вој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, |
допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најј |
, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је |
S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или |
n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с |
ре, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су |
он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је т |
ође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{ |
ером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После |
ти много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, |
а једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћ |
Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао |
особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA |
</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном |
остионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведр |
за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се |
S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати |
е на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али в |
ена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људс |
је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се |
знао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах за |
едан мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знат |
етну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свес |
им је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да от |
коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи. |
а људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је не |
p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје |
и бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку |
који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој госп |
S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође |
како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по вр |
а, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и п |
стим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад |
ше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и |
е издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, гос |
<p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а |
о.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач по |
велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После |
ељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога прија |
се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, |
ити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} |
заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове ж |
угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безо |
ио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>К |
кара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекост |
но вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а са |
тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица посл |
ивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада |
де ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се |
бљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан |
и, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога |
ла очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које |
једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је но |
е на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима с |
, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, кој |
а растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се |
орав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Ката |
и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, п |
војим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} |
речистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста с |
јити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Ка |
атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста |
од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљеви |
упати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала |
гла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са т |
уских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако |
не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да |
адашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се о |
кво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни < |
се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{ |
буђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати |
!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како д |
ша.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се сам |
.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упре |
н пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршен |
мац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руко |
амо онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудова |
тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад у |
аше, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} |
џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, |
адозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из к |
ко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: |
сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, |
оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га |
ктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ заг |
>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш т |
најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било неш |
, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући с |
} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери! |
имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектир |
селу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово о |
асиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече брига |
ет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како с |
беским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бес |
им столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд му |
о је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“. |
напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић |
„Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам л |
драв је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То |
b n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда к |
овек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... ниј |
е:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> |
ертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако |
ду неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> |
где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно |
.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочиј |
акоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте |
оме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она |
је управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је го |
аколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{ |
Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{ |
дине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон пр |
на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном размета |
тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу п |
Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли ч |
ско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и |
е, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на |
да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кад |
! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интер |
те!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <fo |
га стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S |
о га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... она |
мо слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек изл |
анко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p |
он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, д |
у књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић |
бац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ |
Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима |
ске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, пле |
ушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод О |
стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдит |
ишћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном |
а!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи |
је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па |
се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као |
а бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} |
ако се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје ра |
улу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ниш |
е и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаш |
послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не др |
за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} |
неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> < |
бично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику |
ости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на зах |
емогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила |
ља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су п |
верт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не |
зео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... |
.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није св |
и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — |
уно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, |
у-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај |
олажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја.. |
м!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p> |
се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те |
ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} |
ма: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n |
леда књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се |
а их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите |
то се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло рит |
... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} |
Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осред |
о један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најда |
стодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} П |
title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — |
— „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју б |
„својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он |
ње осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у цело |
оме, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим јед |
ођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA |
оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатки |
Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што т |
а и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, о |
у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручни |
ора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки теж |
ије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дува |
колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до |
:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо сти |
ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окрену |
евет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отвар |
њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш глав |
и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, п |
, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом б |
е од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмеш |
га у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њој |
клера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи. |
се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна |
тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо намет |
.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шип |
раше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се ве |
етао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија о |
с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво по |
, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире |
и да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ст |
као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} |
окљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљ |
.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајањ |
спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим |
аше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би о |
се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му п |
ако му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у њ |
које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њ |
о један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријат |
већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с |
Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Ст |
марно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она |
ам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовиц |
аљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше с |
{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам саха |
ло човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса ру |
а вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће г |
еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије профес |
би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брз |
<p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бес |
рироде сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<ti |
кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи |
ко му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе |
ешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да по |
и је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком |
није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да |
91" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p |
ома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога |
њига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!< |
одар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих |
гљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га уну |
шта крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p> |
о, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мач |
братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} |
>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поруч |
штар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да с |
>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој |
је се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} К |
виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, |
теа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ |
то има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар |
ти лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попусти |
е, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још ј |
ва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе |
како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га ба |
и стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде м |
сти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи и |
у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири |
ја тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да |
гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клу |
о да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Јед |
ти, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова д |
!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, тре |
ати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— |
аво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар В |
бодније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под је |
огласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурн |
ћи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она ис |
мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не |
{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као ш |
отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као |
засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што ње |
а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отворен |
гачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се |
p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p> |
ом по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра |
убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све |
ђе прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како |
ро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред |
ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то о |
те каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капу |
читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на |
на, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он н |
рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Млад |
е удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „З |
т напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену |
имо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу |
је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник по |
скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: |
бре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак д |
Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој |
руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да |
ах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, |
и да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> < |
{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из н |
{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломље |
воме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није м |
нину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обу |
ла.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, |
м платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант. |
је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва по |
тва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од в |
ст о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бист |
вић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај |
кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмовач |
а курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за М |
тац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, ка |
</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шт |
о речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Ката |
аја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворе |
вога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведе |
анко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одош |
пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута |
з малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и па |
унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен |
слука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Корес |
и у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасполож |
руштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завра |
„на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, |
то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би треб |
е освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео гов |
ке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко с |
тају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по с |
ац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпат |
Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} |
адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и |
о некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с то |
тко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му |
ако мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, исп |
иљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригади |
а, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Мо |
велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На |
аву.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их |
чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, |
не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не ти |
<pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чи |
у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једн |
роле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од три |
ло живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свр |
у и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже за |
лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота |
и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видит |
и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма. |
се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државн |
ог професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Ч |
не — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам вра |
азвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет |
бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!< |
се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сп |
е вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе рома |
у сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толик |
значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне |
не.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљ |
на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он |
ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господ |
професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри... |
и:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, гос |
рисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с п |
еше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога |
а, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те |
могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу |
жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њој |
ње и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Н |
није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он з |
ме роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та с |
дан прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад ве |
рци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од св |
, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то |
а, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно |
аше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајн |
ак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасв |
ма Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу преско |
екад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико |
де, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући кре |
Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми |
зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао |
„каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну а |
ве тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, |
, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехоти |
е тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде |
у падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинит |
гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом п |
љује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где |
ет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и |
му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је |
а потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тог |
и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако прип |
што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! п |
та она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе |
м да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, ко |
е мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га |
>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити б |
ана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо |
динама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању |
И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири |
а онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и жи |
али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} |
се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о |
тионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у па |
столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дер |
о ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одгов |
Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наив |
о још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, који |
а интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачи |
анствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p |
кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше |
паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да |
p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Ка |
лавом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у ек |
во руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда |
и прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо |
пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквир |
одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе |
е.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не б |
Н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧА |
говора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шум |
е име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Н |
подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на |
ећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи |
па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим |
изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на |
аву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање б |
од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, |
</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага завис |
аци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Пристави |
сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озби |
тра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађ |
рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, |
о не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова |
ја, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати |
гани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с ч |
Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у |
себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше |
очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>П |
век имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урође |
ије, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види нов |
вао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји |
та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче п |
астанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; зн |
гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шп |
чи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клуп |
е црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у |
ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо прист |
предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стај |
.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али ве |
ли не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од |
ак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катани |
ови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" / |
шом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не |
лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повученос |
околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, |
ности и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђен |
<p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је уш |
ица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци |
дговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да |
које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио глав |
ја с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву с |
на мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове ку |
ти се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кро |
ужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и од |
<title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико |
ст.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете |
д где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим |
з њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у вел |
жем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, |
на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција н |
брте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожнош |
, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати |
дједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>М |
м срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити прав |
о устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по па |
акав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А о |
н издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежно |
спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, |
растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на тем |
хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном |
рви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — К |
овор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он п |
/p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је з |
не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превр |
на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори |
у разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је |
ти се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде од |
„али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p |
У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, нем |
аљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њо |
и срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> |
тин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пре |
тио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертер |
орио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га се |
S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S |
е, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав |
че, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} |
рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет |
пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди жив |
<pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ |
о, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дуб |
и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господи |
душан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут сил |
дао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало пораз |
пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала |
бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то с |
ве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, |
коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђи |
њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би |
елу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђ |
дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви |
од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч п |
би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p |
а!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да |
лакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на креве |
опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} |
акленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Ср |
ужењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман ј |
шта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не по |
, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би |
че поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће |
излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљава |
ај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером |
а би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са жено |
и поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после |
и којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па он |
о уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!. |
кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али |
била, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао.. |
е, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет |
и зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је св |
<p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} |
кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су |
убио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ.. |
ите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p |
само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он б |
и као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како |
!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то |
еде особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, к |
а помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само |
о да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све за |
ко поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се |
хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио |
ојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да |
пио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би |
њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, |
вешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и |
!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спо |
!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ до |
крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да |
сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раниј |
език завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али |
ојом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подје |
е тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, |
А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако |
иле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје |
за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би иза |
да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити |
тово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ јед |
.. наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо у |
приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и |
„а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, |
исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S |
ити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим |
ајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у |
зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини ј |
рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздра |
ју ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младе |
ате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова |
ао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљу |
мо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S |
броту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се б |
.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли |
морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраш |
Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић о |
агодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле |
и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S |
а сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате |
и он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би |
.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{ |
учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири д |
его што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да је |
и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кора |
акоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запит |
> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе забора |
кићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот |
коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад п |
и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав ис |
<p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шали |
чи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни реч |
акако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и з |
ка бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично з |
двео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поузд |
сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се |
и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, |
ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се |
олико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml |
к цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Зна |
а, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у гра |
ну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој |
о по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се тол |
е разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога ни |
} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку |
ати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.< |
p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђе |
?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо |
е за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Верт |
дар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} П |
со било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адво |
а из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само је |
Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам пра |
ат сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну |
рло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он ј |
верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је |
тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда |
ора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шп |
дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Ја |
њиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и он |
шности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху м |
афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво |
— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p |
с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понавља |
у се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без ж |
ошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у |
еним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и |
p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замисл |
сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе њег |
бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав чове |
о цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој ду |
животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign |
а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катан |
е се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Мл |
о пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаш |
кова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одра |
и свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ |
ила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикрад |
брва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи |
„Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче п |
мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>На |
тавиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предуз |
Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — |
S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се |
у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да т |
е он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бој |
замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недић |
на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био с |
људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумет |
бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, |
радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обм |
тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што |
в сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима гла |
ком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} |
о, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</ |
Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим |
Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах су |
езда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чист |
е обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>С |
> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у ру |
ико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномер |
p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме |
он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку буда |
азима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима |
ди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљу |
ински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило |
коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се |
</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{ |
Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Чи |
и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошу |
авље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, |
и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Кат |
слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара њег |
ости да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p |
лада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу |
ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задово |
о Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} |
но проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да |
богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, |
S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несре |
итање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом ж |
ат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection" |
> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам н |
а једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих |
<p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође в |
се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једи |
тање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој ха |
отава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опе |
/p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз не |
изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старог |
разумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректа |
е у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{ |
е учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ |
рију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у њег |
з неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно |
еном?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се |
егод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, ко |
слао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, дола |
руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хте |
и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт.. |
итали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећ |
које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фау |
опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше |
шка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он |
сни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако рад |
„Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаш |
га, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још |
и. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се |
>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив чо |
укава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на прв |
p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не поз |
није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Же |
сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе тр |
удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> < |
ити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше о |
некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно кл |
ном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на том |
да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ |
сматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаш |
его „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: ј |
е викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и |
p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- пр |
рцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном сам |
у дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једн |
осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве |
ећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога |
же.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завеза |
ово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! |
p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, |
о црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Зн |
у ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као |
му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; п |
о на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, |
енове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> < |
сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" |
ешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговор |
ше ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може смет |
кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на бр |
Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку прелив |
упне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто |
пођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздра |
га се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодуша |
азумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— |
таде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо |
е и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, ка |
p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало |
коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару |
ити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљ |
о какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би па |
те ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек |
дити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што ј |
ружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— |
/p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и и |
е на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.< |
и рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку |
бљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже са |
ко је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи пол |
адан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем ш |
своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа ру |
дараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер |
Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> < |
ејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на |
и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасви |
путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа п |
ш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше |
једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога |
— рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће н |
изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок ње |
ладен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није ника |
ушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p> |
да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји |
да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бр |
коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> |
стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придрж |
тила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим сто |
{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској |
у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка |
а сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{ |
говори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам па |
о!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ће |
твори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му |
рироди, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала п |
сто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него об |
коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао |
у бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад |
пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</ |
адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џанда |
иликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учи |
поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> ста |
обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p> |
ву, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици по |
S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је к |
жаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на паме |
бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа ил |
! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, ал |
без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Д |
<pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све ж |
оли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту |
ављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни |
ни, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно проша |
ипомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му |
равити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко |
олим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице |
, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, го |
<p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{ |
</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара |
са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> < |
и се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа просто |
сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви |
у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет |
н. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом |
.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављат |
чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао са |
рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року н |
ви несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и |
ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора |
аже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени |
а био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после |
ом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ па |
је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислим |
обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по м |
Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми д |
е знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао к |
ас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слаб |
ро познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукл |
p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што |
ше!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бриш |
чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја |
кад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече д |
ку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаж |
били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на ва |
ође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше |
, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог |
онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драг |
/p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!< |
е, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже гла |
м? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настад |
оли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а |
насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше ж |
На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрс |
побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ |
>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!< |
горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отп |
е виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину |
и мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара |
очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како |
ти у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше ж |
у и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи |
му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико с |
{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћ |
како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слобод |
о си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба |
ли управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непр |
ако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту |
јати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се |
одина.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фам |
г живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она |
једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери евр |
асвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— |
ну Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је вољ |
нко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спа |
пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам ј |
руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако |
ва од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још |
писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не |
а!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> |
не равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње реч |
м досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се н |
је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако |
позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним т |
ично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у |
ку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Млад |
а крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није п |
се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на предста |
несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни б |
Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку рукова |
бично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по п |
едно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави |
ожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад |
ана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „покло |
ија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} |
тима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свира |
одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, к |
це, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и б |
воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима о |
е апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничк |
о Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lan |
аше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што |
и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко д |
паду, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ћ |
заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се |
сме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, |
, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито |
игледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} С |
о на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где г |
ог које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао с |
" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више |
р ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздиг |
за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, |
кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху кар |
диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</ |
су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало |
че местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <ti |
а с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, |
икраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружај |
е жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр. |
ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана |
{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут |
дића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од |
азврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу |
о је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила |
после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаш |
а путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке служ |
а, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, ку |
аиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" / |
сти, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Д |
збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер |
p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — |
и ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије |
Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би |
такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић |
чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који с |
тави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмет |
од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им с |
рвим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву слич |
вај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се |
као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> |
па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, |
зи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, иди |
v> </front> <body> <pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за |
Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам не |
ици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, м |
о, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, |
“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће |
је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори |
да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тич |
Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што |
тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.< |
ећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зат |
лоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: |
ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар т |
ријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо ниј |
из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title |
>, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што |
хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који |
оћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти |
акву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у |
{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча с |
суству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: |
<p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осет |
ал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „ |
ао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога |
што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад |
свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога |
књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко п |
за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не |
ва деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој св |
вор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катан |
је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно беж |
>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски т |
текарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би с |
а, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља |
ањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им приро |
и је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је св |
ај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити мога |
— он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> |
<p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја т |
настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да н |
стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један к |
ло да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из сво |
бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, н |
нагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, |
у, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега ис |
ко сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“ |
пет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето |
далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна |
необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав |
ави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто |
по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљаш |
амо чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S |
рести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао |
анић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> < |
, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Кат |
атаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојан |
али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па |
удљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му |
мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех |
злабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} |
помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело прити |
, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за |
Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко |
крајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, |
S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње |
пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити |
ти.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегаз |
S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепа |
— мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова сти |
година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добив |
ете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, |
ани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бо |
што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима |
лавном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што |
ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се |
апут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу |
о пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мека |
Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом. |
ино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на |
он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се д |
/p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе |
поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, |
а, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с п |
>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре в |
и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово |
и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше |
говор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао ов |
би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође пу |
ја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га изда |
n><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве |
куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Млад |
д осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стази |
чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубав |
ако да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у |
рити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да пово |
спод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комеди |
ећ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако |
н састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајућ |
ртом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за |
<p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, |
обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, мет |
Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бескона |
е био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се у |
ад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово |
о писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се пос |
в месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на дору |
ешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, |
} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном |
ловина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа р |
могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко п |
љски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махн |
и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} |
ше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— |
о и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писм |
S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три |
а:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави |
један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „м |
нка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па |
сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизт |
је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ј |
да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходни |
, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђа |
н једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту |
ква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Сва |
досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напр |
ју.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка |
коме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у куп |
ко се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беш |
да, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она |
то сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> < |
е може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситу |
срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је |
а вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће би |
е то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и с |
крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} |
час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише |
о образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за |
го и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њ |
чка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и |
а нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односи |
се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне |
адоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и к |
p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после |
е проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се св |
S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, коли |
под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају |
.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом с |
испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега з |
руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то |
, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Ја |
метњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Ц |
ао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замиш |
/p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узе |
ацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново |
вно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта |
>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ћ |
— истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио о |
шаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Мл |
ренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћућ |
ен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му из |
њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица суд |
тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прођ |
напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву о |
се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може |
ику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, к |
судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи |
једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надал |
ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Мар |
шћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, за |
а је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако пр |
отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у |
Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он н |
м пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, ис |
ма.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам |
ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у з |
купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезн |
пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само |
неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придава |
клицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога |
одине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча |
авија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: |
е, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам м |
отребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би г |
title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, т |
знањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева и |
е као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значај |
нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче |
леде и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити |
Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао |
верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог |
е, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове за |
кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој |
свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше |
еома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли |
.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламо |
му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: св |
а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују з |
данпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. |
p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} |
астави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наиш |
дно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог |
аваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и |
, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти |
исма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у |
и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} |
читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „ |
е ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком |
десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом с |
} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају |
о осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, |
замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} |
нда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, |
амералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезн |
ако је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драг |
ра“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио це |
ић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се погл |
ве живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да |
ако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, |
им „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен |
ремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек |
а поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — ре |
упу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ к |
Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста од |
идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и |
ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та |
дује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Неди |
осматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атл |
ли, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше пор |
сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћ |
е, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвено |
чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече проф |
замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је |
ошке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, |
баш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим прич |
а се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — |
еташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше |
ико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које |
оњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на вр |
и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја би |
ако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лек |
о.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше |
естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Ма |
Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књ |
залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Ј |
више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узи |
огима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слаб |
ље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде |
жај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> < |
анићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љу |
{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста |
а чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљава |
истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља |
вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше |
, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и |
смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се |
у, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуц |
ти и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! |
p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш |
атанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p> |
ве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омо |
ехани застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље. |
S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте н |
а се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, исп |
диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му |
јих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љ |
и ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну |
убље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не бе |
разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година |
че сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену |
жда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада св |
славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у |
на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљив |
рам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно |
нство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — р |
аза јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о док |
. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, у |
гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови |
. наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И с |
/p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано с |
век који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ |
<p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и |
еде га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен и |
сао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како |
S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место |
да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. |
таше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се су |
Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не |
а, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут |
ше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху |
зно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на св |
тени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, шт |
иђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да |
ет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како |
{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ з |
м човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руко |
што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нар |
једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више |
<p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у |
кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој |
ене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што ј |
ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод |
ом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лиц |
е односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> вез |
терати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign |
теа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одма |
ром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <tit |
ше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам ва |
сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа на |
што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше |
аркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, оби |
и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм |
руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем |
рло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лу |
м отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје д |
рзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко |
оље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{ |
сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звижд |
промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишава |
>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ход |
ећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри ли |
нић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.< |
отребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="s |
меташе мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пол |
/> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катан |
ва Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао |
и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погл |
каке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{ |
форт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се |
анко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, |
им, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче! |
ти.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се |
већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поруч |
— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, ал |
, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не прилича |
ао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце њег |
о лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан д |
атанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држ |
ловица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати |
ост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов п |
гама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова ч |
ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити |
велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га нека |
ли „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којо |
нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном о |
И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се л |
то што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер мо |
а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало |
ви, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла поте |
убави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, в |
шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и ма |
ве Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се |
Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче |
крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје хода |
<quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње |
и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То |
>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су |
ом приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли об |
ењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуш |
раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио коле |
решенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе раз |
у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако |
е, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу |
атке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше |
он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како |
Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама |
се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један |
који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње |
ма, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа п |
ден настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Ло |
к, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме ка |
пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад по |
ам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој при |
— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онд |
а мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кре |
је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме |
ти га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи. |
а Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу |
ну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једно |
је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој |
, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него |
говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у |
ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајно |
о; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држа |
ога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том |
ти равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на др |
апће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда |
ла, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у |
ндишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с ост |
е обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба чи |
да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која м |
капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду с |
сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако |
боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хте |
е него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вер |
.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуд |
е с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и прид |
Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била... |
о, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, |
једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тре |
што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувач |
S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Мла |
у? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова |
</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она оти |
радова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде д |
пу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера |
о: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при |
, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше |
испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Н |
— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да с |
ећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше |
ите се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том прилик |
ак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи |
жење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Верте |
еку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној ф |
це сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, |
о, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи |
n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Ти |
анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бој |
не хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би рук |
о... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... с |
о би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би к |
поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пр |
ајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ра |
у руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахн |
еци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет |
/p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} К |
новој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао уста |
и.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка |
ручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а ве |
да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S |
клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мал |
и хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане љ |
нком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво поглед |
у се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, ил |
у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не |
упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик п |
једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова |
о, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, в |
евој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под н |
и ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и зад |
теде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безја |
ити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> б |
ушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за оч |
дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се пр |
а апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце |
ликодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме |
н — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... |
</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим су |
има Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку ру |
га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан |
т беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у сво |
једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и |
ет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти |
е не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стева |
е чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разг |
у.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, ф |
га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, кр |
{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква |
itle>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, ко |
живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која |
а га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским |
даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раниј |
чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше |
н коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на |
ао и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На по |
<p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сир |
е скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљ |
Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише |
ештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метаниш |
еном и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, |
што сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, ниј |
/p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој. |
рвог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки кор |
и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче |
нић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено п |
.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, пр |
апред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а |
{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, |
и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено |
на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиље |
поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дер |
пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се |
ола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева маха |
и, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи |
тавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким |
јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те |
седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, |
олазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „оз |
цима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{ |
се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, |
прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, |
фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлен |
о прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „та |
он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> |
ло, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну дев |
еко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што |
говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гости |
ак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога ј |
тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он |
</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> < |
опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, |
пају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са шир |
у липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног ве |
е он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је с |
н био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку |
, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, |
г господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, д |
детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског уст |
даше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унут |
даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен |
о им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он |
!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и |
брадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wa |
аво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стра |
здаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту. |
S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се бој |
ртајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{ |
о неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: < |
ког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли |
ве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад зна |
eign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; |
е за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости |
ровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим |
денов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчи |
ита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црн |
алик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст |
Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обр |
сука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто |
> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, и |
ије јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као |
шама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Вас |
интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође сам |
оју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S |
ибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији |
рце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га М |
ни.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изи |
исао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и њег |
ово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љуб |
бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим пан |
вуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у |
у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</ |
хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„ |
м.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким |
свим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, |
ову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има р |
е да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, к |
ћаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> ра |
руго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „у |
p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат |
д себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић |
ву, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му с |
парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу. |
ићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, ш |
ен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</ |
окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и виш |
јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јес |
пала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>П |
/p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p |
ко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> |
и га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат. |
.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: |
услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" |
како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у |
.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завр |
рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из |
још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају |
ом поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто пол |
е му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до |
кође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не |
се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а п |
како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, к |
упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" |
јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Ви |
такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кро |
сти механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигу |
уташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе. |
вић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „ |
истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Сам |
свим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му ша |
баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.< |
ре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињск |
оје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срди |
иљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз |
ојој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и |
и се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о |
, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије. |
вукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најго |
о је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тр |
сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и н |
ају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је д |
S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} |
се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну |
ње овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није б |
псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводит |
м речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила |
ду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова о |
це, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом брков |
атрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам ме |
аво толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном |
ад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме |
арима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око |
гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталона |
} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице во |
ут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подале |
“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као |
} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комот |
ао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, |
а вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све |
некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на |
се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио. |
асно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом! |
таде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте |
ом млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао млад |
жда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свак |
бавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске |
ћ би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар оди |
срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к |
јући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном |
у:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну |
ћ не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опре |
бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чи |
обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, т |
е, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је |
једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски |
твом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку |
S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољу |
S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда |
н, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, |
и од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и жи |
поветке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледа |
ендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила п |
је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стис |
ену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из |
једничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и |
„швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотогр |
Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије |
у.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један |
уха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здр |
његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она |
Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столиц |
моран, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачу |
ђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на |
бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се |
мо зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све |
изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом ж |
резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а п |
вори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је |
говој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се |
и, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковиц |
а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у |
p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава |
је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, |
путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p |
Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и са |
еза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жут |
свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с ц |
аше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крс |
} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, |
ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви н |
екао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш |
нко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Же |
на говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво |
равио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ј |
уке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта |
сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али а |
м окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! |
м протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их |
, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Не |
, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу кој |
н виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напосл |
достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљев |
ад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима |
гу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је |
су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p |
> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште |
о дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела са |
ам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако |
алуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанк |
, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> |
најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо о |
пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и |
апу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до |
седаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код |
к из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, чов |
гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор |
катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело |
остионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху г |
е блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред ме |
се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувш |
ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каж |
есму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; |
ворећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{ |
.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, з |
пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} |
х и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних г |
/p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по па |
нила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико |
односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> < |
еме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јан |
олако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине! |
ан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно |
ек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет |
али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он п |
ебати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p |
ијаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помиш |
е он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за |
Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих дво |
е таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књи |
гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју |
ега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сам |
росјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с г |
:id="N3">Latinsko ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и див |
, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , |
обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, |
младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако ист |
у.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, |
ку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, |
би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— |
уч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се |
у он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се преврто |
бледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо п |
бодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, ка |
покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мис |
само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега. |
служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да гово |
и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се т |
бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку ру |
n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се тр |
празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да |
ом држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па |
иде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — |
им огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а с |
стово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, |
— једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху |
ање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилн |
е отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чуд |
би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је |
е очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толи |
Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с |
поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласк |
огом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну |
уштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај ње |
се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно с |
им крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; |
мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укоп |
м да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповет |
, „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи |
му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икакво |
ом од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и пон |
а и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
е Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше |
довао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш т |
шта, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Од |
, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити |
је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће |
овеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} |
а.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хо |
тиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Ма |
анић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласни |
е на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли |
и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „ш |
женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до оса |
и да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи ј |
ушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком |
ало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" / |
каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — |
— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младе |
није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако |
пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје |
ад њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— |
еметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, го |
ет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, |
ући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни |
, што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Гото |
ером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни по |
адак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме |
{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један слада |
и!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће о |
ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено пр |
ула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огње |
.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епите |
арави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уостал |
е чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је с |
не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S |
њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да |
во чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању б |
/p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <forei |
нко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој гов |
.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равно |
сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе |
је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му г |
</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, |
ако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад |
166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у с |
ти се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да |
Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше |
а вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој |
нски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поруч |
ко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Ка |
<p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ам |
муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да |
звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управ |
> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљењ |
ј соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састат |
о, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њим |
у.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с јед |
па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне |
ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћу |
припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет |
ше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} |
ка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба. |
чети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на |
веку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да |
о овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, са |
а заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погоди |
</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену |
стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које |
д зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Мл |
е веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комен |
<p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се |
ријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба д |
Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али М |
је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и на |
је никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Е |
м и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Ка |
бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да с |
поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове послед |
је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зра |
врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде |
исто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="18 |
елико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе |
аде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада |
ао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глав |
обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњев |
крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} |
пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стид |
а на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на |
овек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што |
а бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне |
змите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јан |
оту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах |
а изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија с |
е тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} |
н поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију о |
овориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње |
отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је нај |
па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати. |
на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити св |
осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му |
Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да на |
ме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове |
<p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— |
ћ, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> |
то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њи |
{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, |
оче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар к |
а ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се с |
чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> < |
ати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да |
идите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету |
право није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућн |
, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к |
есора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шт |
да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с |
на, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још дај |
управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је гово |
ц.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он |
и, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно |
аборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Ја |
им, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па о |
и туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, п |
S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка шт |
свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он та |
оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „ |
у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — |
<p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да с |
зати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А |
ик, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није о |
аком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озб |
— изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на |
се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад м |
} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види |
:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дат |
приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, б |
алуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме ј |
јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, |
га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у м |
би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако н |
аше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у нек |
т му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учи |
есрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његов |
, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадими |
н пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило |
, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише |
> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— |
како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то поку |
х вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хт |
м, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па отку |
— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а ов |
е и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да |
уст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауст |
атељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега. |
а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинац |
нио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво |
правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто т |
том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он |
иво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашт |
тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које |
а и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко оч |
човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, ма |
ну!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тра |
а као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ |
ента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећ |
асности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> |
азила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Ја |
је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе |
на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је |
аним досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања с |
хани, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак. |
амо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино |
и без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само |
но осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је с |
урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и к |
искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увиј |
еби.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да |
презној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме п |
ињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наић |
же, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. |
ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контрол |
мести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпо |
пага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књ |
е ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак при |
час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се ник |
ијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише |
више срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава |
ани... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И та |
с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком п |
дности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S |
ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена в |
!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекид |
емаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик зав |
: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: |
је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је ста |
малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно |
евет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} |
лније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатс |
це из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1 |
да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога |
већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме |
ишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи пр |
„Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:< |
, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји с |
баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по пр |
тпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на је |
е црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђ |
ре његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до о |
и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који |
е жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљ |
ело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>К |
мити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад ј |
чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: ч |
равање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе |
н не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јан |
Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини |
и се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе р |
во с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је нек |
>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих |
а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, н |
дилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па |
ишта не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од |
ечи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћ |
на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S |
, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> г |
ен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разгово |
ра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не |
о загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обуз |
е их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} |
збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру по |
расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по м |
е он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> |
p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко приста |
при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим... |
му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његов |
а нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука |
и?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков гов |
хата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он трес |
ећ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад |
луп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, |
еку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, не |
он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито |
} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имат |
и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда ти |
} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекн |
ба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих |
рошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишл |
милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта |
ести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му зд |
ли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безнача |
довали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и М |
ме, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{ |
очито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стад |
говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе то |
припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће |
че гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њо |
ић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде ре |
Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>О |
ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић |
S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну ка |
радимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и |
дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ с |
ја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чист |
р да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице н |
сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору проб |
еч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, |
тографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио |
“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један п |
сма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручик |
да.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.< |
стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опрошт |
у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње в |
виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркан |
, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараш |
изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким ствар |
онуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у д |
сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећава |
њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се |
почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке го |
е.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, дет |
амљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професо |
о мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он и |
</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, м |
раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је |
увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купати |
ва!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво |
та.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p |
S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар |
бљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p |
томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га т |
ољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, т |
комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и по |
даше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му зна |
штање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, |
сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на љу |
рчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <m |
сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде |
и боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, ј |
говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, н |
ечи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нех |
д тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с т |
е саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што |
штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у ми |
покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, как |
ејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зо |
повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и у |
м коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <not |
уши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <p |
пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури г |
чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати |
е измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљи |
ј Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим ца |
свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом |
е тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично |
аст“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари |
ом: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, |
јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом за |
с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и с |
а о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и с |
а мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберт |
тети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и |
мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— |
ам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним |
итао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је |
} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васи |
даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га ум |
ни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко |
— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, |
те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да м |
ивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на |
учик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци. |
оверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стан |
о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да бру |
па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да бр |
n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавност |
ашно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао |
, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он он |
један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад |
ему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се о |
м, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, |
шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим |
} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} |
његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му |
та“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у св |
о што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p |
ри сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану |
чај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта |
се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном |
уло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан |
о у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гл |
њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта ов |
очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погл |
нима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини |
из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</ |
нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку |
лонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаш |
му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је он |
ише Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Н |
59" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Оту |
на пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обна |
да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... |
кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију |
му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, ка |
пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с |
а извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му |
е, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похв |
дведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под |
БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ |
ВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="tit |
па, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостиониц |
кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, |
одушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по |
p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Да |
спа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S |
у у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допад |
а мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ м |
скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на |
иш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак |
д си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако позна |
о челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беш |
о бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче ли |
Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам н |
о.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} За |
стину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ |
учик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити! |
нистрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и |
у баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} |
ајсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места |
м усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да ве |
морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreign><ref |
/> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Ве |
ено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чи |
, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него |
Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју приро |
пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и |
је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински д |
ети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај нера |
егово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљива |
же, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</ |
сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио |
клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</ |
ри себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један па |
и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он |
излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја в |
во вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски |
у.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгл |
жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, ст |
оћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час |
анко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, |
, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један |
ло, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после с |
лим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили |
рао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и по |
ра, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки д |
е учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и п |
аше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и н |
е је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах об |
о познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха |
чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако л |
друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Ја |
ка, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатн |
не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: |
оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само |
е вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од о |
<milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и |
ам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казат |
елаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти с |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из с |
lestone unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Марији |
н!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је |
свим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодо |
евника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали |
такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен вра |
ц.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, |
о стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n |
сну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тог |
до за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{ |
ачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и уверава |
е уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, |
е се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на |
а руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Бо |
жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не |
у Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песк |
p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{ |
стадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па |
де.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote |
ући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му |
Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S |
таде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, мож |
шао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити |
рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу |
arget="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје |
, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је |
лој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чуј |
штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од п |
онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгл |
победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и |
ст суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један |
оложаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле ј |
Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће з |
ј без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“ |
о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад |
великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да |
намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивил |
Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, |
их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из |
ао брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети |
ng="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen</foreign |
ази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у |
, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају с |
ко се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнак |
девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му |
ра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а ка |
се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић |
ладен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми |
/p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то |
цу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду |
е Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен |
S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и прик |
а је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако |
ринет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоз |
р и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и једа |
обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико |
Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има с |
поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мал |
о у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад н |
и коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели |
ипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и |
свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају знач |
ихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Ал |
он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме |
да у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на |
на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође из |
лим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет |
} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен о |
драве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То |
лима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претре |
> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУ |
о се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто |
е зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га в |
тати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко |
слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанк |
<title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошу |
га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Ја |
аше.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</ |
једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп |
е, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у с |
га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше |
средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руц |
ни вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло |
тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам и |
илука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Ве |
.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клу |
ј руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос. |
држава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} |
му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну г |
само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међути |
да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} При |
ме ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да |
ко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} |
место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше ц |
и.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, |
а Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јан |
ажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те |
овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, |
иког не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, у |
храму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, |
pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је ви |
ш у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним |
а јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и |
м чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пре |
ња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав с |
ви, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописим |
мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p |
="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се |
сницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засве |
у треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији |
мо: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> |
оправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{ |
е луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, м |
12.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div |
ту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносн |
+++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> < |
присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{ |
кога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.< |
; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} |
S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којо |
дина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане |
ичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, туже |
риш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње им |
а би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорни |
ову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи св |
твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче |
} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у бел |
/p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека |
вала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.< |
поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре ч |
то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто с |
ори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за кап |
Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа |
ораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чи |
е сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то не |
Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га |
ед — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присус |
о је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes" |
сну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се пла |
ки клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> |
опан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Млад |
вно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако г |
и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у свој |
бећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала |
та.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; а |
рче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљив |
ре“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређи |
а оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехоти |
слима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати м |
атанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања рук |
колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равно |
г владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што |
<p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена |
/> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> |
омисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати |
„онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпр |
гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} |
о виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и |
сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али |
та ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па по |
е више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разгово |
чна превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет |
н <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је |
, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђер |
м не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се п |
кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод |
не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се ова |
звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, |
анским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од |
изама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио |
Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању з |
ли поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо |
у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило ка |
војку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су |
добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака бил |
е: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче н |
хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама дав |
и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Л |
а угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај.. |
узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође |
и људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, |
равно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катани |
е неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже |
на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчи |
плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Ма |
енађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на п |
ужи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p |
ојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p> |
јих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, |
е нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и та |
а била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет |
имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> |
, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, ка |
ало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на |
шљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискав |
га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мрша |
ме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механ |
не.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигле |
во дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету! |
ен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, н |
.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир им |
њаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше пр |
то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој в |
роди, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жен |
екај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стан |
а таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на |
ше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље: |
же како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је чове |
ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао < |
и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу |
ку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шт |
инеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, тур |
им начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „т |
о „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за |
дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је |
, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се |
у лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна |
још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдет |
зити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и |
ио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак |
„Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и |
ујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показ |
n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајича |
аше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича |
и му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фами |
у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то |
о ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцн |
, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка |
Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му |
дгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипа |
жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књ |
не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође д |
несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш |
рица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се |
уњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуели |
ознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског кореспо |
јзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час вес |
шћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери |
е.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом |
n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> |
ладен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде пог |
нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо В |
бљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> |
ћ завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико |
tle>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<titl |
е него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у к |
е закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> < |
а друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад углед |
виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, анали |
onen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих в |
ебу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Ве |
н му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио та |
title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у ф |
меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом |
е и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и |
тампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да д |
н он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најго |
а рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пи |
bSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред |
узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо- |
p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p> |
, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за ус |
то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем |
т царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искоч |
е <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима |
— како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, |
пезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бит |
едан сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће |
за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија |
десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав једа |
е и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он по |
цири....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразл |
лади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махн |
постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двад |
истар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Ко |
за и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако м |
<p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе |
с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— |
</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју соб |
е купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој на |
} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друшт |
, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и |
tone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, |
ко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана |
ш и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговори |
у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на т |
тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је |
да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у у |
сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко |
> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p |
пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких љу |
ретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцр |
>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте |
ем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у |
ћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<f |
од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да ва |
лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде |
увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хва |
ва неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сети |
збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смеше |
олитику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен |
на грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да |
ој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони р |
свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> |
обро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћ |
жношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Мл |
свим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најбли |
У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују мени |
{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне л |
.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо |
скао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Г |
а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија а |
ећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и |
ати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „< |
и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана |
нуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше зву |
р је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је карије |
да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, а |
Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то к |
гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и пре |
под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало п |
реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ М |
агу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео |
ије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолина |
у даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову |
заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим |
екара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Т |
Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси |
<p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p |
, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да |
али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и пок |
: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а трећ |
и, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у |
ти им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај |
али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што |
одједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино мо |
имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у ч |
вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за полит |
ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху. |
да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку |
атанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаш |
официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазив |
{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јо |
правник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за |
Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина. |
.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен |
. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја к |
о су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац |
о бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о то |
ако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером |
у посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиље |
и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на да |
ечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањив |
ад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је п |
с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Ка |
кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци п |
оспођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћерет |
д љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} |
е, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је |
то; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес по |
Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он нека |
ни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор пос |
мим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше ј |
p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју |
погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интр |
ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, |
> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и ви |
њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата |
ко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен |
роз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb |
тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, |
ести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плит |
ћ, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био в |
желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} |
м ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ру |
} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p> |
Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љуб |
е: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после |
очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му на |
каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко |
собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у о |
јих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на |
своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледа |
камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти с |
еле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостив |
рам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравн |
изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би ос |
а, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалиц |
друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> |
а крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповетк |
илику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним |
синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком |
оме бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано на |
да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајт |
који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те но |
упио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико |
у зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике дост |
обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљ |
ше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, |
где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уре |
ј... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“< |
је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и јед |
на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се |
да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обра |
да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној пол |
о једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетк |
о отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и по |
рштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делањ |
ле опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очи |
измом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S |
трашно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, сл |
је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимн |
давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је пи |
па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што в |
једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жен |
ти.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам с |
лужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодн |
, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... |
не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао |
ићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да од |
— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки ко |
гџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не |
ати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али на |
ацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учти |
нталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам |
е.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title |
, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни п |
а више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањи |
е, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан о |
Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како |
ли да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињс |
или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно |
је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтс |
, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</n |
> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која ј |
ла тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Он |
о сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стек |
но останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра п |
н у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто з |
м у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, прија |
етињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало п |
и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га бо |
е.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Стра |
већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо позна |
да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најп |
ина.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сап |
ften, Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим |
Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> |
у се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело дру |
, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он |
еже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се |
или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога виш |
говој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} К |
ајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше |
p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека |
ладен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у се |
рв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, |
:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива |
то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога |
реба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дув |
ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</ |
Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“ |
тиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалн |
езе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему ј |
у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очим |
а смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на р |
штаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењач |
еда добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две |
још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч |
кав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, та |
је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Ј |
ден одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, |
оразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло |
беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, си |
попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и н |
ио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно |
слу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате |
Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити |
оби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} |
ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p |
ла част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде |
уди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као |
видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би |
е да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" / |
разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих при |
зо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш |
која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на л |
рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> |
и, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из |
одољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“ |
н се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу |
Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко по |
ам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како ј |
ре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи зн |
тајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти из |
имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном м |
о доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљ |
а!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба |
/p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не в |
знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д. |
кипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу |
еразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га |
као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до |
S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о |
асти и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У |
оноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју же |
унђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и |
д капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше п |
ладић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} |
, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему |
т, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јан |
ме ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгај |
от који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање п |
во смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он |
S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест |
и брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног |
, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху |
према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је да |
се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на на |
то се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а М |
ји, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, |
као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p |
“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова корес |
чије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепез |
је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S |
етеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</ |
во, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> |
на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и ук |
иже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плећ |
стави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла п |
уђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p |
чне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на |
уна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна пис |
убњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као |
је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се ов |
знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ |
.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачк |
> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} |
издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно п |
своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик |
Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подуда |
оше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Мари |
ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила |
руштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а |
се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шт |
па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ |
бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... нар |
} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, превр |
х обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пип |
... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би |
и десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази |
у свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја ј |
едељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се |
— у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, |
е она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али |
на ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђ |
е беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти |
з свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше ру |
ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> |
нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, |
„одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрет |
дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, гд |
д љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу |
се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и |
ар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим |
г положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакл |
сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју |
налошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнава |
ану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут |
ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али |
е сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, |
бјасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако |
} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје обра |
ро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више |
и, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђ |
неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљ |
знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младе |
ном.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га по |
ат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се држ |
о и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који |
{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове |
едан сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су |
ти у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од |
ој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда в |
само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пр |
" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од друг |
н не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се |
људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор |
искивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионич |
Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти и |
на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да д |
њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и |
о је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бард |
тојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме. |
може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Саст |
своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена ли |
<p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стас |
своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Ов |
у Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако |
се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Мар |
еку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд |
> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји |
му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић |
шевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужа |
да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> |
S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући |
у на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас |
и.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама о |
ајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несно |
/> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева |
леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом прилик |
ка дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ |
љу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! |
редставе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тог |
а обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: |
укатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме св |
Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{ |
ажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: |
и јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши речен |
<p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</ |
својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, кој |
још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} |
“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње |
Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и |
канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, пор |
е им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног |
инципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} |
Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим |
еру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако |
е овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живо |
с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш |
га несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад |
ећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам! |
за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од |
нули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да ч |
а стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p |
ше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на гла |
уре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик |
ну не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска |
и је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— |
нуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, о |
своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше |
ћ оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав |
челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p |
осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски |
.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно |
динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда з |
ксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам |
овеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на та |
А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <p |
е, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milesto |
Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<re |
е што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у ко |
<p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} |
јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лука |
осподо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p> |
екох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чу |
но!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Н |
рецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мисли |
.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ |
еси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку пес |
ју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p> |
ко заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити |
учика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан г |
шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном нас |
купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се за |
.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће |
а, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер те |
а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, |
— И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Ло |
тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојан |
танић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа ча |
интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом |
ЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и |
ви га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек |
unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и о |
на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то |
уку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаш |
сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место. |
о све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетео |
акле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку мет |
та.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, ос |
које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сироти |
икад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног |
, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме |
и у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њим |
екао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно з |
да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред |
р застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете |
апоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, |
женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} |
Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубље |
ебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младоже |
на с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Албе |
— што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо б |
паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертер |
ме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} |
лбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он н |
ко му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде |
да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беш |
девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добр |
’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отх |
кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купати |
како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијан |
чинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спр |
ознајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А |
стионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођ |
беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То |
а товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође |
а увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, |
би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи си |
gn>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, а |
ужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарс |
ј било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из как |
цуз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде ви |
уше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понека |
д у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.< |
ођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора б |
ка песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} |
четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равн |
зо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањ |
ких романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако си |
е речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Мариј |
капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгле |
оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чи |
, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како |
она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше за |
обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестеним |
језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и б |
чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се пр |
зи! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме |
највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, д |
коће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча |
таде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај по |
, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметења |
> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p |
о?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се |
може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење ов |
?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може би |
itle>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти |
греја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је |
д бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} |
ти?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну |
дну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у |
рт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} |
оглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после че |
</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> |
ж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је беш |
па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и дв |
Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он поди |
да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр |
p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и с |
и, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло |
е да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплак |
ч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време боке |
зговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на а |
уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да уба |
скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p |
не лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он д |
смо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} |
девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу |
у, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трез |
незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикриве |
и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то |
везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен же |
арију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се прох |
Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво |
авцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и |
le>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непреста |
ћ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо |
позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан |
ачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегд |
тима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анег |
уком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки |
мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте |
један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, |
и.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учин |
ор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо |
мејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с |
свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан |
е он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој к |
S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошути |
азом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Сто |
танића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо |
нићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћ |
и се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.< |
она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије |
ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и ш |
да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мисли |
а себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, |
олим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли чит |
е ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под ка |
да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке при |
ен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— |
самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „ |
и као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој варош |
тић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворве |
кад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену |
како!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <titl |
примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пи |
до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мисл |
та друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Ја |
бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Та |
ја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прили |
весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми ј |
рема њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он |
ски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер |
ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су |
њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хва |
е управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктор |
.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу |
ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} |
иваше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на сво |
што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити п |
би је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда ј |
раке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чел |
досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом |
у.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле |
прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с не |
е у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p> |
бриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нов |
ла с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о ср |
опиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која г |
еби начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поно |
воје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> |
жје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеј |
ма, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборав |
есито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу |
: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим сл |
авца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p> |
> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је и |
има о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољ |
д се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" |
{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он луп |
и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на- |
а виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, |
едан са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић н |
S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо |
аленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. |
нац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>До |
гов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „< |
слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаж |
како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата |
асвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да |
а да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, |
отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: |
ато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко |
e>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је |
о:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће по |
шаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако с |
рче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуш |
и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно |
ју очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више м |
у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа |
краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, к |
Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се уч |
, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ли |
их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге |
оњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да г |
сти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђа |
>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 19 |
уди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припи |
апу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и с |
ље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега |
и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опаснос |
се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и |
њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком по |
е она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај |
ињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се |
и слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образов |
> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече |
и дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми ј |
ко он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић |
, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да |
етеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић |
пац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој |
ваше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не м |
се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> |
је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешт |
е пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештава |
} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време п |
но му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није уп |
какве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и без |
</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашт |
и девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је уз |
ео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} О |
Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вер |
в пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: |
?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себ |
чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити које |
а од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобит |
и равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, не |
Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи.. |
!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног |
ић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p |
к меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ п |
итао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то мо |
ро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић |
не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа пом |
<p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— |
о рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите д |
ожји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и |
и господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И |
начајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је о |
ј ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном о |
из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело |
зобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмир |
седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</ |
лазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и пони |
„Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Ма |
.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али |
о пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечер |
д да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али |
S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобучен |
ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха |
ледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образ |
:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена |
Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <tit |
правда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па с |
главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе |
од овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутр |
се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му |
her...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече |
се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек |
седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави ве |
у је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата зват |
неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и |
ао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је |
рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је |
и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни с |
, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — |
будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</ti |
а куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</ |
да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... на |
на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „ |
реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као как |
има шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и поста |
, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb |
, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као |
n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуц |
еменитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда на |
ри у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме др |
е, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао не |
/p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметења |
и ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срц |
гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стак |
ти по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понаша |
е према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у дес |
ан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви м |
о кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он |
те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на д |
сталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом |
то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном ста |
вством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом |
од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки |
при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{ |
мио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се с |
е зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају |
ама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом |
и „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли о |
стиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он от |
ању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Св |
ова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште св |
е тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удар |
164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокругли |
учка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њом |
оје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опаж |
риновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверт |
танићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па н |
нској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удав |
ко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Циг |
би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p |
ти, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са са |
оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не саглед |
а скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму н |
кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и |
рдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која |
Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никак |
„зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о |
естао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао д |
о живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи |
отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћу |
е чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: |
веравање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све го |
оком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено |
већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш |
пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се бр |
оручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан |
јатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоале |
капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под |
дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да м |
ога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Ката |
овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни р |
он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Ј |
ала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; |
је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан |
а иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уј |
воју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена |
придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору |
је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се д |
ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног |
“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Ко |
ти радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави ра |
> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за р |
ом, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгле |
ници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а д |
нтан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пи |
оследње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} |
доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни |
опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који |
чковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у меха |
ајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<fo |
Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам |
моли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p |
аване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, |
чење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у це |
{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повр |
ом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да |
еника части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чув |
томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим ј |
е промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „ма |
ладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувш |
се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, |
крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била з |
уж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слин |
пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang=" |
равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанп |
ужбе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једн |
е уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и св |
како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Мар |
али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе |
ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту мога |
тово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је н |
е се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаш |
сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес |
ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и о |
о оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слат |
ад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим и |
не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаш |
ио сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврну |
тиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у |
ашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то |
м се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на |
рише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час к |
ић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденц |
баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рач |
све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S |
ве анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од |
оворити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је пос |
оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} |
одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све сло |
hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао би |
алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S |
длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вер |
ш једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре неш |
м?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и уб |
анама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситни |
штво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те т |
воме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и |
те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> < |
{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опе |
наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити кол |
м оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више се |
вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав |
он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знај |
ети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свану |
ља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ оту |
зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било |
амо отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n=" |
} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!< |
он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се |
стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. |
бертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је з |
, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прути |
им поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов |
ова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на |
{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво |
је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, |
познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} |
ним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић |
јима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана |
кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... |
, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће каз |
најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво |
S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како |
а су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњев |
оме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је |
.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно меш |
му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Верт |
ваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је проч |
асполажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ј |
може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај |
пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће |
мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути с |
он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вер |
коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се мех |
е да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше о |
, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се ск |
ден, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну сл |
исују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да он |
дравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историј |
година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог знач |
прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме по |
о, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која |
, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, |
Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’ |
м себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља |
p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих д |
ре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао уср |
о бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равно |
ла — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште з |
дном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, к |
>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону: |
залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Ја |
песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме |
детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало |
ра и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да К |
оља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друшт |
равно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Ш |
разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, |
Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> < |
да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а |
кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, кој |
а препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то |
о.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, |
да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: |
p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство |
title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више зб |
штрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женск |
ек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледат |
наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева пр |
свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу сл |
ај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара њ |
ign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regione |
: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу на |
пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> < |
Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’т |
а на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И |
Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове при |
добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „ |
. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много |
рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се д |
ати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и |
ек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није |
е и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она н |
е и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко вре |
<p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућута |
цала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не |
с!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уј |
Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири доб |
и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да понов |
/> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето |
кама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романск |
тацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољство |
ање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, ко |
ога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „ |
хата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, к |
и на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здрав |
S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињс |
е, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај |
и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, изву |
да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни х |
ећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим |
и да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} П |
стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> < |
вода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он |
та нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо |
ре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му |
се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљ |
} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчиц |
тој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није чита |
, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, |
себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не бе |
њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стр |
д није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, |
<pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморн |
доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичи |
аплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на |
је ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на |
поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пази |
атрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из к |
роз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, |
ред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је ср |
њу и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} О |
фесор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да |
е адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џан |
и већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} |
оказаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема н |
речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове |
{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чу |
танка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест |
и њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове |
и толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним друж |
најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће |
S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску |
и сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} Пос |
се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома н |
рећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко на |
је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бед |
су уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а нам |
он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, напис |
ле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и споља |
ом динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда |
за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође п |
n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине сп |
После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да |
разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књи |
штво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на ст |
овљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите ш |
а не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе |
ише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Млад |
естита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали |
И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Гус |
окажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{ |
правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те! |
каког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би л |
тао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи кој |
и на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тој |
„идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — п |
цати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше она |
обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p |
опљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе |
— прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година |
ше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота |
рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути |
++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> |
p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто р |
удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље неслани |
почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди |
сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, |
лази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на ко |
у — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за рук |
ирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи |
Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа |
ака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре п |
{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} |
родужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му |
олети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са служ |
нисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо |
гнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав пр |
трашљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу |
Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А ун |
пају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више |
а и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p> |
чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њ |
е.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> |
нко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицат |
анцуз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде |
е пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која т |
се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у н |
ан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том |
наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и в |
пају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанк |
>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по с |
Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше к |
ега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Ц |
и.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још доп |
у.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихов |
ране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очиг |
карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и |
{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват са |
нић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S |
уван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљ |
м, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситн |
седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, с |
е се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не ви |
кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од г |
е пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} |
како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека ви |
а звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; о |
, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак |
мет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и с |
и своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се накл |
утку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опак |
ше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде |
е сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у оз |
д наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за м |
eign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, |
и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} |
Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одг |
т и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на |
рило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао д |
само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он св |
лупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га |
а ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Ј |
Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="su |
уде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу и |
и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расечено |
та, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне пр |
ујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати к |
олико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без и |
ова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јад |
само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, н |
под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше |
тири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од т |
и, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па |
ти онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и |
ваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ет |
и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики кло |
робаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим пр |
а?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим оби |
<p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да |
оничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад |
опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ка имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} |
ад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један |
ији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљ |
зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па |
нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешт |
инара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га пов |
му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћу |
ром да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, |
зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и |
ста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се |
ао да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену |
асвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, |
се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али |
ницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли |
играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беш |
оручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од ње |
е.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ |
>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада |
застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Ј |
што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташ |
руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на |
шта, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на |
Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о б |
на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза |
ружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засм |
ну.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвон |
ки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослобо |
ем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако |
p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено сле |
а тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до р |
ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме о |
ило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи. |
и, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене прена |
е смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад с |
азе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ва |
име мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба г |
и, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече |
у јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S |
речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „п |
поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју |
</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не |
ад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја |
обро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стаја |
дмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као |
у напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — |
ан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он |
природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала |
закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа ј |
ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрек |
издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, шт |
је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој |
у варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплака |
оз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, |
тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с њего |
веде разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p |
!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташ |
маше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} |
ла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али рад |
чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да |
зад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше |
ање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> |
није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час |
им суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о жи |
оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он |
дној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пр |
ђе даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младе |
Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је |
труком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим оби |
крипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата |
а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана ув |
S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај з |
икој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема |
ман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да |
и до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и ми |
аше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори: |
ита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у та |
еба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може |
сто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разг |
ом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се |
у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, т |
змемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет |
је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједни |
м на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома. |
овали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title> |
е, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јан |
ста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студ |
себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му по |
грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја |
, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на |
ној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу во |
е очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени р |
шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније |
е прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Верте |
а и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће |
уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуве |
о кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Бе |
или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и веч |
p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито |
ст:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно позна |
то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То |
знат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection |
себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тад |
табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота |
угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави |
стали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да п |
У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно |
м заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи |
после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо са |
ашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко |
он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предуз |
е у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићев |
слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} |
а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више осврт |
Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одма |
ше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, неве |
еља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли д |
.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, ко |
ти, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташ |
, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, м |
/p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место остр |
: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: |
тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да |
>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упал |
био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад з |
и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју |
е кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У |
ку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, ал |
ашан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ј |
и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напо |
романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> |
ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме к |
уго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се ра |
пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој |
ору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није |
одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нест |
то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гет |
у ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задо |
ао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> |
не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</ |
.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ бе |
етле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сут |
т лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> |
" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену |
, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којек |
би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се с |
традан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је |
ка не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> |
</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се р |
су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и по |
буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на |
довицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока |
S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па |
у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хлад |
сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после |
ж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и |
д његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чи |
ко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чуд |
урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога п |
ој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним ту |
„тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропи |
е, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изг |
као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мо |
т скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисл |
ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S |
а људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младено |
еде много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су |
реваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем милова |
чје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање |
н позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешен |
е се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћан |
олена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="s |
кав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима г |
лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном |
> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама |
чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина |
човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све је |
<p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши |
Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се об |
вање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p> |
на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у |
е се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; |
игадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полак |
ч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће |
е толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећ |
га је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мал |
номе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Д |
астави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предм |
тер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се зв |
ања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је сва |
рија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка |
домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
адиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! |
амигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде |
ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђ |
вама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, |
ите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаш |
у сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу |
и, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку. |
род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнуша |
е и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пр |
ониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ип |
ати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је уч |
од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Ује |
друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли |
квог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „он |
опу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, п |
мргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепч |
би, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају |
ши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час п |
уче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Мар |
им вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је он |
а муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу |
оравио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што |
исто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, |
дсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше |
у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који јо |
и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесе |
ио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па наста |
Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и не |
</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па посл |
фицирску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и |
обу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на вра |
е, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Вас |
ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о |
и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— |
руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко оста |
њаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једн |
к прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; |
том човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава ру |
о је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не |
како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познаје |
акво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свет |
да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он |
зана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махр |
као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осе |
аден, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разго |
интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у |
негдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечер |
сећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена |
ну из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и |
говор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Кат |
ко ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво н |
одио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, б |
!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочита |
на.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, |
јор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати |
вене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном ис |
у, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Ве |
куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. п |
која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад |
омеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осет |
није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, |
ицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угл |
дање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно |
ом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу пошт |
његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај |
биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и п |
другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада б |
облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ |
ш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо ник |
дагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима |
, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио гл |
ице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало жи |
вега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве |
с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред ула |
утра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек н |
у, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет |
.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би с |
д се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што |
блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове б |
нуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> |
ију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само |
драва, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина |
ију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „тр |
{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је б |
злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где б |
о свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћни |
дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани |
Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би |
се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходн |
је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пођ |
ча врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је мале |
о познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре |
ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. |
љаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" |
у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријат |
.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који |
унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да |
че она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; |
испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у з |
на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичањ |
е, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако нез |
мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи на |
је, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мисли |
ломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у |
м се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и |
гда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему |
и: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а други |
ије ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час чети |
, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Циган |
тави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="16 |
S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њ |
нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да м |
ко повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше не |
мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некако |
Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити |
е интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш |
ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S |
натомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису н |
— рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чам |
иварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило сво |
а.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну |
рнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћем |
о у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, |
не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боран |
рописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну |
/p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осет |
тен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто |
шуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под брад |
је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на је |
ли, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само |
то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, |
д вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срес |
, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочи |
ео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запам |
текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи заста |
ang="DE">höhere Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу |
С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао |
рњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише |
смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је |
ица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не |
мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по |
ме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> |
у Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно нек |
седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху за |
„И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т |
сетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под |
мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан |
и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да т |
о главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због |
чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свим |
н, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слик |
аше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и |
јзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи |
европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одби |
ћ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова дет |
из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јун |
шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ак |
сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} |
које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко |
руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <t |
бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако |
мо их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у др |
оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title> |
на с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за нај |
у, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звеч |
глед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не з |
е разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна по |
ао ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искид |
анац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пост |
боравности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећањ |
сор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с поч |
и у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срц |
пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и |
има; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану к |
који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које |
ви:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{ |
иликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сув |
о лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријате |
се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса дл |
, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са сами |
даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.< |
звади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је бил |
{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Кат |
де, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p |
ко!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бути |
би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катани |
и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Ј |
о с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — О |
је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ |
настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопов |
љу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> |
</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти |
истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата |
се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, |
гдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи |
одио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се би |
тника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обр |
осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам |
закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко |
ик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!< |
а отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Са |
во га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</ |
ме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломље |
а и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од триде |
загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре пони |
именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се |
{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као обра |
аза суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, |
, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је т |
гледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види бо |
ну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад |
ка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она изв |
е толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с др |
же судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састана |
њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обрат |
дити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну |
и шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише јед |
иромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљ |
ба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на све |
n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена го |
ма скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</ |
/p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи ш |
ачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкро |
уга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукави |
ко спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе ком |
ко од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се б |
апољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе |
таде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, |
Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соб |
, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне пром |
— рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно |
за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори |
возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јуна |
ако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његово |
вратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, ка |
о налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најма |
е жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... |
re Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Ба |
bSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беш |
е зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да- |
овим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство |
прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не стан |
рав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се п |
даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, |
вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останет |
, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угр |
у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p |
и се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?< |
ију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.< |
ца прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку о |
ежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, шт |
истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n= |
есно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљи |
ребало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком |
заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. |
Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље |
на места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</ |
ек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сах |
ертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу |
челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, ал |
сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публи |
И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар |
едузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, |
тер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу н |
ечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ ви |
пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} |
држа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље |
у сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он |
пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} |
алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, не |
ој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и |
так <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар |
Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала? |
у што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки п |
Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слут |
он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увија |
: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако! |
еше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да лас |
е и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде. |
ако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин |
{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и д |
о му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи |
о зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из францу |
и гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик |
тима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује |
ов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а |
и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бр |
ну, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар д |
ве што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, |
у могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је |
, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је |
оломство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} |
оби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с |
исте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћ |
... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У |
о се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклер |
валио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих |
а је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигл |
S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, не |
за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа р |
ко ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресн |
чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шарени |
њак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том с |
" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме г |
ји сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“.. |
писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... нарав |
ружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја |
, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das Wesen de |
воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlungen |
гао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тог |
оспођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручкова |
што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога |
о лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анали |
лијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где |
крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али м |
представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном п |
езу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо би |
а дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и |
књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обра |
редмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ни |
он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово после |
ав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довла |
рст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члан |
ебу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима |
ао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младо |
ве куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „пред |
{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасви |
шње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и |
се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирн |
аки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два |
тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, пореди |
нодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше так |
ромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у |
во се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто |
и једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен |
гије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апоте |
простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и ужив |
д? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и м |
шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она |
кар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пун |
ве.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар св |
ругој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсе |
е осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivend |
не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се |
нић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreig |
ом, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После в |
ручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та |
тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и |
f target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млад |
сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост |
су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпу |
Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби |
га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма |
и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњ |
исли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше н |
замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их м |
н га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико |
радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о |
допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вар |
јано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да до |
овека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу је |
турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси |
шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутал |
цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја |
умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога д |
опаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, |
наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци п |
пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срце |
енађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео са |
исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а он |
даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И |
у се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све |
Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије |
не.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да |
ах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ |
се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом |
ладен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом |
иди новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало |
аду удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господин |
И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p |
се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да сп |
ш га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кол |
и силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" |
вно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанко |
ве избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, реч |
нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, д |
пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штре |
је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; |
уелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани.. |
д којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде |
цу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — из |
казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш м |
<p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да ше |
ка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је |
то је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово |
ичност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико лу |
во се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им |
ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је |
ља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче |
> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али о |
ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за јези |
али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би |
!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> |
је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење |
, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити |
на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који н |
чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском неж |
Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за |
авао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланх |
чку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не |
а, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз про |
n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскрив |
ену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљеви |
а бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође пот |
апијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајца |
та ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пр |
аше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и |
а савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу |
и неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пр |
поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски бато |
д части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?< |
с:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригади |
с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме |
у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима с |
} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке браз |
запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Чит |
нко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих доша |
азде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли |
Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, |
ојекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда |
у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаш |
анују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Мл |
се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућут |
њиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, |
се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ |
, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном сав |
роштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно ку |
После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она с |
, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбин |
Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав |
представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вр |
слите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га |
и. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поч |
факције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда поди |
е захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ од |
озват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и зви |
танете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путује |
требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто в |
и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкра |
се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али |
за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, а |
:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што ј |
анко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— |
дине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав. |
S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте м |
</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</ |
паде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који |
ге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlung |
а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да ква |
докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном как |
овор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник ве |
им мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p |
> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign |
могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са |
у нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни само |
м женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи |
{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убит |
ораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са м |
чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али в |
а стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{ |
нодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто и |
Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не |
ољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих |
Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која |
— „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себ |
едан божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гле |
или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет на |
“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му до |
европљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његов |
ало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрад |
ошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како |
ој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама |
због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше поз |
b n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој |
ла и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула |
аčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је бил |
Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо с |
тера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све |
прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али та |
у ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети ст |
клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, |
, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати |
иса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> |
S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто з |
с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, |
адан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опа |
еш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, д |
p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па |
у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S |
Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да з |
о, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће |
p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си п |
ју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај |
<p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу |
на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што о |
адржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју о |
а много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што бе |
ев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије |
м, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи |
о што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} И |
о, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml: |
отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у |
ти руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, |
<p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто раз |
гдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње |
н дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово |
дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и през |
S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим |
ћки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој има |
жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ва |
к“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у |
l:lang="LA">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу |
сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му |
-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али |
неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само су |
ему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу |
ом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико |
еченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang=" |
м жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов |
једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети |
стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео |
ше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> < |
ера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} |
ј провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да |
дама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отво |
олим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се в |
хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни |
, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше |
pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{ |
неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у |
ction" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива се |
„машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p |
одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком |
лабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о |
одужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писат |
едног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — |
отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и з |
бично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} |
ете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="17 |
<p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandsch |
} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да |
може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, как |
драво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо н |
.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њо |
тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараш |
, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледа |
рташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо |
, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му с |
Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете. |
озор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било |
ати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам |
а изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Кат |
овник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безна |
рам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — |
о, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи тол |
аза Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи ча |
о зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберт |
се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Сва |
шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он игр |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, д |
твар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се и |
љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге в |
се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како |
дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде несп |
>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које с |
тера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, |
, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, од |
. немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} |
: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види |
иљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> |
душно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није з |
т му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побр |
ки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!< |
пуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, |
е који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне с |
Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзе |
нутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за |
вић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових љу |
ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засук |
, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p> |
га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, ка |
се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све |
јете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обр |
b n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа |
ре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неко |
кову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта |
них места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S |
ву жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је дод |
ли!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио |
ете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попиш |
и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучен |
уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Ди |
е трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако знача |
идљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема нас |
рси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслу |
ћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, |
ку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све б |
</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући |
очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се наме |
де разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> |
о мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту до |
ити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби |
Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ исп |
и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну ко |
пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе д |
ом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудим |
али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако по |
е романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи |
и и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљес |
е бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи ја |
све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, к |
врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће |
о милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Ј |
о обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као не |
сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и |
tle>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихот |
рж’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда с |
из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у куп |
у застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стиг |
} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, |
пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p |
послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, по |
ероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе |
и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поруч |
— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сирома |
м и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, је |
а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори |
Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несву |
да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад д |
слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је |
њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ћ |
те за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајер |
а је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још |
вљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком др |
тити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говор |
} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, |
довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушћ |
кте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо н |
чему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио |
вуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад о |
ору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младе |
глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катан |
ати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се н |
во није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно ј |
ближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш |
исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто ј |
{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаш |
ла у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка |
се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ |
Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Мл |
је самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски |
рно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе г |
агрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме |
иља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео |
поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, |
ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто |
али за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Мари |
{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом |
„Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак |
стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше |
исли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испр |
Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар... |
, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> < |
сном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, |
акако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом го |
исли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, |
о га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, п |
опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... ка |
ви везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчез |
етну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S |
увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом |
ко силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарл |
> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> |
!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опас |
>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима ред |
рне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} |
тан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Е |
тајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено |
д њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S |
је, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, |
е вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, |
и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му с |
е.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изи |
обожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече |
ичне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Верте |
— мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Ка |
ну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плат |
анко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и в |
је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} |
:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја з |
ући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} К |
ладен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— К |
десет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате |
ели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе |
S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим |
би, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта |
е доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту им |
и!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кош |
рава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шако |
71" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, к |
мо по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дука |
му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше |
Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још м |
и га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако |
ме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Кат |
сле одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „как |
Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на |
слободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: |
ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио ј |
си никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се одно |
затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив |
пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седа |
и.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао |
ад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писме |
а чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта |
ен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти |
твари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поруч |
махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на креве |
илије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено зн |
по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку |
Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то? |
а где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он сте |
налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све т |
ћ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прич |
сподина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да ст |
ошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа |
ањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана |
пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то |
аквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумра |
иса Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главоб |
мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од |
ири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли |
ворио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великод |
тра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч |
чина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не одн |
њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и |
ћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим |
кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друг |
, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да |
им више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, |
ће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује |
опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскака |
ојима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њ |
леко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља |
а има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Ал |
м и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподе |
.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њ |
ну би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он |
{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је уве |
а“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде |
збиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, ина |
му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, |
досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом |
н с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а |
а од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на п |
хат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете |
<pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена |
ирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="1 |
ше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутр |
жљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, |
доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кр |
је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и |
решна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним о |
није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслу |
слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одго |
, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова ли |
се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} |
о осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо |
ане, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење в |
је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа |
утра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди |
адркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему др |
>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч < |
т с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да |
и јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не п |
сподин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда |
подента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не при |
везда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двос |
неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign |
упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне |
вним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој |
> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању саха |
ријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младено |
/> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчиц |
д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет годин |
пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} |
лета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у |
им ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви исп |
стрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше |
да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала |
ком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном |
ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића |
, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само |
бом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све ра |
а учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ |
ојим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику |
нази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још |
а и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама |
чију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њи |
зан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, ч |
Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од |
d="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, к |
и никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад |
више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео |
бешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадо |
nit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, |
опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.< |
и неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад пог |
е, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изгле |
о својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај |
брог владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као |
p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење ј |
похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разл |
Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли к |
т Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} |
а пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} |
ашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој суд |
:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у |
е за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година |
дан нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље з |
смејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом то |
сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче панд |
њигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где |
о меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку |
ио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и дове |
еко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђ |
ак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењ |
на, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш н |
који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Р |
чера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на |
Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка |
атиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким де |
шта више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, |
Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплач |
се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се |
ивао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још |
и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како |
иротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао да |
<p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не скло |
а, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о ку |
, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обич |
> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као |
чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан |
у из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">al |
milestone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се о |
ије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмит |
лакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После |
сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{ |
на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јаго |
а, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља |
и гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на |
нка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању п |
то му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Ве |
звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у |
улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на |
елим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интрига |
и! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита |
и, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође |
на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново н |
које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и |
непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, |
у врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквам |
} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешт |
уж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Ш |
је десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав ј |
шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову |
би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га |
баца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збун |
што у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! |
itle>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав |
са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Ба |
и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необ |
Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља |
своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се с |
сном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше ка |
у поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом. |
егову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен |
оје је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво бо |
а сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилава |
гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из |
који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само о |
саше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Верт |
ибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку |
знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако |
, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не |
та, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!. |
три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и |
је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га ј |
пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и на |
чику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по п |
ав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — |
цу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајем |
— „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда |
луууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да рад |
le>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало ј |
та од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собари |
ао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је би |
е: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Ја |
{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говора |
је се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није д |
једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га ст |
ао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже рамен |
ма ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао свој |
ио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Ката |
же чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, кој |
де по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се так |
о си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш ма |
е:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар ј |
иљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, |
дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не |
рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да |
сетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогруш |
чинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му с |
анић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку |
} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гну |
а“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она |
ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав св |
с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна |
опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно |
ћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год |
оводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, шт |
да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га уби |
кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо по |
жете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је |
.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја |
пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вреднос |
гу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и к |
е равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима |
тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чиј |
ом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало ј |
збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ ду |
у се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рек |
ићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — н |
вала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{ |
чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којим |
а; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једв |
ио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бич |
а је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак |
једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао |
иличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега |
устила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се |
стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с о |
бина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојч |
ога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти доша |
тања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада |
не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, |
па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у |
слима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говор |
шутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје до |
м не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој |
не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа |
те, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се |
ала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, н |
устав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он до |
а је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му |
а изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труд |
она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> с |
ова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — |
анићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, не |
вест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака по |
која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он нала |
му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па |
налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од с |
упао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се |
то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, Werther. |
е је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га |
ријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп |
покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за ве |
иду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко |
свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако за |
д тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, м |
Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младено |
напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извука |
момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа |
.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Кат |
изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном |
опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а |
то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пре |
па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у |
} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чуј |
ити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И |
ам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у |
<p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово |
уком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикл |
; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачн |
.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо мо |
па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, ка |
шао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне |
ог купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од какв |
</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо п |
, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — |
ица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше. |
к бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши гл |
е избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писм |
ки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чин |
ке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем д |
е заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S |
тињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску |
а и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} |
о лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу т |
туда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим п |
пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено! |
} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он |
пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен в |
мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> < |
јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешт |
стави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: |
ћаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivendi</fo |
не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљ |
не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпље |
оловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекета |
и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше |
е већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладов |
комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је к |
о каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у је |
м једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљност |
праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а свој |
не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да н |
м тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу ист |
е собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор за |
знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{ |
ији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом њ |
ма креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те |
и је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се |
</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, |
> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на |
на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао при |
оме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, ве |
ране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које јед |
рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у ви |
у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају |
своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији |
отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, тр |
ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сук |
{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама |
онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и |
оме што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај с |
ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је диг |
нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати |
е разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомски |
да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој ш |
обом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се н |
од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Ве |
{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратнос |
љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љуби |
ад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним |
ље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде |
а, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ |
се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и |
.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о |
се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајућ |
Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да |
то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у вој |
огод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да и |
х ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под |
удно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестр |
гледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама св |
ни: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и да |
сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гости |
шљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснут |
постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, |
hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и з |
хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић |
пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која так |
све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с не |
и дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како |
замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертха |
а је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше |
их духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где бле |
"192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме |
то има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тој |
ни свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећ |
иком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперс |
и ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и с |
пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се а |
лаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, м |
" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, к |
адовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином |
а, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београ |
Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинут |
одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре |
ак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слоб |
лишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж! |
авраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као |
ко доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво |
чи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудн |
једанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком |
ема коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љуб |
што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, |
ном да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га |
ега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену |
угоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} |
човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпо |
најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, к |
е, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Ср |
да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као чове |
... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не |
то?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болес |
>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хт |
а сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студиј |
лакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на п |
у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развали |
енице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену д |
е ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} |
с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, |
главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у с |
.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је |
остивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да |
ј имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом залив |
о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући |
Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваш |
!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању |
Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ |
</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео |
на.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше |
{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског к |
сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, а |
Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то... |
ше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе бли |
ва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p> |
ом челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, |
еше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у п |
/p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p> |
аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домови |
е те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво че |
! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, |
p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не |
је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му с |
а не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским зна |
ворнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе |
ажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљев |
арију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче |
здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помисли |
м, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у овако |
је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки чо |
тање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају |
м ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како |
ћу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него |
исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен |
<pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад |
же истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} |
сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је |
какве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове |
се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пе |
су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева |
ет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће ј |
акључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је |
/> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену ду |
угом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беш |
о се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" / |
етским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупа |
онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше |
мета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Мориц |
сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само ли |
о каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — |
се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код |
у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној ни |
екнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, |
тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку |
p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ре |
адова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> |
ести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, о |
весно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што |
с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да |
, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од обл |
као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и за |
љ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт |
и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмака |
гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, |
gn></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто |
нко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се н |
сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном ни |
ћ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако |
лате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је ша |
а му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што |
ратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, |
еровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендиј |
а и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, ко |
лука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, ј |
устио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је |
дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти |
и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет |
е у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, ш |
место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Г |
а бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он гов |
ио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не срк |
и идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у ње |
оживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још |
јим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много папри |
у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако мил |
е дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или п |
ду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско де |
пре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он |
то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да ј |
АСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <di |
="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, по |
дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово |
сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> |
ема себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичн |
о клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раск |
внодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињ |
вече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена |
обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече ч |
је две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат |
н, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у круг |
тво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а он |
арија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај д |
</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше в |
позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешениј |
н доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с |
у само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста |
некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица |
гао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осе |
е онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би |
летку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљ |
<pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, |
<p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада ј |
.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, ве |
а већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, |
који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је |
ме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је |
се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљ |
} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија |
ише збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револ |
не?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — |
вадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за |
слугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи њег |
ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте посл |
Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће |
ћање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне |
ред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону т |
јава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди |
ругоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, |
и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао |
с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном |
лане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб- |
а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из сел |
дног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="1 |
и хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> |
Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не запове |
ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Сам |
ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му за |
о би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још |
, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним око |
рема Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али |
види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње |
кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се кри |
нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву |
„сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: т |
оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам |
ећ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бања |
ахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили |
нуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говор |
апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито |
у.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ру |
његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и |
е у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, |
јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутр |
од капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури г |
тереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се |
ден беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пут |
ове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смеју |
тву затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан по |
ена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Гос |
рачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, в |
познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав о |
Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како |
тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, |
чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, ц |
, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у |
пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, удар |
слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме обл |
авнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут |
орити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посус |
оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе |
же-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај ве |
радова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>В |
лу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, |
његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад |
силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче |
е додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало п |
немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да |
ве му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се |
ви ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: х |
ина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очи |
нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред пр |
поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и |
во повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S |
е од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред |
и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под к |
ерсоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се пок |
то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару |
бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако м |
тао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да |
хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни во |
ом и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — |
речара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Млад |
ећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му ус |
је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, |
да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне филос |
вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку речениц |
ву на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу |
ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те |
хове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} |
жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p> |
дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје попр |
ла пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Ни |
тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господ |
— Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачи |
јати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турч |
ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па |
је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше в |
: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али |
а, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... у |
да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а ни |
је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни |
и и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} |
саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера |
тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један п |
де сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title> |
би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола |
је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујут |
нам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, о |
особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као |
ње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше пра |
— нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио |
} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или д |
, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само оч |
уел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал |
у.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, д |
казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене о |
ида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у |
одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесе |
шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако чес |
Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је |
р, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јади |
суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала панд |
раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, |
д њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер ј |
бе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снего |
ад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче |
улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, |
увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> |
насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењ |
младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Ја |
зме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај |
, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева |
већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поре |
им те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... |
нић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тог |
боко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах |
то говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако м |
чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb |
знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и |
алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар зн |
се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад |
е још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад |
{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, |
огу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад |
метењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>с |
оје је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати |
које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро веч |
твор, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, |
ишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чист |
је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то |
сијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене ха |
е... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете. |
е беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје же |
да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, |
ош погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га оструга |
свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како |
ла.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title |
повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} В |
забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то т |
> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, п |
амо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење. |
ет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би |
затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с го |
Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову з |
сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> |
јемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше ни |
е!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа |
ићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разг |
се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с нек |
аш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије |
м чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да ше |
јећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутос |
рође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад и |
ише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момк |
Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чине |
чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} |
парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за по |
еданпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беш |
ило.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке |
и било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>С |
ане допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, к |
н у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и |
препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је |
ла и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не п |
ти да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде |
ао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и |
ли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим |
ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и |
и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да |
за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је преш |
еби мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за офиц |
д’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, |
едићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— |
понденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, |
живље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шет |
друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела |
му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га ве |
нда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на |
ине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногор |
ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се ли |
корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи |
и своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав јед |
се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрд |
ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и |
ав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> < |
>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ни |
.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само |
то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Ката |
једно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене |
мо што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржа |
ија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су |
моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а к |
војој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп ка |
рце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га в |
ко исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допи |
још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик сле |
.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> пошто |
у више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучина |
е осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа про |
езикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њ |
а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је |
д стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео се |
се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази с |
у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку |
а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше |
инац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљ |
је га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, |
весео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у сам |
жда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или |
еа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрд |
ељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињски |
да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки пр |
или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, п |
него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје х |
Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде |
столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с |
и још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} |
ет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Стра |
миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири |
терао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, |
S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљ |
одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према |
које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум д |
па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећ |
“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— |
молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли ва |
осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" / |
до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што |
о и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у ку |
дир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, |
заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљ |
евет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужнос |
ору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па |
ано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је |
ше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свират |
ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" / |
уначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га д |
во!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска с |
ра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину |
но одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде |
у сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара |
х људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиш |
ца у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да |
напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врат |
вим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди |
и шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Је |
згледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му |
ом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњ |
ке, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се |
о шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако зано |
аше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа н |
} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p |
ју.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави н |
груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> |
а је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић с |
јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о |
види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, м |
расте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шт |
на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скан |
па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речим |
кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче прости |
лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут |
нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убира |
н.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуб |
вој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо |
ураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и п |
нков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам јо |
ше речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као |
аш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун |
ајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „ |
ешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто |
еран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, |
вет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га |
ала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он т |
спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја |
нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, |
ом нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у сам |
оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку |
како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој |
говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ |
тским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> |
запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпр |
ило одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат |
за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парч |
слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груд |
астао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да ник |
То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на о |
му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш са |
евет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а греш |
оручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} З |
о кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; ј |
е једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах |
Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет т |
ина свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају |
ом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — |
и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним ст |
пут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, исту |
} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе |
а и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мири |
ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекају |
јој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој |
ше не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бој |
чик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Циган |
Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре некол |
реврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону за |
ајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па пос |
дресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте |
а јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује циг |
ју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време |
оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> < |
Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и г |
побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у ш |
е подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p> |
беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у наш |
тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— |
онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав чо |
р балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова |
ат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} Н |
е сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цел |
k> <div type="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естет |
ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и п |
вокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашт |
, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час че |
дозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купа |
тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли |
ше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпо |
ве.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет |
.{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, |
лико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, |
који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не зн |
е троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако |
у двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру |
и, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле |
дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина муж |
у воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тур |
молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, |
шао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одма |
пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите |
p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} |
а непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину ха |
ибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показа |
!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати |
и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, о |
бро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p> |
веста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Мла |
м разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} С |
с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у |
то оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме.. |
и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве при |
овом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се |
з шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</ |
теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешт |
е лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и јо |
друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше |
би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} П |
о бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чу |
м да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик побед |
/p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p |
руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плак |
њигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Ја |
раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Нарав |
шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћ |
<p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S |
„Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би зав |
>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад |
} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво н |
<p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је с |
им „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и |
е поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђ |
p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја ве |
га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку та |
ле одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и |
, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти |
жи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећ |
у видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, |
ли му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Нај |
се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="16 |
су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па |
То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је |
он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви ок |
.. није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан |
смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љуб |
felis</foreign><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете |
ригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и |
кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катан |
е беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад |
</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га прв |
у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; д |
и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време |
реме целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, |
азумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузд |
, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није |
редузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он |
е оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад |
његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би м |
ћки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје наз |
са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао |
арија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозо |
иково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ м |
ад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено за |
{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још допис |
ади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта |
{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{ |
на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиље |
кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаш |
емљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаш |
а њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало |
господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, ка |
ама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Lat |
ћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог прија |
Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кути |
ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан |
тама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу |
но прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и |
је, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и |
ад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулч |
Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Ве |
год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без к |
бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела праши |
nt> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА |
ко речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одвед |
па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после зем |
Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{ |
али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, с |
Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и за |
оје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безус |
n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се пр |
а голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани |
<p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p> |
ић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћућ |
о се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнул |
о те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обо |
, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и пр |
на сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тад |
<p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоко |
е.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} |
</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> |
аден погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p |
и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетк |
ста подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, |
Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба |
је јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најз |
вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, по |
ини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и пока |
ти изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за чит |
о?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Х |
капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p |
е, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не |
н, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше |
трпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало |
дену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> |
</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на |
S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?< |
већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он |
кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, доша |
ити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, м |
.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и |
и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} |
Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познај |
шан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и |
даље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је год |
/foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко |
није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у р |
то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући з |
Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће |
и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, |
којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купати |
Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, как |
ити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме |
волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљ |
.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што В |
толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година |
ог ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи |
начајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се |
а слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на |
м, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на м |
аме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безнача |
но беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаш |
здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и |
.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то |
азнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово ур |
је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са |
је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити |
јатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слат |
ћево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <mile |
доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже |
као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, |
моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети как |
о, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда |
Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p |
че на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство. |
се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је са |
и вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у грамати |
збукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није м |
опског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије |
, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id=" |
аскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази |
вету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети |
ркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Верте |
евојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци |
а постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се иск |
оординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о ст |
аги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше |
то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци |
а пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљи |
3" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости ра |
ем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, в |
тим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањ |
тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, са |
е, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n= |
че обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен ба |
амо зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећни |
конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозо |
та не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на |
сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од |
но, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S |
даху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све |
учен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежн |
ма, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истур |
вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је ње |
ују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Пот |
ет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и ви |
предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Ос |
о“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гра |
Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се |
е.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} |
ина, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као |
рија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави сво |
јекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћут |
он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, |
а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели |
удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста |
о да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку |
ао да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, брат |
и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали н |
!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, |
а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак |
вдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, изд |
руго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за и |
.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим |
било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде |
на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутиј |
т се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, |
из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у |
ећ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, |
н написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због г |
тера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „и |
{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али |
„Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантаз |
дан врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ |
аћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га из |
оји ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господ |
то, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саоп |
да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у пар |
о паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте |
таше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила |
ог Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Млад |
наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је |
листа, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и |
ча о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим про |
p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изг |
е искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше |
е преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинули |
мећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша |
та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, к |
ва звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, |
се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад |
је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве пр |
/p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао з |
их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу |
осле му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику в |
дан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинак |
/> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу ср |
{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="1 |
егова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукав |
рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на д |
title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при ов |
Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи |
нда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова р |
не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде |
ди сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хо |
а као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажму |
еспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на |
Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да |
вићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, |
а, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> |
анпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му |
> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати с |
ност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овд |
том ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пиј |
и „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и |
чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поре |
бојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са |
, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први м |
име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог саста |
/p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњ |
паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко р |
рка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb |
осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа |
за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, в |
он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} К |
де га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање |
оручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту |
је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На раста |
арија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и |
којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, |
га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се |
. оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа о |
ога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна |
цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и ње |
о да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „днев |
слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— |
„А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучиш |
ад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио о |
"155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено и |
очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни |
на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ |
ше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек |
у, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, |
една клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, |
Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не |
у они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићев |
ости, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена з |
анка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно от |
замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше |
не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља сво |
.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, м |
це спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасв |
е читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једн |
о вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде |
то по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зеле |
јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим шт |
махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко о |
ош спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{ |
, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p |
а.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мач |
нације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добр |
брташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић |
е је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно |
ладеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је |
ве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише рук |
ам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забле |
ка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под ар |
номе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао |
има кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше |
помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> |
ем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не |
</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрв |
бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно |
тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај пи |
идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши |
ита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој прир |
извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{ |
ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И т |
ети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{ |
ивено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша |
некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће |
овеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бриг |
писао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога |
рашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с а |
пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила п |
мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостион |
дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на п |
, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из к |
ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се са |
пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико |
грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се |
да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно |
у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на р |
Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био! |
е „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да |
читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној за |
мрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачко |
ко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао јо |
е достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о каса |
као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све н |
о.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку |
еданпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} К |
/p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Мари |
> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки о |
им лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом |
Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак |
ојој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из верк |
и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и р |
у као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу |
све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком пр |
пчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p> |
није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њо |
евић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га о |
ем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и |
спустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се ниј |
свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице |
у, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она углед |
кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама |
о беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком посл |
м Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре |
е три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић |
} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S |
па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним п |
, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце ст |
лико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног |
нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а н |
одбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не гово |
ољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у кориц |
нише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порц |
очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које с |
на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути |
ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно луд |
зиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зн |
тичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. мин |
ић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американ |
дмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи |
S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пу |
јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за кој |
се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{ |
диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако бе |
и сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао јед |
о јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио |
ек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате |
бори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, |
чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која м |
атагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ха |
о клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</ |
збрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па |
во позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а с |
е да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младе |
oreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају „<foreign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у |
иди моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, |
ну закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је |
с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнан |
о је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је |
:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се л |
аке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска |
!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужн |
ђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда: |
ом наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, ал |
собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, ш |
ви предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек кој |
тер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-да |
м врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу. |
</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она |
оју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, н |
Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснут |
тену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; |
p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда |
олова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали |
м савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очаја |
ђе поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини зво |
>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока поз |
де на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и п |
ше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном |
ори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни |
о је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен би |
ама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни д |
волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као |
како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања |
ање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјав |
р као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га |
то носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она ч |
бом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу ви |
itle> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам |
и, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb |
а, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.< |
гово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{ |
о спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати |
авку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се |
а под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се |
дно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како |
црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, прима |
иштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Не |
ри јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Мла |
ићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче |
ертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и н |
доше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, к |
у, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па те |
оји, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> < |
ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуб |
ћ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи к |
ек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уо |
а тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи |
очи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја |
му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „В |
ах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Верте |
се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, |
игом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и при |
аден јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{ |
тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да н |
аш ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки |
анић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> < |
у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се |
атило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену |
убавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах р |
на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да |
игадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и с |
Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом. |
без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} |
се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — с |
Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не м |
уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а |
лада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катан |
није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друш |
им од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони |
: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Н |
вце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са |
м послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на заја |
ам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обе |
S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, до |
и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише: |
азлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим |
назији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју |
чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном |
пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} Пос |
ну хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се з |
черавао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним |
ти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му ос |
притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико. |
ећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му |
а овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, |
ркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и |
атељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов г |
утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељ |
тавите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!< |
<p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало г |
е сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже |
н и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, как |
леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женс |
оворе.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не |
} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежно |
у.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за т |
к, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то к |
сну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правда |
радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која |
} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе |
ти „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да б |
, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</ |
ka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар |
иво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после |
{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбист |
оћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има т |
н је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му |
Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и те |
<p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и му |
али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гл |
ЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div t |
КИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div |
то војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном мла |
ешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бо |
астанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи |
лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У |
во баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању с |
њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка |
ице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на |
S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у |
сле вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако тре |
к Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с |
ном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што |
е лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокре |
ра по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лиш |
ше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то нава |
ђене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад |
поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да |
Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а |
еља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пу |
e moderne Politik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је |
!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руко |
иљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Б |
е су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак |
та прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као |
срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега |
двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мир |
кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, |
хтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је т |
ђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, м |
бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да од |
свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве браз |
<p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вер |
о, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко |
се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драг |
iv type="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ |
натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипа |
.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разо |
ше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па |
ла бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је |
Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, |
бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, д |
сто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра |
{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јан |
час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p |
ле извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно |
рија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме муж |
где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курја |
и?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! |
— није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпи |
засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве? |
te> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни д |
пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и |
поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко |
е, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „ |
начности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сањ |
је имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је |
, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чи |
њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Шт |
анић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше чи |
Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јан |
ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Млад |
он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке |
о плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" |
пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиг |
во доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само |
S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он по |
ство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Оту |
њен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај |
ата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. |
на мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком |
.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну пар |
проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је п |
<p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде |
.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко при |
ла при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим |
> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно наг |
риса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да |
се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствов |
мати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пр |
немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе с |
на га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишт |
говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог с |
који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа про |
ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Ал |
ожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, |
му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштит |
је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с |
Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на вр |
>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече го |
но иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они зв |
За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова ж |
ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не мо |
, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узме |
му био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, а |
ет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очим |
е гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак |
навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p> |
очне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и п |
е собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он |
S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, |
њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако |
ко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с по |
ко <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он на |
оничара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у |
прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ миг |
па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се |
е полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине п |
а онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срда |
њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин |
захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни тра |
и толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић |
} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би с |
лико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи но |
кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако |
ер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се |
Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „ |
/> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца пре |
у заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, |
што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“ |
је чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и туж |
то је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Верт |
шније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који не |
} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се |
ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се од |
сно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њено |
ета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног |
?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није би |
пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, |
абрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био |
но а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? |
жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он |
ваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он |
који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S |
ио негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се н |
ариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци х |
<p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се |
р, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишље |
је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који у |
овек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једн |
исталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{ |
јчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим в |
ако сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом |
никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учи |
о леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад зна |
његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на |
лико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ак |
ру, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с ко |
ико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо! |
и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцк |
овица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој же |
ена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="sub |
адим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад |
Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од кара |
зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају ја |
чић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим |
даше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво |
.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: |
у му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође. |
наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то т |
itle>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само се |
у и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљи |
одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} Т |
/> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Мла |
ЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <di |
је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, ж |
ш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p> |
она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и |
тим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао л |
ли, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, |
датле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој |
лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} |
“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, < |
Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше |
пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим в |
Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину |
с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, |
кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи |
р се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанст |
у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати в |
о у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства п |
о је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут р |
ивоту“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још бо |
ању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и |
и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на св |
</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о то |
ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, |
љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апл |
тну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> |
о, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да ум |
само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на |
хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку н |
како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га виде |
јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, |
, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога |
ко после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. |
у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта м |
насту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} К |
оси, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеши |
ио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb |
у не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</ |
ећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном |
лико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог |
видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то |
, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим |
/> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Проч |
ликим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ст |
не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав До |
е женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим |
нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским |
да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у угл |
мирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније само |
ји га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто |
у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се п |
испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се он |
ИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type=" |
.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да ви |
ају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И |
ћем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори |
нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за д |
икривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме поку |
бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегну |
у +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д. |
у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићев |
му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер и |
вог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни реч |
јано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер с |
ога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у |
те што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се |
поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> |
S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаш |
.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" |
ећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а гл |
/note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским кол |
> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену ка |
<p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} |
p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата. |
укавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је |
ћ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отворе |
онашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно |
чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n |
у преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} О |
да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после уз |
мо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко у |
здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... |
а извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може- |
наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову |
одушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме чо |
нска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам г |
с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригад |
табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Мариј |
сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да |
кола, жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом пом |
би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би. |
се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није доне |
преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово |
дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} |
о у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад |
, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то |
живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче |
говори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцка |
S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p> |
ам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо м |
крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се прич |
акову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, |
олим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поп |
<p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склап |
ен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико |
да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, |
о мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, |
е купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n |
“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи б |
S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фикс |
није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је д |
т!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуд |
м, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Ма |
тра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у ње |
/p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје г |
анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од см |
} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Ј |
сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p |
} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја |
, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко |
лом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половин |
у на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду? |
а њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} |
Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе |
е.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаш |
а<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ ви |
вим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирно |
лити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Су |
анић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући |
а половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати |
нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију. |
е оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао |
азговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само чит |
и писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} |
вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у ср |
збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најд |
n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њем |
танку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољ |
ом листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак |
ешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше поглед |
му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ |
одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тад |
а собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цед |
ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и |
!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па о |
о је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и тр |
<p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, здрав је „<title>Дон Кихоте</title>“ |
с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шар |
Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи |
и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од |
Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшн |
„Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од |
не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њ |
ни своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изи |
ом:</p> <pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који по |
а сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод ру |
виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> < |
је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати о |
оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто |
ерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке |
е одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом догов |
има, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} |
ињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:l |
ма заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично |
кли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју |
да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти |
е је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb |
ана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке |
гнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у дла |
говорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцр |
овода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде |
у драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора блен |
Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с |
у, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p> |
уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењ |
е с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли јед |
ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ |
близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и к |
адена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сун |
основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломци |
челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу |
! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и прв |
мисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар ј |
стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је |
а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је |
же глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви |
те на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се са |
ека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?< |
а немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи жив |
чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ |
ку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше |
е туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он о |
за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Ја |
ишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигн |
узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и оби |
књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{ |
Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве пат |
е <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, профес |
ен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене |
амо на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му с |
— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p |
о задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопа |
д, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напр |
једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече |
S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше |
о пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно у |
, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па |
з отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, к |
адир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако |
ладену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Ни |
а, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, тол |
на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи по |
м!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њ |
а ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближи |
се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Ва |
весно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне |
ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постав |
тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећа |
<p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у К |
авања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ора |
у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једн |
— ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се н |
разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље с |
о човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ј |
ајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени с |
мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправ |
ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у |
никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, |
ше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном чи |
што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто о |
стури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> < |
амо, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за |
нка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова |
им „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле о |
овори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из к |
дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанств |
— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="n |
.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте |
ремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро |
ећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то ра |
исмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{ |
мо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима. |
мом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му |
а возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господин |
ако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изг |
у и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ |
али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, п |
ад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријате |
зглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди с |
авијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару |
!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене т |
су, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је насло |
га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него |
b n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, ка |
и се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње пр |
еобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, |
ко“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да |
ање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па |
непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и |
роцеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше |
обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад чове |
без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је |
својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као |
нда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добр |
р, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звал |
ру, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необ |
ка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с |
сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике прити |
о Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење ос |
Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мр |
ософијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућ |
једаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који |
опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и как |
управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме |
с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само |
ро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „кој |
али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим ми |
н у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> |
а не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог |
већу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ наст |
естити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ва |
а мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће |
оврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и |
дица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичн |
н, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов каз |
осле опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, |
а груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испо |
овора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не раз |
га и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задово |
вих ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE"> |
<p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви |
ахвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавн |
де купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p> |
сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни кр |
ан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у |
га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше |
а, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, ко |
ужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, ц |
ли тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад! |
даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али |
исте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па у |
м био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а |
, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хо |
сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, |
ајпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се |
е рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса |
ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш |
који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата о |
унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрско |
А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио т |
еше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да |
грачку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео |
а, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити! |
Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Д |
Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места |
ати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} |
талонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се пр |
беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде |
.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до вра |
/p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, |
ити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваш |
у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећ |
на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста ч |
ило би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен н |
се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и о |
, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Офи |
апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто |
та чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари с |
одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није н |
осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још |
ичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики гл |
ћ поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гет |
онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мал |
ликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тра |
га се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх њег |
арата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам се |
мејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-б |
задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше |
ачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју лен |
ј заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу воле |
време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S |
ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је |
ишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала |
и идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђе |
зиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у |
ра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа ж |
у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи |
ле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто |
саше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаш |
адним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с не |
Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обрат |
веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприр |
прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад |
обинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA"> |
да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, |
и, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је п |
по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката |
који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катани |
никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи |
кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у |
, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катан |
а, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на сва |
рећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поез |
ала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да |
Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, свој |
реба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити пла |
е!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хват |
нда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</ |
та, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, кој |
не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе н |
имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Х |
књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исп |
десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се |
S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p |
и макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да |
ку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што |
и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, г |
ам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном |
али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи |
је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете |
дсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катан |
!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па |
већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини рав |
у, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходат |
е само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је ск |
се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p> |
е се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?< |
тигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; М |
ан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— |
ико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах пад |
екој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, |
и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се и |
вање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуд |
ћ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у К |
аденову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараш |
.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојиц |
шљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже |
ете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, |
пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим ж |
као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, |
ране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, пос |
не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или |
има она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} |
за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем с |
и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у |
дати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што б |
овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изн |
авали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Ба |
имо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпу |
овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би |
оговори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака гл |
нин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав |
ју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично |
се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што с |
то не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S |
м седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није в |
смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном |
онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Мо |
То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клу |
ми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не тре |
ањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у ко |
— све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште зли |
очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени рук |
авобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Т |
рцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он ј |
и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, |
, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењ |
n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{ |
, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у с |
<title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Чита |
рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лот |
S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно з |
о.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Марији |
пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S |
ко, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским |
рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен дор |
, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабав |
да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оло |
иљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, поте |
нкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, па |
о хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, шт |
астанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је б |
Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску ча |
е много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су п |
отекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, д |
з шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим р |
тогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде |
ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што ка |
ђом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?< |
о представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему би |
аравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега |
наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а су |
ет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова |
није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, ал |
ад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па д |
ка главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпуто |
а се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири |
и“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S |
нић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој при |
, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити |
ић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, |
жан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је зами |
брве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси ни |
њем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једн |
женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и дв |
сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} К |
удараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и |
иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разгов |
а су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">modus vivendi</foreign>. |
ћ, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси ник |
ија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако |
а читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то |
угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче с |
ерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да |
она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком |
ијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, |
латко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> х |
опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан пр |
них обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, с |
ше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно ин |
— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готов |
она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се |
и с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако упл |
до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Н |
ма.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни з |
га зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародуј |
себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и гор |
ше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним ра |
то је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а |
бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> < |
ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав |
> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љ |
по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ра |
урити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам пр |
/p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увре |
> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би |
само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давн |
аквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" / |
и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше |
— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сме |
ћке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} О |
>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то м |
<p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде |
шта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, а |
<p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже |
!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> |
>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се |
у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас у |
> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше |
варите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то |
ић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „своји |
је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да |
смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш |
прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам? |
би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом |
еће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пр |
досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — |
одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се |
чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме.. |
те, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који с |
ић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине п |
знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p> |
онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p> |
е се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасе |
атељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досад |
да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а ује |
ричају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско д |
о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ н |
ти о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а |
што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак ни |
ја из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цел |
о и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих м |
чеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори |
.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати позн |
S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли |
и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпита |
то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га |
ма, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мисл |
> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаш |
свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је по |
прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ до |
о њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на једа |
} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>О |
нео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, |
ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <fo |
ладен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи |
„женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све би |
ао што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</ |
воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног |
исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, се |
ека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се н |
ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, |
ва идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — |
шевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, њего |
ата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани |
ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угре |
умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде та |
ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазве |
анко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако би |
на нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Мариј |
у у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пал |
сположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан |
ваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се |
оду.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га |
да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје п |
љ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} |
, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, т |
очи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати |
е срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава за |
ћ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме на |
е опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка. |
сположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу |
ђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; |
утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те п |
ње.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као |
оно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадн |
аме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мор |
змаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво |
“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ н |
к, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} |
азговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не |
питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она та |
ти синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се чи |
узме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзами |
, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, ис |
у и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала та |
едника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час у |
ла, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он м |
ено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно см |
мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме го |
знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни п |
белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва |
арног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да засл |
нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима п |
итајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети о |
лен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изглед |
ним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залу |
пута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она оста |
ж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p> |
о на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаж |
она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звр |
о да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му |
која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ноша |
официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобр |
ђе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери |
адне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно |
ворио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био |
спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и |
смо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно |
, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кесте |
.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> ил |
ишта се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, |
мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по |
ти, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, |
ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{ |
нут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће |
.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја |
} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за ру |
ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку |
н гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви об |
ао сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би |
и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који с |
{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку пре |
погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види |
да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хт |
</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх |
Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје |
ден пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој стр |
па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поч |
а и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни |
ведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у |
десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом нап |
, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што |
му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} |
му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питањ |
ти крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је |
адиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, |
ној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апот |
сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше њего |
га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ниш |
риклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, миш |
анића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, |
плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће |
е умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога зад |
а навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пр |
p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фау |
о загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он ве |
мента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребн |
јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе |
ј Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он |
стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је |
шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако |
родну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, |
јте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви ст |
готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ |
јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевк |
игу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци? |
већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младе |
танић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ прек |
бива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и т |
а поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне припов |
се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" / |
ржаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то н |
неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Виде |
о оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морал |
{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} |
а политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Мла |
ти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју |
е пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би |
Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жен |
е:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресн |
ом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто об |
руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно у |
о и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — м |
, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купати |
атанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћен |
астаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да г |
стави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући за |
е да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} |
Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало ш |
више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и п |
о да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан |
још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као у |
аним „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не ди |
од куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н |
ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, б |
у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> < |
ме Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчи |
дијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, п |
ном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа |
ко му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша |
ада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је сам |
и још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ посл |
овек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче |
и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон с |
извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу |
рија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде ј |
ати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави пр |
ио вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђ |
па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Верт |
ад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад пом |
м јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једн |
цу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознал |
у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њ |
ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж |
нама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који |
о купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па |
оници, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу |
само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз |
бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{ |
се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издава |
ди убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ |
ко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше |
ама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати |
је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу он |
рвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху |
она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила |
е могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана |
во отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том |
епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Вол |
чним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на п |
ичи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, |
ри“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с |
еку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазира |
је ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зи |
да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера |
„<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, на крају „<foreign xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ |
озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и |
и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Че |
Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић |
писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића |
у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић |
, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одваж |
бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S |
ако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи п |
ану у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их н |
а, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур |
га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни |
њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и |
једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом виш |
ас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Млад |
</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пруж |
и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Перин |
ва соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи по |
ругом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак млади |
ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој |
р, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, разв |
ња или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог т |
угу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остав |
ено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!< |
главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да м |
="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Ма |
печати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави |
а нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше пог |
очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити |
потекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S |
е она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — |
о то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би |
д Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав |
му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, |
ше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светс |
ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, |
S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како м |
ић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} |
p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Та |
о је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да |
ене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују |
енела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приден |
а мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прик |
она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по |
во на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само шт |
попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа |
лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p> |
„морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и |
ом естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац |
глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв |
одигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Кар |
.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он |
м у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седа |
ћу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Сто |
саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима |
нио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкч |
— па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не |
е њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> |
крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман шт |
победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икако |
{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића |
и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с муж |
познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би |
} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и он |
обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да |
.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва |
рст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> |
гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на сво |
му коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исе |
Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер |
м врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком |
иром отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стој |
едном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, |
естор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Не |
о Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мањ |
ила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се оп |
ењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи свак |
, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва он |
он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у с |
а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најп |
{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с |
ојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваш |
ђе собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка |
ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ њег |
орави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек |
вна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти и |
н тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> < |
и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто пл |
присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лот |
аоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиље |
ном по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} |
ти на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад |
и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На мој |
> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — реч |
п носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном ш |
тијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази |
шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи |
пали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.< |
ја пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је |
о смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу п |
уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Госпо |
подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које |
д руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се |
ци.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозна |
ти га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту |
има с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову |
а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јес |
о друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић за |
ионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и |
о само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак |
тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се храни |
ао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, к |
уда једног господина, који, кад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, р |
стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ |
ју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{ |
Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p |
љеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.< |
ше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, |
адан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је на |
је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не уч |
, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би ј |
ри Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста |
ију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога н |
вори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али во |
нића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што |
крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Ката |
Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ће |
ше те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима |
а на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се |
> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младе |
.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Он |
што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог з |
а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од он |
!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако |
да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учи |
да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их в |
о нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} |
овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте им |
светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те |
иљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други кр |
p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног профес |
е трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те |
етом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било |
д коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, д |
себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не |
који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би неш |
>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</ |
бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад с |
ру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно о |
свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на |
аочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Мар |
гнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико |
на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушн |
че госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде |
га, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам |
мо једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива ус |
година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских |
е су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тиш |
У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљев |
иром врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гроб |
аје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на |
шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по |
атори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезин |
ајпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: |
бар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест та |
ар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по |
, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само |
зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропа |
одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче паж |
детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један |
ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало |
себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би |
ођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi> |
час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и р |
да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина изд |
ратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S |
, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, |
ј болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта |
знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави се |
свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, |
мети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и |
чима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаш |
е-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, од |
звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме зам |
штоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза ње |
а.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се |
и, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у |
ња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, |
Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима |
pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се |
/p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Уна |
S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ |
ијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не |
ако млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвозде |
јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову |
а би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пи |
нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова з |
звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса суз |
, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако ис |
поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друшт |
ких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео с |
а не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па |
Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио с |
ту:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — О |
као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S |
вала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако |
еће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слобод |
с за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријат |
„постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{ |
он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тих |
кат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас |
а, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом ч |
утрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осе |
ла паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо |
уче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе |
рими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче |
нило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се |
, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се не |
он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно увера |
и око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вер |
рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин изд |
тирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскр |
ноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је у |
p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан млади |
у, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли |
, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно ве |
кала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} |
се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра |
ва дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак |
p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед су |
њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава |
ризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју |
гога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с к |
сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} |
де га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено пр |
осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију |
тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође ј |
му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата |
јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, ал |
е и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену |
ек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, посл |
и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими п |
ва стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак |
ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мрк |
јд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али |
аденове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш с |
природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интерес |
тина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он о |
а, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи М |
обу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен из |
само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим |
својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљ |
рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се |
ед собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко |
а жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искљ |
— проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко це |
ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима |
да да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у д |
ега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча |
игадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, |
после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не пр |
уп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{ |
од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта ј |
} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како с |
ка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком паклен |
их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се и |
ећ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гете |
ј смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прош |
ање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, одно |
ез које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она |
доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разгов |
се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на св |
стази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба |
и вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ |
налишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на |
вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде љу |
ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нес |
И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињско |
Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шет |
Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером вес |
з колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n |
сте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумед |
!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да беж |
копча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и |
војој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да |
о у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар |
о дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову рук |
<p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли |
едаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идо |
а и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако |
нда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола |
каке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би |
мрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прав |
људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немо |
у свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда |
њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... |
ј угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта |
пљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га з |
Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је н |
</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делит |
ертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на |
и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да |
а оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, |
Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на |
свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако нал |
от читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а траже |
е затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма к |
.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног |
мача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p |
но!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјав |
— рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте |
на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојес |
јдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и М |
једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“ |
етка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише |
аском!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом |
рку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепо |
’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, |
јом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да |
S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га |
к, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година. |
сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам ј |
е стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n=" |
ли, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Нар |
} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се п |
е и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Ка |
е скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваш |
и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писа |
у „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је |
te xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских п |
друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори |
ак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као од |
пет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле з |
дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катани |
} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p> |
атанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, |
м што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њен |
а је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом жено |
едом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ уве |
да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке исп |
рата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаш |
о је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разгов |
уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p |
е к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и |
м Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад |
о српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећ |
</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разго |
, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S |
нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом |
утем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чуј |
у назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И |
рмац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретн |
>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p |
ди, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само ма |
му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као |
га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он л |
жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, о |
Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу |
н са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непоз |
са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, п |
уст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите |
професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачен |
смо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро! |
оме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, |
овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— |
/p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госп |
права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по в |
оту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се |
притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.< |
у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... |
приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није |
>Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је |
ражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетериј |
у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваш |
ирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „ |
леда од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобр |
у што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуш |
д рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око |
p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он пок |
м устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али |
ти“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у |
арци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> |
горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Мари |
а би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио н |
м погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каж |
нио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S |
а да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у |
рели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бриз |
целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си веч |
ер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milesto |
ао ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабљ |
е зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, |
олим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он с |
о!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са о |
ни сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с пошт |
ка и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сл |
му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја ж |
>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су н |
шта не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} М |
побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га |
онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете |
ме равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Исти |
нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} |
ала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем |
ли заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бива |
звињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите |
дне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref ta |
ристаше да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезиј |
остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катан |
о онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали |
таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама< |
у беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо |
љи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под |
ијатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за врем |
и обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<t |
паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо нич |
, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено |
илибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора. |
и, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из ав |
ратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријат |
во урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр. |
њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по ч |
из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" / |
н га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, к |
ча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре |
де брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад б |
и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ |
Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што |
?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се |
о ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— |
ом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о ду |
ек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ств |
p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво |
<p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи сво |
е ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор |
>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml |
> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</ |
!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице и |
89" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романт |
рај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену |
и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не п |
вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, ка |
рао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз ре |
, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p> |
.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу ру |
ртер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати ка |
ицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиш |
зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури |
а.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Не |
фесора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у |
цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још |
зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, |
а десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и |
мена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Ката |
Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше! |
оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новц |
а ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је |
о?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је на |
се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити к |
су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом ф |
да, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде |
p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пођ |
само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — |
Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све |
.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Не |
а. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске |
господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилиц |
ужа Маријина и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет |
дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој бот |
рно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прођ |
г састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; |
е, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и |
, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само |
од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из |
аточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с к |
и плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кр |
какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да пр |
још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе чес |
код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ |
а, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} На |
гла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:< |
реко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварит |
Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити м |
н божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледат |
а и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на п |
о му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова |
стало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде сме |
све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласн |
га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо пр |
ог Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу примени |
ву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{ |
и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра с |
стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} |
за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јо |
чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела |
адгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам ј |
рда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али |
, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи |
.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице |
дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше рома |
а Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— |
.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је в |
е чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Кат |
и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном но |
то је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — кој |
апорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од |
дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, |
знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парч |
од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица |
, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно ст |
ојешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не |
подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, он |
кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за мла |
е дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се насл |
н, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васп |
бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни са |
а не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је п |
рашно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао ј |
p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она ту |
прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честит |
ке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, |
га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али |
раги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи |
да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, м |
еће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава |
њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из |
ли тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада п |
астаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоц |
е он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</ |
и тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечер |
/p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше |
замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и о |
људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове |
цем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном др |
ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Зн |
ње крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно св |
стрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио офиц |
ше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње |
зобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте |
Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S |
атанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој |
си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар и |
еђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а |
е на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих |
елу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па |
нати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако |
своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је бе |
новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен |
га, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Беогр |
да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим |
послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— |
екар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни посл |
lestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као |
њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180 |
на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с |
граше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И вид |
неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавешт |
мен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је |
о гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте |
— скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са см |
цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити |
ако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може суд |
Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризив |
агна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и ве |
у, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професо |
лас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст |
врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш приј |
не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку л |
оше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићев |
аши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докоп |
!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, |
издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> |
рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хо |
а ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} |
аху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> |
ају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како |
{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p |
е ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, зб |
ткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да н |
не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чи |
да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде у |
И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} З |
.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за врем |
трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнаро |
гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу |
он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи |
акав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чиња |
ко му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с вра |
ећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан |
на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повуче |
да рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја |
ом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и ни |
е себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; сам |
ку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљ |
иваше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен ра |
е отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</ |
ико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не м |
n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом |
час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако су |
терову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са |
и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="17 |
Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> |
и стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у |
на у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; |
е мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он ми |
поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да на |
ати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Оси |
.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катан |
ике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, к |
„грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића преплива |
време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, |
ећ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, шт |
парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кут |
нов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стр |
аплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива |
огледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>. |
после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то о |
ску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке с |
а сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога по |
оручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти: |
о пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само ж |
Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су |
какве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу гове |
пак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па м |
Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „из |
рцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растура |
ћи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питају |
меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем |
м Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на |
ме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парла |
али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих си |
<p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста |
које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа поло |
јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нем |
нило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да и |
ћаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То |
лио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатно |
ваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше |
S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, |
банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, кој |
Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, к |
еликог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх |
е.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA">mo |
>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик < |
се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, и |
м мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, ка |
ао што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пу |
срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у пр |
аше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салвет |
ђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути с |
“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежа |
p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо |
ати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књи |
авни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ак |
рпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумади |
е с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S |
столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све |
ајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим м |
или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пази |
е његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуб |
> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћ |
: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите с |
le> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!< |
на, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гос |
револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вер |
ер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и њего |
p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, про |
у с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најп |
ну, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је наброј |
е црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога |
оручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, |
ету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим |
b n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесе |
лу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А ад |
Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту |
ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно о |
Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi> |
pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{ |
ни ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гос |
у.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је |
исто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад |
— рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем с |
већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати |
мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, |
е неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту позна |
одаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрај |
к <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред |
а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се |
У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм |
, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ н |
о уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит при |
вљати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као |
Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да ј |
н и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: |
<p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика част |
ића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се |
S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор т |
идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више |
</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати к |
насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то је |
слити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да бр |
itik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики м |
угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође на |
којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S |
по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, кред |
ујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми |
евић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим до |
говом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као |
ауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— О |
жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је не |
“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборав |
она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање се |
у и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p |
еше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљ |
едном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд наз |
радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати |
трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је |
а му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам |
зумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му п |
о, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда н |
нише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И о |
овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Ј |
о гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лу |
ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, так |
ма на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — |
овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Веру |
бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све |
но властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купа |
<p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Су |
и — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има. |
ом књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела |
бично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту |
ота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гл |
се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличн |
оворише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима |
p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим в |
ује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, |
ден живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Е |
="notes"> <note xml:id="N1">Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885) |
окљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа |
е поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упуст |
свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ов |
ши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љ |
онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Ч |
о с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, |
самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски миш |
аден држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, |
p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на |
на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно |
гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште р |
„израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскала |
метао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће |
на не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сас |
мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој т |
ечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му |
сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} |
кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанстве |
ко му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невинос |
кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са |
храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој |
ње.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Ја |
толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењ |
то одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он |
необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те ј |
S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се |
Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште |
p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не прим |
мешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме |
<p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово |
зом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Млад |
сно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледа |
, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана о |
а, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако п |
м, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; дру |
му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену |
отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо к |
а уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не |
р, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Ката |
че лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госп |
одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори |
симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</ti |
агваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. |
што он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора |
ажи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у |
Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак |
м у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У друго |
лана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катани |
раво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљев |
Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање ч |
> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла |
овој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, как |
ристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> < |
ш као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуч |
анко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <p |
е погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији |
апао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размаж |
мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је ч |
и Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И |
ља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам |
резриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем |
рема гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У њего |
дно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свак |
кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под с |
е.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољо |
е то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тоје |
уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, н |
ихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али |
тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љ |
д прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта |
овницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{ |
ресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— |
сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ |
/p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво |
која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, ви |
у њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> |
путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити |
ше.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, |
дрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „ |
иже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, |
штати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клону |
ажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све п |
Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ств |
, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за |
проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и ш |
тимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} |
велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само ра |
head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинам |
.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чиња |
ним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, кој |
свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изи |
к ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{ |
јина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није |
ен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао |
њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко |
ion" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од д |
дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак |
нага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</ |
па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> < |
доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за |
јгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто |
ез кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само куп |
исли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Кат |
, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из в |
бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га на |
говор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш уг |
човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко |
после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у г |
еху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрп |
звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пе |
с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit |
м само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као с |
овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </qu |
плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S |
авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јут |
е?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос ран |
амислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, д |
ржању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затво |
</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да |
ети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службо |
о горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога |
ности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме |
„Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не |
отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуљ |
које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво нос |
је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њ |
сто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у |
е прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи |
кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити к |
ајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити ве |
хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, |
ар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не |
елу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је |
гледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те |
равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако на |
>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она им |
p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цуј |
о стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парк |
ад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку |
и, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође п |
} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p> |
се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} |
прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином д |
на чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку пр |
S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и |
веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, посл |
жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од цело |
повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, |
ано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме прав |
.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да |
онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала |
је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посм |
сеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено |
же у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали св |
а је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се ч |
ају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како |
овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, т |
а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Г |
у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па |
ку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Поглед |
сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се он |
ер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од |
писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone |
спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озб |
к, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и |
ри речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велик |
ден, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. |
лом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док ј |
S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или |
ме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, |
и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити |
је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо п |
бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>М |
, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље |
о, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуз |
осле тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да |
ш јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после то |
није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном |
жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p |
намо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега иск |
фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна |
тање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да |
Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу ула |
, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, |
} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Ката |
ма труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Погл |
сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим |
инио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад ј |
ајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштри |
штрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало н |
ве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио |
град, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <p |
рв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све |
ако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у |
и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} |
мо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен |
брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује дес |
ватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно о |
гне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући |
еним оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Срето |
руго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао с |
наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао са |
с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> |
зва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе д |
о се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И о |
{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, |
ним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је с |
> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично п |
ида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који |
свети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и |
или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислим |
очиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног к |
свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић м |
ијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љу |
м већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се |
у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера пр |
— што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Млад |
а, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катани |
ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер |
мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збун |
на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче |
заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишља |
м, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково п |
ном.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко г |
и, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књ |
после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу ста |
вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гости |
љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, в |
се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуј |
па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи р |
као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дођ |
Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p |
да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао |
Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен позна |
оји не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде |
јатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} |
ш вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> н |
Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> |
ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Чит |
о.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb |
и криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За |
те, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, |
жан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а |
те, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету та |
сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... |
, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестр |
о раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанк |
виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> ко |
> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта |
е зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанк |
је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наука |
гледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспр |
је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, |
чијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гост |
корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па ча |
бичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаш |
свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Т |
атанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... ал |
чи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике тре |
ху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим карт |
а стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима. |
е сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема |
ој тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То |
казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> < |
ако би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га |
редности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци |
ма.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар бех |
убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом |
, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви с |
г с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом л |
ридавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Сам |
тера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p |
бити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, ка |
ло и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му |
е речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још д |
а, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у не |
вајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена кам |
дити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш пла |
то цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то |
е је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде р |
тко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви пок |
schaften, Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Мо |
атила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог пол |
пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Мо |
ове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је |
а је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе |
e="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУ |
{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналос |
ћи, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечег |
радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, |
ете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.< |
но да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче |
је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а |
оезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</ |
ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не п |
Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{ |
се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Зат |
т нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна |
ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У |
.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p |
склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа |
и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од ко |
руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшн |
у под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом |
о да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше с |
оче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се неш |
цом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он |
а осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра ка |
м се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мен |
убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту же |
свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. |
музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у за |
знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отвор |
м и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дохвати |
ље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, ма |
већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке |
ости и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, ка |
.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} Пос |
е осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути |
ита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p> |
Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Н |
<pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад це |
ровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Ка |
еки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онд |
чита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином дина |
дуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још сп |
к најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и с |
исто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе ниј |
ајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у н |
у страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његови |
икад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше з |
аша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ < |
е стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: |
не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ реч |
он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од |
тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше по |
еде их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га ј |
е на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ћ |
них, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и то |
, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се |
ш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Ка |
му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као |
и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по пан |
ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинско |
па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи шт |
звани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега |
кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем ужива |
е виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послу |
д! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не |
етно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље |
шљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да |
е опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је |
ат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја има |
то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи |
лаве замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због ко |
150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад |
и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а |
не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му |
сао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, |
к, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве ср |
ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и |
е до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге с |
ћ заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезиј |
ше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично ју |
предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе |
рећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и |
иковац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више |
мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгле |
озналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кол |
ора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} Н |
чаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега муж |
ше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима п |
бе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном |
оведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у мех |
деновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња д |
ће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав см |
ури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и |
велике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и |
егову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако |
се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда. |
ше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се испра |
а, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Ј |
ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година |
смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкр |
гнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а |
е, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} |
да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у |
би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, че |
рас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и |
осматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у нек |
десет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у бога |
четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено |
ико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти! |
у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем |
је Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла |
је могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, ка |
м из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре |
оједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменито |
илибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико годи |
оље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је у |
нице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, ког |
се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} П |
о Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени |
је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге деч |
т, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе по |
дати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угле |
узике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опе |
о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче м |
амо тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зн |
више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А с |
вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргне |
ви мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с |
ећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштен |
таше, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне за |
и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учини |
кне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути сва |
сма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он |
а му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може < |
иком, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> < |
тао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше в |
равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само |
ше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли |
исто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажн |
које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S |
се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред њег |
е, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, |
Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како м |
Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу |
ај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре п |
час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му |
, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На ула |
не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... н |
њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да |
с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико друг |
уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свог |
Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та |
пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заи |
убио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додир |
ко Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, ка |
у!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертеро |
д ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним мил |
авила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али ка |
о у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, |
дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће |
вом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} |
више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} |
вушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с детет |
на кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше |
ји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јан |
прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, |
subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, пози |
а себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним |
и ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да |
едстави га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се |
не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе ка |
tone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе |
анку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљ |
ивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено М |
Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи |
ново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи |
руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне |
ад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159 |
а се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, пар |
оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као д |
риш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> < |
гоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташ |
лопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву. |
овуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Мл |
осно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се л |
на!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и |
у се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ак |
160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што |
вио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто |
лупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на с |
ом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по как |
што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме |
њу ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на |
.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се н |
е Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан п |
да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Ка |
} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет |
друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдаш |
и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне |
ебе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како |
убав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опе |
аше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га дов |
у своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред с |
о њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је |
о плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, о |
е доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и |
, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огл |
ао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на |
, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра |
ављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, |
овима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанском |
ти се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер |
ре, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога ј |
он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша |
ве биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести |
а јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава |
рижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, вес |
је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било |
с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, |
д представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после |
м Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који |
њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а п |
м обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по |
} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином. |
че опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутива |
бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} По |
ају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, де |
да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима |
<pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „дваде |
од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам дам |
Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изн |
ли раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио ко |
што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, |
<p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, п |
езазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају своји |
ару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже |
гу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанко |
ачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове |
рено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из кож |
да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он г |
е, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> |
и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се с |
показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> |
драва љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част.. |
о насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то |
офесор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра |
и рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу |
едметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотин |
Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског корес |
љесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се п |
ају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном |
читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше |
симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног рус |
у чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— |
чик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује |
апти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>К |
} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево. |
се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде |
ан, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао к |
о сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсече |
, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда и |
да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, д |
оби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смуш |
да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветри |
и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да |
би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно дру |
ао да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође |
еговим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај њ |
је, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило |
ли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у к |
г малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Н |
је мило кад му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се |
елама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешт |
о оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури од |
лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко с |
чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радоз |
дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога п |
Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није |
ић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за к |
оге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако |
пољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу |
рави и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда |
епрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би мо |
окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз трид |
опала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> |
и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, |
свим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и |
о се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке ду |
иста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор |
промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину. |
S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше ње |
је.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни |
јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут с |
се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада жен |
, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог |
к к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ни |
ек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, сам |
е сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама. |
p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, |
ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} |
драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</ |
авити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је |
ком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и пр |
ш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким детет |
трпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> |
прагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко |
бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA">felis</foreign><ref target |
„ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини |
а овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се |
ечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав с |
поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов о |
она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; а |
ла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпа |
земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, |
пурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву |
показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним |
у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше |
тхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако р |
ју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је |
равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други |
.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно |
p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Ја |
Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и ве |
а читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи раст |
че!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном |
иса не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна ча |
е би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је м |
би на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га |
да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али т |
и, каква јој је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, шт |
екако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у |
замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непракт |
/p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од се |
д је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити кака |
дан човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет |
љда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојиц |
би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Кат |
ко, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што |
ба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно др |
де овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам |
{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под ви |
ше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручик |
ме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја |
ако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковал |
ко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>О |
чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — о |
ате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче ш |
"162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} За |
разно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како м |
и по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру н |
чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше |
се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој |
и ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека |
<p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову |
у:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не |
губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко в |
гоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, ко |
ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те ни |
е под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку ре |
да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да с |
роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди ид |
..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се оп |
иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, |
љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лот |
понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њим |
ем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити |
од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пр |
Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, |
ше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се же |
овек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем |
ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре тол |
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није |
Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад |
е и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаш |
и!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и д |
ада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи |
си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци |
сиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за ошт |
ра к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте? |
оће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и |
ака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње мла |
ли доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да |
одине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу. |
а кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни к |
а кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не |
мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица |
запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је |
S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p |
, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођош |
ушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино |
/p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Кат |
вет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb |
драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE">Abhandlungen uber |
ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се см |
/p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, |
а — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смет |
контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од |
ц, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{ |
у које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или мак |
роз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу. |
игу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, из |
пљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљ |
е се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с че |
, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са |
ну чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — |
н опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да |
ознајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно |
етлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те ве |
шљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у кој |
ак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимич |
па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадр |
познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</ |
ренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика. |
се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, |
ијатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је |
еста ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— |
меш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли |
вако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово з |
з њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не про |
8" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брис |
зад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе |
би чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Пок |
и он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково п |
тко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онак |
</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек г |
крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше |
ред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, у |
ма се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоће |
ше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећ |
тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљ |
памтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он < |
ка на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по са |
окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањал |
он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато не |
кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карт |
даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чека |
именталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино |
<p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сати |
ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут. |
.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учти |
n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у |
ест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозни |
је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, |
S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову |
хо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, ле |
прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата |
title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — |
en der Gedenkenlehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> < |
die moderne Politik</foreign>“</title> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај |
д и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим м |
понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi> |
ху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово ва |
е ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или н |
танић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се п |
чик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме! |
говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на погле |
па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па |
в, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двад |
, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов пр |
ртер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време позна |
о звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отвор |
у пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с он |
иђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На |
солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући. |
, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице рук |
дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика |
ругим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипљ |
а од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен |
ити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу |
ауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, моли |
а прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола |
нића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на М |
ч поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се |
р., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Ка |
нкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици |
ик поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпр |
да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног по |
налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које г |
мо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав |
антично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима |
кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напо |
, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати прост |
не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати |
и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не |
дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p |
амишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином |
о се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, |
ање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих дво |
S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ћ |
даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псуј |
Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше |
к је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, |
ден, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се |
убити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се |
Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу |
.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> |
поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се скл |
дрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> |
: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — преско |
</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „фра |
у не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, к |
п као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересо |
улчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дери |
откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, |
адена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се |
да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> |
за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: |
, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва |
м, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљава |
> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он |
а, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше д |
зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен неж |
о је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звезда |
ведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јарма |
и и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ |
ма у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршки |
вота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке |
епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml: |
едан дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај |
ећ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу |
оману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситни |
оји се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше |
S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и |
ваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „ст |
т и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Два |
част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет са |
традан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме бр |
т и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и плате, ка |
рзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата |
чку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен изди |
воје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Ло |
ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли |
упи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи |
ете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја мисли |
и начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, |
S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се |
слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче |
д он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он |
Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и |
, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест |
увише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким н |
половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријат |
олевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен |
зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори |
х личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је |
е!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овам |
ећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице |
ренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је пок |
/p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разби |
жој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на |
о каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади саха |
ао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав прем |
{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> < |
прашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави н |
авио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после руч |
ну“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако |
, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачк |
јњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, |
едну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обој |
о више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} |
ти нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво |
шити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све |
.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то о |
лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> < |
чно јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S |
љиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p> |
већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњава |
гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у |
ана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље у |
ичној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и ме |
мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже |
говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, г |
на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја |
ад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и |
цом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој |
{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <p |
механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново раз |
еци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног м |
заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S |
је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, х |
ично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да ду |
актично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте так |
!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице свак |
а Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да |
о и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле |
пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни |
<p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко ми |
дно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио хран |
она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота по |
тишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крп |
свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањ |
p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где |
ше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукн |
нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу |
м и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже с |
његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка |
куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда |
адена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је от |
о њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три |
на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равноду |
/p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око те |
ом широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је с |
ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто о |
ћаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена м |
љати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју м |
танићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се |
Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и |
ћа сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, ув |
му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више |
смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни |
ечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше ув |
ма“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским |
ћ стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим |
после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., |
е на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, кар |
ије све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, |
гао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није |
атанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима свак |
даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју со |
ло ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама |
јатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да с |
е само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило ти |
е лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако ни |
м, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да |
те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као |
tone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{ |
у, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири |
мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу |
и, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор н |
он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без с |
н се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Јанково и |
а тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљив |
о се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачнос |
фицирску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војни |
ри Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и об |
и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко |
а не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> |
едно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с туго |
епио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по |
а јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништ |
у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бој |
жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не |
за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механ |
ан мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате! |
ник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном |
се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједан |
о да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSect |
ко своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручни |
то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смеј |
, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у |
точину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив |
ка, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебн |
{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Види |
говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, |
чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равн |
је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Latinsko ime |
че.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво иск |
... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на т |
управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренут |
ољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с |
рнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвал |
, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па о |
, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} А |
амо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите са |
ед ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му л |
х!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам |
одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је |
рао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— |
од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си |
собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све |
ознаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице |
ј соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па с |
ке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али |
ов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да ба |
, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обр |
ир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обав |
} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, |
ољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа каза |
или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а др |
и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— |
да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право |
допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је с |
стало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много пис |
едне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искр |
{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија с |
усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се |
али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас |
д га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то |
као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, к |
у га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле н |
ј тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног зна |
вакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та |
да беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљају |
кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под нек |
атељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— М |
страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о свом |
ех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се у |
„<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само |
> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у не |
еменита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца |
Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Н |
врат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у |
Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на пам |
/> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да |
, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ |
ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлаза |
а ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у б |
о осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се |
оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће в |
тионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри |
ко једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врат |
им панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и |
ц; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком. |
n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда кап |
e>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која |
ање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и |
во и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад п |
{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Л |
Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, види |
ти на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181 |
S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборав |
Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чиња |
мци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше н |
?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у |
} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Мари |
а, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће м |
за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову |
ар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад |
силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука |
ог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак т |
е, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз |
велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама |
отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у |
месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је а |
чуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се |
еа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „ |
а гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу хр |
правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест |
и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик |
у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред |
ов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања |
ј њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре |
е и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на н |
ворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину. |
pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертер |
лује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би уз |
Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у |
ку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.< |
де нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше д |
ли „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препл |
— а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у |
нуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одак |
а, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново п |
може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилс |
молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком прија |
оји је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишља |
онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> < |
ао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p |
отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати |
То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узм |
ер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком |
јан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, |
да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више |
у беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Свак |
а.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свећ |
ледње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Об |
ика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чувањ |
е човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, ка |
!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p> |
а јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на не |
од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скид |
онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећ |
бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равноду |
се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а н |
} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда |
љеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што |
ећ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше как |
штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па д |
, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим |
Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Н |
ју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивањ |
к завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срц |
пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се уби |
имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је леп |
и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што с |
што је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пре |
би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему |
дан облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља |
им и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра |
писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то |
сно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се |
лећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не бран |
сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, а |
get="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људ |
уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на |
оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после |
јим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам |
итаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као ба |
н сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} П |
реста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствар |
него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео ра |
стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у |
читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — |
нпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све |
>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Ч |
што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегд |
.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не треб |
агом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васи |
о црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то |
ваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је с |
Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном |
</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</tit |
е... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— |
, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који |
кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлуч |
познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— М |
овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручко |
ислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем |
он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Ј |
о га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.< |
као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема |
ој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Он |
на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, мног |
и, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p |
к којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручи |
<p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type |
рошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страш |
ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле |
вар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала |
ијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је |
чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то тво |
и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари |
дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" |
на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су |
кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: ш |
лу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очи |
клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предал |
кову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако |
и је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би каза |
него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Вин |
за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{ |
је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пун |
!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве |
ше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисн |
жи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то |
ко неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говор |
де се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже |
немаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је |
више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ва |
пљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: с |
и сте имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руко |
сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му |
рбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама И |
ти му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно |
х двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осе |
е дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје |
ада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе |
било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурал |
и знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце |
S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" |
> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у |
S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јан |
а вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој |
pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђ |
ци, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дић |
тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до рас |
је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало |
S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је |
помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред њег |
гне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му б |
четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје в |
та звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, м |
обро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулч |
е, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi |
м бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било не |
ан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> исп |
арам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да |
упа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће б |
} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно таб |
азлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, т |
{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> |
ти, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме оп |
гледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „ |
и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, |
и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И о |
размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица с |
Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, |
нка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест н |
с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави |
, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу |
у „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} |
анко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да н |
?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да тре |
ва песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секунду |
види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, к |
eign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од |
мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на |
ури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и |
за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојн |
„клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се да |
још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p> |
усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго воле |
додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се изли |
жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, |
e</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штог |
залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гост |
оворе о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на |
ао укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p |
знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das Wes |
млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И по |
ав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - |
, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и понос |
оказали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p> |
у, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клет |
саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту В |
д’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, п |
мо му.{S} Зар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није |
ајближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати |
де „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку раз |
жмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било н |
ајпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво ос |
ше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> |
ном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начи |
је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар |
е руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео |
ећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао В |
i>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, |
вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик |
е на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ц |
га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p |
о!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше гла |
ше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше |
и две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то |
акав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> из |
говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, |
е, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљ |
о ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви зај |
е, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} М |
наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, с |
је се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно в |
.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони го |
нце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу вр |
и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда |
дин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола оти |
на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија |
де, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у гру |
, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ак |
а само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, |
ати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и |
и некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у |
ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Не |
вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, |
ашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отп |
те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног ц |
бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — ут |
му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи рук |
ање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, |
је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећ |
ље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни |
, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он |
денове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља сво |
шан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ са |
икону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги б |
који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у |
у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лиц |
e>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p |
ше?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, |
с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практи |
ишљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири рук |
испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би |
ознанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... |
{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да м |
у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А |
ој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава лед |
от у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n |
, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, |
ат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бист |
куд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, ук |
t="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, |
е што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, |
и већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кр |
га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи |
Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, |
орно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет. |
ро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше |
нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у од |
ма и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више |
сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, ве |
погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ног |
их двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко |
ту од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се |
иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за си |
ру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико н |
е већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ће |
ја обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је |
вари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него |
уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опу |
оја је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седит |
<pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске сл |
ледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте ча |
еше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети пор |
ком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и С |
ј љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија г |
а дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као |
Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="s |
се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељ |
ести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, вед |
ерујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува |
ављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затр |
насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглес |
бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је |
тог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, ту |
ду беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати |
а, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо |
, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он с |
отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако? |
Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p |
{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, |
руком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSec |
клизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је т |
томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као |
то пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улаз |
и најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта |
м ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку! |
го и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја |
p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, |
екајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што |
се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, А |
е мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вар |
ри томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} |
овао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи |
е описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој ј |
тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бо |
ао на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мора |
вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она |
оја се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад у |
иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на |
бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вра |
се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно п |
неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте |
тогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу |
дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати |
згледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="notes"> <not |
женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко уп |
ма.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим |
одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам |
p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју со |
и не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са с |
огледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као |
не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у |
приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега |
емо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, |
пет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придева |
де: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива по |
е и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би б |
исао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умр |
с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај п |
да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанк |
таде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње |
Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама. |
е зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, по |
... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> |
иде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и же |
д је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он |
пред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на г |
о да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не прим |
, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, бр |
и с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој тв |
м се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавни |
коло никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут |
ури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад |
Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што |
, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то с |
мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто н |
/> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто |
ну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груд |
хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Так |
ђе од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> |
удбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман приста |
одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет сп |
кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У о |
</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити |
е једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицат |
наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за муч |
већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Ле |
ко њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ ви |
од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као |
није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никак |
поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, ти |
72" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од свој |
то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоп |
живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ва |
че нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с н |
Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока |
ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита |
ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућ |
е није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек |
рани, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гла |
ан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једа |
ио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} |
среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много д |
/>, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод |
као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id="N3">Latinsko ime („mačka“ |
ољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији да |
ом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лет |
га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се на |
да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу |
ирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у ду |
слима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној меланхоличној ар |
еки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — |
ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да м |
{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац |
змете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба кра |
а, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношк |
оба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помеша |
че свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове |
не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше |
нка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу вод |
!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само |
је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{ |
га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви с |
би: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец |
ет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати. |
ј рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, |
опише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно |
путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p> |
љен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све ж |
пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде |
но га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара |
..{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не |
е је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно нап |
{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тр |
вољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњ |
ном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и са |
ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он |
доше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обо |
лужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помог |
два у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Б |
и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је |
о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p |
муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на |
ересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш |
мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да и |
ја му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="15 |
аја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би гот |
која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази |
образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су с |
и то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад о |
каве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнет |
ођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога при |
{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Ката |
н нађе њу исту опаку, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном рад |
ким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на крев |
Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, |
да оде на курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше ве |
Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друг |
за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручи |
слала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плак |
е така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није ник |
ом разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} О |
каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапш |
ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидо |
у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му в |
за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе сам |
во осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Млад |
<p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. |
е.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ћ |
међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао јо |
преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцелари |
— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог пе |
и још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њен |
га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n |
у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а |
иште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко |
апуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше по |
атанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три мом |
ове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и дев |
е човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно |
ати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{ |
његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чист |
/p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-дол |
висти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује сво |
ад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову |
ињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасв |
поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га |
кидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом |
сујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вр |
оме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до де |
грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија ј |
ан, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, |
Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он с |
си, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још ко |
пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му |
он?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанстве |
п!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом |
с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се |
Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раме |
— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке |
го држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да м |
мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{ |
кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва пр |
р се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради |
ише збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, |
ађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена! |
, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људ |
у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он н |
вим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га |
и пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, ал |
алично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он |
штро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро |
оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у |
убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени м |
елике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После с |
ви.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, т |
обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре |
великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто |
знали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ирони |
ма.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} То |
роз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, |
а јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се |
S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве нек |
него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше ка |
оје се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила |
мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и ота |
на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њег |
упи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и инт |
врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужн |
салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка |
ато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште |
глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="15 |
оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом |
превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена |
о здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сас |
деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо |
м Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се |
да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, |
творену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благ |
, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> |
с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмањ |
{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по ст |
ревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није ј |
ву собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се на |
к се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одуш |
терес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још по |
није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</ |
рапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпо |
Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван |
њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтере |
глед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако о |
изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се |
о онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли |
причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да |
ажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео деб |
</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — р |
аше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан |
ар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше |
била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, д |
{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу |
едам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти |
Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислит |
се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се и |
по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никак |
е то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади с |
За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји ств |
осле земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Как |
и гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњо |
сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у ов |
запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> |
} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео гово |
и се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и п |
ehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, ш |
је се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт |
се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} |
S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! |
воја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, и |
абога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... пут |
и подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} |
страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не |
ире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа с |
ављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у |
чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да просп |
говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га |
S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет се |
... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са |
ајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</ |
апут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек |
е није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријин |
о несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица ње |
му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од г |
ост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="1 |
колико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу о |
ет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизи |
.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке б |
па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет лег |
азговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше |
<p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог |
поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— |
p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — |
није опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се са |
етка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да иск |
изам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пр |
инац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже. |
војише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} М |
оље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крад |
{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здр |
оструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="sub |
но, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ |
о и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му. |
— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком по |
че, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај да |
књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикул |
алан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чини |
најући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S |
е Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p> |
.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику. |
ји је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче п |
е.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и ве |
{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, |
кари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута |
ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S |
е као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> |
омиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S |
позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од ње |
ем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, о |
ише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> |
Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, го |
— знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lang="DE">Ueber das |
е честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — пис |
S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај |
о, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И |
ити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и п |
љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће д |
и ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је |
да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и |
е прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покатка |
а покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си доша |
<ref target="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како м |
рку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић п |
ао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрз |
љив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и по |
, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде |
и показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> |
Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> |
та ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, We |
есму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „к |
уке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда |
анију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прав |
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> < |
и кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била са |
вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!.. |
</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам |
љење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зач |
нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо чо |
сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепез |
ре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенаст |
ростирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто ра |
епешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је |
гњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиро |
немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала |
!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, |
а?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади свој |
овор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; п |
оново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетк |
ао испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, |
крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све в |
, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа п |
н што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да ј |
штају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и там |
а га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без |
замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, испо |
рани, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места п |
<p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи п |
и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима |
читао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријат |
а издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу |
Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво |
и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном деклама |
} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти |
уду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читат |
слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први пог |
о му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу |
енуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, |
за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на |
меши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, ку |
кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе р |
почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и без |
овник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, |
о му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са сино |
један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце |
да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанк |
уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се |
е, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаш |
леђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се |
ечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше |
по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагн |
ајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што ј |
едити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког п |
дуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би |
а брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се оч |
што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, |
вања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Ло |
наест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је |
за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ен |
ну ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју |
е: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p |
ад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази проду |
нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанк |
ав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> < |
већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, пр |
ном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је т |
pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни |
е као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клону |
показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточ |
ишта рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Ја |
понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматра |
грачи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангу |
беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше ц |
} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на |
о стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред |
вом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади пор |
че ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос ок |
есет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} К |
о; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, к |
Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљес |
рекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га та |
тно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пр |
" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Млад |
раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Р |
стију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одма |
маче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприли |
оди некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одб |
се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат |
главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, ка |
писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или |
крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува |
беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје |
њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>П |
се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Ис |
е философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се |
мам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p> |
Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S |
S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хори |
паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких на |
ло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло н |
бре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо! |
амо му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најм |
ајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше |
жмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па о |
ишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значај |
ући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више нико |
разде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њи |
, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не |
ављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе |
купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао ј |
> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> |
у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му |
стора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад чов |
озив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ К |
о у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушл |
народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Ом |
алишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће |
га узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као |
чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он ост |
оље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа наша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и т |
гнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколи |
ивљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и |
кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани |
чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, |
ња.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то |
гођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчан |
> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да он |
да је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јо |
и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем |
но осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично |
{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав стр |
аливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо |
други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p> |
Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гну |
.{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S |
{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала |
парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три д |
ру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb |
аво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио с |
у се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се жел |
а камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи |
и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се |
S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор. |
ручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пу |
противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши |
итаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад |
твори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћута |
вадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је |
, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S |
офесора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, |
апише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и |
иждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врл |
ену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није |
поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дн |
зика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотск |
њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где |
ршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустаја |
> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Ја |
е, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори сво |
акође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако г |
пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, |
шло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — |
си прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али |
ријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у |
хвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложе |
зи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пи |
ло — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља н |
послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио |
на наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мисл |
ља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да |
на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић |
ч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по саха |
јине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, |
има.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгр |
Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ев |
атанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен |
ана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док |
но сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.< |
type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„ |
ом код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више н |
на после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да |
ала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било т |
гладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутр |
е, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, ко |
> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И |
е на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо гл |
практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи нека |
сао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо п |
е њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија |
, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад |
Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећ |
го писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало пове |
рт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И то је сад |
с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који |
ободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она |
ијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се дог |
Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, |
ли ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде |
ш сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њег |
раво и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу к |
title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше |
имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“. |
је, је ли жењен, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашн |
вор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто |
ојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа н |
, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић |
и донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир з |
не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја са |
ди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је |
„што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам |
се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је |
и свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће |
е излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песн |
јатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S |
ицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду жен |
" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин |
дији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, |
ако је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном |
љати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се за |
а очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда |
а начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али д |
ст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и |
ко није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, д |
и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку п |
, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху |
уче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са ж |
а детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилс |
ош као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да о |
ој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и м |
исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер |
видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да с |
сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне |
шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му запл |
здигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се |
љу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књ |
{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у |
N2">Енглески писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које |
Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био ј |
тву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, |
танићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасв |
ридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S |
р.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве |
анић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Млад |
до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу |
тикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку бе |
живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се |
ом друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено бр |
ет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га |
се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше |
ладенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обич |
и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и приј |
ћу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе |
вотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црно |
уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поч |
н и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још с |
вао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа забо |
ставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један |
ружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је |
хоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан |
а, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не |
већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та |
бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогла |
тругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столов |
е му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одреше |
овао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је |
респонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио ку |
ала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно друго |
марним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје |
невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети |
онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне при |
фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је пору |
не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком раз |
p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде |
, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или раз |
оре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Ј |
ака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с |
ра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које |
ички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — ка |
истадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино |
поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана ошт |
его за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер |
рцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p |
/p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћу |
жно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво ча |
— рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с је |
ајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" |
Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се |
танића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у пар |
кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правц |
сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није п |
егне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескр |
жута и малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли с |
на.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише јед |
<pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачк |
да да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} На |
аше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част |
S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима |
у, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко и |
да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S |
е пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица из |
голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче |
зор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" |
пе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као шт |
ише ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше роди |
ад изиђоше на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n=" |
есна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:< |
ице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћу |
но лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручик |
бавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било нер |
Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом |
/p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зач |
начајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у |
јзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као |
<p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже |
где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није х |
е, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс |
и вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, к |
} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову соб |
е неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јат |
ла историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „та |
е о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{ |
Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади укр |
ћ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а по |
се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на |
више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, он |
S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толи |
оре, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на ко |
ао што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се |
је образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је.. |
е, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ног |
узећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или |
" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњ |
о ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге |
д порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном |
чи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чин |
ој с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече |
ки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бес |
све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобу |
обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи |
.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи |
тово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше |
цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га ни |
о певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с д |
чио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, ж |
нпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књиг |
такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила ву |
акоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> |
и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса он |
руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред, дох |
и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут, где је књи |
n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Нед |
uote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати |
и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSecti |
бљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше |
рашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад с |
орати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука |
и Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је |
ислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаш |
и, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипа |
се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, |
.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређиват |
у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.< |
а лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети |
о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекак |
кривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како м |
игу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишу |
нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не |
ди, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а |
Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уо |
озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново |
ара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га повер |
, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у о |
пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му К |
шта, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо |
<p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак |
{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одр |
и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, ода |
се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, |
сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним стол |
имац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Г |
. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</t |
чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— В |
p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава |
то свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му савет |
р и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после в |
позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ре |
е стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Не |
он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, |
идано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! |
пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружј |
ном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду д |
о пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате |
ден женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако |
Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту пору |
с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с |
ла.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светло |
слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној х |
исто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разгово |
уги... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо поз |
ам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у св |
p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јан |
, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих |
"#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их за |
ша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мос |
куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати с |
ђе њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким |
ару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико го |
p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у ко |
где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заруче |
рни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у |
тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако |
о ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p> |
о састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити |
лико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, |
ену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друг |
бу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да |
како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да с |
а на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботани |
дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на с |
<pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде |
емо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дет |
аше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, увер |
ка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Уп |
} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше ви |
иру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — |
ци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави |
{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих |
p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку |
ло не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново пр |
м „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижућ |
а задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или. |
Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — К |
Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише |
> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се |
је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати к |
на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који јо |
>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> < |
шли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, |
оши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, ограђено иверчицама, које су |
сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p> |
још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p> |
а најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се м |
ним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје же |
д своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједа |
скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет у |
овицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим |
н се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу |
а се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, |
целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашт |
S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и з |
стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ |
кад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино зад |
какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да |
одрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно |
врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се |
ку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуе |
н остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа |
и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— |
сла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} |
ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћ |
Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, ко |
ти се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и |
ном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњ |
талом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности прем |
оћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену |
, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњив |
е да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред з |
т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет |
и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што |
аспитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и чет |
/> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће |
га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ниш |
Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе |
звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она |
мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: х |
ри пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то |
ају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада ј |
кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, |
у сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и |
ако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>О |
ам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, |
е му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топ |
уке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на г |
ом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да мо |
блику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви |
!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позв |
је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен |
написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Верте |
себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља д |
естрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као |
по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, кад је отво |
век и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко бац |
руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искоч |
ледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би н |
бијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. |
p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави њего |
ора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад с |
p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не избива од ње ни дању н |
после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледал |
</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поре |
4" /> живљи, падаше и покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише |
ао оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — |
ави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, К |
лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић с |
а се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хер |
он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, |
итав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Верт |
воју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње врем |
о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на паме |
сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као какв |
ти се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво вол |
на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И |
S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешат |
прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, |
рава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га |
сећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без |
одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровањ |
и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, ко |
ије нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по |
пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадо |
ах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као он |
и се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, |
и да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним |
{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти |
Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у сво |
<p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозв |
а сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — |
— „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га и |
>Карл Лемке, немачки естетичар, знатан „Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више |
е више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Ј |
, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је |
о <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том п |
њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татул |
Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> |
атије изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити уз |
ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све верова |
тави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, |
и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не |
S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> п |
а се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што ина |
као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које |
велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по |
} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем |
љаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ др |
е несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеш |
д би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао б |
из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа |
аше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечј |
страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, напр |
цу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лу |
ја се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пру |
нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, |
танић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три |
но стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо |
много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а |
/p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструг |
од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што |
p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у |
и.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Ј |
ан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, |
ја добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка н |
што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Ка |
подине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у |
очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, |
а лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству у |
диже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука |
о искорачи десном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p |
одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше ла |
ад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше |
ивао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замиш |
а не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се |
bSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече |
укоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање |
га „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали |
ога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{ |
ихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанк |
} Катанић га задржа:</p> <p>— Оно писмо поручиково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у |
није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.< |
сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.< |
и своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки при |
дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, |
Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у |
лановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S |
е нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо оч |
дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговор |
ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као |
, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цу |
" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јан |
ћ узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} |
е ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако |
“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочиј |
ила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему |
Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најз |
дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво |
дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољ |
е друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Мл |
жем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... они |
једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — н |
<p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њи |
ва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим в |
а досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више |
е договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њег |
ужу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и |
га, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S |
а по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како он |
пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао |
ју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут ишао преко креч |
сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје ос |
зи унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" |
Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје с |
ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се се |
јим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Ча |
лет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста од |
ручик.</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере |
ne unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у |
у, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли |
пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у |
прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље! |
S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече. |
Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, |
пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поно |
оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како |
но, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму ле |
ка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме |
тељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете |
само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше |
ћега дана после оног поручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најж |
тита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали с |
положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом |
сле ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у груд |
и апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта |
</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после |
о код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије |
ило неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бис |
смо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом |
му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и са |
да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражен |
а кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаш |
ега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Д |
сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и |
ција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражи |
сипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор |
ица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не |
ијина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по |
па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на |
аден, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subS |
том тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Мл |
ању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено |
иљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да ист |
.</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли у |
о на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим н |
збуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како с |
га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво |
ваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и пре |
к, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к |
да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и покоја досе |
ђоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудит |
каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети |
дредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p |
зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о не |
разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих |
Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре с |
ан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али ра |
ушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велик |
што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управ |
ошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању |
а, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па |
ског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он из |
и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисат |
преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова ов |
ржавна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и |
тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје |
да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари |
дбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и |
че настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако |
мах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и х |
ти, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: т |
обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, ме |
</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава |
s vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Хо |
х очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, |
цом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без |
ест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим |
и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде. |
су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а |
љиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, |
ођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим и |
а.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S |
што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодиц |
а да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; |
варима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упал |
/> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику |
тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором |
то разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по б |
нао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као |
е само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше |
гна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, |
е знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би и |
ој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та ме |
> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламовати „<title>Горски Венац</title> |
р поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога |
икако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде с |
ећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица д |
сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и |
неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише |
се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „ш |
т „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања ин |
, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљи |
то од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеови |
нић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био |
у држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“, |
онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на с |
ојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у |
онај потмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом |
е и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље |
отмули нејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати |
аје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га о |
је поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало |
а, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угре |
, „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамна |
а како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то та |
шу Политичке Кореспонденције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам |
прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; го |
е. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, |
ите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрли |
дни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p> |
ак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да б |
убав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати не |
ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</ |
заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли |
... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета. |
е, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> < |
себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим |
боје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака п |
Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао кап |
итете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли д |
м анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, |
на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не |
не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с так |
руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао о |
ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму |
сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера пр |
али су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића дв |
до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њом |
и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бира |
за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати к |
ених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак тре |
о очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <p |
њак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву |
љ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему |
, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрас |
ији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, |
руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на п |
у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама |
ачините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — у |
јући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их нај |
де увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, |
ељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч |
.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређе |
све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гости |
слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу |
в што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен |
дином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Го |
т неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, ту |
шајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се |
S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на |
у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко |
о нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу св |
што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разгово |
оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим |
т; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињ |
атанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу. |
S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} У |
на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад бил |
} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам. |
.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га с |
сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при |
ка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, мож |
адир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он |
се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше исп |
емираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има прав |
рном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколик |
од руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Нико |
S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш |
ције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову м |
: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је |
Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази |
p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазит |
знанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати с |
све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно |
ладања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се |
лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није могао љубити, „овако љубити“ |
е стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој |
бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме пр |
кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећега да |
вио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стад |
рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{ |
„Популарном естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енгл |
е по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента. |
се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!< |
се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се |
ити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, |
а га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, |
ао да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта |
ања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, ч |
> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с |
Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза к |
дадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен!</p> <p> |
што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Ву |
е већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко |
а стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још г |
скочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте ве |
ским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни |
је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију |
њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равно |
а се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести |
ознанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p |
шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана |
има не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива че |
зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред мален |
н могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће рук |
њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља |
после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одр |
</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одош |
а узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва |
е хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} |
ој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема о |
новића, која је и Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, |
суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о живо |
намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав |
безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одв |
писац Макперсон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао ка |
и задену га за капу, да га не заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка ми |
p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> |
ору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви прист |
во до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање поста |
д то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би |
S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вр |
његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њег |
ђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно |
ри за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино л |
шим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из |
се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти сао |
заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвучене речи „ш |
бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку ла |
општити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „п |
едно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} |
ше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очи |
егову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и |
<p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да |
</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете |
а службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лич |
ли он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање |
Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше |
а правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се |
издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, госпо |
а Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше. |
не.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане в |
да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену ча |
му паде на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опу |
чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Ал |
мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па |
е на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, |
ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатн |
остива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком |
бе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше |
во до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} |
и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— |
ине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он |
под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишља |
ри се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <mileston |
проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, |
во сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше |
марци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музи |
али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж ни |
обом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га ј |
анко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непр |
ојој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љ |
затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то |
игујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде п |
е Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно |
едица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} |
ерујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани св |
њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала њ |
а прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима ша |
ати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} |
валио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесн |
првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је углед |
било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се |
истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се |
на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „д |
И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природ |
се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би к |
ше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочит |
о пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, |
ао да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је |
ком“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с |
ио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодуша |
анпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде |
ао кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на ч |
ма Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу |
ј је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или |
он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:< |
Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> По |
>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрат |
ли баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа |
му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> |
непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ |
се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га за |
ада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а |
сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем |
це, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с руж |
оли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом |
и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га |
у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никог |
апоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташ |
бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, |
тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаше правог им |
, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одра |
уго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш |
д ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једн |
и свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је |
о, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, |
дстави своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на |
>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стасито |
сам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо з |
ју је његова жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стра |
ти угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим о |
убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, и |
је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; |
лио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтед |
ти према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што с |
аска!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шт |
том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну |
рекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крил |
ни.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он |
а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге |
це, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и |
енутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нест |
е бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу игр |
помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин. |
Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу |
умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под који |
тости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да |
несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S |
има, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао пору |
и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о |
почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је |
руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку |
еже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где |
.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— См |
у је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жен |
р микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачино |
, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клуп |
нку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати |
адовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будало |
једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Ката |
д срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору з |
у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је п |
е би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по т |
.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врат |
оздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите |
људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку |
есила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и св |
а. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с |
јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је |
пу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под о |
/p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и ре |
нутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, |
— ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим л |
и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво |
<p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, имен |
на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али |
предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> </div> </front> <body> <pb n="148" /> <h |
p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогуб |
зрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом |
а они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то |
н цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, |
прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, ка |
живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко м |
ка да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отв |
ћ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко |
тимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мисле |
а се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Мла |
кав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њ |
во што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке |
то хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем че |
латко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лиц |
ва, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу. |
носио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p |
чик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које с |
И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пр |
</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да је |
p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, ку |
као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити н |
ђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати х |
равно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је |
} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на |
ошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царев |
а.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми |
и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у не |
по и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају |
, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија |
оћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом |
анић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, ал |
о што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Ј |
знајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером |
се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три момка убил |
ечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског е |
м водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдок; показа јој |
оз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: |
озио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, |
и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар ј |
сет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помо |
аскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора ч |
ма Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет мо |
о задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Ма |
мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече он |
ву међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропал |
тно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина |
било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</ |
ше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то |
p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{ |
амо је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на |
tone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да |
вет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У т |
а се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то ис |
љењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, |
а, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону |
а награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поч |
она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отр |
S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, п |
терова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра |
> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви г |
чик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако |
устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што |
лу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше ту |
е Марије, налик на оно осећање, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, |
столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи |
p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" /> <p>Младен ј |
обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> < |
у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче вазду |
њама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом ст |
е већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се |
веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и метежем <pb n="155" /> ве |
и, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} |
ти ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај |
столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не |
рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<tit |
у, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-при |
бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао мо |
поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и |
ата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре. |
е.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{ |
оваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из кола искочио, пруж |
којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи! |
:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с т |
ва почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску љубав. |
подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њим |
ачелниковица послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с |
д мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је у |
тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да пође од ногу па навише.{S} |
ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после с |
етњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, ха |
радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за |
риканским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динам |
али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не т |
својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с ду |
85" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у |
рпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким од |
влачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаш |
но, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглес |
сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији в |
/p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lang="DE |
<p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге к |
p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Ниј |
на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у ру |
то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте вер |
на учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, гос |
ећ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме |
бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исп |
ан ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затво |
„Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве |
због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</ |
нка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тог |
е поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера |
илостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикон |
Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову |
своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече |
ку:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуе |
оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ пом |
на, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочи |
пет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив |
и момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, |
есном ногом напред, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — |
на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опрос |
молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели |
у те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми. |
оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га та |
у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Н |
им хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, в |
ете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну |
у секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Профес |
адгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пази |
а извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> < |
али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прош |
медија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за с |
е заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погл |
цирску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и са |
, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасви |
> <p>Господин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту |
ен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како |
лигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ г |
ади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо |
ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и пок |
знат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Моји |
план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићем |
оплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ офи |
ри груди:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— |
рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, |
лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} |
о на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он |
е, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово |
иљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А |
кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напо |
турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни к |
но и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло |
тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, к |
, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко |
о-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша |
ломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше ви |
} Он и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотека |
разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на ово |
е се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га |
којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога |
ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачак |
.. — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и |
где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! < |
Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић |
та, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то |
која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и п |
е с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кол |
ену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> |
ања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на крев |
кав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам |
попаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напред, а све |
им мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и |
ечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се јед |
морни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и н |
S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Н |
знанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би раз |
Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с ду |
рији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она жив |
д тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; м |
; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе |
ле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па |
ега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — м |
{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као он |
варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, |
асмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „П |
едним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи |
азати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И |
аност у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде |
гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— |
репашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то |
блачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и |
слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом. |
о и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није њ |
о огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угаси |
унце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после в |
а пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак |
Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити бољ |
исуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њему и као да по |
ертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p |
м року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем исту |
рад, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свад |
а, да, господине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много |
најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се |
твар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације |
кве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави |
Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ |
че, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би м |
тајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и |
о он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из |
би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не б |
они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са с |
ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом фило |
„израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских рома |
.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Ал |
никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену |
слетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо |
ође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пре |
ицом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друшт |
путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љуб |
хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досет |
о, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" /> оно интересовање за потанку |
зната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радознал |
крену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком |
гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} |
се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатл |
читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли |
, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода д |
<p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ства |
, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спо |
кијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А |
по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако |
па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да јо |
у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} У |
а се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно |
з учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате ш |
еш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти тре |
p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен |
ају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо д |
штво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n="164" /> живљи, падаше и по |
ња.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно |
еме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, а |
ће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у с |
едати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, о |
а вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешт |
е наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош. |
о нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако осво |
Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особи |
и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело |
е?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише |
мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па |
гомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако |
запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново |
Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, |
друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је глав |
енити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи |
ену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек |
не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С д |
<p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по |
се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола |
заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко |
ежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли |
чко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети |
/p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљи |
оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Пре |
се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, |
још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и с |
м вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати у |
и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком |
јом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мај |
разлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се |
те хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и |
а сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих оч |
а руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординован |
тући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко б |
у, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разгов |
S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше |
још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод гд |
који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, |
му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да |
езде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:< |
убио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, |
{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притво |
аст.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да прича о |
ло образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} |
учити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити |
ом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак кој |
упатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци |
двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, |
превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гор |
едан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у |
жан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у на |
, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разговор поста најпре <pb n |
Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ ј |
ету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у дру |
p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам |
орави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да му шала не ид |
ога, долази и она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и су |
м да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је иш |
вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом чети |
ле сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледо |
азбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Га |
еји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече |
има, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од динамита и на све се |
чно, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека но |
p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У |
ош има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора |
"148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спре |
чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса неми |
у менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно ма |
та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „мора |
речисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с да |
ма, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се т |
лању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несре |
ад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, |
осподине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакци |
мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, |
тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чес |
узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, |
упим интересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић |
оручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p |
осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</ |
ана.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p |
н хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и из |
а себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Ч |
употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занес |
и хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И |
пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш |
га и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе струч |
аведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија |
се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је |
о.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не |
што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида |
тлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обичн |
На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући брк |
а сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас мол |
е <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом. |
а.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанић |
дио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стр |
а, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: к |
Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек ме |
уда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдег |
ј... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Све |
е дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, ш |
иса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прош |
аму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign xml:lan |
ост.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</ |
неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети |
<p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узе |
апоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Зн |
— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке |
једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокру |
ном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај п |
чак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> |
ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} |
ију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Об |
слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— |
х вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком |
овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћас, могу |
чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера |
о ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— |
о хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb |
.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књ |
:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwa |
!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, |
сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бит |
ву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесн |
о још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама |
ну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете |
сеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — |
је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није ле |
и:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледа |
ма.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште |
прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда |
а то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ц |
ече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо с |
о вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се н |
рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да |
ем, поред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ти боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха |
етити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, к |
>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га полов |
чајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети |
ubSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једн |
ре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто го |
и бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катани |
оре, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога да |
здравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговор |
ева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелам |
речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га |
аглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> |
па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према |
и...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, |
ародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> |
м ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђав |
и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да с |
млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Ја |
а жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} У |
аше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове н |
и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да |
и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено про |
note xml:id="N3">Latinsko ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — дома |
е овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од част |
о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим ана |
се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, |
еком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и сла |
љено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанст |
икати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у дек |
, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог раз |
е мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана п |
сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, |
} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој он |
репавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те оч |
е.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један бож |
бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко по |
кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга |
ло повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и у |
у с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Гос |
р., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официри |
ст година, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори |
аден седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дак |
ад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде нема |
ахните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко |
плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која |
овицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди:.</p> <p>— Господине, дај |
уђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује |
у из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Хри |
аст!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мир |
к на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад ви |
е руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине |
Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закљ |
ива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{ |
а, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у ше |
де била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p |
сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако |
> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече В |
опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> < |
Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како |
м на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу |
е, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, |
под арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{ |
диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p |
и још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај прож |
еше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бо |
јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више пр |
ставе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, |
ити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомог |
ј прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Кат |
Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи |
це уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Св |
малена.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела |
све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходник |
врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену |
наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо усна |
о смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа |
а господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим муже |
као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, н |
сташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме:</p> <p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обрис |
нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скоч |
е већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом нап |
ин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ух |
удент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој та |
у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагл |
а, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручик |
поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватрен |
ну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располаж |
ав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да |
а њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и М |
н, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу нав |
књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, |
...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, |
таше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ |
астољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу |
ељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме |
ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Д |
о кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време |
ерити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером |
октору, кога зову оподелдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је |
производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он написао |
тињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један обл |
ивела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и по |
Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста уз |
их људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем чел |
дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign x |
е замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка |
ића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зно |
дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На |
он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас. |
ојој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека н |
де бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђ |
стави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} |
е их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио |
</p> <p>Марија га једном не позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи. |
после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео да |
p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и после вечере |
> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога |
ају зобнице, „зобнице, мој господине!“, с дукатима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике до |
што заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој св |
отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, бл |
с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, к |
сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше |
а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање |
асно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех |
есетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У |
зности, оне повучености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена |
} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широ |
е мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој |
каваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему |
<p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар |
ном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није |
ту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у ш |
з реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ |
апоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је |
књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, |
, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом. |
: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фант |
уку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.< |
Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што с |
наест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њ |
шао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак |
, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој с |
беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дре |
на њима звекеташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радозна |
Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и |
д помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" |
о да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој |
ку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ |
тили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Прати |
никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, |
вати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да |
једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд н |
олико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— Господ |
<p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Н |
о чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао |
и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала па |
им, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда |
ик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рука |
у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без то |
ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутр |
Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“< |
чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога зову оподелдо |
ља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе |
пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није |
estone unit="subSection" /> <p>Јанко је с њима заједно доручковао, после их оставио, да се одмо |
поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још ве |
дир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа о |
{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој |
трану себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим б |
ном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу и |
е сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури груди: |
био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се |
тво уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит п |
у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седн |
.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после |
нављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада ка |
нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час |
на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младен |
асовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанск |
ју књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко |
стављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан |
Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз про |
сор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је |
и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће н |
вицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока б |
у.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата |
питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Не |
уди, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он и |
Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и |
ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: једним зрном ћилиба |
рено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошл |
д ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и му |
потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit= |
нко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и |
па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— |
лије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром |
вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше п |
Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="1 |
Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Вас |
и с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико др |
вати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, је |
} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да |
јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ра |
— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стисн |
снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и дов |
ле двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле |
назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p |
ог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно |
чере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога |
је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше |
ница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао преч |
: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентац |
е једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу. |
еговој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, к |
пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> |
дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, поп |
дном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растана |
та да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не т |
/> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра н |
емо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Знам извесно, да ће ва |
поседаше, остали поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те ко |
то би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно д |
ојим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног прија |
оју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</foreign>“ |
м и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећем, поред кога није ни опазио подвуч |
раше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману с |
а уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} |
о за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја н |
азе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице |
ори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки п |
а.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интересом.</p> <p>— Наравно, да ј |
анић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћ |
а онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на |
ене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако зна |
гову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се |
ји је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза с |
шан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кр |
о.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше |
ше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гос |
о од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми |
во рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року |
дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напо |
делдок; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад о |
би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична |
pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к |
ме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече К |
ијатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је |
растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и |
реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, к |
-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек м |
е штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се ста |
ам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што |
вега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слат |
но вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах |
никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се пре |
.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где |
у јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватиј |
ачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младе |
/p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поуздан |
аху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом |
S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која не приличаше његовој нарави — у кесици |
ем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер |
радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, нара |
послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању пл |
ло?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— |
; и, после, господин...{S} Нисам познат са господином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу |
све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у |
се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бит |
оји непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је |
шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — |
ре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на н |
<p>— Разумете ли?</p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову с |
абљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје к |
р! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати св |
штају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} |
ше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглуп |
што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на лан |
ћ и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, |
нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S |
Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више гла |
мо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У |
е друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општ |
вом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кућ |
калашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је нач |
убав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинул |
, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од |
ише потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано |
е се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S |
ију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се пок |
n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како ј |
сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати ст |
, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод |
, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштен |
зласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их |
уби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку |
Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па |
за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсу |
исли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом |
ај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздра |
S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену |
о је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову |
>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широ |
еће ногу на јармац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној |
блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно сав |
о, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се се |
јажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, |
в зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко из |
пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаш |
полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се |
ђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ |
к и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера |
а с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „см |
управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с јед |
пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је |
д њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се |
овало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту |
„<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а |
, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!.. |
ко бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао каз |
ше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен |
је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче прип |
, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, госпо |
је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болес |
Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта |
и и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и је |
онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да |
Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати п |
ај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити |
, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити |
!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — |
што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Ката |
вео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и |
изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо од |
дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им с |
ску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре с |
Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<titl |
сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да с |
време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без к |
може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S |
.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га побед |
ку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш |
њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа |
овор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто |
Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, |
к!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би |
да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како |
те, он...{S} Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за |
p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је т |
о се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, |
е Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} |
опа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како в |
јдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али о |
и воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женск |
ше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>неш |
који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с В |
p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде? |
но“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, |
„старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после из |
бити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ни |
кад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине |
икаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је |
ић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да своје дотад |
ј, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према М |
комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко |
сети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити |
>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе |
обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај ка |
дужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му ј |
аљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Мл |
не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p |
n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертериза |
на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву |
о никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и |
/title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узе |
<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чу |
што!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Верте |
кочијаша <pb n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се |
p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, |
„Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једни |
дети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, отка |
фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је пре |
вили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни с |
читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, професор Недић, то не |
ишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима |
/> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Переча |
ече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се сам |
м великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут |
да, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ |
{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и |
ав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, |
а, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава |
е имали доброту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, к |
е не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликов |
ком нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне |
оспођа разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</ |
уком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто св |
ворити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учин |
„уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухва |
<hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које |
њизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, |
се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на |
ј и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће |
е знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју с |
</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи неп |
и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити оз |
гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио ј |
да топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, н |
лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња |
аз... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољуб |
њиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз к |
ти дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох |
су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шарк |
S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апот |
ј је глава, какав нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb |
још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему к |
— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе с |
а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко разву |
о парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних |
вога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, |
ођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова |
к, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p> |
сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од |
се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слат |
аде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тет |
} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом! |
, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању пору |
ом по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, п |
изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипа |
е душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у од |
ло!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејат |
ван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, и после ручка, и п |
— рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господ |
а, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног |
вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек |
ртије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зн |
не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере |
и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку |
у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше |
ачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац.. |
о не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он саста |
иле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отиш |
ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која тр |
кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, ш |
а мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није зна |
слити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме |
ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — реч |
да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов по |
егова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи пристал |
уће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били |
једничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој п |
иштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како ј |
је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој |
иге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</fore |
.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на |
уци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само један облачак непријатног изненађења, али он се уб |
ва кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен куп |
да пође од ногу па навише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа. |
и палачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће |
љевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је |
не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објас |
је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, |
у.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост расположења: |
амо разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза |
ишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Ма |
ао што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога дру |
онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждук |
Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апс |
о да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јанко |
избежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањ |
{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче |
некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче т |
, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под |
му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једн |
ао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Ш |
ревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође соб |
и на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута про |
неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што |
спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> |
е престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{ |
} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да он |
> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све |
<p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше ум |
за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху |
што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, |
ад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и з |
азираше кроз збуњено лице Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачк |
имедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочита |
војој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу кој |
посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ с |
га искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, |
престано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу |
е до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искре |
аденову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} |
!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p |
, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сва |
ивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавс |
амо у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се |
чурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и обоје се |
емири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше |
њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде с |
е обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке са |
ори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде |
њем говорити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаш |
кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни з |
е прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мал |
о јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у св |
зговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хте |
ко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше не |
о бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с |
ој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пу |
оба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичије |
пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрсти руке и сасвим мирно и презриво рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја |
напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — пр |
н оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанком и предузећ |
ога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали |
</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — По |
кој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро оп |
прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и |
зе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше распо |
лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико |
158" /> испружају ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сет |
ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Н |
ли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, |
ан зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „машин |
хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста са |
ло се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је |
{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје |
ећ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева п |
нка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше |
им рајем, Марија с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутк |
буђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, н |
ити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јо |
мањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изла |
младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио |
ава руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним м |
воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако |
{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас |
le> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — пр |
p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p> |
ахат.</p> <p>Девет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испру |
nit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Мла |
кида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично |
већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, ко |
аја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучет |
.{S} Затури одмах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и М |
ићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим |
и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе нап |
ст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући |
све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не по |
да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Ј |
ео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за н |
м су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на нау |
јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} |
на с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста |
амо жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не оживе — писали су само |
одакле је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у |
иниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после |
своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола |
, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: „Никако друкчије |
ја нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му |
загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, до |
аше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту м |
е у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, мо |
а има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с |
ераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n=" |
о саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се |
бичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S |
и могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кос |
се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало об |
е „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао |
беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му |
о да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере од |
/p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола |
:</p> <p>— О, молим, молим, ја мислим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познаје |
десет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше |
ано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господи |
у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много |
} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до поврат |
укобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, ду |
— „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</ |
ање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, |
нтересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у чо |
мах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљив |
анко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из с |
ене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно они |
т... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледи |
ом веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у сл |
{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мор |
p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанк |
склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у |
, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чист |
давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се |
једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто зад |
де, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у своји |
ана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, прес |
њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж |
највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{ |
це његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осам |
свучен на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто ш |
не.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом ист |
побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик |
већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} О |
еше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од Младена!{S} Марија сад није ничија.{S} Ко |
ов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше |
уче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, |
је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд |
ужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послал |
ав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Катани |
чистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сас |
им оловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> |
ки.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше |
у другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S |
лити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дуб |
се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен п |
имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, к |
лази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако |
ик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од свет |
уни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му |
“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у |
лно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{ |
о се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер |
е многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ |
е даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да с |
ез части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S |
оже бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да |
слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше. |
ан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција не ожи |
ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, |
иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али ујед |
цију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством |
сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и |
увши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући г |
азли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та о |
положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</ |
апут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом |
оваше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.< |
у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скака |
ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једа |
амог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за бо |
поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак |
е покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора |
о што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, |
н се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беш |
да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се |
умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини |
ој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и п |
испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриоз |
реливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и |
оговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје |
тео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по врату и сапима.{S} М |
ти, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све |
су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, поро |
уче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, |
к није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узро |
а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави. |
ијатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну с |
аједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му н |
а сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешт |
Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу |
и поручик имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не |
} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако ње |
м каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не вид |
шности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелни |
о суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чеш |
потребу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано неб |
па, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <mi |
неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме свој |
илији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот читаоч |
који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и |
лик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га п |
инеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако доп |
арса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што |
ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се |
сасвим младим, који још нису покварени „светским лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зу |
, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека дође само један нов, одмах распитују за |
у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи |
е у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна |
буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа нисам вид |
тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија |
пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари уб |
да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи |
ошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете |
ова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у |
по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али |
ожда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване д |
врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се. |
о ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваш |
и свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, п |
озор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} М |
розору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с |
жи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери |
е се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сја |
е на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се |
амо на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што с |
једном поред њих, и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто |
} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који |
/> оно интересовање за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих ми |
ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и да ништа н |
Марије, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекај |
азговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас раз |
етињства почесто натезаше да начини, по свима прописима Лемкеовим<ref target="#N1" />, идилску |
одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.< |
тојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, к |
и у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку де |
раху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше |
одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, к |
т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седа |
авности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању ч |
књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце у |
ма се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „ |
> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} |
<p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Д |
оста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију обја |
ертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду, који му изгледаше као некакав си |
ре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Ба |
дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се |
најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све налик на живот ч |
дене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога чит |
невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он |
<pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији! |
у не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, немаше овде мес |
, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разо |
г. министар на његову молбу дозволио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним име |
какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није роман |
бра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мислећи на поручиково писмо, изјави му з |
умачко навлачење осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</ |
теља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у ј |
лидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} |
д кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком. |
ћеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Мла |
чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне |
примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло |
ништа одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на р |
о!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и н |
у и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не па |
ше главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени ј |
се то обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> < |
ишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз гл |
дне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим вел |
а се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али на |
pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, кој |
ма лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о |
маче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неко |
ва жена извезла за непознатог пријатеља својега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота |
то Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а |
ило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам |
једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалис |
лаши и збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче с |
и да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декла |
за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладно |
а; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају з |
олио да своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао |
е, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племе |
што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанић |
<p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њима заједно руча.{S} Ката |
е и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему ш |
зликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а по |
део, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се с |
намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навл |
анко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одм |
јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше ник |
ле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мисл |
ладен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући н |
држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је с |
и и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли |
мчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову ку |
меха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића |
„Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и ко |
осподин, који је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукави |
познат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече |
>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> < |
човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг |
и слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада |
{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави |
час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој о |
, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролаз |
.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове |
стионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и јо |
и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси |
ху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, |
прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му са |
слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, м |
иш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад |
сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар т |
ед, дохвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а гл |
<p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигуј |
увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, |
је само на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе |
половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, „мога пријатеља из детињства |
к имају нешто заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује н |
их:</p> <p>— Мени још пет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима |
оји је с њима сваки дан.{S} Ова два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у |
има да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, н |
ујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</ |
као ђак.{S} Младенов га је отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде |
на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са жено |
.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погле |
о крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стр |
товати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{ |
неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа ок |
е одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукти.{S} Једном, кад ј |
ку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи |
х на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најбл |
аљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако ниј |
о је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, |
ше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше пор |
том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хот |
стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик на прикривено поверење и слатке из |
га?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти |
бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по своји |
ао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твој |
ћ се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније |
м смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помоз |
S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „идилски“, да прави деци куће од к |
ви подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, |
} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодуш |
— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама с |
аједно доручковао, после их оставио, да се одморе, и опет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио х |
атеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да в |
ар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за |
зиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се н |
га зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начин |
племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда |
p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате с |
хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не п |
ећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова в |
ко је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушат |
ко жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се |
Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је доб |
и, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p |
зној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме прем |
} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано |
лено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно уг |
његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очај |
друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Ката |
лавно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао ово писмо, није |
ледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глух |
х већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Ут |
<p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, |
те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се |
тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} |
то у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде ј |
а се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на о |
поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал |
рафисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам |
ајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, |
> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, моли |
вим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људим |
о се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <mile |
вор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, нара |
учености и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбу |
то бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и |
ога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ра |
почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и суви |
рење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане н |
, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани |
"188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности б |
!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим ко |
.</p> <p>Катанић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју |
сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче настрану:</ |
— то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му |
/> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда |
пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнавља |
/p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је |
исли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се |
ет — рече полако своме друштву.{S} Онда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Гос |
по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну: |
нко, — само да се говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на к |
ио!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити |
и ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама столовима, па сед |
обро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову |
цом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} Господин издиже мал |
р који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ о |
а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође |
аден не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст |
<p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit= |
комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље.</p> <pb n="195" |
уте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} |
крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поз |
; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, н |
пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега |
дилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вер |
а је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Поручик истури гру |
арата.</p> <p>Момак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, |
— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{S} Плаћате л |
њем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} |
еда њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он сп |
ом и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бави |
а разумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p |
, која је нешто далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, се |
воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, |
млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене |
а.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од |
ећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пуш |
чане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта б |
ан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена, који с пуним с |
же бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни |
се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт де |
ни да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе п |
амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} |
ће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах |
ва чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Са |
по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Катанићево писмо с Јанко |
наче није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан чо |
S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују м |
Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скид |
сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који ј |
ми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је до |
репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та ст |
том био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими |
чинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски ба |
мце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не изби |
у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с |
него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} |
да како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би раст |
у сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу бр |
, које га прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њез |
је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила з |
е рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то бе |
још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, |
главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, |
анство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особи |
и му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело |
ити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, п |
ва се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћа |
руге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клупу, и об |
о стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај |
о раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозор |
даност и одушевљена мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и њего |
во говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмакоше подалеко, Младен погледа Катанићу под капут |
вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једн |
отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родби |
ловом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p> |
аву на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као |
, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у |
анпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а |
о најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко приста |
а о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута |
очита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо г |
р г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостиониц |
чи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чис |
S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежа |
— верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сач |
!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> < |
о сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гл |
а стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, |
/> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као |
шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је н |
екла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на |
је, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао |
, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „д |
том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он с дана на дан, а св |
тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњ |
већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гу |
, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио |
м су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Вас |
ти како је она грцала и јецала, како је се крила за дрва и како му је дала на пут парче пандишп |
>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи |
pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мух |
Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше |
авнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и |
еру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и |
хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклопи чита |
донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афер |
ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије не |
.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове |
но намести поред њега на клупу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, с |
је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Недића, упути се у го |
Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Пита |
ичину не обнародује своје дивљење, које се завршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапс |
то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се у |
твори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме |
леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потп |
ди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. |
<p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добр |
шеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и |
дина, кад погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за у |
жећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неуређене музике.{S} Младен издиже глав |
тка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све више разла |
е само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као шт |
односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени. |
учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђ |
орити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвен |
</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша |
ше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди |
{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој при |
ћава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ |
лчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, н |
; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпо |
љиво повуче настрану:</p> <p>— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види |
невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше нап |
<pb n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново пол |
брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба |
вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја |
врло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> |
заборави предати.{S} Онда зену, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као чов |
p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удови |
ворити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се |
о ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило с |
како састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може б |
е <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вер |
етом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“ |
је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плака |
е буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољ |
во, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог |
ст и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеч |
жи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред ма |
ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шт |
ахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне |
/p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, гот |
дете, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејо |
детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад н |
{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко пре |
> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>О |
еше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин |
чеше сасвим обичне разговоре.{S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зн |
нић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се п |
н јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслон |
верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртат |
које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Он |
ијатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животи |
ити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, к |
Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поме |
омилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би |
а је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд |
огом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на зе |
јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осе |
ком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам с |
чин.{S} Најзад, по свршеном послу прави се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и пос |
убавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота — до смрт |
н отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима |
но!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чис |
врати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво |
каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, |
мовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикан |
ог парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за |
тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и палачинака, до |
>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим ре |
денције.</p> <p>Па поштар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његов |
силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружа |
етеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка М |
p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p |
затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да |
на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе |
ућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто |
те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — т |
лашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> |
, колико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај бе |
мачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе стол |
њу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, ког |
ује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не м |
м одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га ст |
у.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, који |
укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео ј |
лим и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда |
„американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пилуле од д |
ри ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из конт |
ертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и њ |
личастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док на |
партије, паркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно |
Залуд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала |
и, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизме |
ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> < |
рчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним |
се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, у |
као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела т |
за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „ |
не, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак и д |
е с њом говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и |
>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у |
терова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје |
е и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— О |
ина, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — то је, |
хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку |
обнављати овако познанство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада |
ао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о |
до, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“ |
, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана ост |
идиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, |
та.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре крст, па после земљу.{S} После опе |
ну присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође |
о не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.< |
ле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“ |
укама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камера |
екакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он |
шће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се зачуше звуци неур |
труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да |
премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем го |
з шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа |
лике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак |
немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи д |
} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настав |
p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиж |
он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се |
д ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осе |
егова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе |
аци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд исп |
— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n= |
би под капут, па пође даље, не осврћући се и живо говорећи и гестикулишући.</p> <p>Кад се одмак |
шњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу нам |
жим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви |
Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође врати |
> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она |
ођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, д |
страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног |
као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере |
арку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... |
м стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јанко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам |
само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е |
азоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како је преклан |
четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>О |
а њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! |
ледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Вас |
прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тај |
што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, ан |
огли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Мла |
ла приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њ |
тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, |
што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вер |
лупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди б |
хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаш |
звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића пр |
от — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи |
ан из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе |
Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче про |
пошто разговор поста одрешенији, Младен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час п |
> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече |
..</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе- |
нда се загрли с Младеном.</p> <p>Младен се плашљиво осврну:</p> <p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла |
аво не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, |
ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласк |
ертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; |
му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право каж |
падаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце |
а стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набр |
беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, |
и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се ујед |
е да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Ал |
на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" / |
еше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки ч |
S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и |
ње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје |
ко запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да |
облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља сво |
засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и |
и дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се ј |
. ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Зн |
да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</ |
ћ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух |
, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни |
ра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Мла |
оје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједан |
и објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Та |
шта радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кец |
авом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик по |
етири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно |
из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима |
е се многима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, в |
е деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И још зна, да она има свога поштено |
некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још јаче разбукт |
чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрен |
м одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољ |
рпци наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лу |
га прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај чес |
прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="17 |
што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке |
борављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ је |
у одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу п |
е икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао још оно вече јављати Младе |
исмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} |
ут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше сна |
— рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раз |
и врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако п |
сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S |
ла.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага за |
="LA">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу проме |
разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао |
и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И |
мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у |
за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и |
је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше |
е би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, |
гну на Јанка, па оде даље.</p> <p>Јанко се поново изгуби.{S} Извади сахат.</p> <p>Девет!</p> <p |
дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде |
исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не б |
.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио саб |
ођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпо |
— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам ш |
поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разл |
о за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи р |
не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> <milestone unit="subSection" / |
људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, |
се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварен |
неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, о |
ро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође |
сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли |
прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча |
кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам. |
ате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газ |
таше, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао |
ину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да с |
м.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Смет |
у се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу |
леда у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер |
руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у ово |
, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљ |
оје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду сам |
ли љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особин |
се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, |
едаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</ |
беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у |
а, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је ч |
каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне? |
све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као д |
ољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} |
леснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, о |
ла заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара |
ња и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату |
— њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додал |
учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се упис |
е све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом у |
не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <mile |
он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па посл |
сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Ја |
/p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себ |
аден га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја |
>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој |
и га да с њима заједно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачк |
Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. |
боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га и |
ртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p |
дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{ |
е жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно |
то истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на п |
смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред ст |
ријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} |
азбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме најви |
пази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p |
на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се нешто свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора б |
синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читав |
е дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан |
ика <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час упот |
ао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писм |
рђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима пору |
јући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети оног |
.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше |
тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд м |
/p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— С |
а небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с |
отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте |
а се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се |
брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео |
i> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх све |
да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче ј |
сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, к |
ри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мис |
ураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је |
је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, |
крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је он |
мео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа |
авише.{S} Јанко још само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробу |
агрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ х |
та.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не нађе за потребно д |
отину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је наб |
ић не знађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко м |
{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју пр |
азити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би зас |
/p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о |
задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамр |
ви себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто |
механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И |
.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж |
о изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова |
ше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики |
/p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се заг |
треса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И |
д пробаш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим |
нила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим |
е причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један но |
спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, |
ри се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић га |
ела, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у прв |
оји су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће н |
д коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звек |
би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} А |
ило давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети |
апослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се види |
ј драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те р |
не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови |
{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ов |
у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична превртљивост располо |
и крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише |
е сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али н |
учика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупч |
јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само з |
очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састанка и прекрили све |
све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, |
поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се |
бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{ |
а ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако п |
не, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере |
им тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је вид |
овек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако |
иште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што |
. аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само |
ом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако |
вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор |
ишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано |
ења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не п |
тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за болешљ |
сврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и живо гов |
е стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и |
аше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S |
И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га по |
о, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ з |
неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се т |
во чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаг |
а Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио |
д сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ |
већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанк |
тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а ок |
буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећ |
ди своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{ |
же Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима |
и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић ј |
песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким |
мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p |
p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катани |
а и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добивају значај, руке се |
пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и |
че.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и руку метну преко очију, |
е говори!</p> <p>И онда се примаче њој, седе сасвим комотно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да |
оје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше |
остима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости |
даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а ј |
пре крст, па после земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је |
не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се |
четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осе |
к, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Млад |
иса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — |
весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки |
на гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио |
чка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{ |
у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</ |
ај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> |
м, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучер |
оше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снаг |
књама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купати |
намо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њ |
не и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{ |
ата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад |
чикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма |
— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића и |
па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га поми |
„<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да |
м писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младен |
д ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушају |
вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах вид |
о не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се чо |
плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала, како је се крила за д |
ни да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше |
ораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанп |
онда неколико речи, којих се не могаше сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда |
и се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, са |
ико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придавати им садашњи значај — |
аде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца М |
ав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште, извукао сабљу брига |
о!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чис |
ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво нас |
те само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко. |
! — поправи га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљ |
аш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — р |
зу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живел |
ја је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гл |
тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дув |
вима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће |
ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да пок |
о би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушт |
е причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерск |
ада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути |
зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту слич |
на зиду, који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово л |
р из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаше одсудна поузданост и одушевљена мирноћа.</p> <p> |
ом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, |
му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи |
вртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писа |
остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, |
>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши с |
као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone un |
зиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиг |
и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" |
ше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело |
а као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не ва |
з Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разувери |
ључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Вид |
теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је! |
к, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, |
а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало |
опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте |
.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут пр |
морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити н |
упатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; |
неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, он...{S} |
а, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха |
обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што |
ј ни њезин мир неће пореметити!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} |
главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зат |
кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на памет како је једанпут иш |
o ime („mačka“) роду +++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пан |
на поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женск |
да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш |
, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, |
ран, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, |
нувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натезаше да начини, |
кој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за сам |
му је сваки корак; знао је и за најмању ситницу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разг |
стаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p |
есор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{ |
то гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје оним детињским огњем, који, као пламени мач, тоне |
а у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи ра |
а, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишљаше на |
ропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чу |
с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, колико је сахата, и прип |
вао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, з |
рата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писа |
развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— Добро дошли |
кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Ниј |
н: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се, па пољуби најпре к |
отно <pb n="162" /> на клупу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под г |
довини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету: |
тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све со |
>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десн |
реса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb |
о фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружају ноге и зева, да |
адену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и јез |
о једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врб |
<p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о ст |
обратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никакв |
персон написао је по народним предањима скотским коло епских песама, које је издао као да су од |
гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} |
уком од коњских сапи и сасвим неспретно скочи на земљу.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић т |
очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После о |
нић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својој жени и понуди га да с њим |
ђаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ниш |
</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаш |
што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замишљат |
ављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само |
оше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном |
авио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је |
у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, |
себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часов |
аше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и |
е стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, |
опи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама |
ло нешто налик на прикривено поверење и слатке изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да |
све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љу |
наст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставит |
Кад се исправи, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај заце |
, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његов |
г, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обмањивање себе сама разли се поврх овога састан |
жа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз ње |
се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанск |
тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и п |
у</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао |
з свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хла |
о ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с |
рска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао прилику да пр |
али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико |
орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаш |
пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет б |
двлачених места он састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајк |
само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, ме |
ма ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> < |
оје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа |
ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Верте |
при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања |
има.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као |
е <pb n="175" /> све даље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпу |
у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и с |
овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом |
а, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима |
х свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна т |
у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, в |
како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур вр |
би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љ |
не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ни |
нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечерава |
ењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „г |
/> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаш |
нарав, јача од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавн |
та, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љу |
већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да |
ебе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада |
n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад |
и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва |
женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још |
е му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не |
ше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разго |
е зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, |
е увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад |
} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове гла |
речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје ос |
у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и м |
а и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну |
</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар каже |
рави, обриса длановима очи и, слатко се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би л |
p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли |
је нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић |
ишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те прод |
p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави производ немачке поезије.{S} Гете ви |
тер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — рече Младен живо. — Сметењак!{S} Прави прои |
ена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у с |
е видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није јо |
"169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p> |
љда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n= |
м!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова |
нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, |
госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде по |
давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети си |
> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет на |
да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте по |
им на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље н |
ко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, т |
заћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се о |
, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим |
и Катанић и поштар, и сви гледају њу, и смеше се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутиће |
<p>Јанко развуче лице на оно облигатно смешење, скиде неспретно капу и пружи руку:</p> <p>— До |
браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном самртнику.</p> <milestone unit="subSection |
и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостиони |
динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио с |
падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћута |
— Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођ |
ор, који, свакако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреј |
и; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуд |
рзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младена, да |
а и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали све |
он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — реч |
тани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво |
, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које |
руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку руковао се с Младеном седам, |
зачињаваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</ |
, и свако гледа да оно мало живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији |
каква даља разлога, он се опријатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се преста |
Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — р |
наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не тре |
охвати поручика за прси и гурну га свом снагом од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му |
ја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и |
ишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отвор |
епак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа савести с друге стране. |
нпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија |
ш у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанићу |
ре свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и мног |
> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу ка |
те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако ко |
омак дође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову саб |
му зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, у |
от и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да |
е.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживал |
обу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му о |
, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз |
значаја.{S} И он остави врата од своје собе отворена и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад б |
је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и покри лице руком.{S} Св |
о и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у |
а.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Нек |
аше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има права руко |
се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њи |
танић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је м |
вима редом.{S} И готово повуче Јанка за собом напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је в |
ој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младенов |
ства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И та |
метењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се ве |
а некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као шт |
а уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се д |
оручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много шт |
да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама крев |
е.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, поглед |
више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, |
вореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу в |
се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан о |
ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише да |
н се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позове Младен |
це, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и још и ру |
вим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу |
После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још, пошто |
ригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врл |
певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од своје собе от |
der Gedenkenlehre</foreign>“</title> од Соненштајна, па онда, онда... од Сауертајга...</p> <p>— |
слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си т |
е, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> |
их двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим од дуван |
чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на свим |
е адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тет |
бу да дуго, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и д |
отпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: |
треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим ва |
{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, |
n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека |
>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катанић га поверљиво повуче |
у, преврте се на кревет и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело |
арта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и по |
ајлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је |
и мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p |
Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало н |
e>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он |
своја писма и премишљао „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с |
ешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без ра |
овину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен в |
господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљ |
је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси би |
истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му паде на паме |
p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас з |
утон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n |
на место где је дигнут крст „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p |
ђи.</p> <p>Јанко опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад с |
ло погрешно и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p |
е, зачкиљио и с поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" |
xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen</f |
ом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих љ |
је ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би |
о напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља как |
p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора |
а, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на д |
отично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека |
ила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што |
још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} |
о или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, |
ао девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука |
} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из њ |
t> <front> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗ |
} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напослетку сав је |
а, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Мари |
мени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнеми |
ждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен к |
гледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда дав |
ота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је |
Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна пе |
е за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погре |
<p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш му из да |
вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напр |
пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснул |
пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{ |
<p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему н |
ежно савијаше око Младена, који с пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на |
, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена. |
игујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, д |
и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ногу, |
ше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не |
#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, шт |
м речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; ј |
ка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове п |
ици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће |
.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се за њим кроз гоми |
и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку |
пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се |
а се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> стаде мирисати и исправљати клонуло лишће.{S} Комарци п |
е уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он се |
до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с једног краја на други.{S} Мишља |
је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко |
се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, |
ку, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније о |
претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за |
иваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора |
.{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла |
{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити рав |
о да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, а |
да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете |
беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђ |
га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о ш |
</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под |
. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом.{S} И готово повуче Јанк |
опази ово и одједанпут срдачно и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и |
митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји |
„лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говор |
ушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дла |
им незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром пр |
жи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе |
рипицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше ј |
се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с |
/p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто |
е и, ништа не говорећи, поведе га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не |
огледа Катанићу под капут, где је књига стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— |
it="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажа |
за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хл |
во сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S |
таше.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе. — Поручик <pb n="160 |
у.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа радио, само је |
м приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{ |
реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и |
рту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дош |
ојчици руком.{S} Кола одоше.{S} Њих две стајаше саме на путу.{S} Јанко отхукну, и као да му се |
а, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта с |
ну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанств |
док; показа јој руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опаз |
т „Погинулим Срб-јунацима“, рече му, да стане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А |
авце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако |
87" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> |
</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се |
беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим с |
о, њему ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто н |
мет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поручик прође још једном пор |
>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећа |
ак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам, |
емо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно води |
ских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note xml:id= |
и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да |
ену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p> |
а поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да |
бежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши |
е редом мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога ра |
ти, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S |
S} Катанић, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку |
Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да |
. шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури саб |
нко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно сасвим велико, у |
е.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то мо |
тивречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., про |
ection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никак |
, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија д |
се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва с |
аћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа |
да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} |
itle> од Левенштајна, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда и |
збуни, да најпре поче гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати |
и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „о |
рче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, |
о плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је оп |
захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она с |
вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Марија, показујући лепезом |
ку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, |
reign><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лу |
.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p |
доручковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај |
p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са у |
прекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за д |
у:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то ст |
ије потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко |
њи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо |
е никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младе |
„који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... наравно, како је она сама овде бил |
ково писмо, изјави му захвалност: „који сте имали доброту да сте... који сте имали доброту... н |
сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам позн |
да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да ј |
а вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са господино |
им само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим ва |
ој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви |
се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по ст |
те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; н |
нита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, к |
пу.{S} Као да скиде неки обруч, који га стезаше и преко груди и под грлом.{S} Заврати се мало.{ |
се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам се, господине Јан |
е бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, а без које б |
у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше |
кав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безб |
инеа“, и напослетку сав је се знојио од стида и једа, кад се сећаше, како је, као какво дериште |
о, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изгладити никаким такто |
мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учин |
га безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће |
сле купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића |
о врата и кад се једном ослободи његова стискавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он |
само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом зај |
погледи добивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано с |
раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га с |
сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, ка |
, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом |
ног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје жене“ и, мисле |
се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздрави га |
ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из то |
се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте п |
у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљ |
усти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа она |
p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</p> <p>— Мени још пет — рече п |
а реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ |
ове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагод |
} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} |
н исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изнен |
покоја досетка, и понека песница лупи о сто; после се многима заокруглише очи, и друштво се све |
казана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Момак дође.</p> <p |
ава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част.... |
у за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном ре |
ти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</p> <p>Кат |
а, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на |
ти на свет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чи |
дмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175" /> све даље напред, и све слобо |
S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе. |
и, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште |
три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ев |
не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за ст |
уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица.. |
рата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола |
ношћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се так |
ја уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на љу |
поузданошћу и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица |
свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше ок |
p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти |
елагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Ви |
, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе. |
и сапима.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискл |
а се поклони гостима за најближим двама столовима, па седе, окренувши се леђима прозору, а лице |
ске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и у |
е њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче м |
ираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то в |
у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен |
учак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном |
и свећу, стаде пред малено огледалце на столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> |
стио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен одмах скочи.{S} Представи га својо |
ант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић преводи некаку бесед |
је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чин |
делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свако |
за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Мари |
човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго н |
очајање с једне и грижа савести с друге стране.{S} Он нађе њу исту опаку, каку је и довео — отв |
војега мужа.{S} Катанић, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну а |
“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Поми |
, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, ипак се осећаше умире |
оше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачена писаљком.{S} Он поче пажљивије <pb |
Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом г |
то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о ње |
ниште злих духова.{S} Подиђе га некакав страх и језа, и он се обрадова, кад стигоше гостионици, |
ким“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик им |
оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> |
p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто се рад |
ова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да н |
тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је мило кад му ко каже, да је ђаво или обеше |
ању, да није знао, куд да се окрене.{S} Страшно осећање стида и понижења, које се не да изглади |
кочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, |
прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се дас |
мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад помисли да је се она мало пре скинула с кол |
угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о с |
им чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић |
кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с |
а давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју |
еше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и |
редаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љуба |
ш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој |
десет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом на ждрепчаник, посрну напред, одби се руком |
шта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од приро |
<p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign |
> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђ |
... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако |
ного да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји стра |
чео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке годин |
да још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>Катанић стаде ка |
оло епских песама, које је издао као да су од старога келтскога Омира - Осијана.</note> <note x |
и, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледа |
нованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не |
учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасв |
мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима су кола, и муж замеће ногу на јармац; и још га Јанко и |
у обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси |
нутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, к |
не“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони |
рченце земље, ограђено иверчицама, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу |
поче причати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један |
ту, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа! |
оју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражи |
оврх свега стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагн |
присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је дост |
о код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере |
ихова кореспонденција не оживе — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен |
ај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као н |
та, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или уп |
...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — Госпођа опет по |
ао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила памет |
ајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да |
unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се оп |
м“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он не |
јем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али кака |
на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво |
учика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега |
дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава! |
који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хл |
ко је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он |
уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, која је и Марију послуживала, и пред |
сматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, |
ј памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чи |
век готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махни |
, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим забора |
који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају песницом о сто, кад се пева штог |
<p>— Куда гледаш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је доса |
напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригад |
ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, а |
гога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју |
едаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му |
под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад |
Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка |
час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. |
S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пре |
уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као |
ело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандис |
често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним че |
милије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сце |
ндара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, ка |
} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак. |
прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа |
и крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко |
па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана |
зети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отпоче онај потмули н |
Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, |
бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} В |
већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Мар |
вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасв |
ити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се поз |
амо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису |
<milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, кој |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра-дан, око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујо |
сец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на доручак, |
ет ишчезло њезино лице, јер се он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је сам |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру В |
два, по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Јед |
под арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, у добу |
угом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хт |
раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако |
о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за с |
и разговори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} |
де да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога жи |
еле заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа према Јанку и у слатком |
слим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове припо |
пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много д |
ико му је година и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без ика |
баном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога живота и |
маћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </text> </TEI> |
Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједн |
ог младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако |
бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам |
сли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у грудима |
p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> < |
на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S |
ш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где |
знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па о |
дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „же |
ипија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на |
вије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли господар књиге, про |
уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки ча |
вако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно мило |
, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да |
итостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад |
њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="17 |
на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таблице.{S} Карташи поседаше, остали поустајаше.{S} И Ј |
итиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Да |
рошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она |
тких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику. |
ах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> |
Јанково и још сањивије очи Маријине.{S} Тада он написа Младену дугачко писмо, најдуже које је и |
у прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет |
чијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се о |
ело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећат |
је се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе о |
о тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем ставила под његову заштиту и гурала се |
њаваше обичним дружењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то до |
се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде |
аву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, к |
како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући крепко |
{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у |
се смејући, рече поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показал |
анко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам се |
, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно |
његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. |
нић се начини равнодушан:</p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S |
на, неколико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<fore |
е друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, та |
да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречистити“, остављаше он |
а шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — |
ић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да н |
а, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишље |
ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посм |
з прозор, да ли се одкуд неће помолити „тај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије б |
ну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свест! |
ар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на |
pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата |
зговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањ |
— што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — шт |
да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} За таке се очи ишло на муке, за њих се лила крв, губила ча |
р Недић стаде једном млатати рукама и с таким одушевљењем говорити о пруским официрима, да је с |
бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му ка |
о што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им се ноге сретну под столом. „Ја |
дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам |
ру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; |
а вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих |
и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на св |
ви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалачкој природи, да га готово с |
у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Н |
као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе ж |
рдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледно насрће на људе стручњаке.</p> <p>Онај, о |
е поручик, ступајући крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прап |
ила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола |
рнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиром |
е ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић стаде једном млатати рукам |
ла, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово |
то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни ист |
3" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не |
вог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатил |
иве — писали су само по каком послу.{S} Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Ка |
ене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— |
се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, к |
му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} П |
м, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, |
да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: |
залуд!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи |
вно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у |
га, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путова |
ашно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрд |
.{S} Лота, Лота, јест, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услов |
ме опет напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у |
а живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а |
му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да ј |
ји неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онак |
ра, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</ |
јане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, и напос |
Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milesto |
част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n=" |
ти нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим с |
а на јави, са Маријином сликом, која се тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, ч |
па!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока |
кој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је |
о је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је ми |
ор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуј |
броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те ка |
егов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који с |
по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућ |
броји стотину, он испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колик |
> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место остриц |
, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, |
S} Питаше се за здравље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свр |
а који не мишљаше никад наићи.</p> <p>И тако, седећи поред ње и осећајући неко слатко галичање, |
и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незго |
и се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и |
дура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срет |
предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, као ни оној м |
било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати хладним |
оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак тура |
а, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не |
лачинака, докопао јагњеће плећке. „Само тако“, мишљаше он, „па се ни мој ни њезин мир неће поре |
води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он |
гу старога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не миш |
снагом да засветле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" |
.</p> <p>— Држ’ се! — проговори Кошутић тако, да га је само најближа околина могла чути.{S} Ста |
ам зна, где је се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича |
а зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{S} |
ајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни веч |
ти“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично па |
у собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљив |
акоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жен |
које као да му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али |
о је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, и |
„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травк |
ицу, тако од седам до осам година, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толи |
ом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му |
што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко |
са се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма.{S} И у |
ас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте |
56" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с Мариј |
у применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић пре |
он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он б |
нижења, које се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђ |
Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава |
ти нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестрпље |
т како је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и стр |
аш?</p> <p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам в |
здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, б |
еје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} |
данпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у |
акве резерве патницима обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне |
ошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај стола, тужећи се да г |
ај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, о |
ћи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш ра |
је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг вла |
и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до |
</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на ч |
— дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође |
{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он |
на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да за |
бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његови |
p>— Моја жена?</p> <p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаш |
мало поразговоримо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити једа |
ти!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић |
се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако очигледн |
о ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да пашеш мач, ни да се калуђериш.{S} |
мишљењу оно табање поред његових врата, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на ја |
почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, |
е, зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и |
уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачу |
него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед немарног ритера.{S} Страшно му је |
ком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И го |
S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Недић прев |
одина.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То бе |
ску, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на ке |
ије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руко |
данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те |
но бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји стотину, он испружи један прст, и так |
ју ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце вратио му је доцније Младен са нежношћу која н |
{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, |
ородица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим об |
пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ |
p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете, кад |
е сетити, па „клети“.{S} Дуго га мучише те речи.{S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина |
парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велик |
аво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „гроз |
га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!< |
њак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> < |
е јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не |
је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он зна |
века у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти |
најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку б |
што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз вла |
сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те боле |
аму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу |
На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све се |
је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле |
и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не пође?</p> |
Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане рав |
p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку |
{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се ујед |
дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач поче простирати по њ |
синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњег |
лажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну же |
: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га |
одина и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значај |
познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се т |
га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а о |
о и силно стаде мрзети поручика.</p> <p>Тек кад се запуши супа, и зазвечаше лажице, друштво отп |
је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, |
м мислити, како је <pb n="169" /> ствар текла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговор |
онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она племе |
а нова звезда.{S} Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звез |
ладен се поче сасвим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Ге |
ару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} |
е земљу.{S} После опет седе на кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како ј |
ечи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове оч |
н дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај муз |
су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се ко |
себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беш |
ш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} Ка |
и свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније |
а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да |
Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, а |
ву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“.{S} Напослетку је додао још и ово: |
изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на гр |
о задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему |
<p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> <p>Ре |
па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово поб |
ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title> |
атанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би б |
још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразгов |
ки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније д |
и, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“ |
познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Верте |
адене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио на сваки корак |
е и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купи |
уђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, |
његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за политику, пријатељс |
еткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао н |
чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак ба |
>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти прич |
му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back |
ш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу |
а+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</note> </div> </back> </ |
ред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није б |
!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад |
{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не о |
а широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред |
p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко оп |
} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко д |
итати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односише на говор г. Неди |
ше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сас |
ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младена |
ио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Мла |
утања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно, ипак пријат |
да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју |
и у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и |
у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се |
набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран пок |
е се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један |
наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих исподвлачених места он састави себи потпуну слику Ј |
рце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њ |
.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, одмерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Ја |
у Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која |
на кревет и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а |
ле тако силно, па опет тако помирљиво и тихо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рано сутра |
е — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче обузме дубоко осећање ћ |
Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пу |
ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, од |
ауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фа |
ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музи |
о и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку |
тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није |
гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и |
е се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} |
с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интр |
руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер ч |
вори, интриге, картање и љубавне сцене, то је главни дамар сваког купатила на свету.{S} Нека до |
ај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове понов |
ди људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципе |
то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно траж |
навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да |
горе и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше г |
: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, ова |
, да ли господар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка. |
огод где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} |
, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, |
ем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S} Па онда напао ламентовати |
ересом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто зб |
и непрактично... немојте се срдити!{S} То је...</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала ва |
ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као ч |
чицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тик |
?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Марса, који бл |
да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису поква |
е из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у |
етежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земљ |
и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здра |
није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, испреде чита |
пи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још |
Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде |
ољубаца и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено з |
нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недић |
ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и стога иђаше <pb n="175 |
„<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <title>Марсељеза</title>, зд |
о, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p |
то осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с не |
0" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара.</p> <p>— Пер |
А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође н |
ак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријате |
еднаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носи |
ав је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То ј |
оме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте с |
бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше |
квама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу пре |
— Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интерес |
да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p |
а самог тиче, он, и кад је покушавао да то све себи објасни, одмах је посустао и заклањао се за |
</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво сме |
о казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се |
ој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице |
p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml |
или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче |
по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али |
...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човек |
сам не клону и не паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му с |
Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кад |
мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, за |
арк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да ј |
а да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одма |
и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S} Подиђе га н |
после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... к |
ао да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Ј |
ек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да |
е, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера< |
ри сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик. |
ини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговор |
p> <p>— Лаже тај пас!{S} Знам ја, ко је то!{S} Показаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ств |
а, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на пр |
му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“.{S} Па како је добра Лота, која пушта Верте |
до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима |
по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако с |
па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема где се излива поетски таленат?{S} Где је она пл |
увачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, |
ом, гута пилуле од динамита и на све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јан |
обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан |
га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Д |
, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме п |
љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама |
убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје хартије, нап |
ше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даље.</p> |
е једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у гл |
бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно је чита |
е младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно. |
атио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не зна |
каткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино |
а поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручи |
кој, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио |
ћ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш т |
ираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мис |
а његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и |
му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденциј |
а које је она додала његову момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво |
ћу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које |
ажеш да се интересујеш за њега.{S} Па и то тешко иде.{S} Отуда она пословица: „Кад си дошао?{S} |
вим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „ |
умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече п |
е Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пр |
мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S |
{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} |
тајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:< |
огли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му сти |
тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново проч |
го што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радит |
т не покуша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мо |
је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку изле |
reign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чис |
јала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може |
аћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем и |
>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те ш |
о и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним осећ |
шта не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се |
говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године у |
а, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њојзи, |
и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно ув |
— рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је |
већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта |
приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома нал |
сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњи |
p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не |
им пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријате |
м причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиља |
је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поште |
и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, пос |
ај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој |
писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове |
он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, долази и она необична пр |
а овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејасном мишљу слатке |
{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Ве |
аљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе, или нека |
може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по |
ну сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та ситница |
само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али |
ега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ |
куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се убије.{S} О |
му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која с |
шљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га изви |
кла, и избриса реч <hi>сметењак</hi> из тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде |
у и тако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <titl |
а „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „от |
твари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотек |
ом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ |
то је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишље |
адбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и |
а с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} |
да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Верте |
ст, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n |
, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n="179" / |
епоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, сам |
у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изгледа, тојест, као |
е, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима и непрестано бављ |
е нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни он |
ство?!{S} Љубити се с неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се он |
дрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с |
A">modus vivendi</foreign>.{S} Јанко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио |
немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу |
е Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође |
зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким п |
е из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни т |
оме оно слатко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, |
већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим сло |
и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну |
очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе |
имо, и да ме представиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан пла |
еше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да |
под руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у зас |
уши увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себи рачу |
о заједничко — пуну свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој свој |
сам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p |
ца неодољиво гоњаше да пречисти рачун с том „женском“.{S} И тај рачун, који је се „морао пречис |
басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као ч |
— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па |
ет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од коле |
се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо ш |
ну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не |
оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет настави:</p> |
метима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“ |
мпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руско |
Сретоше и Сретена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хл |
енову родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично |
.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, |
тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога д |
>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као бај |
детињским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плаша |
еприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, нарочито по покретима лепезе, в |
брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли? |
>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах |
д, имам права, позват сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи длан |
ом по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај |
о у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје во |
за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“ |
обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те ствар |
забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети |
њу, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и затворен |
ам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертер |
аше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Ста |
анка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима о |
коро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељи са смрћу |
ато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, ни |
сом.</p> <p>— Наравно, да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуње |
сасвим се опростиле с ружом на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После |
сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић |
Тако, на пр., кад је Младен купио кућу, тражио је од Катанића двеста дуката на зајам за три год |
уче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за не |
>“. — То је само сентименталан пиварски трбух...{S} Дете још ову, па да идемо!</p> <pb n="194" |
и кад им се ноге сретну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напре |
га Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме! |
ј књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако с |
у природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му само отворити очи, тојест, и њој и њему, и тур |
ћемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> |
itle>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а упра |
им вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајство!{S |
дима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам |
мо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми б |
р је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{ |
аким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим кућу“.{S} Те новце в |
ебе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само м |
ако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то |
мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Ка |
део, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевиће |
ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} Може ти требати!</p> <p>Младен, не знајући зашто, готово побожн |
ћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?< |
ски“, да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као |
но одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме |
луша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком не трену, и на једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Вол |
ијатељи са смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његов |
ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне и грижа сав |
Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече м |
рила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је |
лешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бур |
смеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под |
рпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p> |
ћи?...{S} То јест... молим...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:< |
пча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико стаклади.</ |
је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећега дана после оног поручикова писма и после одласк |
вадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је |
, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, са |
ве више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угле |
н сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они |
е од Катанића двеста дуката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџ |
пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија |
о чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милости |
а је то општинска ствар.... коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође неш |
ричати о некој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем |
а синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било од |
едилачки причаше, како га Марија од два-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и уве |
готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи ногом |
његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпи |
е ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, кој |
себној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу |
чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поуздањем |
еме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за |
је име, тај њен заручник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша такт |
} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. пр., професор Недић |
му ко каже, да је ђаво или обешењак, и труди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изр |
же на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушт |
и Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна ла |
берта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би х |
к, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што |
вој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, |
после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје назоре, погледе, мишљењ |
ао што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече |
едан се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у г |
руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута и малена.{S} |
еизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, |
ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <foreign xml:lang="DE">Wahlverwandschaften, Werth |
која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља чет |
е!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је веч |
безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твој |
ску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, |
ај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту познао једну девојку, која се звала Лота, а била зар |
е, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватр |
осле је прешао на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам |
<p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узели |
ала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Треба му |
то слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њојзи, — њојзи |
Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пр |
сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Ве |
једино може судити.{S} Младен је ишао с тугом за изгубљеним рајем, Марија с немирном савешћу.{S |
ијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место где ј |
то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то зате |
ако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана остави |
тац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ход |
а ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И са тога се све ово зачињаваше неком нејас |
е, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не дов |
једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јак |
ложења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке сит |
ањир и премести га на други крај стола, тужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут л |
оврти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, |
ша домовино!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева прак |
глеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> <p>Катанић не на |
дајство!{S} Па онда напао ламентовати и тужити на свет, који неће да - се преокрене стога, што |
дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој ј |
и дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекри |
, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако н |
ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном |
као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, ко |
ати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — |
ажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клупе, тури је себи под капут, па пође даље, не осврћући се и |
ађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, прогово |
е стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељ |
де да нађе мира!{S} Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут |
зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад |
.. коштају обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињав |
наћи идола од порцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво |
ичке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младена!{S} Најзад су |
о отворити очи, тојест, и њој и њему, и турити га на друго огњиште, само да опет може <pb n="18 |
кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: |
Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</ |
говорити, да има права руковати се, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће |
здане равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње |
раво ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорил |
а од Јевропе, или нека лукава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, ко |
у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју детињску љубав у мужа |
узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајал |
је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога раз |
, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи з |
свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не мож |
н Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p |
обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не |
Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву. |
имице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не |
може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити |
</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде |
и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно пау |
јпре да се сам са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пре |
не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само шт |
далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смиш |
дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењ |
јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је пл |
звио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој |
јице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да |
оред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{ |
она има свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— |
Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он понов |
ари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ј |
љство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време цел |
шност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с ра |
јана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ |
покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а неви |
им лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљеви |
е.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="17 |
е, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а |
S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као о |
бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред |
осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше он и готово с нестр |
дај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</tit |
душно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму |
је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, |
љао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да М |
> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео |
махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у ши |
ме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља |
Јанком.{S} Приставише „машину“ за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они оста |
Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — ис |
људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</titl |
ушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покаж |
ње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи идола од порцелана.{S} З |
— „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, заб |
p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај ноћа |
врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — |
да она пословица: „Кад си дошао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је |
нувши обрве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао |
рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да н |
детињским знаменитостима: једним зрном ћилибара, једним табаном од пушке, првом његовом бритво |
182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске л |
n="167" /> <p>— Господо!{S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете |
ције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже |
е ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплет |
е пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши |
ете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Вас |
ји поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћу га... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — |
нути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако |
ибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Катанић |
као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка |
онда га још јаче обузме дубоко осећање ћудљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не из |
оветке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекин |
ћу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} Марија се наслони на прозор и гледаше напоље |
, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се по |
звукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како |
</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки, дођоше до клупе Она седе на среду, Јанко на са |
нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milesto |
аден извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не завири добро |
у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву |
га се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким |
њигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен се |
Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, ш |
та истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не зна |
влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Кат |
ће „поћи за њега“; и свога „дневника“, у коме је стајало: тога и тога дана „послала ме нана, д |
на прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа |
кадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} |
ба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној |
је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила |
казаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>Младен се |
м слушаше Младенове заједљиве примедбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p> |
љиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљ |
уде стручњаке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелам |
рату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, крај музике, која трешти, и кола, која с |
отац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, |
ваше неком нејасном мишљу слатке смрти, у којој као да је неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Т |
ко често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислима пуним |
смрћу.{S} И онај неразумљиви тренутак, у коме се престаје живети, тако пријаше његовој сањалач |
веде га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштањ |
мало сведених обрва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место н |
ачко писмо, најдуже које је икад писао, у коме му наговести, како се због главобоље није могао |
писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше |
У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их озбиља не би |
ог краја на други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, |
, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S |
је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити |
због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао |
е, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С |
рло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају крајцаре за сиротињу.{S} После му па |
аву, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи |
нић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве оп |
ике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о ка |
е више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, |
и.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне |
е, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој свет, <pb n="177" /> и где је све |
ебо и да се разговарају по звездама.{S} У то <pb n="172" /> глухо доба Јанко, с неким тајним ос |
е бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и |
управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, |
/> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у |
а ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она се искрено и нежно савијаше око Младе |
и, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а |
ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме с |
к!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се пријатељски јавља човек |
, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса не |
и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој |
ошћу која не приличаше његовој нарави — у кесици, коју је његова жена извезла за непознатог при |
ицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну |
мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је то |
као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога д |
ога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угл |
ора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загаз |
лад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп |
де је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно б |
о се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано |
а је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац за њим послао, |
ди га јака главобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беш |
ш само осети, како му се нешто раскрива у мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било да |
и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-т |
ном, подвуче речи „ни ноћу“, затвори га у коверт и запечати га половином динара.{S} Адресова на |
кну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превр |
p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему |
запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он |
S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву снагу и очајање с једне |
а за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p> |
н игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од |
што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пре |
знемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби до њега, да може с њом говорити, да има пр |
за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахат |
чима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. |
поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанића много |
још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је се Младен женио, послао је и Катанић |
, те продрема мало, <pb n="174" /> пола у сну, пола на јави, са Маријином сликом, која се тако |
пред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену прис |
адих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем ч |
дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ће |
он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно |
Делаш, обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти |
вљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би за |
ручикова писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја пис |
мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом дел |
амигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, |
} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљ |
с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога |
сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам |
кад-тад наставити своју детињску љубав у мужанскоме облику.{S} И ето сада сав се стреса, кад п |
скавања руке.</p> <p>Враћајући се назад у механу, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око о |
извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је на |
је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозо |
чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше ла |
и крепко и отресито, тако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаш |
у му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружен |
пријатеља из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну |
p>— Отишла је некој твојој родбини овде у село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића |
, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надали дре |
та, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
д то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се послом и сасвим заборави на Ка |
за каву, ћереташе, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако прол |
прекривене трепавицама.{S} Кад се нађе у парку с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га |
чека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме друштву.{S} Затури одмах разговор, и, после по |
ледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, уг |
ан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, каким начином да поново позов |
гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмури и |
ан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, уга |
своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, |
у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Ве |
Он метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек н |
, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење верт |
аку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не посл |
те је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед н |
ћ, окуражен, настави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањ |
После опет легне на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља |
ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за |
м напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бриг |
95" /> <p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Мл |
, да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај |
ским огњем, који, као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а |
анку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматр |
оличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана лупом кола и |
чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним милостивним погледом.{S} Сад м |
на груди!“ Он леже на кревет и даде се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као ис |
му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Св |
т, Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем ш |
ово.{S} Тако раде и матори људи који се у младости нису напатили!</p> <p>Од првог састанка Мари |
као пламени мач, тоне у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно |
е односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> |
чка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосном стању, да није знао, куд да се окрене.{ |
н“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га |
ше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа |
ркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову, мандоли |
вет... не примите за зло!.. и замишљате у свакоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гле |
стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{ |
та већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога саста |
а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко на |
осећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у се |
е обрћући главе.</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те ств |
p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— |
првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади п |
у дугачку реченицу из књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign |
де му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: |
le>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико као б |
но превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој страни, исподвлачен |
Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} Мирно, тихо, о |
лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераш |
тећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} Ту Катанић поново разврже своје н |
p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке |
ављати клонуло лишће.{S} Комарци пођоше у пљачку, држећи се правца према гостионици, одакле се |
теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Ј |
а, које су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“. |
ребледе и претрну.{S} Срце му залупа, и у грлу га стаде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо |
заједно.{S} Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му |
дак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши |
аку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену присуству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Верте |
ују менице лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно |
ом басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он се осећаше тако лако и пријатно, као |
n xml:lang="DE">worden ist</foreign>“ и у среди двапут „<foreign xml:lang="DE">höhere Regionen< |
ј фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао |
азаћу га и теби.{S} Истина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ниш |
, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том ра |
“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p>Почеше сасвим обичн |
ој половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава приј |
али да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Ау |
е удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> |
толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи |
.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по |
из свога живота и односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и х |
ће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр |
е лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живо |
утра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да с |
оју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Ка |
ким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, кој |
мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капиј |
уморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларине |
у и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи ног |
чеше силно одскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало |
живање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше |
оног професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} |
и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у капуту.</p> <p>Јанко, изненађен, докопа књигу:</p> <p |
ако је изгледао, очију ти?</p> <p>Он ми у длаку описа Јанка.</p> </body> <back> <div type="note |
с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде |
и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у |
тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, |
говеђину.{S} Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бр |
м прође мимо њих.{S} Дрско гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ м |
је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву сличну ситницу из свога живота.{ |
је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} |
и с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покаже |
а бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела пра |
то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— |
љине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам в |
, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и она њег |
пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три уз |
кад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо ок |
меташе како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се |
га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{ |
ник, после и муж, трпи да се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то |
од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њеним тужним м |
у је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пр |
весну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све прав |
ручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које |
једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} |
гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после од |
ћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега др |
неизбежан врх његове љубави.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и с |
ају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вер |
ене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S |
јом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обам |
он одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свад |
аше.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не |
аше замишљен Јанко, са отвореном књигом у руци.</p> <p>— То је он! — рече Катанић и показа Јанк |
едића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса з |
ке у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник |
а дошао је к њима Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p> |
чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик В |
је Младен дошао са женом и са сестрицом у купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не |
ђено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у ку |
панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и са |
знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске на свету: „Млад сам |
, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а |
="#N1" />, идилску љубав.{S} Па ипак он у срцу осећаше ту љубавну празнину, и како млади људи, |
мо!{S} Живела твоја дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном ру |
ећи да ће га стићи њена кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем дек |
чки!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и |
ар он, мислиш, зна, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од на |
дскакати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у не |
и и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар |
и покри лице руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна м |
чу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим причама: н. пр., како се пере свако јутро хлад |
црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко |
удалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{ |
мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да |
спитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом |
Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћњега друштва, говорио је најпре о дуелима |
ј, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати |
послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, до |
је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, идилски, и ту поз |
, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама кр |
ким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; |
извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смеш |
:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — рече Ма |
оманским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што |
{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> <p>Младен |
ваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише потребу да дуго, дуго још |
ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не траж |
о што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудовали за њим.</p> <p>Катан |
е.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратн |
време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој стран |
Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа њего |
>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек |
ајање и немирна савест не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најси |
, па после се сви заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и |
Катанићу.{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младе |
аке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је носило |
свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако сами |
ко, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} |
годио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И до |
е изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То с |
бице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, |
ма и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Вид |
али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле са |
о, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>С |
љевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а о |
и се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишљењу оно табање поред њ |
не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, ал |
ундује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Не |
што је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разговарају по звез |
и, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто |
о уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, |
тима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, |
е радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Периновића, кој |
подином... оним...</p> <p>Он пружи руку у правцу којим су кола отишла.</p> <p>— Мојим мужем? — |
ћи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, а |
обе три динара!</p> <p>Јанко тури сабљу у корице и пође нешто сплетено да се извињава.{S} Катан |
врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кава |
ковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с |
ед ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „пост |
о не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја |
прозор, да изиђе дим од дувана, и пирну у свећу, да се не купе комарци.</p> <p>Обоје ћуташе.{S} |
е да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте |
више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може см |
на пут, добио је писмо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног |
ере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и он тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Ч |
тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанк |
у, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са сломљеним крилом |
ом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он по |
измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова непри |
ати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећ |
ћ, опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и за |
е он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато |
анић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да |
„официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто вој |
поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знамени |
n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у снази.{S} Кад је |
шта, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замиш |
огу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић п |
тоје две људске слике у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвока |
з тога разговора са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не се |
музике.{S} Младен издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, о |
е да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки сањало, по имену Вер |
ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро по |
елом струком, те се сунце залуд мучи да убаци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасв |
она мало пре скинула с кола, да је сви убезекнуто гледе, да јој <pb n="157" /> очи још сјаје о |
о пред смрт и опет се пренемаже како се убија из пиштоља које је она додала његову момку.{S} И |
све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања ил |
није му остало ништа друго, него да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, |
своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанко само мало повечера, па се наклоп |
екој женској, због које су се три момка убила, и то један из „леворвера“, један ножем, а један |
е време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, |
p>— Дакако!{S} Колико је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају |
зазјаваше овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и ра |
не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правда |
ем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превртати књи |
су они обоје звали „ливадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То |
S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљ |
лачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријатеља своје |
ли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> |
не лукаве очи, па их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана д |
из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та |
p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на небу.{S} Погледај је!{S} Можда је то твоја звез |
ча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у овоме |
равити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ |
у је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није п |
чи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким небеск |
рноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове куће, ч |
<p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе дим |
руског коресподента, са стакленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ниш |
чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе сама да је она туђа жена, и да он може б |
сто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима с |
рије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љубав сваке женске |
ше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда |
писма и после одласка Маријина у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и пре |
ђе необично мало јела.</p> <p>Тога дана увече Јанко се сасвим доцкан и сасвим замишљен врати ку |
а на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он |
утално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> <p>— Да, да, господине, право кажете!{S} Н |
љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и шт |
ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, него и сам се стаде смејати.{S} Најза |
!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} |
епом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не |
ну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то с |
, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и покри се.{S} Није лежао, можда, ни по сах |
и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собам |
, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и |
руштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> |
унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџал |
оред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и |
ем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и претрну.{S} Срце му залупа |
екар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад |
беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кроз прозор, он обамре.{S} Неколико пута ду |
еколико година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад поглед |
а стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљк |
руку метну преко очију, и онда:</p> <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест го |
купатила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за велики |
у сукњама.</p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник к |
дио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се „постави за три персоне“.{S} И дове |
ви се с непријатељем, односио са женом, уговор мира, и после се приступа смањивању плате чиновн |
, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то тема |
n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А д |
ен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло |
ивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на представи мађионичара |
ше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он |
сподине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици в |
из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, пребледе и п |
аљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова |
курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувам |
и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре |
њиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети? |
ава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари о сто. — Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, |
бу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу к |
тока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити |
а оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Катанић се лукаво насмеш |
<p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, зачкиљио и с поузданошћ |
једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста |
м официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод руке.{S} Пору |
вић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, које се завршило |
од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на кревет, зажмур |
доцкан и сасвим замишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, |
едним врло некоординованим „левокругом“ уђе на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балч |
образним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.< |
ху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку |
авце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замиш |
е за потанку историју свију и свакога и уживање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога |
упу, и обоје се предадоше овом највишем уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред п |
ош коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да т |
невника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глу |
ачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дубоку тајну.{S} С друге, пак, |
њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <p |
n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, |
вој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпатијом, и |
што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак б |
он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим суморан, невесе |
ити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију |
ба тиха, мирна песма, која се пева деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај |
бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом |
утра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то |
трешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и прого |
засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, х |
ката на зајам за три године.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с о |
поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини ви |
} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанп |
ладен се отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Млад |
де на један пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све |
ио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђено проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буд |
ого лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако |
е требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, која се пев |
ће то покушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој |
иково показаћеш јој.{S} Онако, наравно, узгред, у смеху, или...</p> <p>— Добро, добро!</p> <p>М |
ану себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад она угледа крв по његовим бел |
Махните се, махните се! — рече Катанић, узе га испод руке и оба изиђоше напоље.</p> <p>И том пр |
ладен, не знајући зашто, готово побожно узе књигу, па је тури себи под капут.</p> <p>Ћутећки ид |
село.</p> <p>Младен плати кочијаша.{S} Узеде Катанића испод руке и, ништа не говорећи, поведе |
. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ће и Младен доручковати.{S} |
само да кварите друштво!{S} Па, после, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. ка |
, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га |
ма ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да ће „поћи за њега |
ма свога поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Албер |
рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико је се |
љаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер на зиду |
с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се књизи прича, како је неки с |
са собом договори, какав ће положај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди |
ло је: „ја се договорио с Маријом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, ко |
ело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече деци х |
Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, можда у првој соби д |
> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим сумор |
од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао |
ло, да тако пази на Јанка; два су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радозн |
ноћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста |
то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} |
уку преко очију, па сања, сања.{S} Онда уједанпут скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{ |
оћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво ч |
готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут силно залупа, као одуларен коњиц, који се све |
ије, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под једном |
руком.{S} Све је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе г |
S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у памети стискаваше руку, која је већ |
тина, нешто има и у ствари — Катанић се уједе за језик — тојест, нема ништа.... нешто има.. изг |
мате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром |
ложај да узме према Младеновој жени.{S} Ујутру пред зору пробуди га јака главобоља, тако, да је |
зјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Живела твоја д |
е пале на очи.</p> <p>Катанић стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан |
љења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— |
речара.</p> <p>— Перечара?{S} Обешењак, украо ми!</p> <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} В |
.{S} Господин издиже мало повише руку и укрути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, п |
што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, |
о је сам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се |
на кревет, па се даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било |
причању поручикову — да је Марија ноћу улазила у собу Јанкову.</p> <p>Могућно је да је Катанић |
га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту уки |
за њим кроз гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред |
чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица судије Перинови |
ијом да се узмемо“.{S} После му дође на ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је |
уке, потпушташе.{S} Двапут му падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се ва |
Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегазише једна кола, из којих искочи — Младен |
један стуб од гостионице, одакле набрзо умаче.{S} Уђе у своју собу, закључа врата, седе на крев |
„Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант замаче прст у |
шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јава |
Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{S} Супу све му се чини д |
ше неколико стаклади.</p> <p>Катанић се умеша с лукавим достојанством:</p> <pb n="167" /> <p>— |
да ни речи не разумеде, ипак се осећаше умирен, јер из Катанићевих очију и одсечног гласа сијаш |
би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</ |
која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше на нове путнике, и чис |
како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, господин...{S} Нисам познат са го |
не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисл |
уђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побр |
стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, |
S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади |
хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се в |
ако би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикраде, Мариј |
риђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} |
ef target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи |
у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Ц |
, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као гл |
уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>Поручик, како га угледа, скочи са |
јка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том с |
Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи |
ам себе: који га је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, |
дена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко |
е, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући се гледаш |
нпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} |
га друштва, говорио је најпре о дуелима уопште; после је прешао на свој судар с Јанком и ту је |
> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите зд |
ма.</p> <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго в |
могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини сво |
кочи — Младен!</p> <p>Да га је ко добро уочио онога дана, кад је довео Марију у купатило, опази |
, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојанствено у реч поручик, — ја сматрам за |
жао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из ка |
мишљен врати кући.{S} Уђе у своју собу, упали свећу, скиде се, леже у кревет, угаси свећу и пок |
ти како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и пок |
исао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се |
жеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав |
пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> н |
ко други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и збуни, да најпре поче гледати по својим ствари |
сму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о доктору, кога |
Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настаде ма |
а довођаше готово до очајања.</p> <p>Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> |
ка“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: д |
сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} У другом углу бу |
ра“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија н |
ти план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како |
м ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, прекрсти се |
Младен, кад је прочитао ово писмо, није управо ни обратио пажње на тога Јанка, мислећи да ће то |
им случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вра |
нко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сас |
ма“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камерални |
себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога, он се опријатељ |
је у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необич |
врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепашћено погледа.{S} Катанић се начини равнодушан:</ |
орити о пруским официрима, да је сасвим упрскао младу удовицу, која се с поручиком држаше испод |
мантику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђе столу.</p> < |
нимало не односише на говор г. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гос |
промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали |
> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та му се „францу |
на у село, увече, кад је Јанко најживље уређивао своја писма и премишљао „каком пакленом справо |
а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писма и међу њима једно |
ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се не да ласно одгово |
ш.{S} Можда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку |
анко.</p> <p>Марија оном силном снагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено пред |
ореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве — онда имате Младе |
оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и ни |
како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би |
и се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово „старо познанство“:</p> <p>— Знате |
да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се |
уштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић |
„Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентациј |
заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S |
S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет |
тиште руку.</p> <p>— Сметењаче!{S} Каку услугу? — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ дов |
ио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он р |
анић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из ш |
и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што с |
— тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу за руку, |
ли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би к |
ви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот који се буђ |
то се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је поручик обасипље несланим досеткам |
ије лежао, можда, ни по сахата, па опет уста, упали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како |
а јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега стоји страшан пе |
њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред вра |
устајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете ка |
му снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљу |
видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, коју је отац |
вобоља, тако, да је једва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а |
прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му сметаше мишље |
исам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Ха |
назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу, па је пружи |
па после купају.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Кат |
уживању — тада његов отац, сав запурен, утрча и усред представе оведе их обоје кући, држећи њу |
та — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свршеном п |
.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостима за најближим двама |
, које се стидљиво смешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њи |
ку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних лично |
>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутра, турајући му чаш |
</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру |
боје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала |
љу дана после тога, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учи |
гру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно |
ке бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао |
ешаше.</p> <p>Опет ућуташе.{S} Јанку се учини сасвим незгодно стајати с њима двема насред стазе |
и: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После се сети онога б |
су лудовали за њим.</p> <p>Катанићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најз |
ки мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и |
о, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" |
о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он је замишљао купов |
упатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситни |
и пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети п |
ш дописао пером: „Никако друкчије да не учиниш, него да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честит |
.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали по |
а столу и покушаваше да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у г |
S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он с |
="DE">höhere Regionen</foreign>“.{S} Из учтивости изјави допадање и замоли да разгледа књигу.</ |
бодио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у собу, намештену као све собе у нашим бањама: два |
а моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен |
Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, о |
И довео их на ручак.</p> <p>Кад су они ушли, сва се механа ућута.{S} Госпођа се поклони гостим |
е, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет |
као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала.</p> <p |
своје дотадашње презиме замени „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакв |
ом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио. |
живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу та |
те стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...< |
ногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Ми |
тазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} П |
рогута пљувачку, па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по в |
е скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он прогута пљувачку, па |
} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тиче.{S} Он пр |
олесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да |
им путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</title> и претресаше поредом оно неколико крњад |
игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од с |
ва-три дана оштрије гледа: „Добар знак, фиксира ме!“ и увераваше да је он у стању задобити љуба |
р?“ Он поново прочита она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава |
а!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и саве |
опет, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затв |
ини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао |
је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко преб |
ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао своју р |
ебљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и занесе се, |
<title>„Светлости“</title>, и та му се „француска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљ |
радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио |
!{S} И кад се сан прикраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb |
ерете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало! |
е топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} |
арчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај смех, н |
да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашл |
ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни парчет |
ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај сме |
у се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да су |
вно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега за дуд! ха, ха!...{S} Сиромах, ни па |
ах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да не увреди овај |
ху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха!“</p> <p>И тако пођоше.{S} Обоје осећаше, да |
се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title> |
о је се младих људи убило због тога!{S} Хај, хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</t |
<p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, клече, п |
96" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда капу, к |
је ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмок |
госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пијете каву!</p> <p>Како да не п |
овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде. |
нисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Катанић. — Лези, па спавај!{S} |
— а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите на |
вати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуз |
ја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, ми |
мо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млек |
ад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, ка |
ш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав ко |
и ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслон |
у с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зн |
тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код к |
девојке на крилу јунакову, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним |
у, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну с |
обично ради, много писама, погори своје хартије, напуни пиштољ, потегне и убије се.</p> <p>Јанк |
када.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици поче правити којекаке примедбице на Вертера и |
, са своје стране, замота кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у |
а би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро б |
и... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, |
.</p> <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не уд |
“.{S} То је она, пред којом се он негда хвалио, како је с тиквама Иве Вукићевића препливао Саву |
части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување д |
и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто |
штајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан. |
је се не да изгладити никаким тактом ни хероизмом.{S} Питао је сам себе: који га је ђаво носио |
м наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за ро |
же увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе роману сасвим га узнем |
ању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим ми |
ко, да једно друго не могаше посматрати хладним оком, које једино може судити.{S} Младен је иша |
о, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, |
овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — |
ичама: н. пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и б |
што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разг |
као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сун |
на стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махрам |
није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, к |
и тога дана „послала ме нана, да купим хлеба“, после: „отерали кочијаша <pb n="156" /> Николу, |
гледа он некаку Маргариту, да сече деци хлебац....</p> <p>— Лоту! — поправи га Јанко.</p> <p>— |
и га Јанко.</p> <p>— Лоту, да сече деци хлебац — и ни пет ни девет, него се одмах заљуби!{S} И |
езнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад и сам не клону и не паде пор |
отрже и изиђе.{S} Катанић пође узбуђено ходати горе-доле по соби.</p> <p>Састанак Младенов са с |
шаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, |
толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем |
оштени смо, па зато треба да умремо!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — по |
ружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном |
ама, и сањиви момци и девојке промицати ходницима, уста он и затвори врата и прозоре.{S} Живот |
давно угасио живот и у гостионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше све |
је никад не придржава руком, него је у ходу закорачује десном ногом, те тако добива изглед нем |
де читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати сл |
“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак |
у ма како незгодно, ипак пријатно стање хотимичне затегнутости, иза кога се крило нешто налик н |
Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост цар |
ртер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онамо, „ |
, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} |
рошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново прсну у смех и исп |
</p> <p>— Нисам, нисам још, наравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — |
а Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Ја |
испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест.. |
, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{ |
e>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али |
ем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сплачинама.{S} Оваке су ствари убитачне за млада |
у се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он зато непоштен.{S} Тр |
. Недића, упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом |
пет пред ручак по њих дошао.{S} Погодио храну у механи, одредио један сто у углу, на коме да се |
пости, крсти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о вр |
, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно |
о, дуго још, пошто је сав свет спавао и хркао, гледају у од облака прогрушано небо и да се разг |
а“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, про |
се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и сто |
позва после ручка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лако |
ноге и зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је |
ад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, ка |
апута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно |
је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше бе |
јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните |
довица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако оч |
чковали?{S} Да... наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанк |
ер, по својој опрезној, мачјој природи, хтео је најпре да се сам са собом договори, какав ће по |
уљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да |
</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како |
прича о својему коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвави |
и и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да, А |
то вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и Јан |
аше, „израђивао“, то јест све радио или хтео радити по неком принципу.{S} Срећом, из француских |
стаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> |
авезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу с |
две“.{S} Њихове жене иду саме по парку, хучу и јадају се свакоме, кога само ухвате.{S} Крај њих |
лудих прича о курјацима; о преобученим царевима, који ударају својим министрима шамаре, а које |
ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.< |
е овде-онде.{S} Сагибаше се, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор п |
живала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а у |
оручиково на Маријина мужа, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је |
Марију послуживала, и предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакв |
ог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кро |
ути је.{S} За жутом рукавицом помоли се цела рука, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео једа |
ео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобра |
рши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у |
у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <title>„Фауста“</tit |
напуни, кава запуши, и замириса дуван, цело друштво као да раскопча јаке и отхукну.{S} Разгово |
им шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: у |
са самим собом.</p> <p>У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и б |
то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густа |
ну!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљено |
нало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разговори, |
ично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима ви |
} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му |
а прсима и тражиле њега, и само њега, у целој оној тишми.{S} После тога је он отишао, и ништа с |
н из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно б |
фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом животу тако служен срећом, да никад није читао Ха |
ра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не покуша да да себ |
је се осећао једном, још као дете, кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сва |
да, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и |
најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ овога разговора.{S} Један му се одељак Младенове бе |
ертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тра |
после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и |
ка, па онда једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам |
чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео дан не проговорише речи, ни за ручком, ни за вечеро |
ина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} |
коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуцају, |
о веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа. |
ата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно де |
важно одагна те мисли, направи и запали цигару и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о бо |
шао?{S} Кад ћеш да се вратиш?{S} Дај ми цигару дувана!“ Да како је обнављати овако познанство?! |
или пита, колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у |
м шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и в |
беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од дв |
се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, р |
једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што |
</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уве |
е, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у целом том свом делању он ниједанпут не |
ри кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, в |
гледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци.{S} Нема куд назад, поздрави се |
ознаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово д |
оје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микр |
се поврх овога састанка и прекрили све црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очаја |
нос, какви образи.{S} Само очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изглед |
p>Младен јој приђе.</p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој |
уће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка п |
алаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} |
је из кола искочио, пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се |
Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јан |
напоље.</p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, д |
ком побожношћу гледаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — |
е, да и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен |
аравно.{S} Хоћемо ли?</p> <p>Уто дође и Цуја.</p> <p>— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви |
p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто дале |
знати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Цујо!</p> <p>Дете као дете, зазјаваше овде-онде.{S} Саг |
еше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} |
</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова женско дете:</p> <p>— Мо |
али поустајаше.{S} И Јанко с госпођом и Цујом устаде и оде.</p> <p>— Хајд’мо-те код нас, да пиј |
око 9 сахата изјутра, врати се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соб |
: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Младенове тетке из села, које је овде п |
веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <ti |
ишљати како ће се пред њом понашати.{S} Чак упали свећу, стаде пред малено огледалце на столу и |
p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину не обнародује своје дивљење, |
медбе, у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога |
ије отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријина мужа, ни Маријина ц |
и поста сасвим суморан, невесео, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој |
моме себи начинити равнодушан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце м |
ну, он стаде немарно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Б |
и речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни |
неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубав!{S} То је лоповлук, издајств |
} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Ло |
у је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година |
под грлом.{S} Заврати се мало.{S} Зену чак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S |
дина, која такође изиђе из кола.</p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им с |
е, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира |
каком пријатном лектиром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. |
.{S} Момци подигоше на неколико столова чаршаве, па на њих метнуше карте, креде, „пискле“ и таб |
вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а су |
асположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке |
она необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да |
свим невешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се ос |
па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне |
е новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенел |
а у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, јер је |
ала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> <p>У таком |
p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не см |
вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чист |
нцуска“ реч тако допала, да ју је сваки час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Францу |
ежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше од |
>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола.</p> |
ници, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведри или |
<p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше он |
односа према Јанку и у слатком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, кој |
ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатких нада прати слутња да ће с њоме кад-тад |
Камо мати, жена, деца, кураж, отаџбина, част....?</p> <p>Очи му се засветлише:</p> <p>— Зар мож |
стоји страшан печат, на коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли |
да је ред!{S} То тражи и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> |
шло на муке, за њих се лила крв, губила част и отаџбина издавала.</p> <p>Ова женска толику је п |
а заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као |
а... сад ћу га!...{S} На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка |
своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противре |
галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше, и он хваљаше себе себ |
е сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Он |
да нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи |
све се то још равнодушно смеши и најпре чачка зубе.</p> <p>Јанко, пак, налазио се у тако жалосн |
он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д |
едаше у свога мужа.{S} Цуја је дремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, сме |
томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S |
етак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У г |
нејасне промукле здравице, и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху |
агазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињс |
{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помисл |
какати.{S} Јанку се прели у срцу, као у чаши, коју му Младен наслужи.{S} Он мало не паде у несв |
завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички д |
а дулчинеа!</p> <p>Он у левој руци диже чашу, дође Јанку, ухвати га десном руком и повуче унутр |
ам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} П |
књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се п |
и и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загл |
сном руком и повуче унутра, турајући му чашу под нос.</p> <p>Јанко искорачи десном ногом напред |
а се усиљено смеју и да искапе наточену чашу.</p> <p>Катанић заметну разговор о поезији уопште. |
очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још |
руку на очи и предавао се мислима пуним чежње, којој тако исто нема основа, ни краја ни конца, |
ледају да су сањиве неким небеским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из |
а и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у до |
публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четво |
но пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p>— Чекај! — рече му Катанић. — Стани, да се договоримо!</p |
пажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — |
кад целу ноћ не склопи ока, нестрпљиво чекајући, кад ће сванути дан врбице, да обуче нове хаљи |
Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S |
на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те чекати овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</ |
ше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да повода да настави:</p> <p>— И видите |
кој природи, да га готово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она мож |
ене — мишљаше он и готово с нестрпљењем чекаше да дођу кући, и да узме књигу.</p> <p>У тој се к |
овео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако велик |
е заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, молим, ја |
азад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— |
-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p>— Јесте ли доручковали?{S} Да... наравно.. |
едном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело притиснути свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу б |
ива јој врх од ципеле, па после сакрива чело и очи у њену дугу косу, растапа се у ништа под њен |
ичан дах још као да му омотава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „воли |
н метну жени руку на теме и пољуби је у чело:</p> <p>— Није, сине, нова звезда; она је увек на |
у <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Верте |
а Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман пристати за мене — мишљаше о |
пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, |
мој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем а |
у било да га помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа го |
ћ стаде као укопан, пљесну се најпре по челу, па онда дланом о длан; и онда се загрли с Младено |
и скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та тр |
стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад је Младен отишао са службом у Б |
Јанко му изгледаше сав зелен.{S} Све, о чему је само сумњао, сад му се показа суштом истином.{S |
нуо купатило и његов парк, његове куће, чесме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И |
pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном |
пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не б |
лободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Пр |
говораше сасвим слободно.{S} Показа јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је |
его да дођеш!“ Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе |
њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и поштени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је во |
а.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао рук |
напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, |
ети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа |
разложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро ок |
руштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли же |
ог значаја, он ће се и после двадесет и четири сахата звати „онај с расеченом усном“, или „она |
ковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се и пољубио.{S} |
ио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце |
вим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на |
који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан с |
ао чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовал |
исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав |
етима, једним столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сун |
ик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За об |
о жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“ |
дањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је кући и одрастао, послужујући још као ђак.{S} М |
ам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу нагомилавала. |
куша да да себи рачуна, зашто он то све чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора чове |
рикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, |
сно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држ |
а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казат |
ико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старога, детињскога познан |
ају нешто заједничко: за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши б |
очео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слободно!“, и опет |
ини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац н |
некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник поји растопљеним оловом, гута пил |
жним милостивним погледом.{S} Сад му се чини да јој је наслонио главу на раме, па се залуд мучи |
е намести на столици.{S} Супу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да |
, одговори ти се: „И он се овде купа“, „Чини ми се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник |
испружи један прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} |
!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Мари |
сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо |
тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи |
ст ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Об |
се да је из Чачка“, „Мислим да је неки чиновник из контроле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове |
ра, и после се приступа смањивању плате чиновницима и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи |
ља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се да су смешне, и он се смејаше „ха, ха, ха! |
ишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте ко |
да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да поврх свега |
ржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, |
себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, о |
згледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, склониште злих духова.{S |
правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко пи |
ре и горе његов положај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше гото |
етски таленат?{S} Где је она племенита, чиста, здрава, здрава љубав? — Он стеже песницу и удари |
авршило речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S |
приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси при |
не, и, неких пута, кад значајно жмирне, чисто му на челу пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: |
ом својом црвеном светлошћу и трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{ |
ињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше неки миришљави |
тен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се прија |
у груди и тупи се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао |
пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, ко га познаје, не би |
е не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не погледаше кроз прозор, да ли се одкуд |
анко се толико поуздано понашаше, да се чисто и у лицу променио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, |
ер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; ал |
опет оштро посматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он |
ако да му оструге у овој тишини звонише чисто као прапорци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не |
радознало погледаше на нове путнике, и чисто цело друштво оживе.{S} Радозналост и ништави разг |
„Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и у њој и напољу наго |
сле се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, којима ју је уверавао да ј |
чео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди к |
ашљиво прође поред врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу и |
у лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце п |
рове судбине, при овим речима Недићевим чисто осети нешто хладно на челу.</p> <p>— То ће таман |
ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} Поглед му се разбистри.{S} Катанић, оку |
читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашт |
свршено!...{S} Пропало!</p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> |
и и моја официрска част.</p> <p>Катанић чисто збуњено слеже раменима.</p> <p>Кошутић је докопао |
него да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Та |
арији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше кр |
звишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Ја |
ка је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он ц |
, да сам из себе, као оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, д |
ином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а по |
вити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрада |
ут преврте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као |
и, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га је пипала за ухо, |
вну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу |
p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваж |
p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да |
а, ни Маријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, уп |
има обећава награда „тамо горе“.</p> <p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јан |
тера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш |
итао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар ти, који познајеш своју жену |
ако зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове |
као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него ш |
тошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> |
више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, тре |
ло, „камералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себ |
ивоту тако служен срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био |
n="177" /> и где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} |
ом.{S} Он поче пажљивије <pb n="186" /> читати.{S} Да ли је та места подвлачио сам Јанко, да ли |
p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— |
о, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачку реченицу из књиге коју држаше у руц |
Јанко само мало повечера, па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неки |
и могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман једног руског мајстора, у коме се овај сво |
безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима с |
фесор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се |
е јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа |
не станују ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> |
рилици гле како му се пријатељски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани |
што је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово |
без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је |
реби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-б |
Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој непр |
етрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљашци зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео |
е обичној заблуди идеалиста, да се млад човек и млада женска, који нису ни род ни помози-бог, м |
ву момку.{S} И то је сад љубав, и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен от |
учик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ј |
то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му др |
севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудн |
м женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједна |
и:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам пазио н |
че Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, |
ће се познати с њеним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тог |
ко поуздан и тако задовољан, као гладан човек, који се, место острица, <pb n="163" /> рака и па |
твороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намрг |
им...</p> <p>Он тресну мало гласом, као човек који се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на |
згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек који је издангубио, стаде журно мешати карте, а п |
и захрка мирно, спокојно и слатко, као човек који је учинио добро дело и хришћанску дужност.</ |
он се осећаше тако лако и пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад |
вија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово |
а.{S} Оваке су ствари убитачне за млада човека.{S} Не радити ништа!{S} Правдати своју леност не |
а је у неку руку сањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по то |
по своме опхођењу, иначе као кост суха човека изгледаху у овај пар као два голуба.{S} Један са |
оказа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, молим те! — рече Ка |
оли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170 |
како је читао у некој књизи, да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растера |
у Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља |
вање у сазнавању најскривенијих мисли у човеку, кога посматраш.{S} Можда се тиме задовољаваше њ |
и!“</p> <p>Сиромах!{S} Он не зна, да је човечје срце Индијанац.{S} Делаш, обавештаваш, говориш |
пали свећу, обуче се и изиђе напоље.{S} Чу, како из каване допиру нејасне промукле здравице, и |
е било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се с |
а кола.</p> <p>Он у својим мислима и не чу, како му Недић целим путем декламоваше стихове из <t |
ве је тихо као у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију. |
шпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с остали |
себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајно уверавање себе |
арога, детињскога познанства, исто тако чуваше се да дигне пред собом мост, на који не мишљаше |
, мандолинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си м |
за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још тишти!</p> <p>После |
сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја једном читав |
ики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="s |
одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} |
рте нешто у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме |
тапшаше сам себи: „Тако, тако треба!“ „Чудна ми чуда, оставити се туђе жене!“ „Нисам ли ја јед |
ађаше правог имена.{S} Једно му се само чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дуга |
дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још ка |
роким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије изгледаху његове очи од двадесет, поред брк |
“, или „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера че |
!“ Он се пљесну руком по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p> |
ста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаше како се то одједанпут све у њему обрте; али прев |
ш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсим |
е му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, д |
се фотографисао у црногорској капи.{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана |
а, да ју је онда држао у руци?</p> <p>— Чујеш — рече Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта |
ури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршено!...{S} |
а не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде |
дулчинеа?</p> <p>Реч <hi>дулчинеа</hi> чуо је он од уредника <title>„Светлости“</title>, и та |
Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту |
з књиге коју држаше у руци.{S} Јанко је чуо само с почетка једно: „<foreign xml:lang="DE">als</ |
о, да га је само најближа околина могла чути.{S} Стаде се онда слатко церити и обзирати, хоће л |
а захтевање час четири кеца, час четири џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледа |
уд испружи ногу, истури груди и лупи се шаком по њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да |
Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентиме |
у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од ко |
ложеног Катанића, јер он не опази да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу пр |
акако, немаше овде места ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда |
-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S |
посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљем новце!{S} Не требају ми пре, док и сам не купим к |
аревима, који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, |
а други.{S} Мишљаше на матер, у зеленој шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је з |
даје у мисли: како она улази као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује ру |
ас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му |
у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Д |
еној шамији, како меси питу.{S} На Јову Шаркијаша, како је зажмурео, дигнуо главу, развалио вил |
ледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге краје |
идео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на |
о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по к |
е малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој ли |
и, да је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да |
да ће се сутра свакако састати с њоме у шеталишту и да ће се познати с њеним мужем, јер „онај ч |
вићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а оби |
ом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Пору |
отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли да шетате, или да идете кући?...{S} То јест... молим...</p |
н већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевро |
ицу.{S} Ништа му се није отело — њихове шетње, разговори, па чак ни писмо поручиково на Маријин |
аке.</p> <p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је а |
но причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, |
једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа ск |
и овде! — Она руком показа на клупицу у шипрагу.</p> <pb n="161" /> <p>Њих двоје, обоје ћутећки |
роменио.{S} Ходаше поред ње равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај. |
стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чуде |
атагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим чудноватије и |
после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за шаку дебела прашина, и по њој чис |
, те убираше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јан |
ним осећањем, од кога је дрхтао, отвори широм врата од своје собе, леже несвучен на кревет и по |
аване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не |
и.</p> <p>Тек у саму зору, кад отпочеше шкрипати врата на собама, и сањиви момци и девојке пром |
им лукавством“, <pb n="151" /> који још шкрипе зубима, кад слушају за „сузе рајине“, и лупају п |
и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се д |
</p> <p>И обоје гледаше у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз |
помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друшт |
а покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друш |
тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше |
внодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом.{S} Тек у купатилу, кад је се некако нашао |
д га издаде стрпљење.{S} Он исповрти из шпага Гетеа и тресну га о сто, тужећи се да га жуљи у к |
д.{S} Младен извади поручиково писмо из шпага и ћутећки пружи га Катанићу.{S} Катанић и не зави |
и да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од прслука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугз |
>— Па то! — он показа очима на књигу. — Шпијунисали смо човека у неку руку.</p> <p>— Хајде, мол |
ане.</p> <pb n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} С |
јгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на дуел — којешта!{S} |
двадесет и четири сахата знати, ко је, шта је, одакле је, је ли жењен, колико му је година и п |
Јанку:</p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, по |
} Фауст је...</p> <p>Младен не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Ф |
ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност |
а кола, па терај даље!{S} Ђаво га знао, шта му је!</p> <p>— Како је изгледао, очију ти?</p> <p> |
p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигнувши обрве. — Разгледај |
седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече професор и поче читати неку дугачк |
p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод о |
ма.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Н |
, узели сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају |
паде, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се |
пријатељ, ти си у забуни <pb n="159" /> шта да му кажеш, како да покажеш да се интересујеш за њ |
а Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Да не ради ништа, да се луња овамо-онам |
чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ни |
ги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја б |
докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, |
Младен, — није лепо од нас...</p> <p>— Шта није лепо?</p> <p>— Па то! — он показа очима на књи |
!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <fore |
у у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа |
по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</p> <p>И онд |
се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{S} Ма шта! — мишљаше Јанко, — само да се говори!</ |
сем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</p> <pb n="191" /> <p>Јанко хтеде неш |
огућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала фак |
улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дераше се поручик. — Овамо!{S} Ж |
поштено збуни. — Само дај да се отпочне шта му драго!</p> <p>Јанко развуче лице на оно облигатн |
отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за време целог ово |
дине, право кажете!{S} Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати.. |
е чики.{S} Зашто је он тако несрећан, и шта све мора човек имати, па да се не мора убијати?{S} |
ао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно |
ло, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комб |
дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзо |
то у мислима.{S} Стаде се читаво чудити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другом |
аслонио главу на раме, па се залуд мучи шта да јој каже, каким речима да проспе пред њу оно вар |
па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић, издигну |
није могао љубити, „овако љубити“. „Јер шта ја имам од свега овога?“ мишљаше он. „Туђу жену!“ И |
н себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} |
!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне ф |
<p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч |
е се Младен женио, послао је и Катанићу штампан позив на свадбу и на њему је још дописао пером: |
tlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} |
вет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица послала пандура, да истера просјак |
ларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стад |
оћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што се нисте јавили?</p> <p>— Е, па тако!...{S} Мислио |
осле четири дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњ |
вет, који неће да - се преокрене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити са |
ад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не укршташе.{S} Кад |
олинате, ханџари, дуели и сва она чуда, што се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и |
етресаше поредом оно неколико крњадака, што је прочитао из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„ |
мало оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину.{S} Ово пак није се м |
уда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: „Ласно је то казати!“ |
и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у п |
згледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера< |
вадом“, и у њему убодену гранчицу врбе, што су они звали „грмом“.{S} То је она, пред којом се о |
вету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да ради.{S} Да га зове поново на ду |
И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не изма |
трепташе, чисто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче |
је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав |
родбину.{S} За Младена лично и по томе, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, |
о сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— |
н сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер он не опази да м |
анићу се учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити кра |
не знађаше, шта да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и он |
но!“ на глас „Онамо, онамо!“ и тужи се, што нико не уме да му секундује.{S} Стева практикант за |
равнодушно, ширећи ноге и гегајући се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше |
молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, моли |
авнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком д |
ио као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>Н |
учак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни реч |
лберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмешније: та Грета...{S} Лота, Лота, јест, Ло |
/p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је |
земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на крилу јунакову |
мо очи!{S} Оне црне, пола отворене очи, што увек <pb n="154" /> изгледају да су сањиве неким не |
свест о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а |
етена камењара, који је по томе славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену |
беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете |
а су, пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назв |
мао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био ка |
што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што |
на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, р |
идео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако примио српу <pb n="171" /> реч „дулчинеа“, |
вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу бе |
поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту сасвим опустио сабљу, те шара |
Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара његовој природи, која тражи непрестано да |
га за политику, пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p |
ом гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и покрива уста лепезом, |
овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично |
се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „ |
{S} На то се не да ласно одговорити.{S} Што те њега самог тиче, он, и кад је покушавао да то св |
е још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" |
љубав обрвала?{S} Дабогме!{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајиц |
дајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али ост |
јицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача жена — што је заљубљен.{S} Па о |
S} Тада једва чујно прошапута:</p> <p>— Што си тужан?</p> <p>Он хтеде скочити с кревета, раскин |
п, глуууп, најглупљи положај на свету!“ Што је најгоре и најцрње, то је, што сад не зна, шта да |
же мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} |
не, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон прав |
стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S} |
едно руча.{S} Катанић се, као оно мачка што се увек дочека на ноге, обешењачки практично нађе у |
иља четири речи: „Сећате ли ме се?“, на што она није ништа одговорила, само је поцрвенела и сво |
букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту с |
ипље несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако |
више једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Н |
на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слуш |
о, ономе ће се и приклонити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли |
Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им природе сличне, симпатишу једно другоме, али |
.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова и |
да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: све што в |
<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудова |
врата од њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега со |
идевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору ј |
tle>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збра |
то је: што и она не проговори ни речи и што је такође необично мало јела.</p> <p>Тога дана увеч |
алете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. |
ији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад го |
зити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати га за п |
више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а она с |
— рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се |
у није се опажало никакве промене, осем што је мало оштрије него обично псовао момка, што му ни |
и нема ниједног услова за љубљење, осем што слини, кад гледа у месец.{S} Па шта ми је то сад?</ |
нства, не сркнувши из чаше љубави, осем што од једне ситнице из његова детињства почесто натеза |
адаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брз |
је једанпут ишао преко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно г |
о зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду |
то у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше |
боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој |
чекао до осам сахати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже р |
А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{S} Отуда је он <pb n="152" /> поштовао |
ајкраћем року не дате сатисфакције, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бич |
лечио такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше |
а прожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или |
о, преста чак и јести и предаде се, као што он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој с |
више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, то јест све радио или хте |
ва или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди животињским ос |
да се убије.{S} Он озбиљно напише, као што се то обично ради, много писама, погори своје харти |
о гледаше жени у лице, онда лако и, као што се то каже, „обешењачки“ мигну на Јанка, па оде даљ |
ом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вин |
одина, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, „камералним наукама“.{S} Страсно |
о може чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, |
ерено, галичљиво-пријатно, па ипак, као што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи |
да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се |
ким стварима и много држи на своју, као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирне |
} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло ритерско доба, те ниси пристао ни да паше |
а својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране п |
а, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лексикону</title>.{S} О |
ћи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђив |
и „она с кучетом“.{S} Није, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, о |
да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не дружи.{S} Срета се, |
ужи.{S} Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку |
а памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гет |
које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наивност и чежња.{S} |
н врбице, да обуче нове хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бон |
сева очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, |
само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо није веровао причању поручиков |
тлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} З |
па настави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по п |
хтеде скочити с кревета, раскинути јаку што га страшно дављаше, стиснути је у наручје, па тако, |
озбиљности и у одвратности према свему што је носило тип изјава пријатељства или љубави.{S} Ин |
Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да м |
што свали с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука ј |
час употребљавао, обично пак у фрази: „што рекао Француз: дулчинеа“.</p> <p>Јанко пребледе и з |
{S} Лопова — што је сиромах, убојицу — „што му је така крв“, издајицу — што је плашљив, отимача |
ред кога није ни опазио подвучене речи „што пре“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трећег |
ту љубавну празнину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаш |
.. од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге вољ |
“, и лупају песницом о сто, кад се пева штогод где севају јатагани — једном речи: то беше човек |
е, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} К |
ве. — Разгледај ноћас, могућно ћеш наћи штошта, што ће ти требати!{S} Ниси никад читао „<title> |
</p> <p>Могућно је да је Катанића много штошта кретало, да тако пази на Јанка; два су, пак, узр |
ора чу се смех и кораци.{S} Јанка нешто штрецну.{S} Он се сети синоћнице и као да задрхта, али |
то допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, као што је |
тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујт |
Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу међ’ руке и |
он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво ру |
час му се чињаше да чује опет оно тихо шуштање.{S} Чисто обамре, и по прсима као да му пуше не |
о у гробљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
++грабљивих+++ +++сисара+++ (лав, ***маčkа — домаћа и дивља, — тигар, пантер, јагуар и т. д..</ |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
ћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још једном, подвуче речи „ |
ад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша |