес |
| пала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>П |
| /p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p |
| ко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> |
| и га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат. |
| .{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: |
| услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" |
| како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у |
| .{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завр |
| рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из |
| још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају |
| ом поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто пол |
| е му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до |
| кође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не |
| се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а п |
| како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, к |
| упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" |
| јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Ви |
| такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кро |
| сти механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигу |
| уташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе. |
| вић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „ |
| истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Сам |
| свим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му ша |
| баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.< |
| ре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињск |
| оје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срди |
| иљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз |
| ојој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и |
| и се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о |
| , а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије. |
| вукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најго |
| о је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тр |
| сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и н |
| ају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је д |
| S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} |
| се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну |
| ње овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није б |
| псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводит |
| м речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила |
| ду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова о |
| це, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом брков |
| атрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам ме |
| аво толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном |
| ад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме |
| арима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око |
| гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталона |
| } Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице во |
| ут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подале |
| “, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као |
| } Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комот |
| ао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, |
| а вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све |
| некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на |
| се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио. |
| асно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом! |
| таде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте |
| ом млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао млад |
| жда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свак |
| бавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске |
| ћ би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар оди |
| срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к |
| јући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном |
| у:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну |
| ћ не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опре |
| бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чи |
| обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, т |
| е, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је |
| једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски |
| твом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку |
| S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољу |
| S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда |
| н, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, |
| и од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и жи |
| поветке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледа |
| ендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила п |
| је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стис |
| ену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из |
| једничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и |
| „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотогр |
| Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије |
| у.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један |
| уха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здр |
| његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она |
| Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столиц |
| моран, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачу |
| ђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на |
| бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се |
| мо зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све |
| изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом ж |
| резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а п |
| вори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је |
| говој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се |
| и, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковиц |
| а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у |
| p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава |
| је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, |
| путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p |
| Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и са |
| еза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жут |
| свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с ц |
| аше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крс |
| } Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, |
| ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви н |
| екао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш |
| нко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Же |
| на говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво |
| равио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ј |
| уке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта |
| сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али а |
| м окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! |
| м протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их |
| , написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Не |
| , после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу кој |
| н виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напосл |
| достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљев |
| ад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима |
| гу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је |
| су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p |
| > <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште |
| о дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела са |
| ам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако |
| алуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанк |
| , била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> |
| најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо о |
| пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и |
| апу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до |
| седаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код |
| к из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, чов |
| гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор |
| катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело |
| остионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху г |
| е блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред ме |
| се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувш |
| ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каж |
| есму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; |
| ворећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{ |
| .{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, з |
| пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} |
| х и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних г |
| /p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по па |
| нила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико |
| односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> < |
| еме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јан |
| олако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине! |
| ан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно |
| ек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет |
| али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он п |
| ебати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p |
| ијаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помиш |
| е он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за |
| Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих дво |
| е таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књи |
| гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју |
| ега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сам |
| росјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с г |
| :id="N3">Latinsko ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и див |
| , имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , |
| обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, |
| младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако ист |
| у.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, |
| ку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, |
| би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— |
| уч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се |
| у он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се преврто |
| бледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо п |
| бодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, ка |
| покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мис |
| само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега. |
| служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да гово |
| и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се т |
| бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку ру |
| n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се тр |
| празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да |
| ом држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па |
| иде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — |
| им огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а с |
| стово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, |
| — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху |
| ање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилн |
| е отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чуд |
| би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је |
| е очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толи |
| Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с |
| поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласк |
| огом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну |
| уштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај ње |
| се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно с |
| им крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; |
| мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укоп |
| м да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповет |
| , „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи |
| му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икакво |
| ом од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и пон |
| а и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| е Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше |
| довао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш т |
| шта, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Од |
| , <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити |
| је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће |
| овеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} |
| а.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хо |
| тиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Ма |
| анић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласни |
| е на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли |
| и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „ш |
| женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до оса |
| и да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи ј |
| ушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком |
| ало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" / |
| каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — |
| — Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младе |
| није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако |
| пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје |
| ад њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— |
| еметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, го |
| ет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, |
| ући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни |
| , што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Гото |
| ером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни по |
| адак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме |
| {S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један слада |
| и!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће о |
| ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено пр |
| ула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огње |
| .{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епите |
| арави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уостал |
| е чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је с |
| не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S |
| њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да |
| во чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању б |
| /p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <forei |
| нко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој гов |
| .{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равно |
| сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе |
| је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му г |
| </p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, |
| ако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад |
| 166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у с |
| ти се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да |
| Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше |
| а вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој |
| нски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поруч |
| ко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Ка |
| <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ам |
| муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да |
| звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управ |
| > <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљењ |
| ј соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састат |
| о, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њим |
| у.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с јед |
| па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне |
| ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћу |
| припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет |
| ше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} |
| ка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба. |
| чети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на |
| веку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да |
| о овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, са |
| а заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погоди |
| </p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену |
| стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које |
| д зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Мл |
| е веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комен |
| <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се |
| ријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба д |
| Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али М |
| је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и на |
| је никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Е |
| м и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Ка |
| бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да с |
| поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове послед |
| је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зра |
| врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде |
| исто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="18 |
| елико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе |
| аде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада |
| ао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глав |
| обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњев |
| крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} |
| пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стид |
| а на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на |
| овек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што |
| а бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне |
| змите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јан |
| оту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах |
| а изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија с |
| е тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} |
| н поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију о |
| овориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње |
| отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је нај |
| па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати. |
| на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити св |
| осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му |
| Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да на |
| ме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове |
| <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— |
| ћ, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> |
| то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њи |
| {S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, |
| оче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар к |
| а ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се с |
| чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> < |
| ати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да |
| идите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету |
| право није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућн |
| , кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к |
| есора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шт |
| да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с |
| на, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још дај |
| управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је гово |
| ц.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он |
| и, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно |
| аборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Ја |
| им, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па о |
| и туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, п |
| S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка шт |
| свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он та |
| оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „ |
| у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — |
| <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да с |
| зати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А |
| ик, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није о |
| аком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озб |
| — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на |
| се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад м |
| } Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види |
| :</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дат |
| приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, б |
| алуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме ј |
| јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, |
| га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у м |
| би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако н |
| аше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у нек |
| т му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учи |
| есрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његов |
| , молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадими |
| н пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило |
| , ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише |
| > <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— |
| како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то поку |
| х вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хт |
| м, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па отку |
| — Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а ов |
| е и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да |
| уст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауст |
| атељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега. |
| а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинац |
| нио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво |
| правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто т |
| том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он |
| иво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашт |
| тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које |
| а и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко оч |
| човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, ма |
| ну!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тра |
| а као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ |
| ента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећ |
| асности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> |
| азила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Ја |
| је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе |
| на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је |
| аним досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања с |
| хани, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак. |
| амо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино |
| и без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само |
| но осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је с |
| урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и к |
| искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увиј |
| еби.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да |
| презној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме п |
| ињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наић |
| же, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. |
| ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контрол |
| мести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпо |
| пага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књ |
| е ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак при |
| час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се ник |
| ијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише |
| више срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава |
| ани... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И та |
| с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком п |
| дности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S |
| ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена в |
| !{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекид |
| емаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик зав |
| : „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: |
| је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је ста |
| малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно |
| евет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} |
| лније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатс |
| це из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1 |
| да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога |
| већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме |
| ишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи пр |
| „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:< |
| , много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји с |
| баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по пр |
| тпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на је |
| е црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђ |
| ре његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до о |
| и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који |
| е жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљ |
| ело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>К |
| мити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад ј |
| чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: ч |
| равање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе |
| н не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јан |
| Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини |
| и се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе р |
| во с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је нек |
| >, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих |
| а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, н |
| дилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па |
| ишта не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од |
| ечи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћ |
| на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S |
| , гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> г |
| ен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разгово |
| ра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не |
| о загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обуз |
| е их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} |
| збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру по |
| расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по м |
| е он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> |
| p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко приста |
| при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим... |
| му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његов |
| а нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука |
| и?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков гов |
| хата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он трес |
| ећ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад |
| луп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, |
| еку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, не |
| он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито |
| } Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имат |
| и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда ти |
| } И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекн |
| ба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих |
| рошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишл |
| милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта |
| ести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му зд |
| ли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безнача |
| довали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и М |
| ме, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{ |
| очито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стад |
| говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе то |
| припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће |
| че гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њо |
| ић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде ре |
| Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>О |
| ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић |
| S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну ка |
| радимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и |
| дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ с |
| ја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чист |
| р да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице н |
| сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору проб |
| еч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, |
| тографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио |
| “, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један п |
| сма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручик |
| да.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.< |
| стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опрошт |
| у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње в |
| виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркан |
| , потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараш |
| изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким ствар |
| онуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у д |
| сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећава |
| њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се |
| почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке го |
| е.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, дет |
| амљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професо |
| о мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он и |
| </p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, м |
| раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је |
| увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купати |
| ва!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво |
| та.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p |
| S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар |
| бљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p |
| томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га т |
| ољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, т |
| комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и по |
| даше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му зна |
| штање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, |
| сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на љу |
| рчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <m |
| сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде |
| и боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, ј |
| говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, н |
| ечи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нех |
| д тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с т |
| е саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што |
| штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у ми |
| покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, как |
| ејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зо |
| повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и у |
| м коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <not |
| уши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <p |
| пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури г |
| чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати |
| е измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљи |
| ј Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим ца |
| свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом |
| е тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично |
| аст“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари |
| ом: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, |
| јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом за |
| с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и с |
| а о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и с |
| а мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберт |
| тети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и |
| мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— |
| ам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним |
| итао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је |
| } Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васи |
| даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га ум |
| ни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко |
| — Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, |
| те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да м |
| ивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на |
| учик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци. |
| оверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стан |
| о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да бру |
| па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да бр |
| n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавност |
| ашно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао |
| , шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он он |
| један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад |
| ему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се о |
| м, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, |
| шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим |
| } Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} |
| његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му |
| та“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у св |
| о што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p |
| ри сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану |
| чај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта |
| се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном |
| уло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан |
| о у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гл |
| њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта ов |
| очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погл |
| нима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини |
| из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</ |
| нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку |
| лонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаш |
| му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је он |
| ише Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Н |
| 59" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Оту |
| на пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обна |
| да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... |
| кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију |
| му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, ка |
| пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с |
| а извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му |
| е, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похв |
| дведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под |
| БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ |
| ВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="tit |
| па, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостиониц |
| кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, |
| одушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по |
| p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Да |
| спа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S |
| у у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допад |
| а мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ м |
| скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на |
| иш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак |
| д си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако позна |
| о челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беш |
| о бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче ли |
| Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам н |
| о.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} За |
| стину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ |
| учик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити! |
| нистрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и |
| у баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} |
| ајсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места |
| м усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да ве |
| морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreign><ref |
| /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Ве |
| ено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чи |
| , како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него |
| Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју приро |
| пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и |
| је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински д |
| ети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај нера |
| егово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљива |
| же, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</ |
| сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио |
| клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</ |
| ри себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један па |
| и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он |
| излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја в |
| во вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски |
| у.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгл |
| жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, ст |
| оћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час |
| анко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, |
| , картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један |
| ло, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после с |
| лим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили |
| рао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и по |
| ра, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки д |
| е учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и п |
| аше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и н |
| е је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах об |
| о познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха |
| чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако л |
| друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Ја |
| ка, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатн |
| не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: |
| оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само |
| е вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од о |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и |
| ам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казат |
| елаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти с |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из с |
| lestone unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Марији |
| н!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је |
| свим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодо |
| евника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали |
| такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен вра |
| ц.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, |
| о стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n |
| сну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тог |
| до за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{ |
| ачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и уверава |
| е уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, |
| е се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на |
| а руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Бо |
| жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не |
| у Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песк |
| p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{ |
| стадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па |
| де.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote |
| ући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му |
| Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S |
| таде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, мож |
| шао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити |
| рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу |
| arget="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје |
| , већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је |
| лој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чуј |
| штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од п |
| онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгл |
| победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и |
| ст суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један |
| оложаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле ј |
| Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће з |
| ј без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“ |
| о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад |
| великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да |
| намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивил |
| Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, |
| их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из |
| ао брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети |
| ng="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen</foreign |
| ази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у |
| , а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају с |
| ко се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнак |
| девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му |
| ра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а ка |
| се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић |
| ладен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми |
| /p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то |
| цу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду |
| е Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен |
| S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и прик |
| а је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако |
| ринет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоз |
| р и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и једа |
| обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико |
| Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има с |
| поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мал |
| о у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад н |
| и коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели |
| ипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и |
| свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају знач |
| ихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Ал |
| он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме |
| да у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на |
| на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође из |
| лим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет |
| } И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен о |
| драве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То |
| лима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претре |
| > <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУ |
| о се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто |
| е зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га в |
| тати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко |
| слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанк |
| <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошу |
| га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Ја |
| аше.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</ |
| једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп |
| е, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у с |
| га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше |
| средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руц |
| ни вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло |
| тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам и |
| илука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Ве |
| .{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клу |
| ј руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос. |
| држава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} |
| му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну г |
| само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међути |
| да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} При |
| ме ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да |
| ко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} |
| место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше ц |
| и.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, |
| а Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јан |
| ажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те |
| овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, |
| иког не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, у |
| храму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, |
| pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је ви |
| ш у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним |
| а јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и |
| м чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пре |
| ња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав с |
| ви, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописим |
| мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p |
| ="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се |
| сницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засве |
| у треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији |
| мо: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> |
| оправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{ |
| е луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, м |
| 12.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div |
| ту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносн |
| +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> < |
| присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{ |
| кога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.< |
| ; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} |
| S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којо |
| дина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане |
| ичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, туже |
| риш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње им |
| а би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорни |
| ову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи св |
| твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче |
| } Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у бел |
| /p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека |
| вала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.< |
| поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре ч |
| то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто с |
| ори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за кап |
| Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа |
| ораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чи |
| е сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то не |
| Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га |
| ед — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присус |
| о је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes" |
| сну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се пла |
| ки клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> |
| опан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Млад |
| вно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако г |
| и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у свој |
| бећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала |
| та.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; а |
| рче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљив |
| ре“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређи |
| а оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехоти |
| слима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати м |
| атанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања рук |
| колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равно |
| г владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што |
| <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена |
| /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> |
| омисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати |
| „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпр |
| гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} |
| о виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и |
| сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али |
| та ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па по |
| е више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разгово |
| чна превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет |
| н <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је |
| , чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђер |
| м не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се п |
| кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод |
| не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се ова |
| звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, |
| анским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од |
| изама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио |
| Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању з |
| ли поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо |
| у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило ка |
| војку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су |
| добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака бил |
| е: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче н |
| хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама дав |
| и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Л |
| а угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај.. |
| узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође |
| и људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, |
| равно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катани |
| е неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже |
| на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчи |
| плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Ма |
| енађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на п |
| ужи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p |
| ојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p> |
| јих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, |
| е нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и та |
| а била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет |
| имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> |
| , изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, ка |
| ало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на |
| шљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискав |
| га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мрша |
| ме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механ |
| не.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигле |
| во дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету! |
| ен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, н |
| .{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир им |
| њаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше пр |
| то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој в |
| роди, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жен |
| екај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стан |
| а таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на |
| ше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље: |
| же како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је чове |
| ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао < |
| и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу |
| ку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шт |
| инеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, тур |
| им начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „т |
| о „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за |
| дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је |
| , не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се |
| у лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна |
| још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдет |
| зити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и |
| ио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак |
| „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и |
| ујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показ |
| n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајича |
| аше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича |
| и му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фами |
| у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то |
| о ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцн |
| , или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка |
| Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му |
| дгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипа |
| жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књ |
| не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође д |
| несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш |
| рица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се |
| уњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуели |
| ознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског кореспо |
| јзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час вес |
| шћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери |
| е.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом |
| n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> |
| ладен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде пог |
| нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо В |
| бљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> |
| ћ завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико |
| tle>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<titl |
| е него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у к |
| е закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> < |
| а друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад углед |
| виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, анали |
| onen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих в |
| ебу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Ве |
| н му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио та |
| title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у ф |
| меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом |
| е и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и |
| тампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да д |
| н он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најго |
| а рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пи |
| bSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред |
| узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо- |
| p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p> |
| , да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за ус |
| то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем |
| т царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искоч |
| е <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима |
| — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, |
| пезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бит |
| едан сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће |
| за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија |
| десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав једа |
| е и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он по |
| цири....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразл |
| лади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махн |
| постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двад |
| истар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Ко |
| за и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако м |
| <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе |
| с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— |
| </p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју соб |
| е купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој на |
| } Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друшт |
| , како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и |
| tone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, |
| ко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана |
| ш и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговори |
| у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на т |
| тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је |
| да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у у |
| сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко |
| > <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p |
| пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких љу |
| ретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцр |
| >— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте |
| ем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у |
| ћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<f |
| од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да ва |
| лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде |
| увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хва |
| ва неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сети |
| збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смеше |
| олитику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен |
| на грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да |
| ој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони р |
| свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> |
| обро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћ |
| жношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Мл |
| свим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најбли |
| У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују мени |
| {S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне л |
| .{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо |
| скао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Г |
| а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија а |
| ећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и |
| ати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „< |
| и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана |
| нуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше зву |
| р је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је карије |
| да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, а |
| Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то к |
| гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и пре |
| под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало п |
| реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ М |
| агу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео |
| ије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолина |
| у даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову |
| заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим |
| екара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Т |
| Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси |
| <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p |
| , јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да |
| али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и пок |
| : прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а трећ |
| и, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у |
| ти им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај |
| али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што |
| одједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино мо |
| имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у ч |
| вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за полит |
| ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху. |
| да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку |
| атанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаш |
| официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазив |
| {S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јо |
| правник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за |
| Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина. |
| .{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен |
| . „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја к |
| о су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац |
| о бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о то |
| ако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером |
| у посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиље |
| и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на да |
| ечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањив |
| ад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је п |
| с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Ка |
| кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци п |
| оспођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћерет |
| д љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} |
| е, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је |
| то; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес по |
| Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он нека |
| ни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор пос |
| мим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше ј |
| p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју |
| погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интр |
| ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, |
| > <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и ви |
| њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата |
| ко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен |
| роз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb |
| тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, |
| ести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плит |
| ћ, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био в |
| желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} |
| м ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ру |
| } Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p> |
| Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љуб |
| е: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после |
| очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му на |
| каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко |
| собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у о |
| јих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на |
| своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледа |
| камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти с |
| еле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостив |
| рам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравн |
| изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би ос |
| а, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалиц |
| друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> |
| а крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповетк |
| илику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним |
| синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком |
| оме бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано на |
| да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајт |
| који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те но |
| упио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико |
| у зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике дост |
| обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљ |
| ше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, |
| где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уре |
| ј... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“< |
| је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и јед |
| на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се |
| да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обра |
| да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној пол |
| о једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетк |
| о отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и по |
| рштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делањ |
| ле опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очи |
| измом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S |
| трашно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, сл |
| је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимн |
| давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је пи |
| па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што в |
| једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жен |
| ти.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам с |
| лужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодн |
| , забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... |
| не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао |
| ићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да од |
| — Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки ко |
| гџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не |
| ати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али на |
| ацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учти |
| нталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам |
| е.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title |
| , господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни п |
| а више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањи |
| е, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан о |
| Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како |
| ли да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињс |
| или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно |
| је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтс |
| , немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</n |
| > <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која ј |
| ла тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Он |
| о сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стек |
| но останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра п |
| н у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто з |
| м у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, прија |
| етињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало п |
| и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га бо |
| е.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Стра |
| већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо позна |
| да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најп |
| ина.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сап |
| ften, Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим |
| Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> |
| у се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело дру |
| , ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он |
| еже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се |
| или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога виш |
| говој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} К |
| ајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше |
| p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека |
| ладен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у се |
| рв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, |
| :</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива |
| то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога |
| реба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дув |
| ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</ |
| Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“ |
| тиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалн |
| езе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему ј |
| у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очим |
| а смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на р |
| штаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењач |
| еда добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две |
| још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч |
| кав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, та |
| је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Ј |
| ден одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, |
| оразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло |
| беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, си |
| попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и н |
| ио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно |
| слу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате |
| Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити |
| оби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} |
| ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p |
| ла част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде |
| уди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као |
| видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би |
| е да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" / |
| разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих при |
| зо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш |
| која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на л |
| рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> |
| и, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из |
| одољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“ |
| н се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу |
| Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко по |
| ам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како ј |
| ре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи зн |
| тајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти из |
| имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном м |
| о доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљ |
| а!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба |
| /p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не в |
| знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д. |
| кипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу |
| еразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га |
| као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до |
| S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о |
| асти и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У |
| оноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју же |
| унђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и |
| д капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше п |
| ладић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} |
| , уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему |
| т, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јан |
| ме ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгај |
| от који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање п |
| во смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он |
| S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест |
| и брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног |
| , тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху |
| према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је да |
| се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на на |
| то се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а М |
| ји, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, |
| као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p |
| “ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова корес |
| чије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепез |
| је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S |
| етеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</ |
| во, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> |
| на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и ук |
| иже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плећ |
| стави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла п |
| уђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p |
| чне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на |
| уна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна пис |
| убњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као |
| је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се ов |
| знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ |
| .{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачк |
| > <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} |
| издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно п |
| своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик |
| Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подуда |
| оше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Мари |
| ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила |
| руштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а |
| се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шт |
| па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ |
| бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... нар |
| } Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, превр |
| х обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пип |
| ... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би |
| и десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази |
| у свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја ј |
| едељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се |
| — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, |
| е она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али |
| на ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђ |
| е беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти |
| з свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше ру |
| ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> |
| нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, |
| „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрет |
| дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, гд |
| д љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу |
| се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и |
| ар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим |
| г положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакл |
| сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју |
| налошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнава |
| ану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут |
| ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али |
| е сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, |
| бјасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако |
| } Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје обра |
| ро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више |
| и, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђ |
| неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљ |
| знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младе |
| ном.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га по |
| ат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се држ |
| о и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који |
| {S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове |
| едан сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су |
| ти у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од |
| ој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда в |
| само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пр |
| " /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од друг |
| н не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се |
| људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор |
| искивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионич |
| Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти и |
| на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да д |
| њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и |
| о је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бард |
| тојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме. |
| може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Саст |
| своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена ли |
| <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стас |
| своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Ов |
| у Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако |
| се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Мар |
| еку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд |
| > <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји |
| му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић |
| шевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужа |
| да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> |
| S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући |
| у на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас |
| и.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама о |
| ајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несно |
| /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева |
| леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом прилик |
| ка дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ |
| љу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! |
| редставе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тог |
| а обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: |
| укатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме св |
| Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{ |
| ажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: |
| и јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши речен |
| <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</ |
| својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, кој |
| још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} |
| “ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње |
| Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и |
| канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, пор |
| е им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног |
| инципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} |
| Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим |
| еру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако |
| е овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живо |
| с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш |
| га несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад |
| ећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам! |
| за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од |
| нули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да ч |
| а стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p |
| ше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на гла |
| уре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик |
| ну не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска |
| и је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— |
| нуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, о |
| своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше |
| ћ оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав |
| челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p |
| осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски |
| .{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно |
| динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда з |
| ксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам |
| овеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на та |
| А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <p |
| е, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milesto |
| Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<re |
| е што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у ко |
| <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} |
| јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лука |
| осподо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p> |
| екох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чу |
| но!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Н |
| рецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мисли |
| .</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ |
| еси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку пес |
| ју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p> |
| ко заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити |
| учика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан г |
| шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном нас |
| купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се за |
| .{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће |
| а, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер те |
| а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, |
| — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Ло |
| тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојан |
| танић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа ча |
| интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом |
| ЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и |
| ви га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек |
| unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и о |
| на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то |
| уку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаш |
| сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место. |
| о све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетео |
| акле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку мет |
| та.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, ос |
| које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сироти |
| икад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног |
| , али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме |
| и у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њим |
| екао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно з |
| да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред |
| р застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете |
| апоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, |
| женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} |
| Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубље |
| ебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младоже |
| на с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Албе |
| — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо б |
| паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертер |
| ме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} |
| лбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он н |
| ко му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде |
| да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беш |
| девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добр |
| ’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отх |
| кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купати |
| како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијан |
| чинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спр |
| ознајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А |
| стионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођ |
| беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То |
| а товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође |
| а увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, |
| би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи си |
| gn>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, а |
| ужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарс |
| ј било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из как |
| цуз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде ви |
| уше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понека |
| д у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.< |
| ођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора б |
| ка песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} |
| четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равн |
| зо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањ |
| ких романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако си |
| е речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Мариј |
| капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгле |
| оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чи |
| , а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како |
| она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше за |
| обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестеним |
| језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и б |
| чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се пр |
| зи! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме |
| највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, д |
| коће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча |
| таде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај по |
| , а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметења |
| > <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p |
| о?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се |
| може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење ов |
| ?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може би |
| itle>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти |
| греја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је |
| д бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} |
| ти?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну |
| дну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у |
| рт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} |
| оглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после че |
| </p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> |
| ж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је беш |
| па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и дв |
| Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он поди |
| да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр |
| p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и с |
| и, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло |
| е да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплак |
| ч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време боке |
| зговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на а |
| уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да уба |
| скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p |
| не лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он д |
| смо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} |
| девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу |
| у, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трез |
| незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикриве |
| и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то |
| везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен же |
| арију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се прох |
| Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво |
| авцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и |
| le>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непреста |
| ћ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо |
| позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан |
| ачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегд |
| тима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анег |
| уком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки |
| мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте |
| један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, |
| и.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учин |
| ор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо |
| мејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с |
| свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан |
| е он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој к |
| S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошути |
| азом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Сто |
| танића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо |
| нићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћ |
| и се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.< |
| она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије |
| ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и ш |
| да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мисли |
| а себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, |
| олим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли чит |
| е ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под ка |
| да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке при |
| ен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— |
| самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „ |
| и као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој варош |
| тић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворве |
| кад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену |
| како!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <titl |
| примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пи |
| до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мисл |
| та друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Ја |
| бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Та |
| ја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прили |
| весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми ј |
| рема њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он |
| ски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер |
| ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су |
| њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хва |
| е управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктор |
| .</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу |
| ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} |
| иваше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на сво |
| што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити п |
| би је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда ј |
| раке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чел |
| досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом |
| у.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле |
| прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с не |
| е у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p> |
| бриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нов |
| ла с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о ср |
| опиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која г |
| еби начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поно |
| воје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> |
| жје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеј |
| ма, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборав |
| есито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу |
| : сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим сл |
| авца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p> |
| > <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је и |
| има о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољ |
| д се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" |
| {S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он луп |
| и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на- |
| а виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, |
| едан са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић н |
| S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо |
| аленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. |
| нац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>До |
| гов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „< |
| слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаж |
| како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата |
| асвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да |
| а да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, |
| отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: |
| ато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко |
| e>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је |
| о:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће по |
| шаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако с |
| рче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуш |
| и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно |
| ју очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више м |
| у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа |
| краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, к |
| Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се уч |
| , којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ли |
| их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге |
| оњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да г |
| сти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђа |
| >ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 19 |
| уди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припи |
| апу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и с |
| ље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега |
| и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опаснос |
| се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и |
| њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком по |
| е она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај |
| ињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се |
| и слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образов |
| > <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече |
| и дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми ј |
| ко он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић |
| , за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да |
| етеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић |
| пац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој |
| ваше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не м |
| се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> |
| је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешт |
| е пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештава |
| } Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време п |
| но му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није уп |
| какве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и без |
| </p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашт |
| и девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је уз |
| ео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} О |
| Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вер |
| в пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: |
| ?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себ |
| чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити које |
| а од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобит |
| и равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, не |
| Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи.. |
| !</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног |
| ић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p |
| к меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ п |
| итао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то мо |
| ро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић |
| не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа пом |
| <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— |
| о рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите д |
| ожји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и |
| и господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И |
| начајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је о |
| ј ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном о |
| из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело |
| зобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмир |
| седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</ |
| лазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и пони |
| „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Ма |
| .{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али |
| о пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечер |
| д да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али |
| S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобучен |
| ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха |
| ледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образ |
| :id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена |
| Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <tit |
| правда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па с |
| главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе |
| од овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутр |
| се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му |
| her...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече |
| се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек |
| седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави ве |
| у је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата зват |
| неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и |
| ао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је |
| рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је |
| и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни с |
| , видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — |
| будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</ti |
| а куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</ |
| да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... на |
| на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „ |
| реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као как |
| има шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и поста |
| , а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb |
| , што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као |
| n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуц |
| еменитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда на |
| ри у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме др |
| е, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао не |
| /p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметења |
| и ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срц |
| гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стак |
| ти по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понаша |
| е према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у дес |
| ан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви м |
| о кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он |
| те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на д |
| сталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом |
| то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном ста |
| вством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом |
| од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки |
| при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{ |
| мио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се с |
| е зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају |
| ама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом |
| и „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли о |
| стиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он от |
| ању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Св |
| ова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште св |
| е тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удар |
| 164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокругли |
| учка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њом |
| оје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опаж |
| риновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверт |
| танићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па н |
| нској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удав |
| ко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Циг |
| би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p |
| ти, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са са |
| оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не саглед |
| а скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму н |
| кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и |
| рдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која |
| Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никак |
| „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о |
| естао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао д |
| о живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи |
| отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћу |
| е чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: |
| веравање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све го |
| оком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено |
| већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш |
| пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се бр |
| оручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан |
| јатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоале |
| капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под |
| дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да м |
| ога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Ката |
| овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни р |
| он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Ј |
| ала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; |
| је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан |
| а иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уј |
| воју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена |
| придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору |
| је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се д |
| ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног |
| “, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Ко |
| ти радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави ра |
| > <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за р |
| ом, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгле |
| ници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а д |
| нтан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пи |
| оследње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} |
| доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни |
| опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који |
| чковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у меха |
| ајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<fo |
| Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам |
| моли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p |
| аване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, |
| чење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у це |
| {S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повр |
| ом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да |
| еника части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чув |
| томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим ј |
| е промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „ма |
| ладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувш |
| се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, |
| крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била з |
| уж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слин |
| пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang=" |
| равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанп |
| ужбе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једн |
| е уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и св |
| како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Мар |
| али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе |
| ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту мога |
| тово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је н |
| е се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаш |
| сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес |
| ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и о |
| о оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слат |
| ад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим и |
| не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаш |
| ио сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврну |
| тиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у |
| ашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то |
| м се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на |
| рише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час к |
| ић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденц |
| баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рач |
| све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S |
| ве анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од |
| оворити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је пос |
| оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} |
| одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све сло |
| hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао би |
| алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S |
| длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вер |
| ш једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре неш |
| м?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и уб |
| анама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситни |
| штво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те т |
| воме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и |
| те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> < |
| {S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опе |
| наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити кол |
| м оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више се |
| вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав |
| он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знај |
| ети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свану |
| ља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ оту |
| зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било |
| амо отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n=" |
| } Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!< |
| он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се |
| стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. |
| бертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је з |
| , и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прути |
| им поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов |
| ова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на |
| {S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво |
| је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, |
| познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} |
| ним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић |
| јима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана |
| кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... |
| , а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће каз |
| најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво |
| S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како |
| а су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњев |
| оме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је |
| .{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно меш |
| му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Верт |
| ваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је проч |
| асполажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ј |
| може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај |
| пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће |
| мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути с |
| он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вер |
| коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се мех |
| е да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше о |
| , од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се ск |
| ден, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну сл |
| исују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да он |
| дравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историј |
| година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог знач |
| прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме по |
| о, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која |
| , Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, |
| Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’ |
| м себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља |
| p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих д |
| ре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао уср |
| о бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равно |
| ла — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште з |
| дном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, к |
| >Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону: |
| залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Ја |
| песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме |
| детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало |
| ра и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да К |
| оља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друшт |
| равно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Ш |
| разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, |
| Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> < |
| да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а |
| кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, кој |
| а препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то |
| о.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, |
| да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: |
| p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство |
| title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више зб |
| штрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женск |
| ек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледат |
| наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева пр |
| свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу сл |
| ај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара њ |
| ign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regione |
| : „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу на |
| пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> < |
| Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’т |
| а на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И |
| Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове при |
| добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „ |
| . пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много |
| рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се д |
| ати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и |
| ек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није |
| е и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она н |
| е и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко вре |
| <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућута |
| цала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не |
| с!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уј |
| Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири доб |
| и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да понов |
| /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето |
| кама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романск |
| тацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољство |
| ање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, ко |
| ога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „ |
| хата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, к |
| и на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здрав |
| S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињс |
| е, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај |
| и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, изву |
| да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни х |
| ећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим |
| и да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} П |
| стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> < |
| вода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он |
| та нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо |
| ре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му |
| се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљ |
| } Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчиц |
| тој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није чита |
| , а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, |
| себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не бе |
| њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стр |
| д није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, |
| <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморн |
| доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичи |
| аплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на |
| је ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на |
| поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пази |
| атрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из к |
| роз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, |
| ред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је ср |
| њу и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} О |
| фесор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да |
| е адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џан |
| и већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} |
| оказаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема н |
| речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове |
| {S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чу |
| танка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест |
| и њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове |
| и толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним друж |
| најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће |
| S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску |
| и сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} Пос |
| се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома н |
| рећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко на |
| је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бед |
| су уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а нам |
| он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, напис |
| ле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и споља |
| ом динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда |
| за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође п |
| n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине сп |
| После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да |
| разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књи |
| штво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на ст |
| овљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите ш |
| а не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе |
| ише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Млад |
| естита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали |
| И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Гус |
| окажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{ |
| правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те! |
| каког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би л |
| тао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи кој |
| и на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тој |
| „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — п |
| цати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше она |
| обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p |
| опљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе |
| — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година |
| ше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота |
| рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути |
| ++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> |
| p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто р |
| удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље неслани |
| почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди |
| сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, |
| лази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на ко |
| у — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за рук |
| ирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи |
| Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа |
| ака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре п |
| {S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} |
| родужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му |
| олети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са служ |
| нисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо |
| гнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав пр |
| трашљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу |
| Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А ун |
| пају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више |
| а и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p> |
| чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њ |
| е.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> |
| нко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицат |
| анцуз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде |
| е пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која т |
| се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у н |
| ан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том |
| наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и в |
| пају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанк |
| >— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по с |
| Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше к |
| ега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Ц |
| и.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још доп |
| у.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихов |
| ране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очиг |
| карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и |
| {S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват са |
| нић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S |
| уван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљ |
| м, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситн |
| седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, с |
| е се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не ви |
| кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од г |
| е пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} |
| како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека ви |
| а звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; о |
| , што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак |
| мет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и с |
| и своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се накл |
| утку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опак |
| ше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде |
| е сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у оз |
| д наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за м |
| eign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, |
| и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} |
| Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одг |
| т и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на |
| рило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао д |
| само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он св |
| лупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га |
| а ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Ј |
| Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="su |
| уде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу и |
| и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расечено |
| та, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне пр |
| ујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати к |
| олико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без и |
| ова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јад |
| само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, н |
| под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше |
| тири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од т |
| и, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па |
| ти онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и |
| ваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ет |
| и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики кло |
| робаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим пр |
| а?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим оби |
| <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да |
| оничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад |
| опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ка имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} |
| ад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један |
| ији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљ |
| зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па |
| нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешт |
| инара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га пов |
| му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћу |
| ром да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, |
| зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и |
| ста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се |
| ао да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену |
| асвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, |
| се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али |
| ницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли |
| играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беш |
| оручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од ње |
| е.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ |
| >Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада |
| застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Ј |
| што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташ |
| руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на |
| шта, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на |
| Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о б |
| на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза |
| ружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засм |
| ну.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвон |
| ки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослобо |
| ем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако |
| p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено сле |
| а тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до р |
| ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме о |
| ило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи. |
| и, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене прена |
| е смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад с |
| азе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ва |
| име мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба г |
| и, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече |
| у јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S |
| речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „п |
| поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју |
| </p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не |
| ад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја |
| обро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стаја |
| дмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као |
| у напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — |
| ан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он |
| природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала |
| закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа ј |
| ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрек |
| издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, шт |
| је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој |
| у варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплака |
| оз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, |
| тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с њего |
| веде разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p |
| !{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташ |
| маше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} |
| ла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али рад |
| чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да |
| зад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше |
| ање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> |
| није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час |
| им суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о жи |
| оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он |
| дној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пр |
| ђе даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младе |
| Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је |
| труком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим оби |
| крипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата |
| а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана ув |
| S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај з |
| икој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема |
| ман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да |
| и до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и ми |
| аше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори: |
| ита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у та |
| еба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може |
| сто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разг |
| ом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се |
| у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, т |
| змемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет |
| је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједни |
| м на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома. |
| овали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title> |
| е, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јан |
| ста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студ |
| себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му по |
| грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја |
| , која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на |
| ној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу во |
| е очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени р |
| шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније |
| е прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Верте |
| а и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће |
| уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуве |
| о кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Бе |
| или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и веч |
| p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито |
| ст:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно позна |
| то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То |
| знат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection |
| себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тад |
| табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота |
| угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави |
| стали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да п |
| У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно |
| м заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи |
| после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо са |
| ашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко |
| он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предуз |
| е у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићев |
| слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} |
| а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више осврт |
| Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одма |
| ше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, неве |
| еља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли д |
| .{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, ко |
| ти, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташ |
| , обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, м |
| /p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место остр |
| : час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: |
| тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да |
| >Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упал |
| био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад з |
| и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју |
| е кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У |
| ку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, ал |
| ашан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ј |
| и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напо |
| романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> |
| ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме к |
| уго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се ра |
| пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој |
| ору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није |
| одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нест |
| то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гет |
| у ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задо |
| ао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> |
| не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</ |
| .</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ бе |
| етле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сут |
| т лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> |
| " /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену |
| , о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којек |
| би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се с |
| традан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је |
| ка не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> |
| </p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се р |
| су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и по |
| буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на |
| довицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока |
| S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па |
| у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хлад |
| сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после |
| ж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и |
| д његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чи |
| ко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чуд |
| урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога п |
| ој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним ту |
| „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропи |
| е, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изг |
| као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мо |
| т скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисл |
| ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S |
| а људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младено |
| еде много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су |
| реваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем милова |
| чје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање |
| н позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешен |
| е се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћан |
| олена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="s |
| кав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима г |
| лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном |
| > <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама |
| чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина |
| човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све је |
| <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши |
| Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се об |
| вање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p> |
| на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у |
| е се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; |
| игадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полак |
| ч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће |
| е толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећ |
| га је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мал |
| номе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Д |
| астави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предм |
| тер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се зв |
| ања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је сва |
| рија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка |
| домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| адиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! |
| амигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде |
| ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђ |
| вама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, |
| ите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаш |
| у сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу |
| и, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку. |
| род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнуша |
| е и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пр |
| ониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ип |
| ати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је уч |
| од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Ује |
| друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли |
| квог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „он |
| опу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, п |
| мргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепч |
| би, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају |
| ши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час п |
| уче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Мар |
| им вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је он |
| а муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу |
| оравио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што |
| исто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, |
| дсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше |
| у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који јо |
| и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесе |
| ио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па наста |
| Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и не |
| </p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па посл |
| фицирску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и |
| обу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на вра |
| е, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Вас |
| ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о |
| и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— |
| руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко оста |
| њаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једн |
| к прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; |
| том човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава ру |
| о је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не |
| како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познаје |
| акво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свет |
| да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он |
| зана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махр |
| као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осе |
| аден, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разго |
| интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у |
| негдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечер |
| сећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена |
| ну из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и |
| говор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Кат |
| ко ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво н |
| одио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, б |
| !“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочита |
| на.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, |
| јор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати |
| вене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном ис |
| у, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Ве |
| куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. п |
| која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад |
| омеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осет |
| није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, |
| ицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угл |
| дање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно |
| ом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу пошт |
| његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај |
| биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и п |
| другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада б |
| облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ |
| ш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо ник |
| дагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима |
| , које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио гл |
| ице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало жи |
| вега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве |
| с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред ула |
| утра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек н |
| у, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет |
| .{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би с |
| д се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што |
| блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове б |
| нуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> |
| ију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само |
| драва, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина |
| ију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „тр |
| {S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је б |
| злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где б |
| о свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћни |
| дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани |
| Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би |
| се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходн |
| је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пођ |
| ча врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је мале |
| о познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре |
| ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. |
| љаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" |
| у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријат |
| .{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који |
| унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да |
| че она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; |
| испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у з |
| на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичањ |
| е, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако нез |
| мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи на |
| је, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мисли |
| ломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у |
| м се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и |
| гда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему |
| и: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а други |
| ије ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час чети |
| , адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Циган |
| тави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="16 |
| S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њ |
| нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да м |
| ко повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше не |
| мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некако |
| Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити |
| е интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш |
| ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S |
| натомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису н |
| — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чам |
| иварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило сво |
| а.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну |
| рнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћем |
| о у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, |
| не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боран |
| рописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну |
| /p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осет |
| тен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто |
| шуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под брад |
| је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на је |
| ли, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само |
| то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, |
| д вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срес |
| , кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочи |
| ео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запам |
| текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи заста |
| ang="DE">höhere Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу |
| С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао |
| рњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише |
| смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је |
| ица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не |
| мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по |
| ме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> |
| у Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно нек |
| седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху за |
| „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т |
| сетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под |
| мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан |
| и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да т |
| о главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због |
| чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свим |
| н, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слик |
| аше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и |
| јзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи |
| европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одби |
| ћ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова дет |
| из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јун |
| шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ак |
| сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} |
| које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко |
| руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <t |
| бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако |
| мо их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у др |
| оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title> |
| на с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за нај |
| у, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звеч |
| глед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не з |
| е разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна по |
| ао ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искид |
| анац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пост |
| боравности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећањ |
| сор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с поч |
| и у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срц |
| пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и |
| има; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану к |
| који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које |
| ви:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{ |
| иликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сув |
| о лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријате |
| се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса дл |
| , како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са сами |
| даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.< |
| звади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је бил |
| {S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Кат |
| де, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p |
| ко!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бути |
| би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катани |
| и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Ј |
| о с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — О |
| је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ |
| настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопов |
| љу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> |
| </p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти |
| истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата |
| се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, |
| гдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи |
| одио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се би |
| тника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обр |
| осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам |
| закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко |
| ик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!< |
| а отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Са |
| во га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</ |
| ме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломље |
| а и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од триде |
| загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре пони |
| именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се |
| {S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као обра |
| аза суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, |
| , његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је т |
| гледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види бо |
| ну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад |
| ка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она изв |
| е толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с др |
| же судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састана |
| њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обрат |
| дити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну |
| и шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише јед |
| иромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљ |
| ба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на све |
| n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена го |
| ма скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</ |
| /p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи ш |
| ачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкро |
| уга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукави |
| ко спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе ком |
| ко од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се б |
| апољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе |
| таде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, |
| Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соб |
| , па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне пром |
| — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно |
| за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори |
| возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јуна |
| ако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његово |
| вратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, ка |
| о налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најма |
| е жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... |
| re Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Ба |
| bSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беш |
| е зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да- |
| овим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство |
| прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не стан |
| рав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се п |
| даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, |
| вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останет |
| , која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угр |
| у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p |
| и се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?< |
| ију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.< |
| ца прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку о |
| ежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, шт |
| истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n= |
| есно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљи |
| ребало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком |
| заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. |
| Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље |
| на места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</ |
| ек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сах |
| ертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу |
| челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, ал |
| сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публи |
| И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар |
| едузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, |
| тер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу н |
| ечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ ви |
| пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} |
| држа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље |
| у сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он |
| пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} |
| алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, не |
| ој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и |
| так <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар |
| Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала? |
| у што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки п |
| Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слут |
| он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увија |
| : „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако! |
| еше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да лас |
| е и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде. |
| ако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин |
| {S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и д |
| о му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи |
| о зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из францу |
| и гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик |
| тима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује |
| ов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а |
| и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бр |
| ну, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар д |
| ве што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, |
| у могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је |
| , да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је |
| оломство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} |
| оби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с |
| исте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћ |
| ... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У |
| о се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклер |
| валио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих |
| а је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигл |
| S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, не |
| за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа р |
| ко ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресн |
| чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шарени |
| њак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том с |
| " /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме г |
| ји сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“.. |
| писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... нарав |
| ружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја |
| , и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das Wesen de |
| воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlungen |
| гао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тог |
| оспођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручкова |
| што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога |
| о лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анали |
| лијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где |
| крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али м |
| представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном п |
| езу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо би |
| а дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и |
| књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обра |
| редмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ни |
| он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово после |
| ав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довла |
| рст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члан |
| ебу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима |
| ао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младо |
| ве куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „пред |
| {S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасви |
| шње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и |
| се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирн |
| аки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два |
| тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, пореди |
| нодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше так |
| ромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у |
| во се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто |
| и једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен |
| гије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апоте |
| простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и ужив |
| д? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и м |
| шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она |
| кар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пун |
| ве.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар св |
| ругој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсе |
| е осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivend |
| не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се |
| нић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreig |
| ом, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После в |
| ручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та |
| тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и |
| f target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млад |
| сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост |
| су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпу |
| Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби |
| га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма |
| и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњ |
| исли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше н |
| замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их м |
| н га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико |
| радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о |
| допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вар |
| јано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да до |
| овека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу је |
| турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси |
| шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутал |
| цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја |
| умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога д |
| опаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, |
| наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци п |
| пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срце |
| енађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео са |
| исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а он |
| даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И |
| у се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све |
| Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије |
| не.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да |
| ах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ |
| се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом |
| ладен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом |
| иди новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало |
| аду удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господин |
| И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p |
| се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да сп |
| ш га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кол |
| и силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" |
| вно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанко |
| ве избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, реч |
| нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, д |
| пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штре |
| је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; |
| уелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани.. |
| д којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде |
| цу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — из |
| казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш м |
| <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да ше |
| ка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је |
| то је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово |
| ичност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико лу |
| во се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им |
| ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је |
| ља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче |
| > <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али о |
| ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за јези |
| али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би |
| !{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> |
| је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење |
| , „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити |
| на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који н |
| чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском неж |
| Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за |
| авао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланх |
| чку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не |
| а, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз про |
| n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскрив |
| ену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљеви |
| а бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође пот |
| апијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајца |
| та ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пр |
| аше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и |
| а савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу |
| и неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пр |
| поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски бато |
| д части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?< |
| с:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригади |
| с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме |
| у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима с |
| } Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке браз |
| запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Чит |
| нко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих доша |
| азде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли |
| Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, |
| ојекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда |
| у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаш |
| анују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Мл |
| се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућут |
| њиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, |
| се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ |
| , које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном сав |
| роштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно ку |
| После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она с |
| , ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбин |
| Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав |
| представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вр |
| слите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га |
| и. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поч |
| факције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда поди |
| е захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ од |
| озват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и зви |
| танете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путује |
| требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто в |
| и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкра |
| се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али |
| за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, а |
| :</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што ј |
| анко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— |
| дине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав. |
| S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте м |
| </p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</ |
| паде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који |
| ге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlung |
| а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да ква |
| докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном как |
| овор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник ве |
| им мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p |
| > <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign |
| могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са |
| у нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни само |
| м женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи |
| {S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убит |
| ораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са м |
| чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али в |
| а стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{ |
| нодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто и |
| Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не |
| ољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих |
| Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која |
| — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себ |
| едан божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гле |
| или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет на |
| “, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му до |
| европљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његов |
| ало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрад |
| ошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како |
| ој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама |
| због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше поз |
| b n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој |
| ла и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула |
| аčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| } Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је бил |
| Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо с |
| тера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све |
| прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али та |
| у ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети ст |
| клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, |
| , па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати |
| иса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> |
| S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто з |
| с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, |
| адан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опа |
| еш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, д |
| p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па |
| у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S |
| Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да з |
| о, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће |
| p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си п |
| ју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај |
| <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу |
| на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што о |
| адржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју о |
| а много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што бе |
| ев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије |
| м, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи |
| о што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} И |
| о, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml: |
| отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у |
| ти руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, |
| <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто раз |
| гдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње |
| н дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово |
| дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и през |
| S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим |
| ћки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој има |
| жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ва |
| к“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у |
| l:lang="LA">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу |
| сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му |
| -бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али |
| неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само су |
| ему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу |
| ом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико |
| еченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang=" |
| м жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов |
| једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети |
| стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео |
| ше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> < |
| ера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} |
| ј провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да |
| дама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отво |
| олим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се в |
| хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни |
| , и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше |
| pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{ |
| неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у |
| ction" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива се |
| „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p |
| одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком |
| лабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о |
| одужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писат |
| едног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — |
| отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и з |
| бично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} |
| ете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="17 |
| <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandsch |
| } Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да |
| може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, как |
| драво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо н |
| .</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њо |
| тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараш |
| , и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледа |
| рташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо |
| , што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му с |
| Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете. |
| озор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било |
| ати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам |
| а изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Кат |
| овник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безна |
| рам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — |
| о, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи тол |
| аза Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи ча |
| о зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберт |
| се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Сва |
| шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он игр |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, д |
| твар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се и |
| љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге в |
| се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како |
| дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде несп |
| >— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које с |
| тера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, |
| , како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, од |
| . немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} |
| : „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види |
| иљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> |
| душно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није з |
| т му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побр |
| ки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!< |
| пуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, |
| е који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне с |
| Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзе |
| нутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за |
| вић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових љу |
| ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засук |
| , тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p> |
| га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, ка |
| се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све |
| јете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обр |
| b n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа |
| ре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неко |
| кову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта |
| них места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S |
| ву жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је дод |
| ли!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио |
| ете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попиш |
| и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучен |
| уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Ди |
| е трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако знача |
| идљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема нас |
| рси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслу |
| ћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, |
| ку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све б |
| </p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући |
| очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се наме |
| де разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> |
| о мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту до |
| ити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби |
| Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ исп |
| и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну ко |
| пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе д |
| ом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудим |
| али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако по |
| е романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи |
| и и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљес |
| е бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи ја |
| све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, к |
| врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће |
| о милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Ј |
| о обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као не |
| сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и |
| tle>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихот |
| рж’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда с |
| из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у куп |
| у застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стиг |
| } Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, |
| пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p |
| послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, по |
| ероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе |
| и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поруч |
| — Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сирома |
| м и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, је |
| а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори |
| Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несву |
| да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад д |
| слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је |
| њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ћ |
| те за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајер |
| а је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још |
| вљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком др |
| тити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говор |
| } Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, |
| довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушћ |
| кте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо н |
| чему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио |
| вуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад о |
| ору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младе |
| глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катан |
| ати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се н |
| во није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно ј |
| ближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш |
| исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто ј |
| {S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаш |
| ла у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка |
| се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ |
| Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Мл |
| је самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски |
| рно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе г |
| агрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме |
| иља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео |
| поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, |
| ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто |
| али за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Мари |
| {S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом |
| „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак |
| стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше |
| исли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испр |
| Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар... |
| , као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> < |
| сном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, |
| акако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом го |
| исли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, |
| о га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, п |
| опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... ка |
| ви везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчез |
| етну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S |
| увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом |
| ко силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарл |
| > <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> |
| !“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опас |
| >— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима ред |
| рне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} |
| тан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Е |
| тајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено |
| д њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S |
| је, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, |
| е вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, |
| и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му с |
| е.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изи |
| обожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече |
| ичне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Верте |
| — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Ка |
| ну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плат |
| анко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и в |
| је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} |
| :</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја з |
| ући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} К |
| ладен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— К |
| десет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате |
| ели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе |
| S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим |
| би, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта |
| е доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту им |
| и!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кош |
| рава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шако |
| 71" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, к |
| мо по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дука |
| му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше |
| Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још м |
| и га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако |
| ме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Кат |
| сле одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „как |
| Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на |
| слободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: |
| ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио ј |
| си никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се одно |
| затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив |
| пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седа |
| и.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао |
| ад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писме |
| а чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта |
| ен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти |
| твари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поруч |
| махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на креве |
| илије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено зн |
| по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку |
| Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то? |
| а где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он сте |
| налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све т |
| ћ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прич |
| сподина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да ст |
| ошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа |
| ањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана |
| пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то |
| аквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумра |
| иса Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главоб |
| мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од |
| ири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли |
| ворио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великод |
| тра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч |
| чина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не одн |
| њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и |
| ћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим |
| кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друг |
| , него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да |
| им више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, |
| ће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује |
| опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскака |
| ојима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њ |
| леко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља |
| а има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Ал |
| м и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподе |
| .{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њ |
| ну би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он |
| {S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је уве |
| а“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде |
| збиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, ина |
| му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, |
| досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом |
| н с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а |
| а од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на п |
| хат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете |
| <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена |
| ирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="1 |
| ше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутр |
| жљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, |
| доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кр |
| је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и |
| решна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним о |
| није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслу |
| слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одго |
| , „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова ли |
| се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} |
| о осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо |
| ане, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење в |
| је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа |
| утра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди |
| адркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему др |
| >— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч < |
| т с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да |
| и јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не п |
| сподин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда |
| подента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не при |
| везда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двос |
| неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign |
| упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне |
| вним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој |
| > <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању саха |
| ријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младено |
| /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчиц |
| д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет годин |
| пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} |
| лета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у |
| им ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви исп |
| стрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше |
| да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала |
| ком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном |
| ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића |
| , аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само |
| бом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све ра |
| а учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ |
| ојим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику |
| нази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још |
| а и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама |
| чију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њи |
| зан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, ч |
| Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од |
| d="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, к |
| и никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад |
| више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео |
| бешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадо |
| nit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, |
| опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.< |
| и неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад пог |
| е, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изгле |
| о својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај |
| брог владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као |
| p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење ј |
| похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разл |
| Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли к |
| т Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} |
| а пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} |
| ашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој суд |
| :</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у |
| е за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година |
| дан нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље з |
| смејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом то |
| сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче панд |
| њигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где |
| о меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку |
| ио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и дове |
| еко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђ |
| ак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењ |
| на, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш н |
| који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Р |
| чера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на |
| Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка |
| атиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким де |
| шта више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, |
| Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплач |
| се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се |
| ивао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још |
| и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како |
| иротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао да |
| <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не скло |
| а, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о ку |
| , скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обич |
| > <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као |
| чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан |
| у из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">al |
| milestone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се о |
| ије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмит |
| лакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После |
| сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{ |
| на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јаго |
| а, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља |
| и гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на |
| нка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању п |
| то му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Ве |
| звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у |
| улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на |
| елим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интрига |
| и! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита |
| и, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође |
| на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново н |
| које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и |
| непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, |
| у врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквам |
| } Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешт |
| уж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Ш |
| је десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав ј |
| шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову |
| би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га |
| баца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збун |
| што у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! |
| itle>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав |
| са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Ба |
| и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необ |
| Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља |
| своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се с |
| сном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше ка |
| у поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом. |
| егову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен |
| оје је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво бо |
| а сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилава |
| гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из |
| који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само о |
| саше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Верт |
| ибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку |
| знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако |
| , и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не |
| та, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!. |
| три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и |
| је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га ј |
| пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и на |
| чику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по п |
| ав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — |
| цу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајем |
| — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда |
| луууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да рад |
| le>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало ј |
| та од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собари |
| ао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је би |
| е: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Ја |
| {S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говора |
| је се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није д |
| једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га ст |
| ао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже рамен |
| ма ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао свој |
| ио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Ката |
| же чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, кој |
| де по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се так |
| о си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш ма |
| е:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар ј |
| иљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, |
| дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не |
| рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да |
| сетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогруш |
| чинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му с |
| анић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку |
| } Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гну |
| а“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она |
| ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав св |
| с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна |
| опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно |
| ћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год |
| оводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, шт |
| да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га уби |
| кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо по |
| жете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је |
| .{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја |
| пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вреднос |
| гу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и к |
| е равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима |
| тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чиј |
| ом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало ј |
| збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ ду |
| у се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рек |
| ићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — н |
| вала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{ |
| чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којим |
| а; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једв |
| ио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бич |
| а је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак |
| једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао |
| иличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега |
| устила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се |
| стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с о |
| бина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојч |
| ога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти доша |
| тања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада |
| не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, |
| па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у |
| слима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говор |
| шутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје до |
| м не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој |
| не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа |
| те, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се |
| ала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, н |
| устав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он до |
| а је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му |
| а изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труд |
| она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> с |
| ова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — |
| анићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, не |
| вест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака по |
| која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он нала |
| му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па |
| налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од с |
| упао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се |
| то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, Werther. |
| е је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га |
| ријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп |
| покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за ве |
| иду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко |
| свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако за |
| д тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, м |
| Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младено |
| напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извука |
| момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа |
| .{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Кат |
| изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном |
| опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а |
| то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пре |
| па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у |
| } Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чуј |
| ити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И |
| ам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у |
| <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово |
| уком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикл |
| ; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачн |
| .{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо мо |
| па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, ка |
| шао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне |
| ог купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од какв |
| </p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо п |
| , због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — |
| ица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше. |
| к бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши гл |
| е избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писм |
| ки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чин |
| ке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем д |
| е заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S |
| тињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску |
| а и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} |
| о лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу т |
| туда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим п |
| пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено! |
| } Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он |
| пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен в |
| мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> < |
| јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешт |
| стави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: |
| ћаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivendi</fo |
| не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљ |
| не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпље |
| оловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекета |
| и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше |
| е већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладов |
| комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је к |
| о каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у је |
| м једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљност |
| праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а свој |
| не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да н |
| м тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу ист |
| е собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор за |
| знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{ |
| ији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом њ |
| ма креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те |
| и је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се |
| </p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, |
| > <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на |
| на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао при |
| оме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, ве |
| ране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које јед |
| рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у ви |
| у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају |
| своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији |
| отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, тр |
| ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сук |
| {S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама |
| онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и |
| оме што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај с |
| ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је диг |
| нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати |
| е разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомски |
| да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој ш |
| обом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се н |
| од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Ве |
| {S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратнос |
| љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љуби |
| ад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним |
| ље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде |
| а, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ |
| се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и |
| .{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о |
| се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајућ |
| Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да |
| то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у вој |
| огод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да и |
| х ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под |
| удно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестр |
| гледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама св |
| ни: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и да |
| сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гости |
| шљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснут |
| постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, |
| hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и з |
| хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић |
| пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која так |
| све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с не |
| и дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како |
| замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертха |
| а је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше |
| их духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где бле |
| "192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме |
| то има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тој |
| ни свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећ |
| иком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперс |
| и ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и с |
| пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се а |
| лаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, м |
| " /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, к |
| адовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином |
| а, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београ |
| Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинут |
| одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре |
| ак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слоб |
| лишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж! |
| авраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као |
| ко доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво |
| чи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудн |
| једанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком |
| ема коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љуб |
| што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, |
| ном да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га |
| ега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену |
| угоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} |
| човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпо |
| најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, к |
| е, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Ср |
| да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као чове |
| ... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не |
| то?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болес |
| >Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хт |
| а сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студиј |
| лакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на п |
| у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развали |
| енице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену д |
| е ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} |
| с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, |
| главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у с |
| .</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је |
| остивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да |
| ј имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом залив |
| о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући |
| Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваш |
| !</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању |
| Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ |
| </p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео |
| на.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше |
| {S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског к |
| сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, а |
| Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то... |
| ше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе бли |
| ва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p> |
| ом челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, |
| еше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у п |
| /p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p> |
| аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домови |
| е те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво че |
| ! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, |
| p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не |
| је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му с |
| а не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским зна |
| ворнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе |
| ажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљев |
| арију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче |
| здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помисли |
| м, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у овако |
| је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки чо |
| тање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају |
| м ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како |
| ћу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него |
| исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен |
| <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад |
| же истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} |
| сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је |
| какве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове |
| се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пе |
| су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева |
| ет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће ј |
| акључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је |
| /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену ду |
| угом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беш |
| о се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" / |
| етским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупа |
| онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше |
| мета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Мориц |
| сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само ли |
| о каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — |
| се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код |
| у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној ни |
| екнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, |
| тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку |
| p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ре |
| адова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> |
| ести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, о |
| весно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што |
| с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да |
| , и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од обл |
| као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и за |
| љ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт |
| и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмака |
| гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, |
| gn></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто |
| нко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се н |
| сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном ни |
| ћ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако |
| лате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је ша |
| а му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што |
| ратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, |
| еровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендиј |
| а и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, ко |
| лука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, ј |
| устио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је |
| дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти |
| и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет |
| е у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, ш |
| место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Г |
| а бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он гов |
| ио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не срк |
| и идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у ње |
| оживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још |
| јим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много папри |
| у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако мил |
| е дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или п |
| ду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско де |
| пре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он |
| то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да ј |
| АСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <di |
| ="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, по |
| дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово |
| сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> |
| ема себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичн |
| о клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раск |
| внодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињ |
| вече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена |
| обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече ч |
| је две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат |
| н, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у круг |
| тво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а он |
| арија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај д |
| </p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше в |
| позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешениј |
| н доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с |
| у само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста |
| некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица |
| гао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осе |
| е онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би |
| летку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљ |
| <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, |
| <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада ј |
| .</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, ве |
| а већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, |
| који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је |
| ме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је |
| се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљ |
| } Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија |
| ише збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револ |
| не?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — |
| вадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за |
| слугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи њег |
| ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте посл |
| Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће |
| ћање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне |
| ред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону т |
| јава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди |
| ругоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, |
| и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао |
| с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном |
| лане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб- |
| а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из сел |
| дног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="1 |
| и хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> |
| Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не запове |
| ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Сам |
| ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му за |
| о би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још |
| , чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним око |
| рема Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али |
| види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње |
| кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се кри |
| нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву |
| „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: т |
| оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам |
| ећ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бања |
| ахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили |
| нуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говор |
| апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито |
| у.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ру |
| његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и |
| е у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, |
| јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутр |
| од капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури г |
| тереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се |
| ден беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пут |
| ове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смеју |
| тву затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан по |
| ена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Гос |
| рачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, в |
| познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав о |
| Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како |
| тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, |
| чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, ц |
| , н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у |
| пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, удар |
| слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме обл |
| авнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут |
| орити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посус |
| оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе |
| же-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај ве |
| радова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>В |
| лу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, |
| његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад |
| силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче |
| е додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало п |
| немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да |
| ве му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се |
| ви ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: х |
| ина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очи |
| нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред пр |
| поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и |
| во повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S |
| е од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред |
| и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под к |
| ерсоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се пок |
| то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару |
| бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако м |
| тао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да |
| хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни во |
| ом и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — |
| речара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Млад |
| ећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му ус |
| је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, |
| да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне филос |
| вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку речениц |
| ву на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу |
| ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те |
| хове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} |
| жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p> |
| дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје попр |
| ла пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Ни |
| тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господ |
| — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачи |
| јати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турч |
| ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па |
| је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше в |
| : хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али |
| а, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... у |
| да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а ни |
| је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни |
| и и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} |
| саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера |
| тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један п |
| де сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title> |
| би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола |
| је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујут |
| нам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, о |
| особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као |
| ње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше пра |
| — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио |
| } Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или д |
| , да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само оч |
| уел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал |
| у.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, д |
| казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене о |
| ида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у |
| одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесе |
| шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако чес |
| Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је |
| р, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јади |
| суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала панд |
| раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, |
| д њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер ј |
| бе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снего |
| ад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче |
| улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, |
| увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> |
| насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењ |
| младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Ја |
| зме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај |
| , како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева |
| већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поре |
| им те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... |
| нић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тог |
| боко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах |
| то говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако м |
| чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb |
| знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и |
| алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар зн |
| се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад |
| е још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад |
| {S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, |
| огу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад |
| метењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>с |
| оје је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати |
| које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро веч |
| твор, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, |
| ишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чист |
| је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то |
| сијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене ха |
| е... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете. |
| е беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје же |
| да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, |
| ош погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га оструга |
| свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како |
| ла.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title |
| повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} В |
| забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то т |
| > <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, п |
| амо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење. |
| ет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би |
| затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с го |
| Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову з |
| сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> |
| јемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше ни |
| е!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа |
| ићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разг |
| се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с нек |
| аш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије |
| м чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да ше |
| јећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутос |
| рође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад и |
| ише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момк |
| Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чине |
| чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} |
| парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за по |
| еданпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беш |
| ило.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке |
| и било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>С |
| ане допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, к |
| н у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и |
| препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је |
| ла и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не п |
| ти да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде |
| ао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и |
| ли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим |
| ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и |
| и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да |
| за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је преш |
| еби мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за офиц |
| д’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, |
| едићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— |
| понденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, |
| живље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шет |
| друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела |
| му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га ве |
| нда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на |
| ине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногор |
| ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се ли |
| корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи |
| и своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав јед |
| се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрд |
| ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и |
| ав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> < |
| >Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ни |
| .{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само |
| то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Ката |
| једно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене |
| мо што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржа |
| ија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су |
| моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а к |
| војој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп ка |
| рце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га в |
| ко исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допи |
| још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик сле |
| .{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> пошто |
| у више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучина |
| е осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа про |
| езикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њ |
| а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је |
| д стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео се |
| се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази с |
| у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку |
| а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше |
| инац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљ |
| је га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, |
| весео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у сам |
| жда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или |
| еа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрд |
| ељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињски |
| да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки пр |
| или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, п |
| него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје х |
| Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде |
| столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с |
| и још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} |
| ет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Стра |
| миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири |
| терао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, |
| S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљ |
| одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према |
| које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум д |
| па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећ |
| “...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— |
| молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли ва |
| осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" / |
| до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што |
| о и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у ку |
| дир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, |
| заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљ |
| евет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужнос |
| ору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па |
| ано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је |
| ше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свират |
| ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" / |
| уначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га д |
| во!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска с |
| ра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину |
| но одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде |
| у сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара |
| х људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиш |
| ца у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да |
| напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врат |
| вим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди |
| и шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Је |
| згледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му |
| ом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњ |
| ке, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се |
| о шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако зано |
| аше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа н |
| } Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p |
| ју.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави н |
| груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> |
| а је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић с |
| јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о |
| види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, м |
| расте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шт |
| на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скан |
| па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речим |
| кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче прости |
| лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут |
| нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убира |
| н.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуб |
| вој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо |
| ураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и п |
| нков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам јо |
| ше речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као |
| аш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун |
| ајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „ |
| ешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто |
| еран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, |
| вет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га |
| ала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он т |
| спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја |
| нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, |
| ом нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у сам |
| оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку |
| како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој |
| говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ |
| тским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> |
| запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпр |
| ило одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат |
| за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парч |
| слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груд |
| астао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да ник |
| То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на о |
| му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш са |
| евет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а греш |
| оручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} З |
| о кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; ј |
| е једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах |
| Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет т |
| ина свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају |
| ом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — |
| и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним ст |
| пут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, исту |
| } Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе |
| а и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мири |
| ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекају |
| јој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој |
| ше не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бој |
| чик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Циган |
| Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре некол |
| реврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону за |
| ајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па пос |
| дресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте |
| а јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује циг |
| ју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време |
| оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> < |
| Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и г |
| побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у ш |
| е подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p> |
| беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у наш |
| тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— |
| онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав чо |
| р балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова |
| ат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} Н |
| е сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цел |
| k> <div type="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естет |
| ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и п |
| вокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашт |
| , само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час че |
| дозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купа |
| тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли |
| ше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпо |
| ве.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет |
| .{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, |
| лико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, |
| који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не зн |
| е троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако |
| у двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру |
| и, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле |
| дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина муж |
| у воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тур |
| молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, |
| шао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одма |
| пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите |
| p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} |
| а непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину ха |
| ибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показа |
| !</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати |
| и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, о |
| бро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p> |
| веста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Мла |
| м разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} С |
| с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у |
| то оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме.. |
| и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве при |
| овом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се |
| з шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</ |
| теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешт |
| е лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и јо |
| друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше |
| би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} П |
| о бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чу |
| м да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик побед |
| /p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p |
| руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плак |
| њигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Ја |
| раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Нарав |
| шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћ |
| <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S |
| „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би зав |
| >— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад |
| } Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво н |
| <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је с |
| им „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и |
| е поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђ |
| p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја ве |
| га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку та |
| ле одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и |
| , све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти |
| жи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећ |
| у видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, |
| ли му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Нај |
| се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="16 |
| су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па |
| То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је |
| он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви ок |
| .. није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан |
| смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љуб |
| felis</foreign><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете |
| ригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и |
| кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катан |
| е беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад |
| </p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га прв |
| у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; д |
| и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време |
| реме целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, |
| азумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузд |
| , затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није |
| редузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он |
| е оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад |
| његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би м |
| ћки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје наз |
| са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао |
| арија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозо |
| иково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ м |
| ад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено за |
| {S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још допис |
| ади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта |
| {S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{ |
| на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиље |
| кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаш |
| емљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаш |
| а њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало |
| господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, ка |
| ама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Lat |
| ћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог прија |
| Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кути |
| ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан |
| тама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу |
| но прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и |
| је, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и |
| ад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулч |
| Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Ве |
| год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без к |
| бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела праши |
| nt> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА |
| ко речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одвед |
| па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после зем |
| Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{ |
| али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, с |
| Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и за |
| оје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безус |
| n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се пр |
| а голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани |
| <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p> |
| ић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћућ |
| о се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнул |
| о те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обо |
| , седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и пр |
| на сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тад |
| <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоко |
| е.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} |
| </p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> |
| аден погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p |
| и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетк |
| ста подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, |
| Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба |
| је јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најз |
| вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, по |
| ини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и пока |
| ти изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за чит |
| о?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Х |
| капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p |
| е, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не |
| н, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше |
| трпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало |
| дену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> |
| </p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на |
| S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?< |
| већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он |
| кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, доша |
| ити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, м |
| .{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и |
| и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} |
| Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познај |
| шан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и |
| даље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је год |
| /foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко |
| није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у р |
| то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући з |
| Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће |
| и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, |
| којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купати |
| Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, как |
| ити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме |
| волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљ |
| .{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што В |
| толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година |
| ог ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи |
| начајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се |
| а слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на |
| м, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на м |
| аме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безнача |
| но беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаш |
| здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и |
| .,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то |
| азнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово ур |
| је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са |
| је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити |
| јатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слат |
| ћево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <mile |
| доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже |
| као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, |
| моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети как |
| о, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда |
| Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p |
| че на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство. |
| се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је са |
| и вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у грамати |
| збукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није м |
| опског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије |
| , знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id=" |
| аскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази |
| вету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети |
| ркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Верте |
| евојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци |
| а постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се иск |
| оординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о ст |
| аги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше |
| то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци |
| а пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљи |
| 3" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости ра |
| ем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, в |
| тим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањ |
| тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, са |
| е, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n= |
| че обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен ба |
| амо зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећни |
| конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозо |
| та не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на |
| сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од |
| но, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S |
| даху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све |
| учен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежн |
| ма, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истур |
| вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је ње |
| ују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Пот |
| ет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и ви |
| предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Ос |
| о“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гра |
| Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се |
| е.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} |
| ина, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као |
| рија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави сво |
| јекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћут |
| он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, |
| а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели |
| удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста |
| о да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку |
| ао да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, брат |
| и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали н |
| !“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, |
| а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак |
| вдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, изд |
| руго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за и |
| .</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим |
| било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде |
| на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутиј |
| т се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, |
| из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у |
| ећ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, |
| н написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због г |
| тера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „и |
| {S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али |
| „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантаз |
| дан врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ |
| аћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га из |
| оји ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господ |
| то, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саоп |
| да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у пар |
| о паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте |
| таше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила |
| ог Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Млад |
| наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је |
| листа, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и |
| ча о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим про |
| p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изг |
| е искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше |
| е преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинули |
| мећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша |
| та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, к |
| ва звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, |
| се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад |
| је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве пр |
| /p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао з |
| их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу |
| осле му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику в |
| дан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинак |
| /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу ср |
| {S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="1 |
| егова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукав |
| рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на д |
| title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при ов |
| Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи |
| нда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова р |
| не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде |
| ди сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хо |
| а као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажму |
| еспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на |
| Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да |
| вићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, |
| а, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> |
| анпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му |
| > на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати с |
| ност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овд |
| том ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пиј |
| и „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и |
| чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поре |
| бојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са |
| , које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први м |
| име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог саста |
| /p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњ |
| паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко р |
| рка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb |
| осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа |
| за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, в |
| он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} К |
| де га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање |
| оручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту |
| је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На раста |
| арија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и |
| којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, |
| га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се |
| . оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа о |
| ога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна |
| цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и ње |
| о да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „днев |
| слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— |
| „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучиш |
| ад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио о |
| "155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено и |
| очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни |
| на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ |
| ше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек |
| у, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, |
| една клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, |
| Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не |
| у они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићев |
| ости, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена з |
| анка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно от |
| замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше |
| не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља сво |
| .{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, м |
| це спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасв |
| е читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једн |
| о вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде |
| то по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зеле |
| јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим шт |
| махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко о |
| ош спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{ |
| , па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p |
| а.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мач |
| нације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добр |
| брташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић |
| е је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно |
| ладеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је |
| ве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише рук |
| ам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забле |
| ка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под ар |
| номе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао |
| има кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше |
| помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> |
| ем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не |
| </p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрв |
| бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно |
| тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај пи |
| идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши |
| ита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој прир |
| извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{ |
| ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И т |
| ети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{ |
| ивено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша |
| некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће |
| овеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бриг |
| писао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога |
| рашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с а |
| пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила п |
| мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостион |
| дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на п |
| , како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из к |
| ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се са |
| пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико |
| грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се |
| да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно |
| у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на р |
| Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био! |
| е „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да |
| читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној за |
| мрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачко |
| ко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао јо |
| е достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о каса |
| као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све н |
| о.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку |
| еданпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} К |
| /p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Мари |
| > <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки о |
| им лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом |
| Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак |
| ојој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из верк |
| и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и р |
| у као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу |
| све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком пр |
| пчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p> |
| није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њо |
| евић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га о |
| ем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и |
| спустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се ниј |
| свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице |
| у, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она углед |
| кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама |
| о беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком посл |
| м Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре |
| е три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић |
| } Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S |
| па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним п |
| , који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце ст |
| лико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног |
| нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а н |
| одбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не гово |
| ољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у кориц |
| нише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порц |
| очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које с |
| на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути |
| ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно луд |
| зиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зн |
| тичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. мин |
| ић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американ |
| дмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи |
| S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пу |
| јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за кој |
| се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{ |
| диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако бе |
| и сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао јед |
| о јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио |
| ек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате |
| бори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, |
| чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која м |
| атагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ха |
| о клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</ |
| збрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па |
| во позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а с |
| е да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младе |
| oreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају „<foreign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у |
| иди моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, |
| ну закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је |
| с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнан |
| о је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је |
| :</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се л |
| аке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска |
| !{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужн |
| ђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда: |
| ом наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, ал |
| собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, ш |
| ви предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек кој |
| тер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-да |
| м врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу. |
| </p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она |
| оју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, н |
| Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснут |
| тену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; |
| p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда |
| олова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали |
| м савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очаја |
| ђе поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини зво |
| >Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока поз |
| де на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и п |
| ше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном |
| ори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни |
| о је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен би |
| ама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни д |
| волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као |
| како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања |
| ање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјав |
| р као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га |
| то носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она ч |
| бом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу ви |
| itle> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам |
| и, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb |
| а, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.< |
| гово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{ |
| о спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати |
| авку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се |
| а под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се |
| дно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како |
| црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, прима |
| иштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Не |
| ри јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Мла |
| ићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче |
| ертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и н |
| доше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, к |
| у, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па те |
| оји, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> < |
| ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуб |
| ћ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи к |
| ек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уо |
| а тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи |
| очи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја |
| му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „В |
| ах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Верте |
| се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, |
| игом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и при |
| аден јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{ |
| тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да н |
| аш ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки |
| анић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> < |
| у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се |
| атило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену |
| убавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах р |
| на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да |
| игадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и с |
| Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом. |
| без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} |
| се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — с |
| Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не м |
| уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а |
| лада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катан |
| није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друш |
| им од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони |
| : тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Н |
| вце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са |
| м послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на заја |
| ам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обе |
| S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, до |
| и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише: |
| азлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим |
| назији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју |
| чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном |
| пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} Пос |
| ну хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се з |
| черавао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним |
| ти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му ос |
| притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико. |
| ећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му |
| а овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, |
| ркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и |
| атељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов г |
| утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељ |
| тавите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!< |
| <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало г |
| е сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже |
| н и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, как |
| леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женс |
| оворе.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не |
| } Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежно |
| у.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за т |
| к, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то к |
| сну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правда |
| радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која |
| } Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе |
| ти „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да б |
| , Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</ |
| ka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар |
| иво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после |
| {S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбист |
| оћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има т |
| н је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му |
| Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и те |
| <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и му |
| али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гл |
| ЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div t |
| КИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div |
| то војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном мла |
| ешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бо |
| астанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи |
| лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У |
| во баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању с |
| њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка |
| ице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на |
| S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у |
| сле вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако тре |
| к Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с |
| ном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што |
| е лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокре |
| ра по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лиш |
| ше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то нава |
| ђене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад |
| поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да |
| Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а |
| еља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пу |
| e moderne Politik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је |
| !{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руко |
| иљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Б |
| е су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак |
| та прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као |
| срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега |
| двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мир |
| кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, |
| хтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је т |
| ђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, м |
| бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да од |
| свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве браз |
| <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вер |
| о, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко |
| се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драг |
| iv type="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ |
| натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипа |
| .{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разо |
| ше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па |
| ла бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је |
| Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, |
| бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, д |
| сто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра |
| {S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јан |
| час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p |
| ле извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно |
| рија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме муж |
| где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курја |
| и?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! |
| — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпи |
| засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве? |
| te> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни д |
| пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и |
| поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко |
| е, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „ |
| начности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сањ |
| је имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је |
| , кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чи |
| њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Шт |
| анић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше чи |
| Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јан |
| ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Млад |
| он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке |
| о плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" |
| пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиг |
| во доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само |
| S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он по |
| ство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Оту |
| њен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај |
| ата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. |
| на мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком |
| .{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну пар |
| проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је п |
| <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде |
| .</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко при |
| ла при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим |
| > <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно наг |
| риса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да |
| се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствов |
| мати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пр |
| немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе с |
| на га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишт |
| говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог с |
| који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа про |
| ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Ал |
| ожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, |
| му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштит |
| је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с |
| Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на вр |
| >— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече го |
| но иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они зв |
| За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова ж |
| ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не мо |
| , здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узме |
| му био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, а |
| ет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очим |
| е гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак |
| навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p> |
| очне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и п |
| е собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он |
| S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, |
| њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако |
| ко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с по |
| ко <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он на |
| оничара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у |
| прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ миг |
| па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се |
| е полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине п |
| а онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срда |
| њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин |
| захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни тра |
| и толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић |
| } Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би с |
| лико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи но |
| кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако |
| ер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се |
| Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „ |
| /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца пре |
| у заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, |
| што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“ |
| је чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и туж |
| то је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Верт |
| шније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који не |
| } И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се |
| ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се од |
| сно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њено |
| ета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног |
| ?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није би |
| пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, |
| абрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био |
| но а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? |
| жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он |
| ваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он |
| који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S |
| ио негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се н |
| ариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци х |
| <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се |
| р, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишље |
| је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који у |
| овек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једн |
| исталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{ |
| јчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим в |
| ако сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом |
| никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учи |
| о леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад зна |
| његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на |
| лико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ак |
| ру, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с ко |
| ико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо! |
| и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцк |
| овица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој же |
| ена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="sub |
| адим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад |
| Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од кара |
| зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају ја |
| чић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим |
| даше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво |
| .{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: |
| у му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође. |
| наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то т |
| itle>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само се |
| у и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљи |
| одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} Т |
| /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Мла |
| ЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <di |
| је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, ж |
| ш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p> |
| она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и |
| тим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао л |
| ли, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, |
| датле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој |
| лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} |
| “ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, < |
| Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше |
| пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим в |
| Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину |
| с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, |
| кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи |
| р се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанст |
| у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати в |
| о у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства п |
| о је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут р |
| ивоту“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још бо |
| ању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и |
| и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на св |
| </p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о то |
| ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, |
| љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апл |
| тну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> |
| о, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да ум |
| само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на |
| хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку н |
| како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га виде |
| јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, |
| , нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога |
| ко после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. |
| у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта м |
| насту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} К |
| оси, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеши |
| ио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb |
| у не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</ |
| ећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном |
| лико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог |
| видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то |
| , кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим |
| /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Проч |
| ликим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ст |
| не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав До |
| е женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим |
| нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским |
| да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у угл |
| мирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније само |
| ји га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто |
| у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се п |
| испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се он |
| ИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type=" |
| .{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да ви |
| ају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И |
| ћем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори |
| нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за д |
| икривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме поку |
| бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегну |
| у +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д. |
| у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићев |
| му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер и |
| вог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни реч |
| јано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер с |
| ога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у |
| те што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се |
| поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> |
| S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаш |
| .{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" |
| ећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а гл |
| /note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским кол |
| > <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену ка |
| <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} |
| p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата. |
| укавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је |
| ћ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отворе |
| онашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно |
| чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n |
| у преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} О |
| да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после уз |
| мо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко у |
| здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... |
| а извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може- |
| наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову |
| одушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме чо |
| нска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам г |
| с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригад |
| табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Мариј |
| сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да |
| кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом пом |
| би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би. |
| се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није доне |
| преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово |
| дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} |
| о у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад |
| , потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то |
| живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче |
| говори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцка |
| S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p> |
| ам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо м |
| крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се прич |
| акову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, |
| олим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поп |
| <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склап |
| ен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико |
| да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, |
| о мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, |
| е купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n |
| “ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи б |
| S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фикс |
| није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је д |
| т!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуд |
| м, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Ма |
| тра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у ње |
| /p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје г |
| анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од см |
| } Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Ј |
| сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p |
| } Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја |
| , а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко |
| лом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половин |
| у на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду? |
| а њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} |
| Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе |
| е.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаш |
| а<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ ви |
| вим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирно |
| лити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Су |
| анић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући |
| а половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати |
| нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију. |
| е оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао |
| азговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само чит |
| и писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} |
| вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у ср |
| збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најд |
| n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њем |
| танку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољ |
| ом листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак |
| ешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше поглед |
| му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ |
| одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тад |
| а собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цед |
| ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и |
| !{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па о |
| о је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и тр |
| <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“ |
| с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шар |
| Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи |
| и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од |
| Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшн |
| „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од |
| не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њ |
| ни своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изи |
| ом:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који по |
| а сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод ру |
| виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> < |
| је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати о |
| оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто |
| ерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке |
| е одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом догов |
| има, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} |
| ињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:l |
| ма заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично |
| кли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју |
| да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти |
| е је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb |
| ана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке |
| гнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у дла |
| говорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцр |
| овода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде |
| у драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора блен |
| Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с |
| у, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p> |
| уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењ |
| е с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли јед |
| ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ |
| близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и к |
| адена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сун |
| основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломци |
| челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу |
| ! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и прв |
| мисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар ј |
| стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је |
| а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је |
| же глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви |
| те на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се са |
| ека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?< |
| а немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи жив |
| чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ |
| ку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше |
| е туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он о |
| за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Ја |
| ишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигн |
| узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и оби |
| књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{ |
| Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве пат |
| е <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, профес |
| ен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене |
| амо на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му с |
| — Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p |
| о задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопа |
| д, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напр |
| једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече |
| S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше |
| о пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно у |
| , да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па |
| з отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, к |
| адир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако |
| ладену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Ни |
| а, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, тол |
| на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи по |
| м!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њ |
| а ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближи |
| се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Ва |
| весно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне |
| ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постав |
| тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећа |
| <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у К |
| авања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ора |
| у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једн |
| — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се н |
| разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље с |
| о човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ј |
| ајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени с |
| мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправ |
| ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у |
| никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, |
| ше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном чи |
| што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто о |
| стури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> < |
| амо, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за |
| нка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова |
| им „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле о |
| овори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из к |
| дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанств |
| — Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="n |
| .</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте |
| ремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро |
| ећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то ра |
| исмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{ |
| мо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима. |
| мом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му |
| а возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господин |
| ако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изг |
| у и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ |
| али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, п |
| ад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријате |
| зглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди с |
| авијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару |
| !</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене т |
| су, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је насло |
| га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него |
| b n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, ка |
| и се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње пр |
| еобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, |
| ко“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да |
| ање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па |
| непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и |
| роцеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше |
| обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад чове |
| без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је |
| својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као |
| нда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добр |
| р, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звал |
| ру, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необ |
| ка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с |
| сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике прити |
| о Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење ос |
| Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мр |
| ософијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућ |
| једаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који |
| опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и как |
| управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме |
| с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само |
| ро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „кој |
| али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим ми |
| н у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> |
| а не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог |
| већу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ наст |
| естити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ва |
| а мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће |
| оврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и |
| дица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичн |
| н, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов каз |
| осле опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, |
| а груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испо |
| овора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не раз |
| га и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задово |
| вих ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE"> |
| <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви |
| ахвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавн |
| де купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p> |
| сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни кр |
| ан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у |
| га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше |
| а, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, ко |
| ужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, ц |
| ли тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад! |
| даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али |
| исте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па у |
| м био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а |
| , по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хо |
| сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, |
| ајпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се |
| е рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса |
| ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш |
| који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата о |
| унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрско |
| А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио т |
| еше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да |
| грачку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео |
| а, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити! |
| Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Д |
| Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места |
| ати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} |
| талонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се пр |
| беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде |
| .</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до вра |
| /p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, |
| ити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваш |
| у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећ |
| на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста ч |
| ило би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен н |
| се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и о |
| , нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Офи |
| апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто |
| та чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари с |
| одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није н |
| осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још |
| ичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики гл |
| ћ поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гет |
| онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мал |
| ликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тра |
| га се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх њег |
| арата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам се |
| мејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-б |
| задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше |
| ачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју лен |
| ј заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу воле |
| време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S |
| ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је |
| ишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала |
| и идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђе |
| зиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у |
| ра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа ж |
| у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи |
| ле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто |
| саше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаш |
| адним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с не |
| Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обрат |
| веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприр |
| прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад |
| обинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA"> |
| да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, |
| и, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је п |
| по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката |
| који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катани |
| никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи |
| кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у |
| , погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катан |
| а, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на сва |
| рећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поез |
| ала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да |
| Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, свој |
| реба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити пла |
| е!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хват |
| нда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</ |
| та, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, кој |
| не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе н |
| имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Х |
| књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исп |
| десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се |
| S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p |
| и макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да |
| ку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што |
| и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, г |
| ам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном |
| али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи |
| је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете |
| дсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катан |
| !{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па |
| већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини рав |
| у, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходат |
| е само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је ск |
| се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p> |
| е се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?< |
| тигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; М |
| ан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— |
| ико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах пад |
| екој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, |
| и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се и |
| вање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуд |
| ћ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у К |
| аденову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараш |
| .{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојиц |
| шљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже |
| ете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, |
| пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим ж |
| као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, |
| ране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, пос |
| не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или |
| има она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} |
| за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем с |
| и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у |
| дати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што б |
| овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изн |
| авали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Ба |
| имо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпу |
| овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би |
| оговори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака гл |
| нин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав |
| ју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично |
| се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што с |
| то не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S |
| м седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није в |
| смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном |
| онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Мо |
| То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клу |
| ми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не тре |
| ањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у ко |
| — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште зли |
| очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени рук |
| авобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Т |
| рцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он ј |
| и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, |
| , што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењ |
| n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{ |
| , за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у с |
| <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Чита |
| рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лот |
| S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно з |
| о.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Марији |
| пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S |
| ко, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским |
| рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен дор |
| , и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабав |
| да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оло |
| иљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, поте |
| нкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, па |
| о хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, шт |
| астанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је б |
| Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску ча |
| е много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су п |
| отекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, д |
| з шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим р |
| тогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде |
| ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што ка |
| ђом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?< |
| о представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему би |
| аравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега |
| наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а су |
| ет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова |
| није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, ал |
| ад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па д |
| ка главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпуто |
| а се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири |
| и“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S |
| нић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој при |
| , а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити |
| ић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, |
| жан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је зами |
| брве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси ни |
| њем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једн |
| женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и дв |
| сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} К |
| удараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и |
| иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разгов |
| а су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivendi</foreign>. |
| ћ, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси ник |
| ија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако |
| а читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то |
| угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче с |
| ерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да |
| она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком |
| ијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, |
| латко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> х |
| опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан пр |
| них обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, с |
| ше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно ин |
| — На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готов |
| она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се |
| и с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако упл |
| до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Н |
| ма.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни з |
| га зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародуј |
| себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и гор |
| ше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним ра |
| то је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а |
| бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> < |
| ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав |
| > <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љ |
| по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ра |
| урити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам пр |
| /p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увре |
| > <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би |
| само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давн |
| аквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" / |
| и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше |
| — Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сме |
| ћке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} О |
| >Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то м |
| <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде |
| шта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, а |
| <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже |
| !</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> |
| >„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се |
| у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас у |
| > <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше |
| варите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то |
| ић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „своји |
| је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да |
| смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш |
| прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам? |
| би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом |
| еће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пр |
| досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — |
| одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се |
| чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме.. |
| те, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који с |
| ић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине п |
| знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p> |
| онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p> |
| е се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасе |
| атељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досад |
| да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а ује |
| ричају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско д |
| о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ н |
| ти о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а |
| што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак ни |
| ја из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цел |
| о и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих м |
| чеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори |
| .</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати позн |
| S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли |
| и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпита |
| то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га |
| ма, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мисл |
| > <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаш |
| свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је по |
| прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ до |
| о њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на једа |
| } Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>О |
| нео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, |
| ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <fo |
| ладен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи |
| „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све би |
| ао што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</ |
| воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног |
| исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, се |
| ека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се н |
| ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, |
| ва идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — |
| шевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, њего |
| ата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани |
| ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угре |
| умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде та |
| ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазве |
| анко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако би |
| на нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Мариј |
| у у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пал |
| сположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан |
| ваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се |
| оду.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га |
| да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје п |
| љ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} |
| , онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, т |
| очи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати |
| е срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава за |
| ћ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме на |
| е опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка. |
| сположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу |
| ђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; |
| утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те п |
| ње.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као |
| оно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадн |
| аме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мор |
| змаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво |
| “, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ н |
| к, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} |
| азговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не |
| питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она та |
| ти синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се чи |
| узме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзами |
| , као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, ис |
| у и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала та |
| едника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час у |
| ла, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он м |
| ено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно см |
| мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме го |
| знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни п |
| белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва |
| арног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да засл |
| нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима п |
| итајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети о |
| лен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изглед |
| ним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залу |
| пута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она оста |
| ж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p> |
| о на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаж |
| она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звр |
| о да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му |
| која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ноша |
| официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобр |
| ђе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери |
| адне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно |
| ворио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био |
| спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и |
| смо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно |
| , а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кесте |
| .{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> ил |
| ишта се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, |
| мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по |
| ти, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, |
| ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{ |
| нут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће |
| .</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја |
| } Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за ру |
| ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку |
| н гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви об |
| ао сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би |
| и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који с |
| {S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку пре |
| погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види |
| да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хт |
| </hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх |
| Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје |
| ден пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој стр |
| па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поч |
| а и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни |
| ведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у |
| десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом нап |
| , кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што |
| му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} |
| му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питањ |
| ти крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је |
| адиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, |
| ној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апот |
| сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше њего |
| га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ниш |
| риклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, миш |
| анића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, |
| плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће |
| е умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога зад |
| а навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пр |
| p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фау |
| о загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он ве |
| мента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребн |
| јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе |
| ј Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он |
| стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је |
| шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако |
| родну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, |
| јте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви ст |
| готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ |
| јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевк |
| игу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци? |
| већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младе |
| танић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ прек |
| бива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и т |
| а поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне припов |
| се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" / |
| ржаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то н |
| неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Виде |
| о оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морал |
| {S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} |
| а политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Мла |
| ти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју |
| е пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би |
| Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жен |
| е:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресн |
| ом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто об |
| руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно у |
| о и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — м |
| , као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купати |
| атанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћен |
| астаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да г |
| стави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући за |
| е да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} |
| Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало ш |
| више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и п |
| о да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан |
| још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као у |
| аним „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не ди |
| од куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н |
| ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, б |
| у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> < |
| ме Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчи |
| дијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, п |
| ном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа |
| ко му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша |
| ада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је сам |
| и још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ посл |
| овек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче |
| и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон с |
| извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу |
| рија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде ј |
| ати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави пр |
| ио вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђ |
| па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Верт |
| ад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад пом |
| м јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једн |
| цу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознал |
| у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њ |
| ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж |
| нама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који |
| о купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па |
| оници, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу |
| само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз |
| бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{ |
| се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издава |
| ди убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ |
| ко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше |
| ама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати |
| је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу он |
| рвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху |
| она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила |
| е могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана |
| во отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том |
| епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Вол |
| чним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на п |
| ичи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, |
| ри“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с |
| еку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазира |
| је ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зи |
| да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера |
| „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају „<foreign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ |
| озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и |
| и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Че |
| Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић |
| писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића |
| у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић |
| , и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одваж |
| бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S |
| ако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи п |
| ану у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их н |
| а, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур |
| га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни |
| њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и |
| једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом виш |
| ас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Млад |
| </p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пруж |
| и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Перин |
| ва соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи по |
| ругом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак млади |
| ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој |
| р, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, разв |
| ња или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог т |
| угу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остав |
| ено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!< |
| главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да м |
| ="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Ма |
| печати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави |
| а нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше пог |
| очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити |
| потекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S |
| е она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — |
| о то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би |
| д Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав |
| му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, |
| ше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светс |
| ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, |
| S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како м |
| ић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} |
| p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Та |
| о је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да |
| ене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују |
| енела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приден |
| а мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прик |
| она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по |
| во на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само шт |
| попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа |
| лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p> |
| „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и |
| ом естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац |
| глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв |
| одигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Кар |
| .{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он |
| м у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седа |
| ћу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Сто |
| саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима |
| нио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкч |
| — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не |
| е њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> |
| крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман шт |
| победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икако |
| {S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића |
| и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с муж |
| познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би |
| } Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и он |
| обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да |
| .{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва |
| рст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> |
| гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на сво |
| му коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исе |
| Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер |
| м врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком |
| иром отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стој |
| едном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, |
| естор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Не |
| о Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мањ |
| ила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се оп |
| ењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи свак |
| , што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва он |
| он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у с |
| а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најп |
| {S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с |
| ојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваш |
| ђе собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка |
| ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ њег |
| орави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек |
| вна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти и |
| н тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> < |
| и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто пл |
| присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лот |
| аоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиље |
| ном по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} |
| ти на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад |
| и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На мој |
| > <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — реч |
| п носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном ш |
| тијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази |
| шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи |
| пали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.< |
| ја пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је |
| о смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу п |
| уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Госпо |
| подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које |
| д руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се |
| ци.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозна |
| ти га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту |
| има с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову |
| а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јес |
| о друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић за |
| ионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и |
| о само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак |
| тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се храни |
| ао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, к |
| уда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, р |
| стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ |
| ју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{ |
| Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p |
| љеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.< |
| ше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, |
| адан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је на |
| је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не уч |
| , не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би ј |
| ри Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста |
| ију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога н |
| вори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али во |
| нића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што |
| крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Ката |
| Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ће |
| ше те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима |
| а на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се |
| > <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младе |
| .</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Он |
| што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог з |
| а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од он |
| !{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако |
| да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учи |
| да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их в |
| о нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} |
| овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте им |
| светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те |
| иљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други кр |
| p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног профес |
| е трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те |
| етом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било |
| д коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, д |
| себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не |
| који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би неш |
| >— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</ |
| бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад с |
| ру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно о |
| свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на |
| аочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Мар |
| гнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико |
| на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушн |
| че госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде |
| га, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам |
| мо једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива ус |
| година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских |
| е су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тиш |
| У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљев |
| иром врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гроб |
| аје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на |
| шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по |
| атори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезин |
| ајпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: |
| бар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест та |
| ар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по |
| , разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само |
| зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропа |
| одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче паж |
| детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један |
| ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало |
| себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би |
| ођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi> |
| час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и р |
| да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина изд |
| ратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S |
| , паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, |
| ј болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта |
| знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави се |
| свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, |
| мети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и |
| чима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаш |
| е-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, од |
| звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме зам |
| штоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза ње |
| а.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се |
| и, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у |
| ња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, |
| Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима |
| pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се |
| /p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Уна |
| S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ |
| ијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не |
| ако млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвозде |
| јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову |
| а би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пи |
| нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова з |
| звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса суз |
| , у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако ис |
| поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друшт |
| ких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео с |
| а не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па |
| Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио с |
| ту:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — О |
| као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S |
| вала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако |
| еће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слобод |
| с за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријат |
| „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{ |
| он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тих |
| кат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас |
| а, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом ч |
| утрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осе |
| ла паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо |
| уче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе |
| рими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче |
| нило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се |
| , као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се не |
| он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно увера |
| и око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вер |
| рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин изд |
| тирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскр |
| ноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је у |
| p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан млади |
| у, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли |
| , најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно ве |
| кала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} |
| се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра |
| ва дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак |
| p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед су |
| њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава |
| ризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју |
| гога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с к |
| сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} |
| де га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено пр |
| осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију |
| тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође ј |
| му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата |
| јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, ал |
| е и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену |
| ек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, посл |
| и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими п |
| ва стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак |
| ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мрк |
| јд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али |
| аденове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш с |
| природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интерес |
| тина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он о |
| а, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи М |
| обу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен из |
| само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим |
| својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљ |
| рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се |
| ед собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко |
| а жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искљ |
| — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко це |
| ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима |
| да да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у д |
| ега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча |
| игадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, |
| после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не пр |
| уп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{ |
| од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта ј |
| } Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како с |
| ка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком паклен |
| их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се и |
| ећ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гете |
| ј смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прош |
| ање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, одно |
| ез које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она |
| доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разгов |
| се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на св |
| стази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба |
| и вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ |
| налишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на |
| вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде љу |
| ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нес |
| И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињско |
| Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шет |
| Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером вес |
| з колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n |
| сте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумед |
| !“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да беж |
| копча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и |
| војој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да |
| о у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар |
| о дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову рук |
| <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли |
| едаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идо |
| а и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако |
| нда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола |
| каке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би |
| мрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прав |
| људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немо |
| у свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда |
| њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... |
| ј угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта |
| пљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га з |
| Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је н |
| </p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делит |
| ертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на |
| и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да |
| а оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, |
| Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на |
| свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако нал |
| от читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а траже |
| е затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма к |
| .</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног |
| мача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p |
| но!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјав |
| — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте |
| на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојес |
| јдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и М |
| једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“ |
| етка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише |
| аском!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом |
| рку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепо |
| ’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, |
| јом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да |
| S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га |
| к, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година. |
| сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам ј |
| е стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n=" |
| ли, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Нар |
| } То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се п |
| е и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Ка |
| е скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваш |
| и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писа |
| у „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је |
| te xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских п |
| друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори |
| ак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као од |
| пет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле з |
| дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катани |
| } Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p> |
| атанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, |
| м што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њен |
| а је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом жено |
| едом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ уве |
| да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке исп |
| рата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаш |
| о је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разгов |
| уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p |
| е к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и |
| м Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад |
| о српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећ |
| </p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разго |
| , и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S |
| нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом |
| утем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чуј |
| у назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И |
| рмац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретн |
| >ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p |
| ди, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само ма |
| му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као |
| га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он л |
| жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, о |
| Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу |
| н са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непоз |
| са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, п |
| уст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите |
| професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачен |
| смо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро! |
| оме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, |
| овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— |
| /p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госп |
| права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по в |
| оту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се |
| притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.< |
| у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... |
| приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није |
| >Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је |
| ражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетериј |
| у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваш |
| ирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „ |
| леда од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобр |
| у што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуш |
| д рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око |
| p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он пок |
| м устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али |
| ти“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у |
| арци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> |
| горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Мари |
| а би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио н |
| м погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каж |
| нио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S |
| а да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у |
| рели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бриз |
| целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си веч |
| ер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milesto |
| ао ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабљ |
| е зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, |
| олим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он с |
| о!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са о |
| ни сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с пошт |
| ка и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сл |
| му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја ж |
| >Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су н |
| шта не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} М |
| побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га |
| онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете |
| ме равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Исти |
| нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} |
| ала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем |
| ли заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бива |
| звињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите |
| дне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref ta |
| ристаше да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезиј |
| остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катан |
| о онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали |
| таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама< |
| у беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо |
| љи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под |
| ијатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за врем |
| и обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<t |
| паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо нич |
| , као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено |
| илибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора. |
| и, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из ав |
| ратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријат |
| во урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр. |
| њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по ч |
| из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" / |
| н га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, к |
| ча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре |
| де брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад б |
| и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ |
| Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што |
| ?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се |
| о ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— |
| ом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о ду |
| ек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ств |
| p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво |
| <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи сво |
| е ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор |
| >И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml |
| > <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</ |
| !{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице и |
| 89" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романт |
| рај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену |
| и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не п |
| вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, ка |
| рао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз ре |
| , тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p> |
| .{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу ру |
| ртер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати ка |
| ицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиш |
| зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури |
| а.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Не |
| фесора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у |
| цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још |
| зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, |
| а десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и |
| мена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Ката |
| Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше! |
| оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новц |
| а ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је |
| о?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је на |
| се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити к |
| су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом ф |
| да, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде |
| p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пођ |
| само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — |
| Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све |
| .{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Не |
| а. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске |
| господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилиц |
| ужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет |
| дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој бот |
| рно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прођ |
| г састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; |
| е, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и |
| , ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само |
| од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из |
| аточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с к |
| и плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кр |
| какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да пр |
| још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе чес |
| код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ |
| а, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} На |
| гла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:< |
| реко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварит |
| Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити м |
| н божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледат |
| а и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на п |
| о му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова |
| стало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде сме |
| све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласн |
| га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо пр |
| ог Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу примени |
| ву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{ |
| и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра с |
| стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} |
| за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јо |
| чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела |
| адгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам ј |
| рда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али |
| , али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи |
| .{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице |
| дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше рома |
| а Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— |
| .</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је в |
| е чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Кат |
| и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном но |
| то је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — кој |
| апорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од |
| дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, |
| знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парч |
| од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица |
| , али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно ст |
| ојешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не |
| подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, он |
| кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за мла |
| е дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се насл |
| н, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васп |
| бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни са |
| а не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је п |
| рашно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао ј |
| p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она ту |
| прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честит |
| ке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, |
| га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али |
| раги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи |
| да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, м |
| еће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава |
| њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из |
| ли тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада п |
| астаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоц |
| е он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</ |
| и тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечер |
| /p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше |
| замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и о |
| људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове |
| цем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном др |
| ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Зн |
| ње крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно св |
| стрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио офиц |
| ше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње |
| зобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте |
| Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S |
| атанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој |
| си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар и |
| еђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а |
| е на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих |
| елу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па |
| нати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако |
| своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је бе |
| новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен |
| га, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Беогр |
| да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим |
| послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— |
| екар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни посл |
| lestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као |
| њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180 |
| на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с |
| граше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И вид |
| неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавешт |
| мен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је |
| о гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте |
| — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са см |
| цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити |
| ако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може суд |
| Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризив |
| агна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и ве |
| у, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професо |
| лас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст |
| врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш приј |
| не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку л |
| оше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићев |
| аши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докоп |
| !</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, |
| издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> |
| рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хо |
| а ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} |
| аху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> |
| ају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како |
| {S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p |
| е ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, зб |
| ткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да н |
| не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чи |
| да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде у |
| И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} З |
| .{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за врем |
| трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнаро |
| гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу |
| он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи |
| акав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чиња |
| ко му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с вра |
| ећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан |
| на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повуче |
| да рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја |
| ом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и ни |
| е себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; сам |
| ку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљ |
| иваше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен ра |
| е отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</ |
| ико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не м |
| n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом |
| час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако су |
| терову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са |
| и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="17 |
| Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> |
| и стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у |
| на у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; |
| е мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он ми |
| поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да на |
| ати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Оси |
| .{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катан |
| ике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, к |
| „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића преплива |
| време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, |
| ећ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, шт |
| парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кут |
| нов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стр |
| аплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива |
| огледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>. |
| после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то о |
| ску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке с |
| а сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога по |
| оручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти: |
| о пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само ж |
| Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су |
| какве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу гове |
| пак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па м |
| Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „из |
| рцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растура |
| ћи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питају |
| меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем |
| м Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на |
| ме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парла |
| али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих си |
| <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста |
| које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа поло |
| јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нем |
| нило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да и |
| ћаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То |
| лио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатно |
| ваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше |
| S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, |
| банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, кој |
| Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, к |
| еликог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх |
| е.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">mo |
| >Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик < |
| се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, и |
| м мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, ка |
| ао што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пу |
| срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у пр |
| аше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салвет |
| ђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути с |
| “ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежа |
| p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо |
| ати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књи |
| авни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ак |
| рпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумади |
| е с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S |
| столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све |
| ајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим м |
| или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пази |
| е његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуб |
| > <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћ |
| : за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите с |
| le> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!< |
| на, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гос |
| револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вер |
| ер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и њего |
| p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, про |
| у с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најп |
| ну, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је наброј |
| е црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога |
| оручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, |
| ету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим |
| b n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесе |
| лу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А ад |
| Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту |
| ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно о |
| Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi> |
| pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{ |
| ни ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гос |
| у.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је |
| исто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад |
| — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем с |
| већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати |
| мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, |
| е неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту позна |
| одаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрај |
| к <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред |
| а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се |
| У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм |
| , која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ н |
| о уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит при |
| вљати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као |
| Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да ј |
| н и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: |
| <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика част |
| ића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се |
| S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор т |
| идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више |
| </p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати к |
| насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то је |
| слити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да бр |
| itik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики м |
| угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође на |
| којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S |
| по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, кред |
| ујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми |
| евић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим до |
| говом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као |
| ауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— О |
| жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је не |
| “, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборав |
| она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање се |
| у и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p |
| еше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљ |
| едном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд наз |
| радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати |
| трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је |
| а му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам |
| зумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му п |
| о, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда н |
| нише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И о |
| овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Ј |
| о гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лу |
| ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, так |
| ма на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — |
| овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Веру |
| бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све |
| но властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купа |
| <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Су |
| и — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има. |
| ом књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела |
| бично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту |
| ота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гл |
| се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличн |
| оворише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима |
| p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим в |
| ује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, |
| ден живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Е |
| ="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885) |
| окљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа |
| е поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упуст |
| свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ов |
| ши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љ |
| онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Ч |
| о с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, |
| самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски миш |
| аден држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, |
| p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на |
| на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно |
| гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште р |
| „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскала |
| метао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће |
| на не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сас |
| мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој т |
| ечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му |
| сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} |
| кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанстве |
| ко му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невинос |
| кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са |
| храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој |
| ње.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Ја |
| толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењ |
| то одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он |
| необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те ј |
| S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се |
| Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште |
| p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не прим |
| мешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме |
| <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово |
| зом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Млад |
| сно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледа |
| , беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана о |
| а, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако п |
| м, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; дру |
| му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену |
| отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо к |
| а уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не |
| р, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Ката |
| че лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госп |
| одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори |
| симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</ti |
| агваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. |
| што он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора |
| ажи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у |
| Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак |
| м у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У друго |
| лана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катани |
| раво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљев |
| Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање ч |
| > <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла |
| овој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, как |
| ристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> < |
| ш као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуч |
| анко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <p |
| е погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији |
| апао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размаж |
| мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је ч |
| и Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И |
| ља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам |
| резриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем |
| рема гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У њего |
| дно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свак |
| кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под с |
| е.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољо |
| е то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тоје |
| уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, н |
| ихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али |
| тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љ |
| д прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта |
| овницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{ |
| ресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— |
| сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ |
| /p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво |
| која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, ви |
| у њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> |
| путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити |
| ше.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, |
| дрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „ |
| иже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, |
| штати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клону |
| ажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све п |
| Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ств |
| , при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за |
| проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и ш |
| тимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} |
| велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само ра |
| head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинам |
| .</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чиња |
| ним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, кој |
| свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изи |
| к ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{ |
| јина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није |
| ен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао |
| њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко |
| ion" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од д |
| дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак |
| нага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</ |
| па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> < |
| доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за |
| јгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто |
| ез кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само куп |
| исли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Кат |
| , којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из в |
| бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га на |
| говор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш уг |
| човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко |
| после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у г |
| еху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрп |
| звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пе |
| с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit |
| м само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као с |
| овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </qu |
| плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S |
| авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јут |
| е?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос ран |
| амислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, д |
| ржању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затво |
| </p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да |
| ети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службо |
| о горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога |
| ности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме |
| „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не |
| отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуљ |
| које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво нос |
| је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њ |
| сто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у |
| е прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи |
| кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити к |
| ајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити ве |
| хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, |
| ар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не |
| елу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је |
| гледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те |
| равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако на |
| >— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она им |
| p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цуј |
| о стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парк |
| ад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку |
| и, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође п |
| } Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p> |
| се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} |
| прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином д |
| на чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку пр |
| S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и |
| веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, посл |
| жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од цело |
| повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, |
| ано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме прав |
| .{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да |
| онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала |
| је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посм |
| сеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено |
| же у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали св |
| а је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се ч |
| ају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како |
| овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, т |
| а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Г |
| у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па |
| ку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Поглед |
| сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се он |
| ер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од |
| писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone |
| спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озб |
| к, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и |
| ри речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велик |
| ден, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. |
| лом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док ј |
| S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или |
| ме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, |
| и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити |
| је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо п |
| бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>М |
| , — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље |
| о, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуз |
| осле тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да |
| ш јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после то |
| није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном |
| жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p |
| намо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега иск |
| фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна |
| тање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да |
| Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу ула |
| , н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, |
| } А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Ката |
| ма труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Погл |
| сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим |
| инио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад ј |
| ајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштри |
| штрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало н |
| ве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио |
| град, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <p |
| рв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све |
| ако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у |
| и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} |
| мо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен |
| брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује дес |
| ватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно о |
| гне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући |
| еним оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Срето |
| руго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао с |
| наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао са |
| с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> |
| зва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе д |
| о се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И о |
| {S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, |
| ним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је с |
| > <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично п |
| ида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који |
| свети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и |
| или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислим |
| очиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног к |
| свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић м |
| ијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љу |
| м већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се |
| у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера пр |
| — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Млад |
| а, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катани |
| ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер |
| мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збун |
| на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче |
| заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишља |
| м, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково п |
| ном.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко г |
| и, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књ |
| после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу ста |
| вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гости |
| љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, в |
| се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуј |
| па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи р |
| као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дођ |
| Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p |
| да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао |
| Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен позна |
| оји не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде |
| јатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} |
| ш вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> н |
| Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> |
| ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Чит |
| о.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb |
| и криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За |
| те, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, |
| жан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а |
| те, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету та |
| сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... |
| , да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестр |
| о раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанк |
| виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> ко |
| > <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта |
| е зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанк |
| је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наука |
| гледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспр |
| је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, |
| чијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гост |
| корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па ча |
| бичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаш |
| свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Т |
| атанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... ал |
| чи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике тре |
| ху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим карт |
| а стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима. |
| е сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема |
| ој тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То |
| казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> < |
| ако би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га |
| редности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци |
| ма.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар бех |
| убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом |
| , и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви с |
| г с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом л |
| ридавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Сам |
| тера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p |
| бити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, ка |
| ло и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му |
| е речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још д |
| а, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у не |
| вајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена кам |
| дити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш пла |
| то цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то |
| е је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде р |
| тко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви пок |
| schaften, Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Мо |
| атила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог пол |
| пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Мо |
| ове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је |
| а је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе |
| e="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУ |
| {S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналос |
| ћи, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечег |
| радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, |
| ете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.< |
| но да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче |
| је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а |
| оезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</ |
| ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не п |
| Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{ |
| се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Зат |
| т нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна |
| ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У |
| .{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p |
| склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа |
| и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од ко |
| руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшн |
| у под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом |
| о да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше с |
| оче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се неш |
| цом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он |
| а осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра ка |
| м се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мен |
| убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту же |
| свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. |
| музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у за |
| знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отвор |
| м и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати |
| ље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, ма |
| већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке |
| ости и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, ка |
| .{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} Пос |
| е осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути |
| ита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p> |
| Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Н |
| <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад це |
| ровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Ка |
| еки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онд |
| чита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином дина |
| дуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још сп |
| к најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и с |
| исто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе ниј |
| ајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у н |
| у страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његови |
| икад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше з |
| аша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ < |
| е стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: |
| не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ реч |
| он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од |
| тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше по |
| еде их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га ј |
| е на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ћ |
| них, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и то |
| , помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се |
| ш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Ка |
| му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као |
| и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по пан |
| ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинско |
| па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи шт |
| звани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега |
| кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем ужива |
| е виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послу |
| д! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не |
| етно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље |
| шљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да |
| е опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је |
| ат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја има |
| то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи |
| лаве замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због ко |
| 150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад |
| и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а |
| не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му |
| сао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, |
| к, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве ср |
| ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и |
| е до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге с |
| ћ заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезиј |
| ше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично ју |
| предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе |
| рећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и |
| иковац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више |
| мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгле |
| озналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кол |
| ора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} Н |
| чаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега муж |
| ше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима п |
| бе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном |
| оведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у мех |
| деновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња д |
| ће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав см |
| ури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и |
| велике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и |
| егову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако |
| се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда. |
| ше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се испра |
| а, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Ј |
| ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година |
| смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкр |
| гнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а |
| е, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} |
| да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у |
| би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, че |
| рас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и |
| осматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у нек |
| десет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у бога |
| четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено |
| ико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти! |
| у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем |
| је Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла |
| је могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, ка |
| м из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре |
| оједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменито |
| илибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико годи |
| оље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је у |
| нице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, ког |
| се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} П |
| о Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени |
| је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге деч |
| т, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе по |
| дати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угле |
| узике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опе |
| о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче м |
| амо тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зн |
| више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А с |
| вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргне |
| ви мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с |
| ећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштен |
| таше, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне за |
| и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учини |
| кне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути сва |
| сма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он |
| а му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може < |
| иком, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> < |
| тао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше в |
| равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само |
| ше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли |
| исто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажн |
| које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S |
| се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред њег |
| е, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, |
| Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како м |
| Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу |
| ај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре п |
| час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му |
| , брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На ула |
| не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... н |
| њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да |
| с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико друг |
| уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свог |
| Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та |
| пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заи |
| убио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додир |
| ко Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, ка |
| у!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертеро |
| д ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним мил |
| авила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али ка |
| о у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, |
| дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће |
| вом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} |
| више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} |
| вушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с детет |
| на кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше |
| ји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јан |
| прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, |
| subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, пози |
| а себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним |
| и ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да |
| едстави га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се |
| не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе ка |
| tone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе |
| анку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљ |
| ивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено М |
| Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи |
| ново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи |
| руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне |
| ад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159 |
| а се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, пар |
| оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као д |
| риш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> < |
| гоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташ |
| лопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву. |
| овуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Мл |
| осно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се л |
| на!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и |
| у се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ак |
| 160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што |
| вио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто |
| лупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на с |
| ом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по как |
| што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме |
| њу ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на |
| .{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се н |
| е Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан п |
| да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Ка |
| } Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет |
| друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдаш |
| и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне |
| ебе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како |
| убав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опе |
| аше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га дов |
| у своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред с |
| о њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је |
| о плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, о |
| е доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и |
| , а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огл |
| ао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на |
| , можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра |
| ављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, |
| овима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанском |
| ти се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер |
| ре, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога ј |
| он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша |
| ве биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести |
| а јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава |
| рижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, вес |
| је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било |
| с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, |
| д представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после |
| м Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који |
| њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а п |
| м обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по |
| } Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином. |
| че опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутива |
| бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} По |
| ају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, де |
| да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима |
| <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „дваде |
| од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам дам |
| Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изн |
| ли раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио ко |
| што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, |
| <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, п |
| езазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају своји |
| ару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже |
| гу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанко |
| ачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове |
| рено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из кож |
| да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он г |
| е, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> |
| и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се с |
| показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> |
| драва љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част.. |
| о насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то |
| офесор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра |
| и рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу |
| едметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотин |
| Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског корес |
| љесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се п |
| ају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном |
| читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше |
| симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног рус |
| у чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— |
| чик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује |
| апти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>К |
| } Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево. |
| се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде |
| ан, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао к |
| о сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсече |
| , увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда и |
| да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, д |
| оби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смуш |
| да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветри |
| и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да |
| би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно дру |
| ао да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође |
| еговим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај њ |
| је, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило |
| ли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у к |
| г малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Н |
| је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се |
| елама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешт |
| о оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури од |
| лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко с |
| чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радоз |
| дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога п |
| Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није |
| ић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за к |
| оге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако |
| пољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу |
| рави и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда |
| епрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би мо |
| окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз трид |
| опала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> |
| и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, |
| свим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и |
| о се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке ду |
| иста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор |
| промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину. |
| S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше ње |
| је.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни |
| јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут с |
| се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада жен |
| , он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог |
| к к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ни |
| ек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, сам |
| е сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама. |
| p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, |
| ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} |
| драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</ |
| авити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је |
| ком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и пр |
| ш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким детет |
| трпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> |
| прагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко |
| бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreign><ref target |
| „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини |
| а овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се |
| ечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав с |
| поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов о |
| она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; а |
| ла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпа |
| земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, |
| пурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву |
| показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним |
| у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше |
| тхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако р |
| ју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је |
| равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други |
| .{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно |
| p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Ја |
| Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и ве |
| а читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи раст |
| че!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном |
| иса не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна ча |
| е би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је м |
| би на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га |
| да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али т |
| и, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, шт |
| екако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у |
| замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непракт |
| /p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од се |
| д је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити кака |
| дан човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет |
| љда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојиц |
| би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Кат |
| ко, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што |
| ба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно др |
| де овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам |
| {S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под ви |
| ше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручик |
| ме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја |
| ако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковал |
| ко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>О |
| чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — о |
| ате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче ш |
| "162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} За |
| разно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како м |
| и по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру н |
| чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше |
| се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој |
| и ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека |
| <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову |
| у:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не |
| губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко в |
| гоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, ко |
| ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те ни |
| е под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку ре |
| да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да с |
| роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди ид |
| ..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се оп |
| иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, |
| љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лот |
| понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њим |
| ем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити |
| од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пр |
| Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, |
| ше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се же |
| овек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем |
| ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре тол |
| estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није |
| Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад |
| е и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаш |
| и!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и д |
| ада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи |
| си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци |
| сиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за ошт |
| ра к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте? |
| оће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и |
| ака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње мла |
| ли доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да |
| одине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу. |
| а кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни к |
| а кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не |
| мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица |
| запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је |
| S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p |
| , Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођош |
| ушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино |
| /p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Кат |
| вет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb |
| драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlungen uber |
| ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се см |
| /p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, |
| а — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смет |
| контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од |
| ц, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{ |
| у које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или мак |
| роз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу. |
| игу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, из |
| пљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљ |
| е се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с че |
| , што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са |
| ну чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — |
| н опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да |
| ознајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно |
| етлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те ве |
| шљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у кој |
| ак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимич |
| па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадр |
| познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</ |
| ренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика. |
| се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, |
| ијатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је |
| еста ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— |
| меш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли |
| вако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово з |
| з њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не про |
| 8" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брис |
| зад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе |
| би чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Пок |
| и он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково п |
| тко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онак |
| </p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек г |
| крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше |
| ред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, у |
| ма се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоће |
| ше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећ |
| тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљ |
| памтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он < |
| ка на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по са |
| окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањал |
| он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато не |
| кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карт |
| даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чека |
| именталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино |
| <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сати |
| ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут. |
| .{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учти |
| n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у |
| ест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозни |
| је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, |
| S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову |
| хо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, ле |
| прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата |
| title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — |
| en der Gedenkenlehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> < |
| die moderne Politik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај |
| д и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим м |
| понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi> |
| ху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово ва |
| е ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или н |
| танић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се п |
| чик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме! |
| говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на погле |
| па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па |
| в, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двад |
| , налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов пр |
| ртер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време позна |
| о звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отвор |
| у пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с он |
| иђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На |
| солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући. |
| , од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице рук |
| дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика |
| ругим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипљ |
| а од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен |
| ити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу |
| ауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, моли |
| а прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола |
| нића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на М |
| ч поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се |
| р., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Ка |
| нкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици |
| ик поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпр |
| да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног по |
| налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које г |
| мо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав |
| антично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима |
| кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напо |
| , узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати прост |
| не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати |
| и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не |
| дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p |
| амишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином |
| о се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, |
| ање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих дво |
| S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ћ |
| даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псуј |
| Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше |
| к је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, |
| ден, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се |
| убити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се |
| Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу |
| .{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> |
| поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се скл |
| дрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> |
| : једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — преско |
| </p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „фра |
| у не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, к |
| п као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересо |
| улчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дери |
| откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, |
| адена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се |
| да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> |
| за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: |
| , а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва |
| м, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљава |
| > <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он |
| а, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше д |
| зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен неж |
| о је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звезда |
| ведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јарма |
| и и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ |
| ма у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршки |
| вота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке |
| епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml: |
| едан дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај |
| ећ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу |
| оману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситни |
| оји се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше |
| S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и |
| ваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „ст |
| т и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Два |
| част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет са |
| традан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме бр |
| т и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, ка |
| рзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата |
| чку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен изди |
| воје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Ло |
| ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли |
| упи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи |
| ете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мисли |
| и начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, |
| S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се |
| слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче |
| д он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он |
| Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и |
| , да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест |
| увише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким н |
| половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријат |
| олевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен |
| зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори |
| х личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је |
| е!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овам |
| ећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице |
| ренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је пок |
| /p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разби |
| жој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на |
| о каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади саха |
| ао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав прем |
| {S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> < |
| прашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави н |
| авио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после руч |
| ну“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако |
| , ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачк |
| јњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, |
| едну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обој |
| о више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} |
| ти нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво |
| шити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све |
| .{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то о |
| лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> < |
| чно јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S |
| љиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p> |
| већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњава |
| гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у |
| ана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље у |
| ичној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и ме |
| мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже |
| говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, г |
| на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја |
| ад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и |
| цом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој |
| {S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <p |
| механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново раз |
| еци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног м |
| заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S |
| је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, х |
| ично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да ду |
| актично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте так |
| !{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице свак |
| а Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да |
| о и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле |
| пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни |
| <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко ми |
| дно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио хран |
| она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота по |
| тишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крп |
| свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањ |
| p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где |
| ше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукн |
| нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу |
| м и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже с |
| његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка |
| куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда |
| адена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је от |
| о њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три |
| на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равноду |
| /p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око те |
| ом широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је с |
| ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто о |
| ћаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена м |
| љати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју м |
| танићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се |
| Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и |
| ћа сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, ув |
| му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више |
| смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни |
| ечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше ув |
| ма“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским |
| ћ стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим |
| после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., |
| е на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, кар |
| ије све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, |
| гао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није |
| атанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима свак |
| даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју со |
| ло ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама |
| јатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да с |
| е само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило ти |
| е лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако ни |
| м, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да |
| те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као |
| tone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{ |
| у, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири |
| мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу |
| и, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор н |
| он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без с |
| н се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и |
| а тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљив |
| о се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачнос |
| фицирску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војни |
| ри Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и об |
| и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко |
| а не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> |
| едно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с туго |
| епио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по |
| а јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништ |
| у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бој |
| жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не |
| за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механ |
| ан мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате! |
| ник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном |
| се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједан |
| о да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSect |
| ко своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручни |
| то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смеј |
| , што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у |
| точину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив |
| ка, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебн |
| {S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Види |
| говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, |
| чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равн |
| је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Latinsko ime |
| че.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво иск |
| ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на т |
| управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренут |
| ољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с |
| рнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвал |
| , свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па о |
| , и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} А |
| амо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите са |
| ед ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му л |
| х!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам |
| одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је |
| рао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— |
| од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си |
| собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све |
| ознаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице |
| ј соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па с |
| ке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али |
| ов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да ба |
| , Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обр |
| ир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обав |
| } Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, |
| ољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа каза |
| или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а др |
| и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— |
| да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право |
| допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је с |
| стало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много пис |
| едне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искр |
| {S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија с |
| усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се |
| али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас |
| д га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то |
| као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, к |
| у га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле н |
| ј тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног зна |
| вакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та |
| да беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљају |
| кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под нек |
| атељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— М |
| страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о свом |
| ех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се у |
| „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само |
| > <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у не |
| еменита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца |
| Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Н |
| врат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у |
| Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на пам |
| /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да |
| , те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ |
| ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлаза |
| а ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у б |
| о осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се |
| оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће в |
| тионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри |
| ко једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врат |
| им панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и |
| ц; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком. |
| n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда кап |
| e>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која |
| ање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и |
| во и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад п |
| {S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Л |
| Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, види |
| ти на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181 |
| S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборав |
| Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чиња |
| мци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше н |
| ?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у |
| } Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Мари |
| а, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће м |
| за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову |
| ар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад |
| силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука |
| ог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак т |
| е, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз |
| велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама |
| отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у |
| месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је а |
| чуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се |
| еа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „ |
| а гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу хр |
| правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест |
| и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик |
| у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред |
| ов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања |
| ј њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре |
| е и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на н |
| ворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину. |
| pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертер |
| лује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би уз |
| Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у |
| ку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.< |
| де нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше д |
| ли „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препл |
| — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у |
| нуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одак |
| а, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново п |
| може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилс |
| молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком прија |
| оји је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишља |
| онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> < |
| ао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p |
| отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати |
| То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узм |
| ер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком |
| јан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, |
| да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више |
| у беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Свак |
| а.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свећ |
| ледње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Об |
| ика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чувањ |
| е човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, ка |
| !</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p> |
| а јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на не |
| од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скид |
| онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећ |
| бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равноду |
| се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а н |
| } Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда |
| љеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што |
| ећ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше как |
| штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па д |
| , ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим |
| Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Н |
| ју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивањ |
| к завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срц |
| пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се уби |
| имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је леп |
| и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што с |
| што је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пре |
| би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему |
| дан облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља |
| им и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра |
| писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то |
| сно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се |
| лећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не бран |
| сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, а |
| get="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људ |
| уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на |
| оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после |
| јим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам |
| итаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као ба |
| н сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} П |
| реста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствар |
| него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео ра |
| стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у |
| читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — |
| нпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све |
| >— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Ч |
| што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегд |
| .{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не треб |
| агом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васи |
| о црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то |
| ваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је с |
| Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном |
| </p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</tit |
| е... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— |
| , ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који |
| кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлуч |
| познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— М |
| овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручко |
| ислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем |
| он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Ј |
| о га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.< |
| као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема |
| ој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Он |
| на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, мног |
| и, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p |
| к којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручи |
| <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type |
| рошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страш |
| ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле |
| вар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала |
| ијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је |
| чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то тво |
| и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари |
| дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" |
| на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су |
| кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: ш |
| лу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очи |
| клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предал |
| кову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако |
| и је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би каза |
| него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Вин |
| за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{ |
| је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пун |
| !“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве |
| ше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисн |
| жи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то |
| ко неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говор |
| де се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже |
| немаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је |
| више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ва |
| пљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: с |
| и сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руко |
| сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му |
| рбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама И |
| ти му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно |
| х двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осе |
| е дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје |
| ада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе |
| било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурал |
| и знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце |
| S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" |
| > <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у |
| S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јан |
| а вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој |
| pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђ |
| ци, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дић |
| тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до рас |
| је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало |
| S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је |
| помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред њег |
| гне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му б |
| четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје в |
| та звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, м |
| обро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулч |
| е, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi |
| м бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било не |
| ан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> исп |
| арам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да |
| упа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће б |
| } Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно таб |
| азлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, т |
| {S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> |
| ти, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме оп |
| гледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „ |
| и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, |
| и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И о |
| размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица с |
| Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, |
| нка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест н |
| с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави |
| , с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу |
| у „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} |
| анко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да н |
| ?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да тре |
| ва песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секунду |
| види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, к |
| eign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од |
| мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на |
| ури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и |
| за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојн |
| „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се да |
| још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p> |
| усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго воле |
| додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се изли |
| жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, |
| e</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штог |
| залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гост |
| оворе о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на |
| ао укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p |
| знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das Wes |
| млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И по |
| ав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - |
| , отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и понос |
| оказали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p> |
| у, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клет |
| саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту В |
| д’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, п |
| мо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није |
| ајближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати |
| де „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку раз |
| жмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било н |
| ајпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво ос |
| ше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> |
| ном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начи |
| је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар |
| е руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео |
| ећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао В |
| i>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, |
| вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик |
| е на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ц |
| га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p |
| о!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше гла |
| ше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше |
| и две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то |
| акав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> из |
| говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, |
| е, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљ |
| о ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви зај |
| е, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} М |
| наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, с |
| је се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно в |
| .{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони го |
| нце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу вр |
| и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда |
| дин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола оти |
| на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија |
| де, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у гру |
| , па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ак |
| а само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, |
| ати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и |
| и некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у |
| ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Не |
| вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, |
| ашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отп |
| те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног ц |
| бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — ут |
| му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи рук |
| ање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, |
| је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећ |
| ље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни |
| , чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он |
| денове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља сво |
| шан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ са |
| икону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги б |
| који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у |
| у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лиц |
| e>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p |
| ше?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, |
| с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практи |
| ишљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири рук |
| испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би |
| ознанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... |
| {S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да м |
| у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А |
| ој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава лед |
| от у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n |
| , како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, |
| ат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бист |
| куд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, ук |
| t="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, |
| е што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, |
| и већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кр |
| га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи |
| Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, |
| орно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет. |
| ро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше |
| нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у од |
| ма и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више |
| сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, ве |
| погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ног |
| их двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко |
| ту од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се |
| иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за си |
| ру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико н |
| е већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ће |
| ја обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је |
| вари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него |
| уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опу |
| оја је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седит |
| <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске сл |
| ледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте ча |
| еше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети пор |
| ком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и С |
| ј љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија г |
| а дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као |
| Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="s |
| се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељ |
| ести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, вед |
| ерујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува |
| ављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затр |
| насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглес |
| бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је |
| тог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, ту |
| ду беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати |
| а, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо |
| , и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он с |
| отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако? |
| Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p |
| {S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, |
| руком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSec |
| клизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је т |
| томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као |
| то пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улаз |
| и најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта |
| м ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку! |
| го и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја |
| p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, |
| екајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што |
| се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, А |
| е мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вар |
| ри томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} |
| овао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи |
| е описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој ј |
| тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бо |
| ао на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мора |
| вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она |
| оја се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад у |
| иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на |
| бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вра |
| се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно п |
| неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте |
| тогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу |
| дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати |
| згледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes"> <not |
| женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко уп |
| ма.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим |
| одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам |
| p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју со |
| и не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са с |
| огледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као |
| не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у |
| приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега |
| емо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, |
| пет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придева |
| де: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива по |
| е и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би б |
| исао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умр |
| с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај п |
| да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанк |
| таде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње |
| Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама. |
| е зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, по |
| ... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> |
| иде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и же |
| д је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он |
| пред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на г |
| о да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не прим |
| , после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, бр |
| и с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој тв |
| м се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавни |
| коло никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут |
| ури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад |
| Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што |
| , који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то с |
| мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто н |
| /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто |
| ну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груд |
| хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Так |
| ђе од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> |
| удбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман приста |
| одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет сп |
| кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У о |
| </p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити |
| е једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицат |
| наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за муч |
| већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Ле |
| ко њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ ви |
| од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као |
| није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никак |
| поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, ти |
| 72" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од свој |
| то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоп |
| живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ва |
| че нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с н |
| Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока |
| ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита |
| ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућ |
| е није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек |
| рани, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гла |
| ан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једа |
| ио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} |
| среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много д |
| />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод |
| као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Latinsko ime („mačka“ |
| ољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији да |
| ом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лет |
| га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се на |
| да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу |
| ирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у ду |
| слима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној ар |
| еки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — |
| ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да м |
| {S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац |
| змете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба кра |
| а, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношк |
| оба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помеша |
| че свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове |
| не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше |
| нка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу вод |
| !“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само |
| је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{ |
| га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви с |
| би: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец |
| ет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати. |
| ј рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, |
| опише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно |
| путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p> |
| љен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све ж |
| пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде |
| но га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара |
| ..{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не |
| е је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно нап |
| {S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тр |
| вољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњ |
| ном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и са |
| ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он |
| доше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обо |
| лужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помог |
| два у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Б |
| и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је |
| о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p |
| муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на |
| ересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш |
| мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да и |
| ја му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="15 |
| аја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би гот |
| која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази |
| образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су с |
| и то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад о |
| каве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнет |
| ођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога при |
| {S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Ката |
| н нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном рад |
| ким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на крев |
| Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, |
| да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше ве |
| Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друг |
| за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручи |
| слала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плак |
| е така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није ник |
| ом разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} О |
| каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапш |
| ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидо |
| у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му в |
| за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе сам |
| во осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Млад |
| <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. |
| е.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ћ |
| међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао јо |
| преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцелари |
| — Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог пе |
| и још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њен |
| га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n |
| у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а |
| иште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко |
| апуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше по |
| атанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три мом |
| ове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и дев |
| е човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно |
| ати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{ |
| његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чист |
| /p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-дол |
| висти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује сво |
| ад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову |
| ињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасв |
| поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га |
| кидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом |
| сујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вр |
| оме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до де |
| грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија ј |
| ан, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, |
| Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он с |
| си, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још ко |
| пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му |
| он?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанстве |
| п!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом |
| с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се |
| Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раме |
| — Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке |
| го држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да м |
| мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{ |
| кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва пр |
| р се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради |
| ише збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, |
| ађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена! |
| , којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људ |
| у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он н |
| вим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га |
| и пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, ал |
| алично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он |
| штро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро |
| оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у |
| убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени м |
| елике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После с |
| ви.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, т |
| обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре |
| великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто |
| знали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ирони |
| ма.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} То |
| роз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, |
| а јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се |
| S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве нек |
| него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше ка |
| оје се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила |
| мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и ота |
| на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њег |
| упи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и инт |
| врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужн |
| салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка |
| ато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште |
| глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="15 |
| оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом |
| превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена |
| о здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сас |
| деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо |
| м Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се |
| да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, |
| творену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благ |
| , шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> |
| с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмањ |
| {S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по ст |
| ревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није ј |
| ву собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се на |
| к се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одуш |
| терес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још по |
| није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</ |
| рапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпо |
| Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван |
| њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтере |
| глед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако о |
| изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се |
| о онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли |
| причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да |
| ажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео деб |
| </p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — р |
| аше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан |
| ар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше |
| била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, д |
| {S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу |
| едам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти |
| Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислит |
| се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се и |
| по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никак |
| е то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади с |
| За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји ств |
| осле земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Как |
| и гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњо |
| сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у ов |
| запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> |
| } Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео гово |
| и се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и п |
| ehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, ш |
| је се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт |
| се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} |
| S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! |
| воја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, и |
| абога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... пут |
| и подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} |
| страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не |
| ире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа с |
| ављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у |
| чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да просп |
| говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га |
| S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет се |
| ... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са |
| ајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</ |
| апут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек |
| е није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријин |
| о несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица ње |
| му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од г |
| ост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="1 |
| колико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу о |
| ет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизи |
| .{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке б |
| па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет лег |
| азговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше |
| <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог |
| поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— |
| p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — |
| није опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се са |
| етка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да иск |
| изам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пр |
| инац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже. |
| војише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} М |
| оље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крад |
| {S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здр |
| оструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="sub |
| но, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ |
| о и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му. |
| — Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком по |
| че, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај да |
| књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикул |
| алан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чини |
| најући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S |
| е Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p> |
| .{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику. |
| ји је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче п |
| е.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и ве |
| {S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, |
| кари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута |
| ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S |
| е као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> |
| омиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S |
| позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од ње |
| ем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, о |
| ише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> |
| Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, го |
| — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das |
| е честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — пис |
| S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај |
| о, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И |
| ити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и п |
| љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће д |
| и ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је |
| да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и |
| е прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покатка |
| а покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си доша |
| <ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како м |
| рку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић п |
| ао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрз |
| љив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и по |
| , осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде |
| и показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> |
| Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> |
| та ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, We |
| есму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „к |
| уке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда |
| анију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прав |
| </p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> < |
| и кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била са |
| вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!.. |
| </title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам |
| љење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зач |
| нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо чо |
| сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепез |
| ре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенаст |
| ростирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто ра |
| епешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је |
| гњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиро |
| немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала |
| !“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, |
| а?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади свој |
| овор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; п |
| оново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетк |
| ао испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, |
| крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све в |
| , коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа п |
| н што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да ј |
| штају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и там |
| а га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без |
| замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, испо |
| рани, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места п |
| <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи п |
| и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима |
| читао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријат |
| а издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу |
| Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво |
| и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном деклама |
| } Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти |
| уду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читат |
| слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први пог |
| о му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу |
| енуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, |
| за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на |
| меши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, ку |
| кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе р |
| почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и без |
| овник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, |
| о му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са сино |
| један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце |
| да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанк |
| уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се |
| е, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаш |
| леђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се |
| ечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше |
| по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагн |
| ајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што ј |
| едити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког п |
| дуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би |
| а брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се оч |
| што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, |
| вања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Ло |
| наест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је |
| за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ен |
| ну ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју |
| е: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p |
| ад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази проду |
| нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанк |
| ав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> < |
| већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, пр |
| ном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је т |
| pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни |
| е као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клону |
| показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточ |
| ишта рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Ја |
| понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматра |
| грачи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангу |
| беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше ц |
| } Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на |
| о стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред |
| вом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади пор |
| че ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос ок |
| есет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} К |
| о; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, к |
| Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљес |
| рекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га та |
| тно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пр |
| " /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Млад |
| раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Р |
| стију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одма |
| маче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприли |
| оди некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одб |
| се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат |
| главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, ка |
| писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или |
| крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува |
| беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје |
| њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>П |
| се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Ис |
| е философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се |
| мам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p> |
| Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S |
| S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хори |
| паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких на |
| ло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло н |
| бре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо! |
| амо му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најм |
| ајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше |
| жмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па о |
| ишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значај |
| ући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више нико |
| разде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њи |
| , смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не |
| ављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе |
| купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао ј |
| > <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> |
| у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му |
| стора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад чов |
| озив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ К |
| о у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушл |
| народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Ом |
| алишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће |
| га узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као |
| чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он ост |
| оље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и т |
| гнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколи |
| ивљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и |
| кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани |
| чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, |
| ња.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то |
| гођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчан |
| > <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да он |
| да је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јо |
| и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем |
| но осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично |
| {S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав стр |
| аливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо |
| други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p> |
| Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гну |
| .{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S |
| {S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала |
| парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три д |
| ру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb |
| аво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио с |
| у се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се жел |
| а камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи |
| и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се |
| S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор. |
| ручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пу |
| противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши |
| итаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад |
| твори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћута |
| вадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је |
| , готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S |
| офесора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, |
| апише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и |
| иждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врл |
| ену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није |
| поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дн |
| зика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотск |
| њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где |
| ршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустаја |
| > <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Ја |
| е, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори сво |
| акође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако г |
| пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, |
| шло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — |
| си прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али |
| ријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у |
| хвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложе |
| зи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пи |
| ло — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља н |
| послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио |
| на наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мисл |
| ља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да |
| на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић |
| ч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по саха |
| јине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, |
| има.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгр |
| Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ев |
| атанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен |
| ана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док |
| но сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.< |
| type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„ |
| ом код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више н |
| на после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да |
| ала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било т |
| гладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутр |
| е, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, ко |
| > <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И |
| е на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо гл |
| практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи нека |
| сао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо п |
| е њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија |
| , кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад |
| Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећ |
| го писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало пове |
| рт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад |
| с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који |
| ободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она |
| ијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се дог |
| Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, |
| ли ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде |
| ш сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њег |
| раво и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу к |
| title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше |
| имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“. |
| је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашн |
| вор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто |
| ојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа н |
| , опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић |
| и донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир з |
| не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја са |
| ди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је |
| „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам |
| се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је |
| и свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће |
| е излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песн |
| јатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S |
| ицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду жен |
| " /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин |
| дији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, |
| ако је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном |
| љати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се за |
| а очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда |
| а начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али д |
| ст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и |
| ко није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, д |
| и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку п |
| , који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху |
| уче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са ж |
| а детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилс |
| ош као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да о |
| ој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и м |
| исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер |
| видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да с |
| сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне |
| шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му запл |
| здигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се |
| љу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књ |
| {S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у |
| N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које |
| Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био ј |
| тву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, |
| танићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасв |
| ридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S |
| р.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве |
| анић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Млад |
| до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу |
| тикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку бе |
| живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се |
| ом друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено бр |
| ет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га |
| се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше |
| ладенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обич |
| и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и приј |
| ћу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе |
| вотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црно |
| уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поч |
| н и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још с |
| вао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа забо |
| ставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један |
| ружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је |
| хоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан |
| а, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не |
| већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та |
| бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогла |
| тругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столов |
| е му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одреше |
| овао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је |
| респонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио ку |
| ала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно друго |
| марним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје |
| невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети |
| онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне при |
| фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је пору |
| не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком раз |
| p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде |
| , и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или раз |
| оре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Ј |
| ака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с |
| ра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које |
| ички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — ка |
| истадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино |
| поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана ошт |
| его за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер |
| рцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p |
| /p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћу |
| жно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво ча |
| — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с је |
| ајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" |
| Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се |
| танића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у пар |
| кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правц |
| сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није п |
| егне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескр |
| жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли с |
| на.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише јед |
| <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачк |
| да да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} На |
| аше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част |
| S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима |
| у, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко и |
| да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S |
| е пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица из |
| голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче |
| зор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" |
| пе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као шт |
| ише ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше роди |
| ад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n=" |
| есна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:< |
| ице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћу |
| но лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручик |
| бавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било нер |
| Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом |
| /p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зач |
| начајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у |
| јзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као |
| <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже |
| где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није х |
| е, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс |
| и вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, к |
| } Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову соб |
| е неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јат |
| ла историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „та |
| е о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{ |
| Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади укр |
| ћ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а по |
| се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на |
| више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, он |
| S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толи |
| оре, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на ко |
| ао што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се |
| је образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је.. |
| е, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ног |
| узећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или |
| " /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњ |
| о ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге |
| д порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном |
| чи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чин |
| ој с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече |
| ки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бес |
| све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобу |
| обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи |
| .{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи |
| тово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше |
| цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га ни |
| о певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с д |
| чио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, ж |
| нпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књиг |
| такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила ву |
| акоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> |
| и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса он |
| руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дох |
| и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књи |
| n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Нед |
| uote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати |
| и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSecti |
| бљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше |
| рашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад с |
| орати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука |
| и Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је |
| ислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаш |
| и, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипа |
| се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, |
| .</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређиват |
| у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.< |
| а лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети |
| о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекак |
| кривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како м |
| игу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишу |
| нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не |
| ди, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а |
| Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уо |
| озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново |
| ара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га повер |
| , да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у о |
| пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му К |
| шта, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо |
| <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак |
| {S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одр |
| и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, ода |
| се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, |
| сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним стол |
| имац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Г |
| . — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</t |
| чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— В |
| p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава |
| то свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му савет |
| р и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после в |
| позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ре |
| е стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Не |
| он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, |
| идано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! |
| пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружј |
| ном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду д |
| о пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате |
| ден женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако |
| Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту пору |
| с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с |
| ла.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светло |
| слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној х |
| исто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разгово |
| уги... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо поз |
| ам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у св |
| p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јан |
| , „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих |
| "#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их за |
| ша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мос |
| куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати с |
| ђе њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким |
| ару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико го |
| p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у ко |
| где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заруче |
| рни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у |
| тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако |
| о ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p> |
| о састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити |
| лико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, |
| ену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друг |
| бу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да |
| како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да с |
| а на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботани |
| дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на с |
| <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде |
| емо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дет |
| аше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, увер |
| ка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Уп |
| } Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше ви |
| иру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — |
| ци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави |
| {S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих |
| p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку |
| ло не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново пр |
| м „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижућ |
| а задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или. |
| Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — К |
| Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише |
| > <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се |
| је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати к |
| на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који јо |
| >— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> < |
| шли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, |
| оши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су |
| сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p> |
| још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p> |
| а најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се м |
| ним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје же |
| д своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједа |
| скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет у |
| овицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим |
| н се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу |
| а се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, |
| целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашт |
| S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и з |
| стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ |
| кад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино зад |
| какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да |
| одрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно |
| врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се |
| ку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуе |
| н остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа |
| и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— |
| сла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} |
| ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћ |
| Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, ко |
| ти се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и |
| ном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњ |
| талом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности прем |
| оћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену |
| , баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњив |
| е да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред з |
| т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет |
| и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што |
| аспитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и чет |
| /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће |
| га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ниш |
| Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе |
| звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она |
| мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: х |
| ри пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то |
| ају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада ј |
| кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, |
| у сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и |
| ако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>О |
| ам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, |
| е му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топ |
| уке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на г |
| ом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да мо |
| блику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви |
| !{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позв |
| је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен |
| написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Верте |
| себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља д |
| естрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као |
| по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отво |
| век и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко бац |
| руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искоч |
| ледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би н |
| бијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. |
| p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави њего |
| ора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад с |
| p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању н |
| после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледал |
| </foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поре |
| 4" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише |
| ао оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — |
| ави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, К |
| лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић с |
| а се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хер |
| он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, |
| итав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Верт |
| воју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње врем |
| о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на паме |
| сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као какв |
| ти се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво вол |
| на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И |
| S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешат |
| прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, |
| рава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га |
| сећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без |
| одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровањ |
| и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, ко |
| ије нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по |
| пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадо |
| ах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као он |
| и се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, |
| и да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним |
| {S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти |
| Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у сво |
| <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозв |
| а сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — |
| — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га и |
| >Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више |
| е више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Ј |
| , која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је |
| о <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том п |
| њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татул |
| Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> |
| атије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити уз |
| ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све верова |
| тави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, |
| и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не |
| S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> п |
| а се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што ина |
| као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које |
| велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по |
| } Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем |
| љаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ др |
| е несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеш |
| д би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао б |
| из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа |
| аше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечј |
| страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, напр |
| цу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лу |
| ја се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пру |
| нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, |
| танић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три |
| но стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо |
| много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а |
| /p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструг |
| од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што |
| p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у |
| и.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Ј |
| ан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, |
| ја добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка н |
| што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Ка |
| подине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у |
| очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, |
| а лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству у |
| диже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука |
| о искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p |
| одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше ла |
| ад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше |
| ивао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замиш |
| а не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се |
| bSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече |
| укоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање |
| га „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали |
| ога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{ |
| ихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанк |
| } Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у |
| није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.< |
| сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.< |
| и своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки при |
| дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, |
| Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у |
| лановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S |
| е нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо оч |
| дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговор |
| ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као |
| , креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цу |
| " /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јан |
| ћ узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} |
| е ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако |
| “, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочиј |
| ила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему |
| Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најз |
| дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво |
| дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољ |
| е друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Мл |
| жем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... они |
| једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — н |
| <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њи |
| ва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим в |
| а досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више |
| е договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њег |
| ужу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и |
| га, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S |
| а по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како он |
| пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао |
| ју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко креч |
| сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје ос |
| зи унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" |
| Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје с |
| ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се се |
| јим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Ча |
| лет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста од |
| ручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере |
| ne unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у |
| у, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли |
| пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у |
| прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље! |
| S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече. |
| Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, |
| пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поно |
| оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како |
| но, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму ле |
| ка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме |
| тељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете |
| само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше |
| ћега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најж |
| тита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали с |
| положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом |
| сле ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у груд |
| и апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта |
| </p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после |
| о код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије |
| ило неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бис |
| смо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом |
| му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и са |
| да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражен |
| а кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаш |
| ега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Д |
| сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и |
| ција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражи |
| сипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор |
| ица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не |
| ијина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по |
| па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на |
| аден, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subS |
| том тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Мл |
| ању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено |
| иљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да ист |
| .</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли у |
| о на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим н |
| збуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како с |
| га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво |
| ваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и пре |
| к, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к |
| да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досе |
| ђоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудит |
| каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети |
| дредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p |
| зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о не |
| разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих |
| Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре с |
| ан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али ра |
| ушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велик |
| што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управ |
| ошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању |
| а, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па |
| ског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он из |
| и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисат |
| преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова ов |
| ржавна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и |
| тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје |
| да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари |
| дбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и |
| че настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако |
| мах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и х |
| ти, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: т |
| обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, ме |
| </p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава |
| s vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Хо |
| х очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, |
| цом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без |
| ест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим |
| и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде. |
| су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а |
| љиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, |
| ођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим и |
| а.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S |
| што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодиц |
| а да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; |
| варима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упал |
| /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику |
| тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором |
| то разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по б |
| нао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као |
| е само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше |
| гна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, |
| е знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би и |
| ој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та ме |
| > <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title> |
| р поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога |
| икако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде с |
| ећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица д |
| сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и |
| неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише |
| се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „ш |
| т „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања ин |
| , „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљи |
| то од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеови |
| нић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био |
| у држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, |
| онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на с |
| ојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у |
| онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом |
| е и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље |
| отмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати |
| аје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га о |
| је поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало |
| а, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угре |
| , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамна |
| а како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то та |
| шу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам |
| прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; го |
| е. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, |
| ите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрли |
| дни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p> |
| ак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да б |
| убав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати не |
| ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</ |
| заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли |
| ... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета. |
| е, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> < |
| себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим |
| боје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака п |
| Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао кап |
| итете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли д |
| м анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, |
| на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не |
| не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с так |
| руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао о |
| ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму |
| сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера пр |
| али су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића дв |
| до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њом |
| и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бира |
| за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати к |
| ених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак тре |
| о очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <p |
| њак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву |
| љ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему |
| , да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрас |
| ији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, |
| руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на п |
| у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама |
| ачините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — у |
| јући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их нај |
| де увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, |
| ељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч |
| .{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређе |
| све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гости |
| слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу |
| в што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен |
| дином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Го |
| т неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, ту |
| шајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се |
| S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на |
| у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко |
| о нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу св |
| што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разгово |
| оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим |
| т; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињ |
| атанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу. |
| S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} У |
| на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад бил |
| } Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам. |
| .{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га с |
| сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при |
| ка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, мож |
| адир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он |
| се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше исп |
| емираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има прав |
| рном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколик |
| од руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Нико |
| S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш |
| ције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову м |
| : „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је |
| Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази |
| p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазит |
| знанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати с |
| све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно |
| ладања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се |
| лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“ |
| е стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој |
| бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме пр |
| кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећега да |
| вио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стад |
| рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{ |
| „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енгл |
| е по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента. |
| се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!< |
| се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се |
| ити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, |
| а га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, |
| ао да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта |
| ања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, ч |
| > <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с |
| Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза к |
| дадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p> |
| што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Ву |
| е већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко |
| а стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још г |
| скочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте ве |
| ским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни |
| је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију |
| њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равно |
| а се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести |
| ознанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p |
| шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана |
| има не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива че |
| зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред мален |
| н могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће рук |
| њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља |
| после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одр |
| </p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одош |
| а узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва |
| е хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} |
| ој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема о |
| новића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, |
| суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о живо |
| намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав |
| безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одв |
| писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао ка |
| и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка ми |
| p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> |
| ору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви прист |
| во до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање поста |
| д то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би |
| S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вр |
| његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њег |
| ђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно |
| ри за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино л |
| шим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из |
| се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти сао |
| заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „ш |
| бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку ла |
| општити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „п |
| едно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} |
| ше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очи |
| егову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и |
| <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да |
| </p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете |
| а службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лич |
| ли он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање |
| Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше |
| а правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се |
| издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, госпо |
| а Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше. |
| не.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане в |
| да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену ча |
| му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опу |
| чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Ал |
| мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па |
| е на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, |
| ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатн |
| остива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком |
| бе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше |
| во до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} |
| и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— |
| ине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он |
| под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишља |
| ри се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <mileston |
| проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, |
| во сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше |
| марци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музи |
| али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж ни |
| обом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га ј |
| анко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непр |
| ојој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љ |
| затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то |
| игујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде п |
| е Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно |
| едица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} |
| ерујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани св |
| њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала њ |
| а прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима ша |
| ати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} |
| валио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесн |
| првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је углед |
| било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се |
| истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се |
| на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „д |
| И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природ |
| се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би к |
| ше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочит |
| о пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, |
| ао да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је |
| ком“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с |
| ио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодуша |
| анпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде |
| ао кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на ч |
| ма Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу |
| ј је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или |
| он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:< |
| Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> По |
| >— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрат |
| ли баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа |
| му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> |
| непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ |
| се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га за |
| ада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а |
| сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем |
| це, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с руж |
| оли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом |
| и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га |
| у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никог |
| апоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташ |
| бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, |
| тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог им |
| , пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одра |
| уго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш |
| д ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једн |
| и свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је |
| о, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, |
| дстави своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на |
| >Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стасито |
| сам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо з |
| ју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стра |
| ти угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим о |
| убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, и |
| је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; |
| лио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтед |
| ти према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што с |
| аска!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шт |
| том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну |
| рекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крил |
| ни.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он |
| а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге |
| це, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и |
| енутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нест |
| е бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу игр |
| помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин. |
| Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу |
| умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под који |
| тости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да |
| несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S |
| има, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао пору |
| и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о |
| почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је |
| руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку |
| еже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где |
| .{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— См |
| у је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жен |
| р микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачино |
| , — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клуп |
| нку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати |
| адовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будало |
| једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Ката |
| д срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору з |
| у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је п |
| е би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по т |
| .{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врат |
| оздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите |
| људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку |
| есила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и св |
| а. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с |
| јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је |
| пу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под о |
| /p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и ре |
| нутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, |
| — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим л |
| и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво |
| <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, имен |
| на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али |
| предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> </div> </front> <body> <pb n="148" /> <h |
| p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогуб |
| зрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом |
| а они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то |
| н цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, |
| прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, ка |
| живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко м |
| ка да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отв |
| ћ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко |
| тимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мисле |
| а се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Мла |
| кав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њ |
| во што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке |
| то хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем че |
| латко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лиц |
| ва, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу. |
| носио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p |
| чик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које с |
| И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пр |
| </p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је |
| p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, ку |
| као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити н |
| ђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати х |
| равно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је |
| } Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на |
| ошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царев |
| а.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми |
| и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у не |
| по и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају |
| , ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија |
| оћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом |
| анић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, ал |
| о што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Ј |
| знајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером |
| се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убил |
| ечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског е |
| м водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој |
| оз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: |
| озио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, |
| и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар ј |
| сет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помо |
| аскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора ч |
| ма Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет мо |
| о задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Ма |
| мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече он |
| ву међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропал |
| тно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина |
| било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</ |
| ше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то |
| p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{ |
| амо је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на |
| tone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да |
| вет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У т |
| а се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то ис |
| љењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, |
| а, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону |
| а награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поч |
| она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отр |
| S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, п |
| терова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра |
| > <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви г |
| чик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако |
| устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што |
| лу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше ту |
| е Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, |
| столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи |
| p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен ј |
| обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> < |
| у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче вазду |
| њама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом ст |
| е већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се |
| веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> ве |
| и, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} |
| ти ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај |
| столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не |
| рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<tit |
| у, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-при |
| бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао мо |
| поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и |
| ата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре. |
| е.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{ |
| оваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пруж |
| којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи! |
| :</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с т |
| ва почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав. |
| подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њим |
| ачелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с |
| д мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је у |
| тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} |
| ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после с |
| етњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, ха |
| радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за |
| риканским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динам |
| али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не т |
| својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с ду |
| 85" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у |
| рпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким од |
| влачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаш |
| но, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглес |
| сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији в |
| /p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE |
| <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге к |
| p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Ниј |
| на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у ру |
| то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте вер |
| на учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, гос |
| ећ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме |
| бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исп |
| ан ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затво |
| „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве |
| због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</ |
| нка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тог |
| е поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера |
| илостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикон |
| Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову |
| своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече |
| ку:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуе |
| оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ пом |
| на, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочи |
| пет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив |
| и момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, |
| есном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — |
| на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опрос |
| молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели |
| у те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми. |
| оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га та |
| у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Н |
| им хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, в |
| ете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну |
| у секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Профес |
| адгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пази |
| а извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> < |
| али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прош |
| медија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за с |
| е заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погл |
| цирску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и са |
| , мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасви |
| > <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту |
| ен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како |
| лигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ г |
| ади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо |
| ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и пок |
| знат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Моји |
| план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићем |
| оплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ офи |
| ри груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— |
| рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, |
| лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} |
| о на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он |
| е, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово |
| иљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А |
| кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напо |
| турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни к |
| но и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло |
| тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, к |
| , кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко |
| о-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша |
| ломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше ви |
| } Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотека |
| разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на ово |
| е се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га |
| којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога |
| ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачак |
| .. — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и |
| где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! < |
| Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић |
| та, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то |
| која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и п |
| е с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кол |
| ену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> |
| ања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на крев |
| кав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам |
| попаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све |
| им мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и |
| ечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се јед |
| морни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и н |
| S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Н |
| знанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би раз |
| Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с ду |
| рији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она жив |
| д тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; м |
| ; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе |
| ле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па |
| ега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — м |
| {S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као он |
| варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, |
| асмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „П |
| едним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи |
| азати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И |
| аност у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде |
| гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— |
| репашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то |
| блачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и |
| слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом. |
| о и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није њ |
| о огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угаси |
| унце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после в |
| а пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак |
| Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити бољ |
| исуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да по |
| ертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p |
| м року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем исту |
| рад, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свад |
| а, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много |
| најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се |
| твар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације |
| кве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави |
| Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ |
| че, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би м |
| тајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и |
| о он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из |
| би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не б |
| они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са с |
| ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом фило |
| „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских рома |
| .{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Ал |
| никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену |
| слетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо |
| ође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пре |
| ицом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друшт |
| путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љуб |
| хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досет |
| о, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку |
| зната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радознал |
| крену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком |
| гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} |
| се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатл |
| читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли |
| , али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода д |
| <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ства |
| , и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спо |
| кијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А |
| по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако |
| па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да јо |
| у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} У |
| а се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно |
| з учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате ш |
| еш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти тре |
| p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен |
| ају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо д |
| штво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и по |
| ња.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно |
| еме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, а |
| ће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у с |
| едати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, о |
| а вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешт |
| е наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош. |
| о нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако осво |
| Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особи |
| и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело |
| е?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише |
| мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па |
| гомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако |
| запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново |
| Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, |
| друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је глав |
| енити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи |
| ену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек |
| не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С д |
| <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по |
| се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола |
| заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко |
| ежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли |
| чко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети |
| /p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљи |
| оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Пре |
| се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, |
| још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и с |
| м вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати у |
| и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком |
| јом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мај |
| разлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се |
| те хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и |
| а сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих оч |
| а руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординован |
| тући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко б |
| у, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разгов |
| S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше |
| још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод гд |
| који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, |
| му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да |
| езде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:< |
| убио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, |
| {S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притво |
| аст.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о |
| ло образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} |
| учити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити |
| ом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак кој |
| упатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци |
| двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, |
| превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гор |
| едан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у |
| жан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у на |
| , и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n |
| Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ ј |
| ету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у дру |
| p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам |
| орави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не ид |
| ога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и су |
| м да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је иш |
| вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом чети |
| ле сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледо |
| азбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Га |
| еји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече |
| има, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се |
| чно, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека но |
| p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У |
| ош има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора |
| "148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спре |
| чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса неми |
| у менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно ма |
| та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „мора |
| речисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с да |
| ма, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се т |
| лању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несре |
| ад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, |
| осподине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакци |
| мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, |
| тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чес |
| узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, |
| упим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић |
| оручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p |
| осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</ |
| ана.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p |
| н хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и из |
| а себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Ч |
| употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занес |
| и хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И |
| пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш |
| га и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе струч |
| аведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија |
| се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је |
| о.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не |
| што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида |
| тлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обичн |
| На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући брк |
| а сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас мол |
| е <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом. |
| а.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанић |
| дио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стр |
| а, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: к |
| Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек ме |
| уда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдег |
| ј... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Све |
| е дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, ш |
| иса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прош |
| аму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lan |
| ост.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</ |
| неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети |
| <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узе |
| апоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Зн |
| — Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке |
| једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокру |
| ном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај п |
| чак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> |
| ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} |
| ију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Об |
| слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— |
| х вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком |
| овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могу |
| чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера |
| о ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— |
| о хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb |
| .</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књ |
| :</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwa |
| !{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, |
| сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бит |
| ву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесн |
| о још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама |
| ну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете |
| сеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — |
| је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није ле |
| и:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледа |
| ма.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште |
| прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда |
| а то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ц |
| ече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо с |
| о вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се н |
| рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да |
| ем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ти боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха |
| етити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, к |
| >Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га полов |
| чајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети |
| ubSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једн |
| ре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто го |
| и бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катани |
| оре, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога да |
| здравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговор |
| ева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелам |
| речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га |
| аглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> |
| па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према |
| и...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, |
| ародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> |
| м ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђав |
| и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да с |
| млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Ја |
| а жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} У |
| аше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове н |
| и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да |
| и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено про |
| note xml:id="N3">Latinsko ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — дома |
| е овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од част |
| о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим ана |
| се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, |
| еком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и сла |
| љено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанст |
| икати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у дек |
| , као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог раз |
| е мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана п |
| сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, |
| } После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој он |
| репавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те оч |
| е.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један бож |
| бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко по |
| кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга |
| ло повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и у |
| у с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Гос |
| р., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официри |
| ст година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори |
| аден седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дак |
| ад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде нема |
| ахните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко |
| плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која |
| овицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дај |
| уђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује |
| у из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Хри |
| аст!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мир |
| к на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад ви |
| е руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине |
| Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закљ |
| ива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{ |
| а, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у ше |
| де била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p |
| сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако |
| > <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече В |
| опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> < |
| Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како |
| м на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу |
| е, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, |
| под арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{ |
| диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p |
| и још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај прож |
| еше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бо |
| јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више пр |
| ставе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, |
| ити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомог |
| ј прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Кат |
| Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи |
| це уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Св |
| малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела |
| све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходник |
| врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену |
| наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо усна |
| о смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа |
| а господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим муже |
| као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, н |
| сташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обрис |
| нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скоч |
| е већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом нап |
| ин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ух |
| удент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој та |
| у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагл |
| а, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручик |
| поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватрен |
| ну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располаж |
| ав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да |
| а њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и М |
| н, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу нав |
| књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, |
| ...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, |
| таше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ |
| астољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу |
| ељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме |
| ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Д |
| о кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време |
| ерити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером |
| октору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је |
| производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао |
| тињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један обл |
| ивела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и по |
| Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста уз |
| их људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем чел |
| дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign x |
| е замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка |
| ића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зно |
| дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На |
| он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас. |
| ојој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека н |
| де бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђ |
| стави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} |
| е их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио |
| </p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи. |
| после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео да |
| p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере |
| > <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога |
| ају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике до |
| што заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој св |
| отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, бл |
| с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, к |
| сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше |
| а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање |
| асно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех |
| есетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У |
| зности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена |
| } У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широ |
| е мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој |
| каваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему |
| <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар |
| ном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није |
| ту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у ш |
| з реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ |
| апоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је |
| књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, |
| , који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом. |
| : „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фант |
| уку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.< |
| Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што с |
| наест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њ |
| шао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак |
| , око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој с |
| беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дре |
| на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радозна |
| Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и |
| д помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" |
| о да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој |
| ку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ |
| тили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Прати |
| никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, |
| вати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да |
| једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд н |
| олико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господ |
| <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Н |
| о чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао |
| и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала па |
| им, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда |
| ик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рука |
| у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без то |
| ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутр |
| Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“< |
| чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдо |
| ља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе |
| пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није |
| estone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одмо |
| поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још ве |
| дир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа о |
| {S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој |
| трану себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим б |
| ном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу и |
| е сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди: |
| био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се |
| тво уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит п |
| у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седн |
| .{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после |
| нављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада ка |
| нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час |
| на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младен |
| асовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанск |
| ју књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко |
| стављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан |
| Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз про |
| сор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је |
| и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће н |
| вицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока б |
| у.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата |
| питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Не |
| уди, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он и |
| Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и |
| ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилиба |
| рено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошл |
| д ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и му |
| потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit= |
| нко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и |
| па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— |
| лије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром |
| вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше п |
| Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="1 |
| Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Вас |
| и с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико др |
| вати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, је |
| } Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да |
| јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ра |
| — Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стисн |
| снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и дов |
| ле двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле |
| назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p |
| ог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно |
| чере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога |
| је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше |
| ница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао преч |
| : „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентац |
| е једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу. |
| еговој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, к |
| пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> |
| дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, поп |
| дном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растана |
| та да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не т |
| /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра н |
| емо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ва |
| поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те ко |
| то би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно д |
| ојим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног прија |
| оју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“ |
| м и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвуч |
| раше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману с |
| а уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} |
| о за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја н |
| азе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице |
| ори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки п |
| а.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да ј |
| анић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћ |
| а онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на |
| ене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако зна |
| гову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се |
| ји је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза с |
| шан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кр |
| о.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше |
| ше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гос |
| о од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми |
| во рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року |
| дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напо |
| делдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад о |
| би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична |
| pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к |
| ме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече К |
| ијатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је |
| растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и |
| реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, к |
| -доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек м |
| е штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се ста |
| ам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што |
| вега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слат |
| но вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах |
| никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се пре |
| .</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где |
| у јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватиј |
| ачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младе |
| /p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поуздан |
| аху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом |
| S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици |
| ем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер |
| радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, нара |
| послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању пл |
| ло?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— |
| ; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу |
| све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у |
| се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бит |
| оји непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је |
| шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — |
| ре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на н |
| <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову с |
| абљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје к |
| р! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати св |
| штају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} |
| ше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглуп |
| што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на лан |
| ћ и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, |
| нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S |
| Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више гла |
| мо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У |
| е друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општ |
| вом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кућ |
| калашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је нач |
| убав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинул |
| , као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од |
| ише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано |
| е се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S |
| ију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се пок |
| n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како ј |
| сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати ст |
| , и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод |
| , каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштен |
| зласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их |
| уби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку |
| Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па |
| за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсу |
| исли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом |
| ај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздра |
| S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену |
| о је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову |
| >Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широ |
| еће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној |
| блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно сав |
| о, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се се |
| јажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, |
| в зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко из |
| пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаш |
| полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се |
| ђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ |
| к и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера |
| а с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „см |
| управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с јед |
| пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је |
| д њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се |
| овало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту |
| „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а |
| , који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!.. |
| ко бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао каз |
| ше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен |
| је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче прип |
| , откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, госпо |
| је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болес |
| Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта |
| и и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и је |
| онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да |
| Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати п |
| ај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити |
| , кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити |
| !“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — |
| што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Ката |
| вео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и |
| изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо од |
| дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им с |
| ску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре с |
| Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<titl |
| сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да с |
| време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без к |
| може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S |
| .{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га побед |
| ку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш |
| њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа |
| овор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто |
| Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, |
| к!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би |
| да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како |
| те, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за |
| p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је т |
| о се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, |
| е Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} |
| опа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како в |
| јдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али о |
| и воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женск |
| ше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>неш |
| који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с В |
| p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде? |
| но“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, |
| „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после из |
| бити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ни |
| кад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине |
| икаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је |
| ић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотад |
| ј, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према М |
| комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко |
| сети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити |
| >Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе |
| обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај ка |
| дужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му ј |
| аљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Мл |
| не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p |
| n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертериза |
| на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву |
| о никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и |
| /title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узе |
| <title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чу |
| што!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Верте |
| кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се |
| p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, |
| „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једни |
| дети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, отка |
| фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је пре |
| вили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни с |
| читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не |
| ишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима |
| /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Переча |
| ече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се сам |
| м великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут |
| да, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ |
| {S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и |
| ав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, |
| а, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава |
| е имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, к |
| е не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликов |
| ком нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне |
| оспођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</ |
| уком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто св |
| ворити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учин |
| „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухва |
| <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које |
| њизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, |
| се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на |
| ј и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће |
| е знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју с |
| </title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи неп |
| и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити оз |
| гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио ј |
| да топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, н |
| лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња |
| аз... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољуб |
| њиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз к |
| ти дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох |
| су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шарк |
| S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апот |
| ј је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb |
| још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему к |
| — Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе с |
| а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко разву |
| о парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних |
| вога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, |
| ођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова |
| к, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p> |
| сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од |
| се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слат |
| аде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тет |
| } И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом! |
| , ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању пору |
| ом по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, п |
| изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипа |
| е душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у од |
| ло!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејат |
| ван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и п |
| — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господ |
| а, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног |
| вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек |
| ртије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зн |
| не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере |
| и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку |
| у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше |
| ачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац.. |
| о не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он саста |
| иле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отиш |
| ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која тр |
| кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, ш |
| а мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није зна |
| слити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме |
| ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — реч |
| да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов по |
| егова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи пристал |
| уће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били |
| једничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој п |
| иштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како ј |
| је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој |
| иге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</fore |
| .{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на |
| уци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се уб |
| ва кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен куп |
| да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа. |
| и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће |
| љевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је |
| не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објас |
| је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, |
| у.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: |
| амо разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза |
| ишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Ма |
| ао што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога дру |
| онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждук |
| Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апс |
| о да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јанко |
| избежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањ |
| {S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче |
| некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче т |
| , и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под |
| му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једн |
| ао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Ш |
| ревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође соб |
| и на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута про |
| неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што |
| спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> |
| е престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{ |
| } Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да он |
| > <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све |
| <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше ум |
| за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху |
| што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, |
| ад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и з |
| азираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачк |
| имедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочита |
| војој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу кој |
| посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ с |
| га искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, |
| престано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу |
| е до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искре |
| аденову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} |
| !{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p |
| , беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сва |
| ивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавс |
| амо у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се |
| чурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се |
| емири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше |
| њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде с |
| е обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке са |
| ори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде |
| њем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаш |
| кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни з |
| е прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мал |
| о јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у св |
| зговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хте |
| ко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше не |
| о бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с |
| ој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пу |
| оба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичије |
| пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја |
| напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — пр |
| н оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећ |
| ога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали |
| </p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — По |
| кој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро оп |
| прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и |
| зе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше распо |
| лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико |
| 158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сет |
| ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Н |
| ли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, |
| ан зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машин |
| хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста са |
| ло се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је |
| {S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје |
| ећ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева п |
| нка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше |
| им рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутк |
| буђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, н |
| ити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јо |
| мањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изла |
| младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио |
| ава руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним м |
| воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако |
| {S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас |
| le> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — пр |
| p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p> |
| ахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испру |
| nit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Мла |
| кида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично |
| већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, ко |
| аја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучет |
| .{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и М |
| ићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим |
| и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе нап |
| ст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући |
| све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не по |
| да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Ј |
| ео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за н |
| м су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на нау |
| јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} |
| на с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста |
| амо жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само |
| одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у |
| иниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после |
| своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола |
| , послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије |
| ја нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му |
| загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, до |
| аше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту м |
| е у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, мо |
| а има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с |
| ераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n=" |
| о саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се |
| бичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S |
| и могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кос |
| се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало об |
| е „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао |
| беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му |
| о да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере од |
| /p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола |
| :</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познаје |
| десет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше |
| ано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господи |
| у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много |
| } И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до поврат |
| укобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, ду |
| — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</ |
| ање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, |
| нтересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у чо |
| мах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљив |
| анко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из с |
| ене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно они |
| т... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледи |
| ом веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у сл |
| {S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мор |
| p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанк |
| склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у |
| , апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чист |
| давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се |
| једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто зад |
| де, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у своји |
| ана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, прес |
| њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж |
| највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{ |
| це његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осам |
| свучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто ш |
| не.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом ист |
| побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик |
| већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} О |
| еше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко |
| ов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше |
| уче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, |
| је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд |
| ужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послал |
| ав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катани |
| чистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сас |
| им оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> |
| ки.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше |
| у другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S |
| лити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дуб |
| се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен п |
| имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, к |
| лази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако |
| ик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од свет |
| уни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му |
| “ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у |
| лно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{ |
| о се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер |
| е многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ |
| е даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да с |
| ез части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S |
| оже бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да |
| слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше. |
| ан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не ожи |
| ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, |
| иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али ујед |
| цију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством |
| сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и |
| увши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући г |
| азли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та о |
| положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</ |
| апут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом |
| оваше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.< |
| у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скака |
| ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једа |
| амог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за бо |
| поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак |
| е покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора |
| о што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, |
| н се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беш |
| да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се |
| умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини |
| ој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и п |
| испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриоз |
| реливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и |
| оговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје |
| тео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} М |
| ти, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све |
| су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, поро |
| уче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, |
| к није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узро |
| а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави. |
| ијатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну с |
| аједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му н |
| а сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешт |
| Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу |
| и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не |
| } Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако ње |
| м каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не вид |
| шности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелни |
| о суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чеш |
| потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано неб |
| па, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <mi |
| неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме свој |
| илији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаоч |
| који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и |
| лик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га п |
| инеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако доп |
| арса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што |
| ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се |
| сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зу |
| , то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за |
| у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи |
| е у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна |
| буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам вид |
| тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија |
| пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари уб |
| да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи |
| ошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете |
| ова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у |
| по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али |
| ожда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване д |
| врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се. |
| о ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваш |
| и свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, п |
| озор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} М |
| розору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с |
| жи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери |
| е се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сја |
| е на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се |
| амо на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што с |
| једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто |
| } Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који |
| /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих ми |
| ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа н |
| Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекај |
| азговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас раз |
| етињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску |
| одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.< |
| тојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, к |
| и у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку де |
| раху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше |
| одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, к |
| т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седа |
| авности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању ч |
| књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце у |
| ма се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „ |
| > <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} |
| <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Д |
| оста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију обја |
| ертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав си |
| ре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Ба |
| дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се |
| најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот ч |
| дене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога чит |
| невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он |
| <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији! |
| у не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде мес |
| , увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разо |
| г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним име |
| какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није роман |
| бра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му з |
| умачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</ |
| теља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у ј |
| лидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} |
| д кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком. |
| ћеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Мла |
| чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне |
| примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло |
| ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на р |
| о!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и н |
| у и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не па |
| ше главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени ј |
| се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> < |
| ишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз гл |
| дне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим вел |
| а се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али на |
| pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, кој |
| ма лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о |
| маче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неко |
| ва жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота |
| то Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а |
| ило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам |
| једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалис |
| лаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче с |
| и да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декла |
| за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладно |
| а; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају з |
| олио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао |
| е, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племе |
| што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанић |
| <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Ката |
| е и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему ш |
| зликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а по |
| део, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се с |
| намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навл |
| анко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одм |
| јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше ник |
| ле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мисл |
| ладен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући н |
| држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је с |
| и и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли |
| мчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову ку |
| меха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића |
| „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и ко |
| осподин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукави |
| познат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече |
| >— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> < |
| човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг |
| и слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада |
| {S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави |
| час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој о |
| , већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
| каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролаз |
| .{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове |
| стионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и јо |
| и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси |
| ху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, |
| прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му са |
| слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, м |
| иш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад |
| сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар т |
| ед, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а гл |
| <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигуј |
| увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, |
| је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе |
| половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства |
| к имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује н |
| их:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима |
| оји је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у |
| има да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, н |
| ујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</ |
| као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде |
| на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са жено |
| .{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погле |
| о крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стр |
| товати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{ |
| неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа ок |
| е одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад ј |
| ку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи |
| х на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најбл |
| аљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако ниј |
| о је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, |
| ше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше пор |
| том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хот |
| стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке из |
| га?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти |
| бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по своји |
| ао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твој |
| ћ се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније |
| м смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помоз |
| S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од к |
| ви подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, |
| } Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодуш |
| — Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама с |
| аједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио х |
| атеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да в |
| ар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за |
| зиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се н |
| га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начин |
| племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда |
| p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате с |
| хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не п |
| ећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова в |
| ко је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушат |
| ко жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се |
| Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је доб |
| и, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p |
| зној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме прем |
| } Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано |
| лено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно уг |
| његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очај |
| друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Ката |
| лавно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није |
| ледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глух |
| х већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Ут |
| <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, |
| те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се |
| тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} |
| то у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде ј |
| а се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на о |
| поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал |
| рафисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам |
| ајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, |
| > <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, моли |
| вим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људим |
| о се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <mile |
| вор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, нара |
| учености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбу |
| то бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и |
| ога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ра |
| почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и суви |
| рење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане н |
| , верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани |
| "188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности б |
| !{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим ко |
| .</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју |
| сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</ |
| — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му |
| /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда |
| пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнавља |
| /p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је |
| исли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се |
| ет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Гос |
| по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну: |
| нко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на к |
| ио!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити |
| и ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па сед |
| обро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову |
| цом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мал |
| р који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ о |
| а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође |
| аден не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст |
| <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit= |
| комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" |
| уте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} |
| крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поз |
| ; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, н |
| пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега |
| дилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вер |
| а је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури гру |
| арата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, |
| — Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате л |
| њем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} |
| еда њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он сп |
| ом и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бави |
| а разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p |
| , која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, се |
| воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, |
| млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене |
| а.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од |
| ећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пуш |
| чане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта б |
| ан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним с |
| же бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни |
| се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт де |
| ни да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе п |
| амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} |
| ће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах |
| ва чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Са |
| по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанко |
| наче није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан чо |
| S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују м |
| Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скид |
| сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који ј |
| ми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је до |
| репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та ст |
| том био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими |
| чинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски ба |
| мце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не изби |
| у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с |
| него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} |
| да како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би раст |
| у сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бр |
| , које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њез |
| је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила з |
| е рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то бе |
| још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, |
| главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, |
| анство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особи |
| и му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело |
| ити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, п |
| ва се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћа |
| руге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и об |
| о стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај |
| о раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозор |
| даност и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и њего |
| во говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут |
| вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једн |
| отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родби |
| ловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p> |
| аву на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као |
| , невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у |
| анпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а |
| о најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко приста |
| а о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута |
| очита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо г |
| р г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостиониц |
| чи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чис |
| S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежа |
| — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сач |
| !{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> < |
| о сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гл |
| а стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, |
| /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као |
| шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је н |
| екла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на |
| је, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао |
| , кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „д |
| том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а св |
| тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњ |
| већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гу |
| , можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио |
| м су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Вас |
| ти како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишп |
| >А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи |
| pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мух |
| Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше |
| авнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и |
| еру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и |
| хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи чита |
| донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афер |
| ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије не |
| .{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове |
| но намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, с |
| је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у го |
| Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Пита |
| ичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапс |
| то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се у |
| твори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме |
| леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потп |
| ди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. |
| <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добр |
| шеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и |
| дина, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за у |
| жећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже глав |
| тка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разла |
| е само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као шт |
| односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени. |
| учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђ |
| орити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвен |
| </p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша |
| ше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди |
| {S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој при |
| ћава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ |
| лчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, н |
| ; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпо |
| љиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види |
| невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше нап |
| <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново пол |
| брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба |
| вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја |
| врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> |
| заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као чов |
| p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удови |
| ворити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се |
| о ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило с |
| како састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може б |
| е <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вер |
| етом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“ |
| је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плака |
| е буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољ |
| во, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог |
| ст и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеч |
| жи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред ма |
| ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шт |
| ахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне |
| /p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, гот |
| дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејо |
| детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад н |
| {S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко пре |
| > <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>О |
| еше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин |
| чеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зн |
| нић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се п |
| н јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслон |
| верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртат |
| које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Он |
| ијатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животи |
| ити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, к |
| Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поме |
| омилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би |
| а је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд |
| огом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на зе |
| јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осе |
| ком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам с |
| чин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и пос |
| убавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрт |
| н отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима |
| но!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чис |
| врати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво |
| каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, |
| мовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикан |
| ог парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за |
| тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, до |
| >, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим ре |
| денције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његов |
| силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружа |
| етеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка М |
| p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p |
| затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да |
| на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе |
| ућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто |
| те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — т |
| лашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> |
| , колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај бе |
| мачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе стол |
| њу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, ког |
| ује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не м |
| м одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га ст |
| у.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, који |
| укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео ј |
| лим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда |
| „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од д |
| ри ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из конт |
| ертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и њ |
| личастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док на |
| партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно |
| Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала |
| и, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизме |
| ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> < |
| рчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним |
| се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, у |
| као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела т |
| за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „ |
| не, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и д |
| е с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и |
| >Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у |
| терова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје |
| е и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— О |
| ина, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, |
| хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку |
| обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада |
| ао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о |
| до, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“ |
| , тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана ост |
| идиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, |
| та.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опе |
| ну присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође |
| о не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.< |
| ле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“ |
| укама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камера |
| екакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он |
| шће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неур |
| труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да |
| премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем го |
| з шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа |
| лике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак |
| немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи д |
| } И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настав |
| p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиж |
| он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се |
| д ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осе |
| егова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе |
| аци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд исп |
| — Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n= |
| би под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмак |
| шњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу нам |
| жим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви |
| Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође врати |
| > <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она |
| ођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, д |
| страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног |
| као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере |
| арку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... |
| м стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам |
| само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е |
| азоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклан |
| четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>О |
| а њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! |
| ледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Вас |
| прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тај |
| што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, ан |
| огли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Мла |
| ла приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њ |
| тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, |
| што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вер |
| лупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди б |
| хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаш |
| звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића пр |
| от — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи |
| ан из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе |
| Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче про |
| пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час п |
| > <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече |
| ..</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе- |
| нда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла |
| аво не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, |
| ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласк |
| ертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; |
| му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право каж |
| падаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце |
| а стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набр |
| беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, |
| и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се ујед |
| е да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Ал |
| на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" / |
| еше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки ч |
| S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и |
| ње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје |
| ко запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да |
| облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља сво |
| засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и |
| и дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се ј |
| . ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Зн |
| да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</ |
| ћ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух |
| , у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни |
| ра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Мла |
| оје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједан |
| и објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Та |
| шта радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кец |
| авом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик по |
| етири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно |
| из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима |
| е се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, в |
| е деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштено |
| некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукт |
| чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрен |
| м одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољ |
| рпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лу |
| га прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај чес |
| прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="17 |
| што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке |
| борављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ је |
| у одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу п |
| е икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младе |
| исмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} |
| ут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше сна |
| — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раз |
| и врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако п |
| сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S |
| ла.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага за |
| ="LA">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу проме |
| разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао |
| и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И |
| мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у |
| за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и |
| је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше |
| е би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, |
| гну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p |
| дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде |
| исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не б |
| .</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио саб |
| ођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпо |
| — Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам ш |
| поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разл |
| о за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи р |
| не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" / |
| људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, |
| се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварен |
| неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, о |
| ро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође |
| сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли |
| прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча |
| кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам. |
| ате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газ |
| таше, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао |
| ину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да с |
| м.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Смет |
| у се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу |
| леда у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер |
| руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у ово |
| , да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљ |
| оје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду сам |
| ли љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особин |
| се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, |
| едаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</ |
| беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у |
| а, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је ч |
| каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне? |
| све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као д |
| ољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} |
| леснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, о |
| ла заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара |
| ња и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату |
| — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додал |
| учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се упис |
| е све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом у |
| не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <mile |
| он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па посл |
| сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Ја |
| /p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себ |
| аден га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја |
| >Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој |
| и га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачк |
| Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. |
| боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га и |
| ртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p |
| дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{ |
| е жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно |
| то истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на п |
| смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред ст |
| ријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} |
| азбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме најви |
| пази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p |
| на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора б |
| синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читав |
| е дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан |
| ика <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час упот |
| ао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писм |
| рђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима пору |
| јући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети оног |
| .{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше |
| тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд м |
| /p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— С |
| а небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с |
| отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте |
| а се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се |
| брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео |
| i> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх све |
| да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче ј |
| сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, к |
| ри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мис |
| ураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је |
| је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, |
| крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је он |
| мео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа |
| авише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробу |
| агрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ х |
| та.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно д |
| отину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је наб |
| ић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко м |
| {S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју пр |
| азити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би зас |
| /p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о |
| задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамр |
| ви себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто |
| механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И |
| .{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж |
| о изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова |
| ше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики |
| /p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се заг |
| треса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И |
| д пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим |
| нила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим |
| е причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један но |
| спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, |
| ри се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га |
| ела, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у прв |
| оји су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће н |
| д коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звек |
| би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} А |
| ило давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети |
| апослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се види |
| ј драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те р |
| не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови |
| {S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ов |
| у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост располо |
| и крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише |
| е сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али н |
| учика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупч |
| јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само з |
| очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све |
| све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, |
| поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се |
| бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{ |
| а ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако п |
| не, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере |
| им тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је вид |
| овек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако |
| иште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што |
| . аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само |
| ом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако |
| вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор |
| ишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано |
| ења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не п |
| тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљ |
| сврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо гов |
| е стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и |
| аше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S |
| И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га по |
| о, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ з |
| неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се т |
| во чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаг |
| а Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио |
| д сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ |
| већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанк |
| тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а ок |
| буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећ |
| ди своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{ |
| же Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима |
| и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић ј |
| песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким |
| мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p |
| p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катани |
| а и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се |
| пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и |
| че.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, |
| е говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да |
| оје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше |
| остима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости |
| даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а ј |
| пре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је |
| не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се |
| четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осе |
| к, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Млад |
| иса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — |
| весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки |
| на гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио |
| чка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{ |
| у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</ |
| ај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> |
| м, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучер |
| оше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снаг |
| књама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купати |
| намо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њ |
| не и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{ |
| ата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад |
| чикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма |
| — Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића и |
| па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га поми |
| „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да |
| м писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младен |
| д ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушају |
| вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах вид |
| о не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се чо |
| плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за д |
| ни да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше |
| ораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанп |
| онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда |
| и се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, са |
| ико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — |
| аде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца М |
| ав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу брига |
| о!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чис |
| ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво нас |
| те само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко. |
| ! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљ |
| аш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — р |
| зу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живел |
| ја је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гл |
| тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дув |
| вима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће |
| ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да пок |
| о би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушт |
| е причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерск |
| ада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути |
| зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту слич |
| на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово л |
| р из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p> |
| ом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, |
| му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи |
| вртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писа |
| остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, |
| >Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши с |
| као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone un |
| зиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиг |
| и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" |
| ше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело |
| а као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не ва |
| з Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разувери |
| ључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Вид |
| теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је! |
| к, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, |
| а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало |
| опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте |
| .{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут пр |
| морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити н |
| упатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; |
| неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} |
| а, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха |
| обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што |
| ј ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} |
| главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зат |
| кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут иш |
| o ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пан |
| на поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женск |
| да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш |
| , као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, |
| ран, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, |
| нувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, |
| кој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за сам |
| му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разг |
| стаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p |
| есор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{ |
| то гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне |
| а у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи ра |
| а, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на |
| ропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чу |
| с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и прип |
| вао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, з |
| рата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писа |
| развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли |
| кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Ниј |
| н: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре к |
| отно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под г |
| довини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету: |
| тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све со |
| >Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десн |
| реса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb |
| о фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да |
| адену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и јез |
| о једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врб |
| <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о ст |
| обратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никакв |
| персон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од |
| гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} |
| уком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић т |
| очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После о |
| нић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њим |
| ђаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ниш |
| </p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаш |
| што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљат |
| ављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само |
| оше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном |
| авио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је |
| у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, |
| себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часов |
| аше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и |
| е стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, |
| опи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама |
| ло нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да |
| све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љу |
| наст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставит |
| Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај заце |
| , да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његов |
| г, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састан |
| жа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз ње |
| се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанск |
| тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и п |
| у</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао |
| з свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хла |
| о ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с |
| рска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да пр |
| али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико |
| орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаш |
| пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет б |
| двлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајк |
| само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, ме |
| ма ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> < |
| оје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа |
| ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Верте |
| при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања |
| има.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као |
| е <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпу |
| у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и с |
| овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом |
| а, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима |
| х свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна т |
| у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, в |
| како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур вр |
| би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љ |
| не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ни |
| нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечерава |
| ењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „г |
| /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаш |
| нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавн |
| та, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љу |
| већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да |
| ебе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада |
| n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад |
| и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва |
| женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још |
| е му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не |
| ше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разго |
| е зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, |
| е увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад |
| } Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове гла |
| речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје ос |
| у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и м |
| а и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну |
| </p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар каже |
| рави, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би л |
| p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли |
| је нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић |
| ишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те прод |
| p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете ви |
| тер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави прои |
| ена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у с |
| е видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није јо |
| "169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p> |
| љда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n= |
| м!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова |
| нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, |
| госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде по |
| давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети си |
| > <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет на |
| да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте по |
| им на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље н |
| ко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, т |
| заћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се о |
| , помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим |
| и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутиће |
| <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— До |
| браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection |
| и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостиони |
| динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио с |
| падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћута |
| — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођ |
| ор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреј |
| и; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуд |
| рзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да |
| а и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали све |
| он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — реч |
| тани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво |
| , молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које |
| руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, |
| зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</ |
| , и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији |
| каква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се преста |
| Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — р |
| наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не тре |
| охвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му |
| ја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и |
| ишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отвор |
| епак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране. |
| нпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија |
| ш у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу |
| ре свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и мног |
| > изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу ка |
| те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако ко |
| омак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову саб |
| му зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, у |
| от и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да |
| е.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживал |
| обу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му о |
| , кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз |
| значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад б |
| је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Св |
| о и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у |
| а.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Нек |
| аше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руко |
| се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њи |
| танић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је м |
| вима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је в |
| ој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младенов |
| ства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И та |
| метењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се ве |
| а некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као шт |
| а уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се д |
| оручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много шт |
| да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама крев |
| е.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, поглед |
| више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, |
| вореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу в |
| се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан о |
| ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише да |
| н се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младен |
| це, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и ру |
| вим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу |
| После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто |
| ригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врл |
| певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе от |
| der Gedenkenlehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— |
| слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си т |
| е, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> |
| их двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дуван |
| чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свим |
| е адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тет |
| бу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и д |
| отпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: |
| треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим ва |
| {S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, |
| n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека |
| >Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче |
| у, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело |
| арта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и по |
| ајлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је |
| и мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p |
| Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало н |
| e>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он |
| своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с |
| ешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без ра |
| овину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен в |
| господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљ |
| је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси би |
| истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на паме |
| p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас з |
| утон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n |
| на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p |
| ђи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад с |
| ло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p |
| е, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" |
| xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen</f |
| ом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих љ |
| је ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би |
| о напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља как |
| p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора |
| а, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на д |
| отично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека |
| ила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што |
| још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} |
| о или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, |
| ао девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука |
| } Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из њ |
| t> <front> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗ |
| } После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је |
| а, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Мари |
| мени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнеми |
| ждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен к |
| гледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда дав |
| ота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је |
| Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна пе |
| е за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погре |
| <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из да |
| вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напр |
| пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснул |
| пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{ |
| <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему н |
| ежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на |
| , кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена. |
| игујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, д |
| и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, |
| ше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не |
| #N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, шт |
| м речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; ј |
| ка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове п |
| ици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће |
| .{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гоми |
| и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку |
| пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се |
| а се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци п |
| е уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он се |
| до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишља |
| је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко |
| се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, |
| ку, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније о |
| претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за |
| иваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора |
| .{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла |
| {S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити рав |
| о да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, а |
| да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете |
| беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђ |
| га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о ш |
| </p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под |
| . — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанк |
| опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и |
| митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји |
| „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говор |
| ушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дла |
| им незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром пр |
| жи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе |
| рипицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше ј |
| се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с |
| /p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто |
| е и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не |
| огледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— |
| it="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажа |
| за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хл |
| во сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S |
| таше.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160 |
| у.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је |
| м приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{ |
| реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и |
| рту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дош |
| ојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се |
| а, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта с |
| ну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанств |
| док; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опаз |
| т „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А |
| авце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако |
| 87" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> |
| </p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се |
| беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим с |
| о, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто н |
| мет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном пор |
| >Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећа |
| ак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, |
| емо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно води |
| ских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id= |
| и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да |
| ену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p> |
| а поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да |
| бежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши |
| е редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога ра |
| ти, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S |
| S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку |
| Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да |
| . шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури саб |
| нко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у |
| е.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то мо |
| тивречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., про |
| ection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никак |
| , „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија д |
| се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва с |
| аћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа |
| да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} |
| itle> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда и |
| збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати |
| и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „о |
| рче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, |
| о плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је оп |
| захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она с |
| вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом |
| ку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, |
| reign><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лу |
| .</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p |
| доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај |
| p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са у |
| прекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за д |
| у:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то ст |
| ије потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко |
| њи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо |
| е никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младе |
| „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде бил |
| ково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... н |
| сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам позн |
| да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да ј |
| а вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господино |
| им само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим ва |
| ој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви |
| се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по ст |
| те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; н |
| нита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, к |
| пу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{ |
| се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јан |
| е бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које б |
| у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше |
| кав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безб |
| инеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште |
| о, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким такто |
| мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учин |
| га безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће |
| сле купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића |
| о врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он |
| само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом зај |
| погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано с |
| раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га с |
| сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, ка |
| , како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом |
| ног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мисле |
| се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га |
| ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из то |
| се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте п |
| у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљ |
| усти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа она |
| p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече п |
| а реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ |
| ове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагод |
| } Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} |
| н исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изнен |
| покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све |
| казана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p |
| ава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част.... |
| у за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном ре |
| ти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Кат |
| а, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на |
| ти на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чи |
| дмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слобо |
| S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе. |
| и, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште |
| три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ев |
| не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за ст |
| уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица.. |
| рата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола |
| ношћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се так |
| ја уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на љу |
| поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица |
| свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше ок |
| p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти |
| елагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Ви |
| , нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе. |
| и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискл |
| а се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лице |
| ске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и у |
| е њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче м |
| ираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то в |
| у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен |
| учак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном |
| и свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> |
| стио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својо |
| ант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку бесед |
| је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чин |
| делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свако |
| за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Мари |
| човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго н |
| очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отв |
| војега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну а |
| “, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Поми |
| , и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умире |
| оше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb |
| Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом г |
| то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о ње |
| ниште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, |
| ким“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик им |
| оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> |
| p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се рад |
| ова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да н |
| тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обеше |
| ању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изглади |
| кочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, |
| прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се дас |
| мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кол |
| угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о с |
| им чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић |
| кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с |
| а давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју |
| еше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и |
| редаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љуба |
| ш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој |
| десет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком |
| шта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од приро |
| <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign |
| > <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђ |
| ... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако |
| ного да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји стра |
| чео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке годин |
| да још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде ка |
| оло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note x |
| и, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледа |
| нованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не |
| учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасв |
| мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и |
| у обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси |
| нутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, к |
| не“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони |
| рченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу |
| поче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један |
| ту, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа! |
| оју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражи |
| оврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагн |
| присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је дост |
| о код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере |
| ихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен |
| ај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као н |
| та, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или уп |
| ...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет по |
| ао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила памет |
| ајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да |
| unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се оп |
| м“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он не |
| јем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака |
| на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво |
| учика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега |
| дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава! |
| који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хл |
| ко је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он |
| уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и пред |
| сматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, |
| ј памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чи |
| век готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махни |
| , и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим забора |
| који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штог |
| <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је доса |
| напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригад |
| ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, а |
| гога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју |
| едаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му |
| под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад |
| Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка |
| час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. |
| S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пре |
| уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као |
| ело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандис |
| често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним че |
| милије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сце |
| ндара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, ка |
| } Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак. |
| прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа |
| и крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко |
| па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана |
| зети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули н |
| Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, |
| бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} В |
| већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Мар |
| вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасв |
| ити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се поз |
| амо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, кој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујо |
| сец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, |
| ет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је сам |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру В |
| два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Јед |
| под арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу |
| угом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хт |
| раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако |
| о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за с |
| и разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} |
| де да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога жи |
| еле заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком |
| слим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове припо |
| пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много д |
| ико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без ика |
| баном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и |
| маћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједн |
| ог младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако |
| бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам |
| сли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима |
| p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> < |
| на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S |
| ш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где |
| знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па о |
| дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „же |
| ипија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на |
| вије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, про |
| уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки ча |
| вако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно мило |
| , и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да |
| итостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад |
| њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="17 |
| на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Ј |
| итиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Да |
| рошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она |
| тких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику. |
| ах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> |
| Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је и |
| у прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет |
| чијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се о |
| ело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећат |
| је се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе о |
| о тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се |
| њаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то до |
| се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде |
| аву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, к |
| како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко |
| {S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у |
| се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показал |
| анко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам се |
| , да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно |
| његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. |
| нић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S |
| на, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<fore |
| е друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, та |
| да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он |
| а шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — |
| ић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да н |
| а, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишље |
| ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посм |
| з прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије б |
| ну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест! |
| ар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на |
| pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата |
| зговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањ |
| — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — шт |
| да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила ча |
| р Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је с |
| бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му ка |
| о што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја |
| дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам |
| ру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; |
| а вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих |
| и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на св |
| ви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с |
| у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Н |
| као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе ж |
| рдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, о |
| е поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прап |
| ила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола |
| рнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиром |
| е ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукам |
| ла, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово |
| то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни ист |
| 3" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не |
| вог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатил |
| иве — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Ка |
| ене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— |
| се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, к |
| му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} П |
| м, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, |
| да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: |
| залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи |
| вно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у |
| га, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путова |
| ашно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрд |
| .{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услов |
| ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у |
| а живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а |
| му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да ј |
| ји неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онак |
| ра, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</ |
| јане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напос |
| Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milesto |
| част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n=" |
| ти нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим с |
| а на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, ч |
| па!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока |
| кој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је |
| о је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је ми |
| ор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуј |
| броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те ка |
| егов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који с |
| по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућ |
| броји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колик |
| > <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место остриц |
| , али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, |
| S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свр |
| а који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, |
| и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незго |
| и се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и |
| дура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срет |
| предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној м |
| било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним |
| оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак тура |
| а, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не |
| лачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће поре |
| води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он |
| гу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не миш |
| снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" |
| .</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Ста |
| ам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича |
| а зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} |
| ајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни веч |
| ти“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично па |
| у собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљив |
| акоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жен |
| које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али |
| о је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, и |
| „Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травк |
| ицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толи |
| ом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му |
| што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко |
| са се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у |
| ас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте |
| 56" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Мариј |
| у применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић пре |
| он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он б |
| нижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђ |
| Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава |
| ти нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпље |
| т како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и стр |
| аш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам в |
| здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, б |
| еје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} |
| данпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у |
| акве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне |
| ошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да г |
| ај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, о |
| ћи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш ра |
| је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг вла |
| и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до |
| </p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на ч |
| — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође |
| {S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он |
| на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да за |
| бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његови |
| p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаш |
| мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити једа |
| ти!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић |
| се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледн |
| о ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} |
| мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на ја |
| почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, |
| е, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и |
| уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачу |
| него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је |
| ком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И го |
| S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић прев |
| одина.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То бе |
| ску, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на ке |
| ије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руко |
| данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те |
| но бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и так |
| ју ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која н |
| {S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, |
| ородица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим об |
| пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ |
| p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад |
| е сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина |
| парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велик |
| аво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „гроз |
| га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!< |
| њак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> < |
| е јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не |
| је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он зна |
| века у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти |
| најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку б |
| што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз вла |
| сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те боле |
| аму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу |
| На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све се |
| је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле |
| и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> |
| Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане рав |
| p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку |
| {S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се ујед |
| дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њ |
| синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњег |
| лажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну же |
| : хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га |
| одина и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значај |
| познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се т |
| га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а о |
| о и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отп |
| је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, |
| м мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговор |
| онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племе |
| а нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звез |
| ладен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Ге |
| ару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} |
| е земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како ј |
| ечи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове оч |
| н дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај муз |
| су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се ко |
| себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беш |
| ш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Ка |
| и свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније |
| а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да |
| Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, а |
| ву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: |
| изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на гр |
| о задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему |
| <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Ре |
| па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово поб |
| ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title> |
| атанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би б |
| још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразгов |
| ки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније д |
| и, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“ |
| познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Верте |
| адене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак |
| е и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купи |
| уђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, |
| његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељс |
| еткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао н |
| чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак ба |
| >“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти прич |
| му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back |
| ш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу |
| а+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </ |
| ред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није б |
| !“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад |
| {S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не о |
| а широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред |
| p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко оп |
| } И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко д |
| итати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Неди |
| ше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сас |
| ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена |
| ио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Мла |
| утања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријат |
| да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју |
| и у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и |
| у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се |
| набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран пок |
| е се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један |
| наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Ј |
| рце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њ |
| .</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Ја |
| у Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која |
| на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а |
| ле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра |
| е — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћ |
| Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пу |
| ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, од |
| ауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фа |
| ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музи |
| о и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку |
| тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није |
| гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и |
| е се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} |
| с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интр |
| руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер ч |
| вори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека до |
| ај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове понов |
| ди људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципе |
| то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно траж |
| навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да |
| горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше г |
| : све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, ова |
| , да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка. |
| огод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} |
| , што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, |
| ем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати |
| ересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто зб |
| и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала ва |
| ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као ч |
| чицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тик |
| ?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који бл |
| да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису поква |
| е из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у |
| етежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земљ |
| и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здра |
| није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде чита |
| пи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још |
| Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде |
| ољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено з |
| нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недић |
| ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175 |
| „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, зд |
| о, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p |
| то осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с не |
| 0" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Пер |
| А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође н |
| ак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријате |
| еднаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носи |
| ав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То ј |
| оме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте с |
| бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше |
| квама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу пре |
| — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интерес |
| да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p |
| а самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за |
| </p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво сме |
| о казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се |
| ој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице |
| p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml |
| или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче |
| по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али |
| ...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човек |
| сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му с |
| Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кад |
| мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, за |
| арк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да ј |
| а да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одма |
| и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га н |
| после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... к |
| ао да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Ј |
| ек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да |
| е, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера< |
| ри сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик. |
| ини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговор |
| p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ств |
| а, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на пр |
| му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Верте |
| до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима |
| по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако с |
| па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она пл |
| увачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, |
| ом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јан |
| обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан |
| га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Д |
| , обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме п |
| љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама |
| убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, нап |
| ше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> |
| е једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у гл |
| бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је чита |
| е младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно. |
| атио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не зна |
| каткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино |
| а поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручи |
| кој, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио |
| ћ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш т |
| ираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мис |
| а његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и |
| му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденциј |
| а које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво |
| ћу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које |
| ажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} |
| вим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „ |
| умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече п |
| е Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пр |
| мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S |
| {S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} |
| тајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:< |
| огли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му сти |
| тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново проч |
| го што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радит |
| т не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мо |
| је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку изле |
| reign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чис |
| јала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може |
| аћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем и |
| >На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те ш |
| о и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећ |
| шта не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се |
| говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године у |
| а, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, |
| и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно ув |
| — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је |
| већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта |
| приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома нал |
| сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњи |
| p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не |
| им пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријате |
| м причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиља |
| је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поште |
| и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, пос |
| ај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој |
| писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове |
| он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична пр |
| а овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке |
| {S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Ве |
| аљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека |
| може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по |
| ну сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница |
| само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али |
| ега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ |
| куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} О |
| му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која с |
| шљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га изви |
| кла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде |
| у и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <titl |
| а „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „от |
| твари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотек |
| ом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ |
| то је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишље |
| адбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и |
| а с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} |
| да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Верте |
| ст, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n |
| , што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" / |
| епоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, сам |
| у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као |
| е, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављ |
| е нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни он |
| ство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се он |
| дрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с |
| A">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио |
| немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу |
| е Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође |
| зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким п |
| е из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни т |
| оме оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, |
| већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим сло |
| и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну |
| очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе |
| имо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан пла |
| еше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да |
| под руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у зас |
| уши увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачу |
| о заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој свој |
| сам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p |
| ца неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречис |
| басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као ч |
| — Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па |
| ет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од коле |
| се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо ш |
| ну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не |
| оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> |
| метима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“ |
| мпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руско |
| Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хл |
| енову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично |
| .{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, |
| тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога д |
| >Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бај |
| детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плаша |
| еприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, в |
| брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли? |
| >— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах |
| д, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи длан |
| ом по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај |
| о у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје во |
| за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“ |
| обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те ствар |
| забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети |
| њу, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворен |
| ам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертер |
| аше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Ста |
| анка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима о |
| коро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу |
| ато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, ни |
| сом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуње |
| сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После |
| сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић |
| Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три год |
| уче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за не |
| >“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" |
| и кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напре |
| га Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме! |
| ј књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако с |
| у природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и тур |
| ћемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> |
| itle>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а упра |
| им вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S |
| дима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам |
| мо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми б |
| р је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{ |
| аким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце в |
| ебе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само м |
| ако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то |
| мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Ка |
| део, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевиће |
| ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожн |
| ћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?< |
| ски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као |
| но одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме |
| луша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Вол |
| ијатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његов |
| ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа сав |
| Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече м |
| рила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је |
| лешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бур |
| смеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под |
| рпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p> |
| ћи?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:< |
| пча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</ |
| је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласк |
| вадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је |
| , госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, са |
| ве више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угле |
| н сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они |
| е од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџ |
| пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија |
| о чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милости |
| а је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође неш |
| ричати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем |
| а синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било од |
| едилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и уве |
| готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом |
| његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпи |
| е ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, кој |
| себној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу |
| чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем |
| еме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за |
| је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша такт |
| } Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић |
| му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изр |
| же на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушт |
| и Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна ла |
| берта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би х |
| к, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што |
| вој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, |
| после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљењ |
| ао што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече |
| едан се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у г |
| руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} |
| еизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, |
| ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, Werth |
| која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља чет |
| е!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је веч |
| безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твој |
| ску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, |
| ај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била зар |
| е, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватр |
| осле је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам |
| <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели |
| ала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му |
| то слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи |
| Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пр |
| сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Ве |
| једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S |
| ијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где ј |
| то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то зате |
| ако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана остави |
| тац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ход |
| а ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејас |
| е, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не дов |
| једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јак |
| ложења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке сит |
| ањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут л |
| оврти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, |
| ша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева прак |
| глеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не на |
| дајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што |
| дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој ј |
| и дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекри |
| , који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако н |
| ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном |
| као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, ко |
| ати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — |
| ажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и |
| ађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, прогово |
| е стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељ |
| де да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут |
| зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад |
| .. коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињав |
| наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво |
| ичке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су |
| о отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="18 |
| кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: |
| Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</ |
| говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће |
| здане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње |
| раво ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорил |
| а од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, ко |
| у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужа |
| узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајал |
| је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога раз |
| , којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи з |
| свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не мож |
| н Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p |
| обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не |
| Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву. |
| имице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не |
| може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити |
| </p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде |
| и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно пау |
| јпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пре |
| не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само шт |
| далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смиш |
| дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењ |
| јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је пл |
| звио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој |
| јице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да |
| оред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{ |
| она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— |
| Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он понов |
| ари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ј |
| љство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време цел |
| шност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с ра |
| јана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ |
| покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а неви |
| им лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљеви |
| е.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="17 |
| е, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а |
| S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као о |
| бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред |
| осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестр |
| дај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</tit |
| душно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму |
| је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, |
| љао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да М |
| > <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео |
| махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у ши |
| ме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља |
| Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они оста |
| Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — ис |
| људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</titl |
| ушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покаж |
| ње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} З |
| — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, заб |
| p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћа |
| врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — |
| да она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је |
| нувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао |
| рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да н |
| детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритво |
| 182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске л |
| n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете |
| ције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже |
| е ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплет |
| е пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши |
| ете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Вас |
| ји поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — |
| нути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако |
| ибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић |
| као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка |
| онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не из |
| оветке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекин |
| ћу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље |
| , па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се по |
| звукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како |
| </p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на са |
| нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milesto |
| аден извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро |
| у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву |
| га се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким |
| њигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен се |
| Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, ш |
| та истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не зна |
| влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Кат |
| ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, д |
| на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа |
| кадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} |
| ба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној |
| је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила |
| казаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се |
| м слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p> |
| љиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљ |
| уде стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелам |
| рату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која с |
| отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, |
| ваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Т |
| ко често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним |
| смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалач |
| веде га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштањ |
| мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место н |
| ачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао |
| писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше |
| У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би |
| ог краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, |
| , и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S |
| је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити |
| због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао |
| е, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С |
| рло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му па |
| аву, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи |
| нић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве оп |
| ике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о ка |
| е више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, |
| и.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне |
| е, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све |
| ебо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним ос |
| е бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и |
| управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, |
| /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у |
| а ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младе |
| и, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а |
| ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме с |
| к!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек |
| , чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса не |
| и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој |
| ошћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог при |
| ицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну |
| мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то |
| као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога д |
| ога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угл |
| ора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загаз |
| лад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп |
| де је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно б |
| о се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано |
| а је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, |
| ди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беш |
| ш само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било да |
| и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-т |
| ном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на |
| кну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превр |
| p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему |
| запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он |
| S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне |
| а за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p> |
| н игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од |
| што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пре |
| знемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има пр |
| за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахат |
| чима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. |
| поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много |
| још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанић |
| , те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако |
| пред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену прис |
| адих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем ч |
| дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ће |
| он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно |
| Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти |
| вљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би за |
| ручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја пис |
| мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом дел |
| амигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, |
| } Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљ |
| с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога |
| сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам |
| кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад п |
| скавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око о |
| извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је на |
| је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозо |
| чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше ла |
| и крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаш |
| у му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружен |
| пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну |
| p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића |
| , да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дре |
| та, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| д то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Ка |
| за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако прол |
| прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га |
| чека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по |
| ледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, уг |
| ан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позов |
| гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и |
| ан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, уга |
| своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, |
| у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Ве |
| Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек н |
| , замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење верт |
| аку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не посл |
| те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед н |
| ћ, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањ |
| После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља |
| ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за |
| м напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бриг |
| 95" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Мл |
| , да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај |
| ским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а |
| анку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматр |
| оличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и |
| чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад м |
| на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као ис |
| му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Св |
| т, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем ш |
| ово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Мари |
| као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно |
| е односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> |
| чка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{ |
| н“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га |
| ше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа |
| ркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандоли |
| вет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гле |
| стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{ |
| та већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога саста |
| а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко на |
| осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у се |
| е обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те ств |
| p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— |
| првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади п |
| у дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign |
| де му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: |
| le>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као б |
| но превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачен |
| Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, о |
| лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераш |
| тећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје н |
| p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке |
| ављати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се |
| теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Ј |
| а, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“. |
| ребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо |
| заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му |
| дак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши |
| аку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Верте |
| ују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно |
| ом басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као |
| n xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen< |
| ј фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао |
| азаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ниш |
| , што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том ра |
| “ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичн |
| ој половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава приј |
| али да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Ау |
| е удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> |
| толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи |
| .</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по |
| из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и х |
| ће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр |
| е лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живо |
| утра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да с |
| оју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Ка |
| ким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, кој |
| мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капиј |
| уморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларине |
| у и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ног |
| чеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало |
| живање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше |
| оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} |
| и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p |
| ако је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="note |
| с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде |
| и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у |
| тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, |
| говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бр |
| м прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ м |
| је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{ |
| је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} |
| и с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покаже |
| а бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела пра |
| то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— |
| љине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам в |
| , само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њег |
| пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три уз |
| кад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо ок |
| меташе како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се |
| га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{ |
| ник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то |
| од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним м |
| у је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пр |
| весну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све прав |
| ручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које |
| једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} |
| гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после од |
| ћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега др |
| неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и с |
| ају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вер |
| ене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S |
| јом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обам |
| он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свад |
| аше.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не |
| аше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанк |
| едића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса з |
| ке у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник |
| а дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p> |
| чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик В |
| је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не |
| ђено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у ку |
| панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и са |
| знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам |
| , тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а |
| ="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, |
| мо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном ру |
| ећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем дек |
| чки!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и |
| ар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од на |
| дскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у не |
| и и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар |
| и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна м |
| чу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хлад |
| црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко |
| удалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{ |
| мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да |
| спитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом |
| Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима |
| ј, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати |
| послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, до |
| је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту поз |
| , да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама кр |
| ким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; |
| извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смеш |
| :</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Ма |
| оманским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што |
| {S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен |
| ваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још |
| ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не траж |
| о што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катан |
| е.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратн |
| време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој стран |
| Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа њего |
| >— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек |
| ајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најси |
| , па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и |
| Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младе |
| аке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило |
| свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако сами |
| ко, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} |
| годио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И до |
| е изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То с |
| бице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, |
| ма и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Вид |
| али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле са |
| о, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>С |
| љевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а о |
| и се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред њ |
| не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, ал |
| ундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Не |
| што је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звез |
| и, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто |
| о уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, |
| тима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, |
| е радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, кој |
| подином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — |
| ћи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, а |
| обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катан |
| врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кава |
| ковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с |
| ед ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „пост |
| о не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја |
| прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} |
| е да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте |
| више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може см |
| на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног |
| ере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Ч |
| тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанк |
| у, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом |
| ом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он по |
| измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова непри |
| ати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећ |
| ћ, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и за |
| е он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато |
| анић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да |
| „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто вој |
| поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знамени |
| n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је |
| шта, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замиш |
| огу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић п |
| тоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвока |
| з тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не се |
| музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, о |
| е да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вер |
| ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро по |
| елом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасв |
| она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје о |
| о пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И |
| све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања ил |
| није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, |
| своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклоп |
| екој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један |
| е време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, |
| p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају |
| зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и ра |
| не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правда |
| ем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књи |
| су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То |
| S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљ |
| лачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје |
| ли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> |
| не лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана д |
| из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та |
| p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звез |
| ча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме |
| равити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ |
| у је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није п |
| чи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеск |
| рноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, ч |
| <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим |
| руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ниш |
| чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може б |
| сто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима с |
| рије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске |
| ше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда |
| писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и пре |
| ђе необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати ку |
| а на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он |
| утално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Н |
| љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и шт |
| ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најза |
| !</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} |
| епом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не |
| ну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то с |
| , упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сах |
| и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собам |
| , и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и |
| руштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> |
| унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџал |
| оред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и |
| ем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа |
| екар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад |
| беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута ду |
| еколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад поглед |
| а стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљк |
| руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест го |
| купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за велики |
| у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник к |
| дио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И дове |
| ви се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновн |
| , шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема |
| n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А д |
| ен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло |
| ивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара |
| ше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он |
| сподине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици в |
| из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и п |
| аљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова |
| курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувам |
| и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре |
| њиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети? |
| ава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, |
| бу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу к |
| тока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити |
| а оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеш |
| <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћ |
| једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста |
| м официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Пору |
| вић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило |
| од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмур |
| доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, |
| едним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балч |
| образним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.< |
| ху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку |
| авце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замиш |
| е за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога |
| упу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред п |
| ош коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да т |
| невника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глу |
| ачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, |
| њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <p |
| n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, |
| вој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и |
| што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак б |
| он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесе |
| ити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију |
| ба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај |
| бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом |
| утра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то |
| трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и прого |
| засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, х |
| ката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с о |
| поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини ви |
| } Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанп |
| ладен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Млад |
| де на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све |
| ио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буд |
| ого лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако |
| е требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пев |
| ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој |
| иково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>М |
| ану себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим бел |
| Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том пр |
| ладен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки ид |
| село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе |
| . — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} |
| само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. ка |
| , како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га |
| ма ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега |
| ма свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Албер |
| рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се |
| љаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду |
| с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки с |
| са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди |
| ло је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, ко |
| ело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци х |
| Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби д |
| > <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим сумор |
| од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао |
| ло, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радозн |
| ноћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста |
| то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} |
| уку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{ |
| оћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво ч |
| готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све |
| ије, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном |
| руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе г |
| S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ |
| тина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изг |
| мате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром |
| ложај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је |
| зјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја д |
| е пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан |
| љења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— |
| речара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} В |
| .{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, п |
| што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, |
| о је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се |
| на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било |
| причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанић |
| га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту уки |
| за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред |
| чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Перинови |
| ијом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је |
| уке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се ва |
| Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен |
| један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на крев |
| „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у |
| шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јава |
| Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини д |
| ше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— |
| да ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаш |
| би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</ |
| која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чис |
| како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са го |
| не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисл |
| уђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побр |
| стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, |
| S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади |
| хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се в |
| ако би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Мариј |
| риђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} |
| ef target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи |
| у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Ц |
| , што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гл |
| уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са |
| јка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том с |
| Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи |
| ам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, |
| дена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко |
| е, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаш |
| нпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} |
| га друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је |
| > <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите зд |
| ма.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго в |
| могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини сво |
| кочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опази |
| , већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за |
| жао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из ка |
| мишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и пок |
| ти како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и пок |
| исао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се |
| жеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав |
| пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> н |
| ко други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим ствари |
| сму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога |
| Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде ма |
| а довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> |
| ка“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: д |
| сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бу |
| ра“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија н |
| ти план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како |
| м ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се |
| Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то |
| им случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вра |
| нко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сас |
| ма“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камерални |
| себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељ |
| је у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необич |
| врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</ |
| орити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод |
| мантику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> < |
| нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гос |
| промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали |
| > <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „францу |
| на у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справо |
| а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно |
| ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одгово |
| ш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку |
| анко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено пред |
| ореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младе |
| оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и ни |
| како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би |
| и се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате |
| да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се |
| уштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић |
| „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентациј |
| заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S |
| S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет |
| тиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ дов |
| ио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он р |
| анић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из ш |
| и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што с |
| — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, |
| ли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би к |
| ви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђ |
| то се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткам |
| ије лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како |
| а јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан пе |
| њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред вра |
| устајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете ка |
| му снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљу |
| видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац |
| вобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а |
| прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишље |
| исам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Ха |
| назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи |
| па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Кат |
| уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу |
| та — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном п |
| .</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама |
| , које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њи |
| ку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних лично |
| >Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чаш |
| </p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру |
| боје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала |
| љу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учи |
| гру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно |
| ке бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао |
| ешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе |
| и: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога б |
| су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најз |
| ки мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и |
| о, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" |
| о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао купов |
| упатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситни |
| и пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети п |
| ш дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честит |
| .{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали по |
| а столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у г |
| S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он с |
| ="DE">höhere Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</ |
| бодио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: два |
| а моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен |
| Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, о |
| И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостим |
| е, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет |
| као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p |
| своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакв |
| ом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио. |
| живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу та |
| те стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...< |
| ногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Ми |
| тазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} П |
| рогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по в |
| е скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па |
| } Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он пр |
| олесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да |
| им путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњад |
| игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од с |
| ва-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љуба |
| р?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава |
| а!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и саве |
| опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затв |
| ини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао |
| је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко преб |
| ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју р |
| ебљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, |
| <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљ |
| радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио |
| !{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb |
| ерете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало! |
| е топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} |
| арчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, н |
| да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашл |
| ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчет |
| ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај сме |
| у се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су |
| вно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни па |
| ах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај |
| ху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да |
| се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title> |
| о је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</t |
| <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, п |
| 96" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, к |
| је ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмок |
| госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не п |
| овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде. |
| нисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} |
| — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите на |
| вати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуз |
| ја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, ми |
| мо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млек |
| ад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, ка |
| ш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав ко |
| и ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслон |
| у с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зн |
| тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код к |
| девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним |
| у, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну с |
| обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанк |
| када.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и |
| , са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у |
| а би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро б |
| и... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, |
| .</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не уд |
| “.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву |
| части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување д |
| и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто |
| штајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан. |
| је се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио |
| м наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за ро |
| же увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнем |
| ању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим ми |
| ко, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је иша |
| о, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, |
| овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — |
| ичама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и б |
| што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разг |
| као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сун |
| на стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махрам |
| није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, к |
| и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, |
| гледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— |
| и га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И |
| езнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде пор |
| отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са с |
| шаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, |
| толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем |
| оштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — по |
| ружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном |
| ама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот |
| давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше све |
| је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед нем |
| де читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати сл |
| “</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак |
| у ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик н |
| Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост цар |
| ртер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „ |
| , право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} |
| рошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и исп |
| </p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — |
| а Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Ја |
| испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест.. |
| , Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{ |
| e>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али |
| ем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада |
| у се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Тр |
| . Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом |
| пет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се |
| пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о вр |
| , као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно |
| о, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разг |
| а“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, про |
| се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и сто |
| позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лако |
| ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је |
| ад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, ка |
| апута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно |
| је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше бе |
| јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните |
| довица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако оч |
| чковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанк |
| ер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће по |
| уљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да |
| </p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како |
| прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвави |
| и и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, А |
| то вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јан |
| аше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских |
| стаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> |
| авезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу с |
| две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих |
| лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а које |
| ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.< |
| е овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор п |
| живала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а у |
| оручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је |
| Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакв |
| ог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кро |
| ути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео једа |
| ео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобра |
| рши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у |
| у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</tit |
| напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разгово |
| им шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: у |
| са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и б |
| то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густа |
| ну!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено |
| нало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, |
| ично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима ви |
| } Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му |
| а прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа с |
| н из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно б |
| фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Ха |
| ра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себ |
| је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сва |
| да, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и |
| најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове бе |
| ертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тра |
| после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и |
| ка, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам |
| чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечеро |
| ина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} |
| коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, |
| о веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа. |
| ата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно де |
| важно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о бо |
| шао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?! |
| или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у |
| м шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и в |
| беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од дв |
| се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, р |
| једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што |
| </p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уве |
| е, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не |
| ри кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, в |
| гледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се |
| ознаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово д |
| оје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микр |
| се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очаја |
| нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изглед |
| p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој |
| уће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка п |
| алаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} |
| је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се |
| Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јан |
| напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, д |
| ком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — |
| е, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен |
| аравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви |
| p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто дале |
| знати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Саг |
| еше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} |
| </p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Мо |
| али поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пиј |
| око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соб |
| : „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде п |
| веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <ti |
| ишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и |
| p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, |
| медбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога |
| ије отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина ц |
| и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој |
| моме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце м |
| ну, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Б |
| и речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни |
| неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајств |
| } И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Ло |
| у је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година |
| под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S |
| дина, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им с |
| е, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира |
| каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. |
| .{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таб |
| вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а су |
| асположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке |
| она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да |
| свим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се ос |
| па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне |
| е новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенел |
| а у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је |
| ала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком |
| p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не см |
| вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чист |
| нцуска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Францу |
| ежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше од |
| >Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> |
| ници, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или |
| <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше он |
| односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, кој |
| ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад |
| Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар мож |
| стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли |
| да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> |
| шло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је п |
| а заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као |
| а... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка |
| своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противре |
| галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себ |
| е сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Он |
| да нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи |
| све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосн |
| он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д |
| едаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, сме |
| томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S |
| етак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У г |
| нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху |
| агазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињс |
| {S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помисл |
| какати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несв |
| завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички д |
| а дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутр |
| ам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} П |
| књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се п |
| и и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загл |
| сном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред |
| а се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште. |
| очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још |
| руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, |
| ледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из |
| а и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у до |
| публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четво |
| но пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p |
| пажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — |
| кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљи |
| Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S |
| на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</ |
| ше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите |
| кој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она мож |
| ене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се к |
| овео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако велик |
| е заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја |
| азад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— |
| -сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно.. |
| едном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу б |
| ива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њен |
| ичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „воли |
| н метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на |
| у <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Верте |
| а Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше о |
| пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, |
| мој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем а |
| у било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа го |
| ћ стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младено |
| и скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та тр |
| стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Б |
| Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S |
| нуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И |
| pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном |
| пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не б |
| лободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Пр |
| говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је |
| его да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе |
| њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је во |
| а.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао рук |
| напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, |
| ети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа |
| разложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро ок |
| руштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли же |
| ог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она |
| ковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} |
| ио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце |
| вим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на |
| који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан с |
| ао чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовал |
| исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав |
| етима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сун |
| ик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За об |
| о жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“ |
| дањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} М |
| ам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала. |
| куша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора чове |
| рикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, |
| сно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држ |
| а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казат |
| ико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познан |
| ају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши б |
| очео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет |
| ини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац н |
| некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пил |
| жним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи |
| е намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да |
| , одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник |
| испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} |
| !</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Мари |
| сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо |
| тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи |
| ст ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Об |
| се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове |
| ра, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи |
| ља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха! |
| ишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте ко |
| да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега |
| ржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, |
| себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, о |
| згледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S |
| правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко пи |
| ре и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше гото |
| етски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари |
| авршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S |
| приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси при |
| не, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: |
| ом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{ |
| ињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави |
| тен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се прија |
| у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао |
| пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би |
| е не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд |
| анко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, |
| ер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; ал |
| опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он |
| ако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не |
| радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разг |
| „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу наго |
| сле се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да ј |
| чео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди к |
| ашљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу и |
| у лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце п |
| рове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман |
| ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, оку |
| читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашт |
| свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> |
| и и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао |
| него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Та |
| арији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше кр |
| звишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Ја |
| ка је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он ц |
| , да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, д |
| ином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а по |
| вити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрада |
| ут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као |
| и, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, |
| вну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу |
| p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваж |
| p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да |
| а, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, уп |
| има обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јан |
| тера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш |
| итао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену |
| ако зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове |
| као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него ш |
| тошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> |
| више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, тре |
| ло, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себ |
| ивоту тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био |
| n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} |
| ом.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли |
| p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— |
| о, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руц |
| Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неки |
| и могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај сво |
| безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима с |
| фесор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се |
| е јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа |
| не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> |
| рилици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани |
| што је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово |
| без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је |
| реби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-б |
| Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој непр |
| етрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео |
| е обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, м |
| ву момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен от |
| учик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ј |
| то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му др |
| севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудн |
| м женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједна |
| и:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио н |
| че Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, |
| ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тог |
| ко поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и па |
| твороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намрг |
| им...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на |
| згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а п |
| и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</ |
| он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад |
| вија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово |
| а.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност не |
| а је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по то |
| по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са |
| оказа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Ка |
| оли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170 |
| како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растера |
| у Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља |
| вање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше њ |
| и!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш |
| пали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и |
| е било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се с |
| а кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <t |
| ве је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију. |
| шпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с остали |
| себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе |
| арога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше |
| , мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си м |
| за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После |
| сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав |
| ики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="s |
| одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} |
| рте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме |
| тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја јед |
| ађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дуга |
| дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још ка |
| роким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред брк |
| “, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера че |
| !“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p> |
| ста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али прев |
| ш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсим |
| е му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, д |
| се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана |
| а, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта |
| ури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} |
| а не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде |
| дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та |
| Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту |
| з књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</ |
| о, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће л |
| а захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледа |
| уд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да |
| Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентиме |
| у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од ко |
| ложеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу пр |
| акако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда |
| -шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S |
| посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим к |
| аревима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, |
| а други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је з |
| даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује ру |
| ас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му |
| у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Д |
| еној шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вил |
| ледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге краје |
| идео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на |
| о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по к |
| е малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој ли |
| и, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да |
| да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај ч |
| вићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а оби |
| ом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Пору |
| отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p |
| н већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевро |
| ицу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријин |
| аке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је а |
| но причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, |
| једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа ск |
| и овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки |
| роменио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај. |
| стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чуде |
| атагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије и |
| после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чис |
| , те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јан |
| ним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и по |
| аване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не |
| и.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке пром |
| им лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају п |
| и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се д |
| </p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз |
| помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друшт |
| а покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друш |
| тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше |
| внодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао |
| д га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у к |
| д.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не зави |
| и да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугз |
| >— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, мол |
| ане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} С |
| јгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} |
| двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и п |
| Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, по |
| } Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Ф |
| ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност |
| а кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p> |
| p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај |
| седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачк |
| p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод о |
| ма.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Н |
| , узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају |
| паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се |
| пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њ |
| а Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онам |
| чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ни |
| ги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја б |
| докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, |
| Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књи |
| !</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <fore |
| у у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа |
| по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онд |
| се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</ |
| сем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде неш |
| огућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала фак |
| улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Ж |
| поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатн |
| отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог ово |
| дине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати.. |
| е чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} |
| ао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно |
| ло, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комб |
| дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзо |
| то у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другом |
| аслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вар |
| па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигну |
| није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И |
| н себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} |
| !“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне ф |
| <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч |
| е се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: |
| tlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} |
| вет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјак |
| ларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стад |
| оћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио |
| осле четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњ |
| вет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити са |
| ад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад |
| олинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и |
| етресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„ |
| мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се м |
| уда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“ |
| и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у п |
| згледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера< |
| вадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се о |
| вету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на ду |
| И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не изма |
| трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче |
| је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав |
| родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, |
| о сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— |
| н сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да м |
| анићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити кра |
| не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и он |
| но!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант за |
| равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше |
| молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, моли |
| авнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком д |
| ио као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>Н |
| учак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни реч |
| лберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Ло |
| /p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је |
| земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову |
| мо очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким не |
| свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а |
| етена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену |
| беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете |
| а су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назв |
| мао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био ка |
| што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што |
| на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, р |
| идео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, |
| вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу бе |
| поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара |
| Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да |
| га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p |
| ом гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, |
| овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично |
| се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „ |
| {S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то св |
| е још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" |
| љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајиц |
| дајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али ост |
| јицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па о |
| S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскин |
| п, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да |
| же мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} |
| не, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон прав |
| стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} |
| едно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у |
| иља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и сво |
| букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту с |
| ипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако |
| више једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Н |
| на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слуш |
| о, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли |
| Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али |
| .</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова и |
| да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што в |
| <title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудова |
| врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега со |
| идевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору ј |
| tle>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збра |
| то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увеч |
| алете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. |
| ији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад го |
| зити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за п |
| више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она с |
| — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се |
| у није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му ни |
| и нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</ |
| нства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натеза |
| адаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брз |
| је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно г |
| о зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду |
| то у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше |
| боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој |
| чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже р |
| А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао |
| ајкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бич |
| лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше |
| а прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или |
| о, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој с |
| више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хте |
| ва или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским ос |
| да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје харти |
| о гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даљ |
| ом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вин |
| одина, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно |
| о може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, |
| ерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи |
| да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се |
| ким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирне |
| } Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да паше |
| а својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране п |
| а, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} О |
| ћи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђив |
| и „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, о |
| да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, |
| ужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку |
| а памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гет |
| које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} |
| н врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бон |
| сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, |
| само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручиков |
| тлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} З |
| па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по п |
| хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, |
| озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Ин |
| Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да м |
| што свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука ј |
| час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и з |
| {S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача |
| ред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећег |
| ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаш |
| .. од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге вољ |
| “, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек |
| е, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} К |
| ве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title> |
| </p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узр |
| ора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али |
| то допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је |
| тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујт |
| Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и |
| он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво ру |
| час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше не |
| о у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| ++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</ |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
| ћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ |
| ад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша |