његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, об |
вих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p |
есна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — та |
е својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} К |
за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, |
подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пр |
нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они сл |
млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 годин |
о! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових л |
2" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да у |
свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Та |
ја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати ж |
>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко |
ка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај |
није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућани |
ако се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече јед |
разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца |
живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораш |
S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срц |
у од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чич |
нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, о |
ушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова |
ићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не м |
е догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба |
човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво |
па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту |
м пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вал |
школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду |
опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио |
ђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, |
ужиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо од |
како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то јез |
p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № |
о сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не б |
ако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамил |
ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! ви |
е мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и с |
злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду ха |
е нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> |
ружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саж |
ам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, |
ако му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, о |
и народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други |
е јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е! |
и гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, са |
/p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год п |
, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гости |
ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може д |
> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет |
от» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше |
лад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он сво |
ли Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда |
ној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је р |
ах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, |
/p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити |
изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми |
— што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага |
творио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање |
је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новц |
ш морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не |
домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру |
срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим |
и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; |
елиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то гр |
живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S |
е — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не мож |
} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу у |
/> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима |
ладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут |
S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</ |
а рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој |
воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам |
/> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— |
но изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била |
едан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, |
је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети |
p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у |
од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешц |
стали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </ |
е беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блаж |
то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} |
са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p |
д Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право |
е, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он |
би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто |
/p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, с |
лушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту усл |
и се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се |
жим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником |
<p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало с |
солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чуд |
И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. |
и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— |
з несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свита |
ба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; |
S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишениј |
, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дош |
никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једн |
нат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p |
дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од |
си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а |
ло на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната про |
ако ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узет |
авши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова муд |
знао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица. |
ију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, примет |
оје не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни |
е мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престон |
«оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне ст |
ваца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне за |
мци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, |
> <front> <div type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У В |
ика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А дево |
ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свак |
аље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> |
ote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удво |
<quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословиц |
е саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у |
екавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч |
врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, |
ло је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му |
умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- |
ка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна при |
е ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ћ |
/p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада бац |
тара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти |
е муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо |
д на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, |
ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још та |
ити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од |
мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, до |
Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако тра |
а баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слут |
омаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, |
рдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за |
ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима н |
Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право д |
и какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због т |
же, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бит |
лка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за рас |
Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се |
Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и |
што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога |
о сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од шко |
оста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је |
се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, о |
вао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као шт |
ет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо м |
учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не |
науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имат |
ворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју |
е, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим с |
ним.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојк |
Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год мо |
асаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио дав |
а Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за |
ја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> |
ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се |
ам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина м |
пано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морај |
естонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико сл |
о забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обр |
да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највиш |
е изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{ |
х.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде баде |
еп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна |
ше све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге по |
</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> < |
gn> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нис |
жеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш |
же се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него |
на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо с |
</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не с |
<p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ћ |
ам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . |
да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Нема |
еба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; |
свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да |
! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На ж |
зумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> < |
ај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који с |
добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе вра |
задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве на |
а ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет луп |
а оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} |
спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полицис |
</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада |
. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} |
нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радит |
скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и ма |
да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно прим |
а срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n |
» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђа |
х заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим уд |
ати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да |
питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво |
право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени та |
ави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна г |
лима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој |
ије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко поши |
нао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје с |
ише!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други п |
{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључа |
Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар у |
t="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : |
одаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним |
pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год ст |
и у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapt |
! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому |
та је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија о |
! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече л |
!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с какво |
памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S |
о се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје |
кав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко о |
ји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у с |
it="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно ј |
та после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше бол |
1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах |
кох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је. |
е које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи |
ра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њ |
шку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} |
ети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико |
ука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и про |
ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна ки |
} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Пр |
него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34 |
тах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планов |
} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не ста |
. . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па ј |
ве, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести ра |
шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога де |
очим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хо |
ш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, |
или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их за |
а?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена п |
дна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће |
с поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш |
поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S |
го је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девој |
{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разгов |
до троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је де |
} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! |
ем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с љу |
а је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом |
и за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . |
се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да пр |
!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи |
ник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао зат |
о крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да |
ек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се дов |
два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прили |
ао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога с |
ју.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј |
важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, т |
. рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна |
> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од |
.</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на јед |
остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало н |
а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n= |
в душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Бе |
и?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам |
Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — ве |
изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору непр |
оћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свр |
. .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе све |
ста.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{ |
а беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза |
се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше |
сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два с |
<p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по д |
зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обиск |
еке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расл |
е су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје м |
Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком там |
ра, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <d |
лићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb |
за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох: |
ше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> |
оје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је |
дна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузн |
, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допа |
то заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном одел |
потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше ово |
ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> < |
лико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанк |
вих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину |
инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} |
!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети н |
ки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћ |
лико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледа |
одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два п |
аше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да збо |
касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Пон |
који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем |
«кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се ку |
шне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја са |
ашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресу |
и није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дван |
може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другим |
Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде ј |
у до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им |
говори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га |
да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се |
ом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу |
ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да |
д би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне |
лећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно |
>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к у |
душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb |
у собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је |
ја нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није з |
ују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он |
.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада |
новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно |
како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце чове |
, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и са |
би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да уг |
тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с нек |
у.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти пр |
у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од |
преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и ис |
крена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели о |
би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађ |
говора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла |
и он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . |
робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у |
о ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p> |
век.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје |
бав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слав |
</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама |
збија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули |
а другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло |
нице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље зн |
јаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зар |
ора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и так |
ака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даљ |
душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али са |
ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{ |
дије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Св |
се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе кој |
с.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само б |
правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини т |
еко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац ме |
лужија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам сл |
ешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n |
војшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек стра |
и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој |
ваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, |
е! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одве |
<p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, з |
а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара |
једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешк |
носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одуз |
ога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, вра |
кога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p |
ори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га бе |
н, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</ |
> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p |
о нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} |
од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам |
о</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше |
S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог жив |
Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S |
азним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет па |
2" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, за |
ред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком |
ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С т |
/p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" |
/> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни м |
ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађа |
на прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, |
е рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свило |
. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да |
и председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Су |
наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек по |
дам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</ |
да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на ст |
о младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се ни |
остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни д |
м се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и д |
расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му њег |
а рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опа |
послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те |
у пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p |
>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, би |
је смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња |
више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p |
екад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, |
т и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често |
?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тет |
е да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како са |
лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, |
ољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека |
бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити |
кидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то н |
лао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли би |
Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Но |
!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би с |
старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} |
<pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најго |
<p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} |
:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо сво |
вити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али |
У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . . |
мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуц |
амилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, св |
агађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу д |
едај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вам |
ђао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и |
ви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он с |
Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украд |
ју због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и |
е наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; а |
е ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри стар |
, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један ср |
бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да |
аштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> |
а, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они вр |
, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почиња |
малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и он |
ст осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе |
ки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашк |
{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— |
го, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, |
сто почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком д |
мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према |
учар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; |
ј вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико |
обично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој св |
{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> |
пажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте об |
удија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председни |
управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и о |
ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као вели |
ра хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Риј |
p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја и |
р, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, нес |
ад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико |
ар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко |
ику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније |
епано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div |
ејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . ре |
«какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, |
је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш до |
} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је остави |
упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу |
, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да |
рилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта н |
вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, |
сет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, |
ам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследств |
лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину |
а, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не може |
ца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, |
ојих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и оп |
а познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <f |
то ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем с |
иви свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> < |
у с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики з |
иво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разу |
а затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати |
те десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и ви |
крије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи |
и ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци |
собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу |
још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дн |
S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, ал |
и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, |
ни, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим |
ора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S |
мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пош |
а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се мно |
не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} |
дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једно |
болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило повр |
к чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се пр |
а Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Сви |
Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледај |
погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око |
, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{ |
quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> |
; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније: |
ога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (де |
ала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав чове |
{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
едељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> |
дседник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски |
о очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, гот |
то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздра |
ти своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу теш |
тине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано |
у на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи о |
најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подвати |
</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе с |
ца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључа |
мије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну |
о, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање јез |
верење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката |
да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, једа |
Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . . |
девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . . |
вала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Са |
ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да ка |
е.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах по |
у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на ше |
иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p |
реме; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себ |
а да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> < |
о Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — |
развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, |
.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нар |
дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, |
ба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) ч |
ам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, п |
ом беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p> |
> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по ули |
ез руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин о |
бра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S |
ка.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к пред |
овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! ре |
ла да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, бу |
дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводи |
е било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и |
ио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна. |
ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота ма |
, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, |
друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а не |
и још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, |
ели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеј |
пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и пра |
јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге св |
ead>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» < |
метаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај овол |
расна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, ни |
ј свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита С |
{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брат |
наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за « |
оже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што |
Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.< |
претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пре |
узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта ј |
му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети |
ра имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезо |
То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се зат |
ам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— |
у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви ме |
у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече С |
и паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало та |
вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S |
обу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћ |
мији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang= |
/p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" |
казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка р |
бичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом может |
млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти |
да ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S |
. .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће друг |
сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не уме |
дише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не пи |
чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <p |
800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од к |
ишта, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан ка |
ога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се |
и да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «ва |
p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове послед |
е — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему н |
.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без приј |
{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{ |
папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско |
лико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што г |
а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Ри |
им, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, |
назији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школ |
S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је |
>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затвор |
то, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна уд |
СЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <ga |
ЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> |
лободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, к |
ори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме забора |
нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у остал |
ди на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не |
цо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су с |
е проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p> |
а се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, ре |
ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S |
p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и карт |
може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о |
<hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођ |
е нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је с |
е него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте |
hapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку ни |
х ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оста |
неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу у |
S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за |
е!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате |
вом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од вел |
наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.< |
ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче |
адожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или |
у . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио |
неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се св |
мпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слобод |
икад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али |
p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да |
Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p |
> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang |
жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи |
а познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит |
го он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, п |
брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремск |
Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе д |
/p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље сп |
и мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Ста |
>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све |
о.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота обор |
е, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не |
>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који |
сећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје |
о навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру |
две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, диза |
мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађ |
лико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и п |
тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива |
а мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи |
ба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и ос |
жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; |
ђем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад порани |
ено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово |
ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је са |
орависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све с |
им Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа! |
свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам ш |
ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> < |
ој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена ј |
намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Г |
твара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је |
пште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивал |
све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, |
еља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка- |
пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта |
уштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио |
S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла нев |
уда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија за |
. . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">delirium</foreign>! рече јед |
/> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да ужи |
ао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S |
те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у |
ије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с |
разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели |
="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине к |
b n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуј |
, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да н |
снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Как |
ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Так |
разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог |
и они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} |
лорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину со |
таџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</ |
ој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једни |
једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стол |
се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навик |
увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> |
n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</ |
обијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажах |
ла проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} С |
па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучен |
да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а |
књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Ал |
уј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «как |
Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше ве |
Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Ми |
сти, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала с |
ад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S |
науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какак |
!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији в |
па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — |
ако је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик |
ковала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав ч |
!{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким мал |
овек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте сре |
што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који |
х пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста циг |
рчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а о |
.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише |
{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је у |
ме твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> |
унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући сл |
неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упит |
е зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узр |
ша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласн |
а ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n=" |
p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде |
сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години ова |
ити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се на |
знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани кри |
потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву би |
Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" |
дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} С |
раја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му |
?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Мо |
кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније р |
за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац у |
сто морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, |
ејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже |
био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу са |
и куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изг |
ић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" |
во свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара |
који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en"> |
е куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута |
о као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на |
ету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу |
упим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса! |
кршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да |
та и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео |
н пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Ста |
<p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине мест |
ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према д |
у разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету |
ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако ра |
оче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, н |
ита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке за |
ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> |
one unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> < |
ојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се п |
ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, з |
у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега |
</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пу |
ори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— |
рема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и |
, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?< |
а где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам до |
оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле |
еца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељак |
ћи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. |
та да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу ср |
да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За та |
јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе ја |
ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђи |
враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могућ |
> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Б |
ти га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за ш |
>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уред |
онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није в |
школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, |
дија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Друг |
крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу г |
одмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . |
етала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се н |
ом детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није п |
би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овак |
од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Лас |
Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> < |
јући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макр |
један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жрт |
а.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Јед |
ило штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} |
p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка |
рећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата |
једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши |
итвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и јо |
акра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:< |
докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Ри |
на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело дру |
бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа |
о после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилам |
16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дан |
га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, |
а узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брж |
<p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу |
н оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још |
ну и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може би |
а јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише |
ало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не про |
у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узима |
никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи т |
{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{ |
рекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палат |
ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта |
вај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати |
наштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа |
силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, |
ша!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим |
— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели |
?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам |
х, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање п |
самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.< |
м ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</ |
пе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али дан |
е срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ |
29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, за |
је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врат |
зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака |
сте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах нада |
ло се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао |
<p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедон |
богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе р |
. не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, |
има!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо |
није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То в |
у управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиск |
то рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не |
гори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли ру |
ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} П |
ед њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговор |
у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га вер |
> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје |
дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступ |
ли Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек |
ба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Послови |
је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку с |
суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} В |
.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n=" |
трпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше: |
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, |
/p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић |
људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мал |
сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен |
оспо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко |
па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновнич |
равник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у мла |
ад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде ја |
касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиг |
умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гл |
се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А |
у неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За па |
ла!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разгов |
у га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беш |
ти, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе наук |
где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за |
S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту |
азивљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да рад |
/p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену м |
одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . |
чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p |
оћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служи |
угу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одго |
полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете н |
Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, |
те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по |
сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни |
лопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, н |
ладић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога |
и испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са со |
вцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што |
рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде |
ем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— |
што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу |
рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> < |
уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срц |
јом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам |
а</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и он |
те на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каж |
е судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врат |
="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме н |
овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то ви |
а се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благо |
кво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоб |
и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити ув |
рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипач |
т што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изе |
ривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако |
једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С |
о.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла |
<milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову |
само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за |
на, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела о |
и који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало п |
о, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се |
а ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не миц |
<pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше |
с у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском к |
S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на |
», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; з |
и постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а сл |
рио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни ј |
/> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се г |
с побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за к |
а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Буку |
>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>з |
е; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зн |
. .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице |
га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети |
Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго |
, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} За |
te> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Послови |
ва; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом |
ултурни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа |
а, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као поту |
p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него |
о га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n |
? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседл |
. . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одав |
је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако |
прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакој |
квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за |
на, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како |
p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу |
едати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао |
/p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам |
прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на |
ко бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада госпо |
ни се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу |
удбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макр |
орпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако |
даде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијуг |
ето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p> |
ја једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабо |
Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> |
) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, |
а Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</ |
поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да и |
а, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време |
н филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога го |
ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја |
а расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од св |
ија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у ко |
ио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, |
е фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— |
S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, |
> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И |
ам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Цр |
сало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, од |
б никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођен |
ешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна |
ра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју го |
нам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао |
нав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и ср |
, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штоф |
бра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жен |
ли и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихв |
p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад |
ога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцела |
и да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стр |
тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни |
у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Ос |
вдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведо |
> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са |
за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док о |
уке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква |
у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један |
ко сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвен |
би Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити |
<head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l |
непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се н |
ознајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испре |
ивим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приб |
бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних |
а ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву о |
почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; |
паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто пр |
а.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осет |
Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу |
се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с вр |
веренога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још |
<pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, |
дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p> |
Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А |
а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно |
00 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беш |
, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем |
погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p |
ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше с |
Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и |
а чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . |
авничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска слу |
давио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S |
м, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам |
> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Ул |
јете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој |
еђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени м |
/p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — |
. . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на не |
ам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде |
тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толи |
да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али |
n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p |
ећ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски до |
дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише |
На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове речени |
извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече п |
право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1 |
аро време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији ко |
едан мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гост |
посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога прво |
S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли |
говараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, |
. . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе |
та изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см д |
им гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој |
лед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} |
p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p> |
то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.< |
ује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S |
вопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да прове |
че!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! |
.</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да |
аху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један |
, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одгов |
кле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!< |
и стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p |
.</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не пр |
к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, ср |
о</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог |
мо једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне оже |
мештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше |
тли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жен |
молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај |
е. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији д |
>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђавола |
> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, кој |
/p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничар |
иђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а |
се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, н |
заху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионич |
оврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано |
а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њи |
ници и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде |
оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око оно |
ека!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, |
ога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца св |
нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место |
>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотик |
аходе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} К |
одина.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— |
одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мо |
сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, |
рка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну |
ара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пр |
би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана |
владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаво |
плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону |
пис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазн |
амо неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи ж |
решке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека |
чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . св |
<p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити црк |
ика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам |
ашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{ |
т без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше сво |
>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привеза |
:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l> |
веџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна му |
ад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштиг |
сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао |
га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко |
S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше по |
памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком? |
тао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило |
, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске ча |
p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејава |
де, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћа |
ђу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељ |
ости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p |
!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац поми |
и школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље. |
е, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од сво |
Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лице |
м <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филоло |
та доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а |
да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди |
право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а С |
о погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако |
Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је |
нас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоће |
е ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само |
м крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори |
давала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; |
часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру |
момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да жив |
вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ј |
S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати |
метна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку |
а довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац т |
уши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе |
Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне |
знаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови дола |
јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све |
е, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години |
трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које |
се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, |
ељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{ |
е дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара з |
ти.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као |
ка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу |
ру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе |
ија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам чове |
се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво кој |
p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот пош |
олике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштери |
ему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} А |
ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих на |
Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби п |
арац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да |
из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске к |
Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо |
уме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене м |
година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, дов |
Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам |
р ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако са |
у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној ц |
тка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за |
готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? — |
он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори |
и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж |
а само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица |
о ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржа |
скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви см |
д заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да |
ресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? ре |
Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> |
н е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли мо |
народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други с |
ан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <p |
ан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та н |
кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја те |
. . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .< |
за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. сре |
је се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} |
губив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а и |
нога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тог |
ца Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, д |
и они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд |
. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сест |
што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је |
бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; а |
!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> |
а века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служ |
је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија на |
> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през ру |
аше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" / |
</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто |
а окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те |
ина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и |
како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, |
не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чу |
свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргн |
дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих |
ло беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и |
неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њи |
лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате пр |
то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div t |
ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не р |
ога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако в |
гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра пови |
/> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао нау |
али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да о |
b n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; н |
је за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге |
е, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није |
чегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За |
S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Ч |
ушу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, ви |
раже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет св |
за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У |
регорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, |
ацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела с |
ешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај раз |
ам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатк |
, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за м |
како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хо |
стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У та |
ијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га вид |
е је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тргов |
говори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заб |
чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте |
их жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све с |
ик ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— |
удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жен |
цију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улиц |
Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ћ |
. .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ј |
лно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и с |
.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и п |
S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Јед |
учи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, |
а.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био то |
</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је јед |
матрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, |
ињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету п |
ушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке |
нтира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с леп |
Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује не |
<pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пив |
те!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са |
а и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад би |
мејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к пр |
е; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међ |
развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb |
у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџирава |
ј малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p |
етан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени. |
он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилоруни |
а су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало |
шота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај ле |
една ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb |
ју, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом по |
им дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S |
је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она |
адати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе н |
изати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Нај |
рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на |
аш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— |
Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа |
.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје бли |
аби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти |
у већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски |
<p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да |
Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p> |
е рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молил |
, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ |
ше.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право бо |
сама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није С |
седник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао |
зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се |
даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И уд |
мешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p> |
на мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра |
> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела |
н према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао |
се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се на |
се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Река |
p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; а |
о једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Так |
ити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити сво |
но за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хл |
кве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрч |
е тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, |
аноје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе тв |
мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свака |
и.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не пов |
добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти |
.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислит |
се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову |
рку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Сав |
јбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена бед |
о се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: од |
има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .< |
е и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те нов |
им као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео |
ни да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>« |
ена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитањ |
>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њез |
атка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми ј |
знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини |
нети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ов |
а онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— |
у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горк |
м.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе |
и; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија |
</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беш |
ад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми кр |
</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је |
сли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад |
ја кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што д |
— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до на |
о горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> |
тављено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује |
а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам |
дем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у шк |
новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али он |
е.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће |
о Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као се |
је добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађива |
"8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам |
у коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, зн |
жем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не п |
овека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к п |
чи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика св |
руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То |
одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи |
те да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики |
аху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да |
се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се ц |
рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, о |
у се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва |
еби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62 |
да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, п |
делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју |
>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се |
имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Он |
елте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да |
те, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је сол |
ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p |
дочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропа |
ча-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпос |
вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те ок |
и називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да |
ачин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удави |
.</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жен |
итаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . |
за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову |
леза на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, го |
гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе |
е, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све |
во велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад са |
гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон |
раћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање су |
Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам ш |
наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се оч |
че од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући своји |
ова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један |
. . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> |
се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад мо |
н брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захва |
<p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, |
алазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја с |
во време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, |
утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> |
ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо сво |
. . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> |
неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p |
Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} О |
на одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни |
.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца |
Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње вр |
молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гост |
pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је |
однесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав п |
> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете |
е, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У о |
је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца. |
давде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врл |
збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан д |
мо они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. П |
да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет оп |
аш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помен |
тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до |
лушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> < |
пођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све д |
рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим |
А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! |
сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје к |
</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше та |
i> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, |
ста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена поз |
ругом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку слу |
еколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» |
омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се биј |
ед твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Ни |
е човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке с |
нице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.< |
> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</ |
ћа за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Мо |
н и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим |
богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања |
ло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи |
м Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се |
бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n=" |
амница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и |
знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици д |
Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на |
годи!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Мор |
ћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згриц |
ле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И д |
бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох |
аш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јан |
Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене |
ш с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скор |
ва.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је т |
. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га |
својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад |
роговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све к |
време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Пре |
вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло зад |
о би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајк |
им за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Рији |
али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .< |
је журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter |
. .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу |
своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се доче |
на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђ |
рам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</ |
ј души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од |
<p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно |
а се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога |
р окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, т |
Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p |
Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну н |
pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је би |
l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, бла |
После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести |
та мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у вел |
ту примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до нов |
quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину н |
и медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успо |
воји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жи |
ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи |
ише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Р |
ије ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима |
служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а |
>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви |
време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако |
стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била |
ам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . |
ће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Е |
засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све др |
чудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас та |
а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> |
Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi |
ва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како к |
отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то |
а неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и ску |
а, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово |
мени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од |
о на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ћ |
<pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да он |
"64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет |
Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком |
љени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он |
што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{ |
а, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болнича |
тка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је зав |
ја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јел |
гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху ј |
миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они криј |
де један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и |
гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промо |
ет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дије |
к, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела г |
ом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" / |
. . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кућ |
олики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вече |
судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двоји |
даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилоруни |
нимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</ |
готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се |
иже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p |
мехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био |
то простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту |
претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гост |
рица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жен |
7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија |
о: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да чов |
ада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се |
ба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трош |
. . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? |
ше сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети З |
евојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољц |
завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— |
аница, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и удариш |
а пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Мин |
у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доно |
ни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p |
. .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се ка |
ема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим непр |
ке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у в |
Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да |
је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку та |
им да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита |
ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошит |
наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише |
ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе стр |
— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним |
ђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не р |
, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ |
а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља бе |
е одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот |
>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући им |
, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био |
јмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерн |
ара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се б |
сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт |
/p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} М |
сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да не |
марих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог |
S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">deliriu |
у је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> |
у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! реч |
још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
/> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пар |
e="chapter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </he |
iv type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> |
> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку х |
Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се и |
че:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га пог |
слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколи |
ле по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше |
жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из ју |
p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шт |
и; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је дево |
џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле |
разумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће. |
адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и |
че на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како |
од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију |
е, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, поте |
ама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече |
— а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја |
асплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, |
ад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто з |
ње оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву |
ро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање сво |
сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, ре |
ли шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њој |
се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њи |
не; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана з |
жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите |
ији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</ |
стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви тр |
старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите |
акад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, |
.</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама |
Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други ни |
готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час мо |
— они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку |
ене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви |
бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја т |
вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и |
ра, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него н |
бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> |
ећ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може |
међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не |
Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих |
оју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сва |
тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да и |
бачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и н |
оз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од |
тезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух |
Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храм |
ба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу т |
лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите с |
унић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилору |
крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовина |
астави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, |
ригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на |
та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла в |
дожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, |
Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, т |
гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнеми |
у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кући |
ута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка о |
а.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: нег |
мо ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смер |
бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклети |
е да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> |
е доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «к |
n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у карта |
би?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку |
е да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .< |
асе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и од |
ивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>« |
ејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На ча |
Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; ч |
је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало |
обијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на |
атељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гос |
и, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очи |
.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију |
/> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јевре |
а послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од кас |
estone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>« |
ек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни ч |
ош мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам млад |
о.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се |
Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама |
рки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда |
скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, |
и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове |
јете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тад |
епо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би |
, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је јо |
а је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају |
. . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из |
оји управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако |
беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} |
тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито и |
> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> |
кох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазна |
{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје |
им рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и изби |
.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је |
овом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{ |
које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а с |
, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Не |
</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове |
ба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? |
х рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у |
изнаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone un |
рља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио |
дно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме |
м годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио |
ана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. |
ке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје |
и господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и з |
/p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује |
га код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дођ |
доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и п |
ти, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака |
ите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, |
и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у ко |
а.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— |
онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S |
звони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар |
уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један мл |
добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} |
Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја |
ем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда криви |
р! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бе |
причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S |
а, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих пр |
ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све |
смама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>н |
"3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плети |
мерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке к |
метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине |
а умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће у |
{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што с |
еврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш |
ке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p |
иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младо |
ну.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што |
во да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а |
е отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које зн |
, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да ч |
сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно |
ошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се |
алити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај |
д полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад |
" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Р |
не он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Миц |
судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све |
сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле д |
е и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле |
l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из глав |
лове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њ |
случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је пос |
рговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, к |
ти на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре н |
или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p> |
} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Гот |
пољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици |
аци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам |
а Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говор |
њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и пр |
?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Тол |
ти кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери |
.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, н |
хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У т |
, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом |
а ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе |
ном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> |
се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ни |
one unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пар |
:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути |
иначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово удари |
ајлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине |
главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{ |
а, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хт |
/p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу |
лише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; и |
ић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњ |
а он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из |
оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а такв |
боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па шт |
ко да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу |
ивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да |
ли народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . |
невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешћ |
ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" / |
оноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p> |
окле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и |
Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли о |
ну ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, реч |
оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да с |
а.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не о |
дно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и б |
ећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар по |
га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам уч |
а се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се ож |
Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— |
шна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није пос |
Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње свој |
те отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што |
за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и |
смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Ка |
о да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, з |
нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је |
већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико прек |
м умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје |
даџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. |
ad>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>П |
е, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и |
е судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; |
unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b" /> </div> |
ре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> |
а пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, |
здуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки |
<p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа ста |
еб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држав |
представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш прит |
едном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, |
, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, з |
еца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не мога |
м се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући |
ако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај сас |
</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гост |
Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја неср |
дсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих |
не је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцеп |
ком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја |
да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад |
обеда храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутн |
злазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се по |
воје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу |
ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—ник |
и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају о |
сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослов |
као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p |
и из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, се |
то ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешни |
рема другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао ра |
рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и с |
а живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе |
з тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, |
пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</fo |
на јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавнос |
добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке шт |
зин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпо |
> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, |
лике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гост |
<p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буд |
кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су купо |
прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био т |
мо из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше |
јака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одл |
<p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој го |
милије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклон |
ок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам |
. .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и пам |
а — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често |
шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то |
о! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из др |
Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге |
те: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, |
су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као |
нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S |
кинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих д |
кога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци |
пу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не |
воје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која |
мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао |
>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно |
{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати с |
говара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте д |
ти. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било |
својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. |
Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека |
а прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба |
па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а ње |
.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p |
чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму ке |
пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у |
а малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димоп |
р уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изг |
ину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стој |
и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свеч |
н, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако |
ти дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а ос |
што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи |
с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати |
p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . |
е задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</ |
ет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића |
b n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очи |
а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам |
ставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се |
а је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} |
</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је доб |
>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је т |
је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде ху |
, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао некол |
ожили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога шко |
а, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће |
изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} По |
екивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао са |
рене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен |
за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је |
ћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и вр |
дио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му но |
авицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може п |
овори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити |
му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— |
му наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се |
месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава |
</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки |
о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с к |
срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, |
Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} |
еш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али д |
других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно с |
е о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су |
белодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а |
ојски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало |
иковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, |
Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике ко |
вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сиро |
е никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; |
p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само н |
Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна |
.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се |
ТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</ |
/p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити |
/p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како је |
часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да |
зостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их |
ти десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што дру |
нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути |
тив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуш |
у?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се |
жине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> < |
радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је |
оносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, н |
ц сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пружи |
равају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; н |
гоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Са |
.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. |
Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гос |
ама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone unit="*" |
Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се с |
су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу |
и да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће о |
м једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, че |
, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Ско |
? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да |
и судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду су |
е ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле |
браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . . |
у да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је |
много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте кој |
ко? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; |
којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи |
ет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши « |
е и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свако |
. . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а |
одине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несрет |
ја.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упи |
бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем |
а око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!< |
ас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други не |
воје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и к |
ако? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девој |
ра беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II |
о тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, |
стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожу |
о.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, |
жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах |
ње својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> < |
ћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове |
други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне п |
и! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висо |
да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Са |
еља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботи |
још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу мом |
ш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може доб |
ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће |
ови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је |
зволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком |
нога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ник |
есте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— |
не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби |
оследње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли |
данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се |
»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он ниј |
е човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учите |
е није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и друг |
</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни |
азговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ив |
.</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ив |
ди људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоно |
у да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је д |
та сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" |
шао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услуг |
> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </qu |
а за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да с |
чећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" |
на, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, |
имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с леп |
женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, са |
и, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И т |
и другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они к |
ого корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим |
А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и |
: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може о |
ја; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбин |
у срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако |
ну?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу |
онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом |
?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити |
ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није |
ивређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече гот |
ко да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би |
а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару |
ечи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам има |
— сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још к |
мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставш |
упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату при |
да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, |
обује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да |
Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да го |
id="SRP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко хр |
да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су |
прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао |
ги рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двоја |
аше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на доб |
изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад. |
, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се |
сти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је |
је су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад во |
дан рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми |
тупак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољств |
едам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у |
<milestone unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> < |
ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} И |
добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је о |
<head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићеви |
<head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџи |
собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ни |
цу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А же |
ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p |
се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они ко |
них крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску о |
ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{ |
ме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{ |
свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала |
ла у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. предс |
ило је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} |
несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је |
вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах зак |
љон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена и |
е одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: ј |
вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лум |
а Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи |
у сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ух |
1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p> |
ек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> |
, на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно |
ј девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p> |
су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешки |
тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих жи |
!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познији |
е, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред |
ам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже |
жмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> |
ка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра д |
да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; |
удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети жив |
у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: |
бра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него зн |
ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, б |
Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узм |
и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли |
ем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>дес |
улка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда да |
. .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да т |
о, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља |
остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим |
свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џ |
. .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове леп |
ли дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра до |
ко ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар н |
S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе |
="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш ов |
је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мисли |
ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . |
ако ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> |
. .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу к |
живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да |
Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, д |
eign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог дост |
ви!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека с |
ра несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дук |
ашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где |
ла:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико |
ога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у ос |
а се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи жи |
и и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практикана |
ако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око баб |
а кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по |
мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло гор |
воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може пре |
О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око че |
х надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута д |
детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То бех |
!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често |
{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . |
се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је л |
ма који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Пад |
гова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке ст |
велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у г |
вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се ни |
ај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — |
едајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а М |
рема себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .< |
ка преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ов |
ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију |
да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо д |
ђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако как |
адница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" / |
јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ? |
оспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах |
писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа |
.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш |
уте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према |
мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим по |
правим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојо |
епо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.< |
младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочит |
је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потроши |
овско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стар |
од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други на |
необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за свак |
ло.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, с |
!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у св |
не свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог |
он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје и |
се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само се |
за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb |
м могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, п |
{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разуме |
се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и р |
Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим у |
езиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случ |
е у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . |
под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџ |
нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу лен |
, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, |
> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је з |
<p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада |
вар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, н |
о се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} |
књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све ид |
н старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да у |
С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне |
ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . |
роши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојк |
адесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добр |
ови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало |
остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и т |
није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: |
школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или т |
м !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо |
е, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се ј |
тине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ниш |
ојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста с |
и се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изго |
азивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пу |
неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају |
м на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . |
«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао н |
да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, му |
S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно им |
, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лек |
е живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> < |
, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао |
уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран |
ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђени |
— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, |
ди приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> < |
.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада им |
ојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни оноли |
су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади љ |
емена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те |
карио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познан |
је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одв |
лето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребија |
его . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако |
ита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома |
<p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секре |
коле отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се |
доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам има |
ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често гов |
е питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мој |
, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, изви |
к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p |
, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} |
есретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да |
моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрип |
један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се о |
ма.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можем |
тово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p |
ом не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> < |
.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би |
ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ак |
ћи имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} |
ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, |
смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> |
ре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме стареш |
би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{ |
Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он ум |
тања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред |
секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</ |
обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те х |
Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p |
окојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51 |
</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 |
кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пош |
о се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели В |
/p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не зн |
гог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин н |
се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену приј |
ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xm |
роговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се б |
ити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и на |
еднога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а ро |
кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb |
оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности |
а,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да |
пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28 |
ој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хит |
4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к |
другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, |
а, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и |
а би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он |
ећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и ста |
ва млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих ре |
о и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га ј |
мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Д |
а, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необичн |
> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на је |
ку тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подру |
а је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд |
Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах п |
n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се |
че глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни зн |
S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност |
окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: |
није:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затво |
нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражи |
и, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како при |
И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу |
ст; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће од |
а му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколик |
а овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познаје |
енице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући сва |
не; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале |
); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка |
драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнем |
и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично доб |
меним, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесн |
кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, ал |
младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешт |
му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по ког |
као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све |
узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметн |
за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, |
временици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о добр |
му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . . |
новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окре |
Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" |
p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Стан |
жења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и пам |
уши сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . |
рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о жен |
шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна |
е он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Сав |
има гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како |
едно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, |
испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, т |
ривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Д |
оже да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па к |
p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду с |
5" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не д |
најте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из по |
. .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p> |
по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе |
.</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим кр |
не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p |
а, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илиј |
а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачиј |
и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S |
што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за нек |
не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служи |
ву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ћ |
<pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} |
ете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за цр |
S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја б |
онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија |
ђе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије |
је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, и |
е постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се по |
и моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само зад |
ндар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да св |
ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а |
ноју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је |
> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гош |
ђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— |
докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето |
ича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зо |
е питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . . |
еди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке |
и пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! |
е.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је |
љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице. |
рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него |
сту, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> |
S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, зна |
нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, н |
био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро |
вале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник бо |
јест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то |
ло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била |
је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет |
и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. |
наш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше |
хничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алати |
говарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Риј |
/p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да са |
</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе |
залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори |
ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима |
узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада огов |
свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> |
ник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком |
е:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одош |
и причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— |
а као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и с |
n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар зна |
ат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, к |
ставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> |
/p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у ду |
—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква р |
: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25 |
морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше |
бито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га |
х га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га уч |
мницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори |
ко трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога |
онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} |
же овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било нов |
език и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> < |
. . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ик.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељ |
онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала! |
ла сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Мак |
м те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жен |
Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него ску |
и, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не |
n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Ј |
ота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти |
ци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на |
ма! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави: |
Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p> |
Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; а |
: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{ |
>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче |
њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испра |
на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Лен |
Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радо |
арош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; |
!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p |
а он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, |
S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка |
честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра |
ка <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, |
оводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је |
е и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није јо |
њући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџ |
Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, |
и она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у свој |
он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина |
а сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја ж |
притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивал |
ака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка пад |
дан господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му п |
то беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, н |
а бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако |
евојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се |
нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњ |
поче се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у |
ти своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— |
собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кириј |
ује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком п |
не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> б |
n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине |
рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p |
ојска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тог |
га се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркин |
.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад |
<p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> |
ти се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, и |
ића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији д |
едник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте от |
сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. |
ш горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без вре |
ја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилору |
ала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остал |
изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Госпо |
е се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div |
Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај |
еним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <miles |
о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То б |
и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити д |
рши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због |
ра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде о |
д извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он са |
значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље њег |
су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја би |
и и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је с |
ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметн |
ста.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г |
гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са свој |
S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p> |
раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Бож |
, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «до |
је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упи |
ам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти |
>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> |
ј оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у |
не у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} |
ан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му б |
дин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић јо |
храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом |
нуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> |
убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{ |
нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p |
узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али как |
ајфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте струч |
ко хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Стано |
>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки |
ки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли |
како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета ш |
.{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што |
а мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p> |
кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд же |
једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <p |
да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изре |
pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здрави |
сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће ост |
та»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он н |
и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на нога |
творену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта мо |
попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти о |
. . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамни |
p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа с |
{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби |
дију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом |
ти да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после ви |
о. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви |
: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како п |
ма и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио |
освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет п |
у реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплази |
м, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И к |
у, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . зна |
т почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} |
едан пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија |
се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .< |
може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет б |
бе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду |
крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, п |
а својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у го |
" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докл |
ли сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, |
ојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" |
домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} |
н човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, д |
та мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајц |
4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Мол |
еченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући с |
тиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека п |
перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми |
друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усре |
деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} |
лаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој наш |
подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје |
то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем в |
овори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p> |
одом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамни |
своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и з |
} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зорки |
пућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . |
ча Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен |
им да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што |
сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да |
ет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрс |
ешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Про |
вати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште |
свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди! |
али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, о |
огледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често |
е у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, жив |
оје гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад |
на се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срц |
ажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да награди |
исли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изг |
човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p |
лађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; |
да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће |
кове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} |
ожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву |
ке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешт |
својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се зад |
својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онд |
гове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не беј |
ећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где |
p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занима |
се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p |
ко га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао |
> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам |
а, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, кој |
јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред с |
лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби |
ђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао |
ветлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — |
неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обело |
его од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија |
сти на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше |
о изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје пр |
и је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је о |
м штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе до |
тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови ( |
ом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из |
мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p |
е могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, шт |
као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лак |
владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе |
е један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики |
ику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече |
анаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће |
е претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других го |
а да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте с |
имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се о |
орити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео ни |
да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја |
ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме по |
се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам чест |
а, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, |
ам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу |
Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек |
одизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Н |
p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, ми |
есец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише св |
бучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и |
Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном са |
алфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Пам |
, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах н |
ирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хв |
.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} |
ожеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али |
ина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додад |
} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свил |
у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад са |
. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; |
кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за |
ак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с как |
оћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> |
већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} |
, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одм |
укао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога |
, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га о |
е кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи |
га зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јут |
ц закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домаша |
то.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, н |
> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о п |
ру, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Млади |
е угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за |
за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја тресне |
огодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он |
није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунс |
штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи је |
агушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, |
е огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> |
брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гле |
тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да |
девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као |
{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с |
а главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе |
ора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана М |
ди у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше до |
андар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је |
а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за оп |
дости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цу |
чке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазе |
му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загле |
посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Сви |
С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца |
па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да |
а кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећ |
знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од |
црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећен |
на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако |
доводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити о |
поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, |
ојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај с |
и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију |
"22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога с |
за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, бил |
га Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— П |
ко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пр |
во да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај до |
ам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S |
ли ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту |
ан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини |
и управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послов |
чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује |
и не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш з |
рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови ва |
се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учи |
јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје |
, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је |
по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи п |
желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја |
у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми |
победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспу |
ећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење |
таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана замета |
жаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери |
су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја с |
Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило |
осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У г |
те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, |
аметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у пу |
е своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се до |
чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, из |
једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а |
ељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«Н |
еговом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо |
/> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</ |
е касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао |
и са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто. |
еба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; д |
доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокој |
асније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је зат |
смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у |
цуске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не |
.{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . |
аучити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам |
ошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога позн |
ја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац |
ам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирај |
ао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb |
бро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не п |
у!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, |
.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам |
тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> < |
С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито |
в ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«О |
животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учи |
н?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{ |
је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона |
или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је палан |
хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше |
рата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу |
побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија |
{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне д |
оге своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад |
јемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То |
а је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} |
добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и ж |
кав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> < |
војака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни о |
Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- |
> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђа |
е Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопар |
Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p> |
мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело пос |
ли у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га в |
исује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дот |
је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да |
stone unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> |
ега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од |
4" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је |
и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где |
се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђе |
и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штет |
рата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше мла |
{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиков |
е она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нек |
оштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . |
зити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ће |
врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Стано |
ца, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p> |
одаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће н |
{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, с |
.{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за дру |
.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њо |
га господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</ |
p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} |
чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . ч |
пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Прибли |
} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погле |
Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже |
све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море ј |
Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, |
— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од сме |
сто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дру |
</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толи |
уде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, ш |
е почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честита |
ве.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи |
ена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засн |
ејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необичн |
вори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће |
жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— Н |
ва пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зор |
езом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право |
бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; |
де се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике шк |
о исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиг |
ко ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изо |
S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, к |
мивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се |
Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у |
p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше с |
а, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с ови |
="chapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку |
>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин |
ивот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше |
еше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове |
ску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и т |
/> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милић |
у.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било |
оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А |
ивоту.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово |
ектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп |
а он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе |
само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> беј |
као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зази |
ој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S |
угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . . |
а богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метан |
блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где |
ије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одма |
и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим ко |
вет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код ос |
био.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухва |
раден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И |
аху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како б |
p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} П |
"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Провод |
ечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од |
. .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за шт |
али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуд |
д те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовим |
почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, |
>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ства |
не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пр |
/p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што засл |
p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одго |
шћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика: |
нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је |
тељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме |
е собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливш |
» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше ж |
.</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> |
ник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури |
кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки |
бучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадн |
ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{ |
.</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разглед |
е било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, и |
то, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад |
јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> |
е место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице и |
олицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n |
hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претрес |
председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је |
томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p |
ш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни |
и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од кав |
ра куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сув |
о својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи пут |
на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Ј |
но претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окри |
{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га |
аџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска во |
сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без |
колике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зе |
иди Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— |
> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми |
м вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече |
ружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један |
а свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега т |
бри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме |
горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време |
коваше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре |
ања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и |
је касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда б |
и бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? |
е узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет |
није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише са |
ћа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд жели |
нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче чита |
сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан |
цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад |
од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</ |
>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састав |
к, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу |
и се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господи |
га. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече н |
ва . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика |
се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клет |
"51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и |
м <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, |
— ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио |
које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан |
/l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ |
је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас |
што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за п |
а, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити |
зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, м |
ице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао |
одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако г |
.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то |
е ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му др |
мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скоч |
еврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио |
латко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у |
путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, ј |
заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb |
ле видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председни |
пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С |
код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> |
оши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. . |
ерецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толик |
год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n=" |
а људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S |
ада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . . |
вадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што |
то: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то |
колу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S |
евојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је |
љда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо мој |
та!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досе |
трач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И |
прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n=" |
то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у слу |
и који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на свак |
ом у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата |
ебројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ |
оркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, им |
ај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свило |
и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу |
у видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с |
ти «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се |
ко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајде |
пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; ра |
ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја |
го оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по ч |
помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча д |
е руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим с |
да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после виде |
е што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ок |
, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењ |
ка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешки |
е које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује з |
и, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су бл |
љаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној о |
војку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S |
вљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим? |
протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказуј |
исмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласн |
Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре |
право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и |
бе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно |
ема мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици |
у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја и |
ји говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадо |
расна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чу |
о ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не |
оје се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у |
ало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? ре |
је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто |
е.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не |
е своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће на |
аџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> |
мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајт |
им поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{ |
колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у сво |
заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — |
ајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца |
/l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је |
>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, |
су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега посло |
господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он н |
а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сва |
а снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, |
, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обе |
них 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} |
одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара |
ве редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би б |
у.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне ја |
<hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> < |
ав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако прав |
<p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p |
оје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво |
домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га оби |
чена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и ве |
мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што г |
м дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја |
знала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и н |
икама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S |
.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на млад |
уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад забо |
p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женид |
, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> < |
ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . |
ем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама |
ге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, а |
знаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као |
он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добр |
Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче |
не послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, за |
за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем |
ни врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хо |
те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type |
у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих о |
му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа уз |
своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Н |
је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и |
ља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доц |
не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ван |
школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозив |
и смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То с |
књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигам |
ај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Стано |
и одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адрес |
пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад |
да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекциј |
јој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несре |
е така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.< |
ико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца о |
ко се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту нем |
p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни |
, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb |
појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје |
кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се |
ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гње |
е.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам друг |
/> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак |
учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да |
ности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и р |
и ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од |
редном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и час |
ча, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пруж |
ш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> |
че лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> |
, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Прист |
моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне |
умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, |
у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . . |
" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је |
<p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и и |
аном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. |
о дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> < |
опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестр |
мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, |
орунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збу |
јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</ |
<p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет ј |
морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не мо |
се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се ку |
>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се |
Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија |
авши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у |
о кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што |
му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору н |
мо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погле |
тово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се по |
техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим ал |
зим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у |
да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним ште |
и!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у |
самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачк |
код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> < |
сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жељ |
ли жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осе |
у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео |
<p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам к |
себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам |
да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај дока |
ух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак |
pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори л |
Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре |
ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко |
му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени |
као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се |
Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја |
ик богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало |
а дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се |
ако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb |
Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! |
служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад н |
аки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.< |
не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати н |
уседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога |
ре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се |
ије сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар у |
ен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помог |
као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву упра |
нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb |
а с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагов |
Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја д |
сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буд |
ем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се пот |
остала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре р |
не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{ |
опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми ј |
и пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи о |
да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио с |
да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, у |
кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, |
тар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди ка |
то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и |
p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву |
не још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p> |
гу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама |
и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је |
воја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p |
се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пус |
где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила не |
да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштв |
паметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, |
а ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем к |
око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— |
Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и |
Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сват |
сане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка кој |
хнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови |
1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису зн |
рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S |
! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размиш |
сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и |
p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} |
ако год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам сва |
и ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једн |
извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Н |
мка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му |
и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Каза |
на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у не |
пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш |
="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи |
S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усве |
о је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Су |
<p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </qu |
а верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше ј |
ио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> < |
пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ко |
арао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе |
онеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} |
foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог д |
доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два |
адожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и |
са два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру пр |
сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја д |
удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, тр |
аошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га |
и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није |
кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће |
у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао |
Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и уда |
зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувањ |
Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича |
им!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви |
ати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правд |
а се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у |
ље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удали |
ај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, ве |
ља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. |
познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, |
нај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Каж |
ржави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{ |
орак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <p |
љено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује са |
оју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, |
а мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда |
ти — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон ко |
де! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло н |
е један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим пес |
смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познал |
ће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив ле |
Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} |
а и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек |
> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљад |
у узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у к |
обру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Ли |
е иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Он |
А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби |
треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу |
нути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишља |
треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и т |
и своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисл |
. .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учи |
а наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да |
сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане |
човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и м |
. .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, |
ошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у с |
ло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, о |
. . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и |
шње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се ника |
беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом в |
о та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, |
!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну |
то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — пока |
а!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно |
у, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што г |
поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је |
} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, д |
велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нис |
ан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни |
во ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас т |
госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би |
есет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упр |
ико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њ |
е . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездра |
ку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један |
мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога |
судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p> |
смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .< |
веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје р |
м — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, |
quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару |
head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека. |
чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је |
де ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико |
акав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже |
тресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</ |
нало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужност |
служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то |
р стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не |
уј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дун |
ече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за ње |
сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава. |
бегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључа |
бична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се н |
о једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не |
и у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>До |
аче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носи |
и он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивш |
исне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама |
Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у с |
друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној б |
ћи слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, с |
као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге |
то оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, до |
је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Уч |
тење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на |
прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти |
али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово ужи |
ца се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га |
зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из ка |
ће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то |
идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно |
живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нек |
дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не б |
сује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојиц |
ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се о |
м од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Пра |
у срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше |
за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да ј |
н.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужн |
а је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може |
<p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«С |
ојник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . . |
дити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка |
пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где ј |
а је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов по |
нда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> < |
олту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога б |
ио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми ниј |
д тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, |
и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n= |
љиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би т |
ш ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тр |
у, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је п |
</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао с |
опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврш |
за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без те |
и је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него |
ако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо с |
с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет |
је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није |
бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из |
ени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); јо |
ем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганк |
5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p |
изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је гр |
перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, |
ичар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у препис |
згубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та |
то знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео |
«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: |
p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . |
редседник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав |
овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n= |
до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења |
мирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> |
Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се |
одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемот |
може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишља |
шава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није |
ости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник пра |
.</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} |
одина.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} |
ић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је |
постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што ре |
ује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не |
уковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као |
је се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни с |
е га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{ |
ца.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кљ |
: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкин |
да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господи |
чи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . |
(даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </di |
н цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одго |
аћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судско |
затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума |
нат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из варош |
: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Ј |
Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи уда |
="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, |
ана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше |
е разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те |
Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} |
егунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> она |
у пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сва |
туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријин |
ном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У наш |
отера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде |
је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . |
, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештен |
о што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, |
S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовог |
<p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мал |
ра, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) |
е, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мен |
Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А |
угојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за |
> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се |
ето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али он |
ђено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота о |
</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а т |
ајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он |
да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се по |
најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли |
, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљ |
дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још не |
то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет го |
је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву криви |
ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> < |
ћа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа |
коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био т |
кад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и |
гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није |
ао малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрв |
«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати |
Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</ |
е сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њ |
Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> |
неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечу |
но јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi>< |
ла није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рач |
о му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, она |
како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан м |
се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> бил |
љину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се |
сет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђ |
, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јев |
мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник |
о; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те < |
Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div ty |
осети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> |
се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита |
Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практик |
је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати сво |
ој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и је |
иције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на у |
еху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од он |
му кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Им |
p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молит |
тика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — К |
ако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је |
а излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, |
овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овак |
ога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?< |
xml:lang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погле |
ко као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у |
за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А |
ета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> |
ако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се ф |
засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добр |
ао ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша |
ли једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна |
иво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> |
— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en" |
и се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна г |
ивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, |
ати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац |
то и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било |
а је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он |
права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме нот |
зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више |
гаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу |
ицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} |
од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:< |
е тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— |
ести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим |
д Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није мно |
не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као |
Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . |
<l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом кав |
ав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде кр |
тра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с |
драва, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навал |
има је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена |
у, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут |
све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено дру |
к! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи |
говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> |
ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали наш |
стита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њег |
е да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па д |
о с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> |
оје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам |
јаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшн |
ао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је |
Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, |
гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбир |
о свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сва |
остионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> мл |
у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка |
један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у по |
ите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пив |
шу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је |
чко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено |
они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, са |
ицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на |
еђу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сис |
дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да |
крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди ка |
адужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу |
милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра пр |
мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилору |
е у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се маш |
оре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантр |
ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи бож |
несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разб |
своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p> |
и несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеш |
славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— . |
беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Б |
само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два |
ког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то де |
друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим б |
<p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помо |
есно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> < |
чарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како |
учњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју ст |
прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> в |
им би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге посло |
себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како |
Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринт |
тне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујет |
овно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни |
о уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26 |
дравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овд |
тало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешк |
љујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та |
а.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања ка |
бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> < |
>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни стар |
ије са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може врат |
морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не мо |
— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину |
ају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из г |
ва рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или |
ва изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ет |
n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и ј |
на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба |
му буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зе |
акву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеб |
рећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макр |
се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу |
Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити |
ма доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онд |
сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића |
си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Ал |
е Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вел |
</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала |
це, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих п |
е завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n= |
вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му |
и да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах с |
, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, |
а није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко преко |
Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, |
зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, ос |
невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, д |
итворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало |
тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</ |
дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца ос |
остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види ст |
чења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те |
вори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> |
у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога гос |
и гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да |
као од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо трош |
и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душ |
оје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме д |
ратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој измеђ |
дах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцим |
за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одаш |
<p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} |
<hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, |
га ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадни |
о, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несре |
се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, |
uote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Ц |
му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека б |
<p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крив |
p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку |
а јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, |
речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осм |
ло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече |
о слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа хра |
ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мор |
ао мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника к |
погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се понос |
од хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г |
да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, је |
hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> г |
обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и трај |
обље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</ |
он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p |
ћ, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунић |
будити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, л |
а онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као ч |
и опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја |
ја . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са |
киде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколики |
. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше |
рунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И д |
овораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи |
нова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачи |
из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намеште |
послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сл |
.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми |
еља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах |
не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто и |
давши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Дан |
аже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима |
верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, |
радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, п |
то? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљу |
кав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо је |
ање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо |
роводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И ко |
унем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго) |
гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д |
н, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . д |
као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијај |
све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад |
реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S |
д половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он |
уђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао |
е кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја |
ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну |
перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њег |
ени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам своји |
p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ам |
ом такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него под |
ља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам с |
S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејк |
о: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да |
и куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p> |
тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46 |
м.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши |
> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам |
деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако ст |
а.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. |
да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: |
леде, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често по |
се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце |
ојим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда |
Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилор |
Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја |
Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— М |
це беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47 |
ad>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> |
и старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом |
а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла |
S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Ца |
} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога |
чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, |
ђе г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави п |
и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разгово |
ао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, |
ругој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност. |
као за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде |
берем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излази |
Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог р |
у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где |
во кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савк |
у а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом |
Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају. |
ан пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија ј |
д питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml |
аће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Онома |
иш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошл |
ећ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре м |
рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Сре |
удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу |
не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај к |
шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> |
о?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Прок |
тимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p> |
шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих но |
еко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То ј |
је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девој |
а вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осуди |
ко не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n= |
ма уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав |
уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љуба |
. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </d |
ве нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најг |
виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се ра |
и навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје |
— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чи |
е тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Ст |
<pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време о |
ешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могл |
каквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ва |
ва хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а |
ц јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За т |
и: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом |
и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувремениц |
(Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова |
шљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак. |
а, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страш |
поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата ви |
Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макр |
— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки |
ажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, |
е, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— |
зује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух љу |
на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала |
ој сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити |
ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како |
и у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро ср |
е муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злос |
шку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под з |
стати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџб |
тати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори б |
а подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у д |
аки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се |
есретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви бо |
. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p> |
ић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако с |
{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и |
а, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни иска |
у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, |
ти шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаш |
авци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папиру |
у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ет |
правља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварм |
а <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се |
лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини |
сте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће н |
м малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он ве |
подине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприч |
<pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове пос |
трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у |
окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига н |
ћи Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спр |
Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . |
вом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим |
о кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно в |
а, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам |
кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре з |
х знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у |
е, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком про |
финије разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручња |
«Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пре |
еце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко |
ћује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .< |
елети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја н |
и треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, ко |
.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема |
да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" / |
изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, |
тина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља м |
<p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми |
— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И с |
менту туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — |
е у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касо |
ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се |
д би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стиска |
Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је. |
м ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива ч |
ник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај |
са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— |
и живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу |
сиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово б |
нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше |
удити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити |
на крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се с |
оћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те |
еврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зн |
којаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио. |
војка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као р |
ароду — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини |
Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце |
свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошт |
<p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове |
новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра з |
/foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу |
министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдић |
е речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музик |
ичају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, ота |
бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске св |
тиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила д |
трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не |
иже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p |
нам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— |
нути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја |
Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Некол |
алажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак |
ђен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро |
и су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да |
дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, |
је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник диш |
unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти вел |
аштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут поч |
к била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само |
ји су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на |
е у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе |
и колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде |
су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . |
прекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" |
човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет |
шине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија |
овољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Т |
<pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као по |
јају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, |
као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, |
ам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично пр |
S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у |
у, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништ |
а мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако |
Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање м |
раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој друг |
француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; |
. . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар |
и, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива св |
ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје |
арац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осе |
е, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и |
е као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа |
и било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од д |
ем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чино |
ти теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n |
го научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би |
, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут л |
ду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад |
отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју треба |
намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је б |
о сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам би |
с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме сре |
новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свако |
а: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде |
благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у не |
овчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би |
рије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар |
.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватил |
n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио шк |
" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавн |
би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица |
n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега |
срећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо |
лу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} |
ом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два |
> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хла |
ред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту в |
во време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече С |
p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</ |
" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Мож |
и пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{ |
од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе д |
онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна |
управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао |
/p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописа |
се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје изда |
х место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једн |
ла соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна |
пну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станој |
и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у општ |
и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш д |
че Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добро |
ано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме н |
<pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отвори |
к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен с |
</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утек |
замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до ш |
и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде |
се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио с |
стављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљ |
ватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан д |
цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на бо |
а, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да |
ан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да п |
. . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> < |
ехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, т |
b n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не ум |
их упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти |
а уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> < |
>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи |
уж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p |
зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље< |
p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га р |
и и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа |
ни овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то |
и да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто бл |
, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На |
ку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Прокл |
разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунг |
био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће д |
> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p |
џбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет ум |
ако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, |
pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у |
адао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам |
ташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је мл |
ма, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећк |
ој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже |
ек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни ко |
вили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих рад |
везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; мог |
ео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за |
аре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим ч |
ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе чо |
м везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> < |
Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се с |
човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Н |
осласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу |
илица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" / |
оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих |
ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; |
И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, ил |
ше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка |
Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и |
раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столов |
, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{ |
у у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповер |
а мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије ж |
дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не |
<p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улиц |
и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте во |
себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада |
p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љуба |
по уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а |
<p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хо |
о срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S |
разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога ра |
имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да |
ознати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би |
а оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упући |
ам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасност |
прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па |
довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p> |
доније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{ |
бом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан ср |
заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, пр |
примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p |
, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо сви |
ем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чи |
о да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гош |
<pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи |
то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да с |
м, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало |
у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га |
себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n=" |
</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сла |
раво! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајни |
врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} |
превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му зав |
се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратк |
и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, |
преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова д |
да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовино |
ловина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може |
губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} |
ка свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису |
чије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако |
лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио |
а не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та ж |
ли данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други једа |
мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" |
ао да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налаж |
гаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту |
у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n=" |
ја си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изгова |
најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада н |
његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{ |
беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком |
писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г |
нићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђање |
чаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, |
емину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела м |
т; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је а |
ицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши |
ote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин |
ту.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нек |
који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али |
ика.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, |
«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он |
; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, |
ужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, |
есто да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав н |
је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које |
говор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</ |
а.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила с |
ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . |
сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се |
p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим |
епих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике кор |
еба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди |
е како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са |
на, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамн |
ђе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; не |
заће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац |
Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути |
н укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права ј |
мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. < |
м имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погле |
се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слатк |
кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво |
едао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два |
илици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе св |
е био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и неср |
> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове |
и говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није см |
дљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их поглед |
водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаме |
увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити ба |
казивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са |
каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да |
смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Н |
з једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац с |
себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду |
Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пар |
} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да |
па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за т |
им удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> |
лада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година. |
е кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји с |
p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> </TEI> |
мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара |
тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, су |
> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те |
ли Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га д |
оће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зор |
де до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?< |
једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Как |
Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после |
други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе |
у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише с |
а . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се |
S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да |
мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавд |
огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p |
ори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле т |
кови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити друго |
Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у |
бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама |
како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли оста |
би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из зат |
н ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне |
заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изн |
Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{ |
жи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, |
земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти |
ара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци |
ала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му |
акру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p |
епрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и чес |
ити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам ма |
т и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једн |
"35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и |
га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, |
ам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашив |
S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на |
е стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече |
а глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> друг |
p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се о |
каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили |
м.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили де |
ле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето дес |
ско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си поста |
а Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мањ |
не.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога тр |
бе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију |
<p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p> |
болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . |
ар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису |
<p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулк |
вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли с |
та и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . |
ске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не зн |
а!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта |
о:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са сви |
те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на |
ова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело |
пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врат |
«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок до |
дина, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довија |
се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или |
ашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи |
сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазна |
снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем |
подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је стра |
te> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, в |
d>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p |
или.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треб |
ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} |
аду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас |
ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, |
а, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као |
смо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о д |
д пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или ње |
ке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Сав |
/p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него т |
астао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибој |
овор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отр |
жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој о |
иним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте м |
жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућа |
мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није пре |
о, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ ист |
Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто |
p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу |
интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку |
шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p |
ра»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а посл |
ећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, |
кашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не ш |
хових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брж |
рт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако |
репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, |
о је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења |
бром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би м |
другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у в |
ху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се |
сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадова |
а).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> < |
дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао про |
ац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот бе |
добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала |
Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — о |
а која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте |
ресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом |
акаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је д |
казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна с |
колико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна |
апуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име. |
и?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . |
ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} |
ang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га |
екцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су |
гао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, прима |
о, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Мла |
а нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div ty |
га да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми |
тачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Прок |
ити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико |
еђује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надниц |
азује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без ж |
један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пр |
га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а прика |
то другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — ал |
, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају ко |
а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, д |
ако би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p |
ам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а пла |
друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му |
ам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само |
S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играл |
. . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div type |
} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што ј |
ој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни |
сет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по |
затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али он |
—Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у |
ред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевре |
аћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:< |
се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће с |
палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Он |
ући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и дево |
бичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што |
и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете |
ва кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну с |
иди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најп |
ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој |
згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неко |
оте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И |
— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.< |
и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подавр |
/p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти прича |
ргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жељ |
На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да |
’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани |
hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако м |
туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Пр |
> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговор |
о смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> |
немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих з |
или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се уда |
столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p |
ђе много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лам |
о изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемим |
? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијет |
девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити ку |
се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разго |
а овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јав |
{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, зна |
омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; |
аље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати |
своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се |
додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а |
а опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> |
>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам с |
се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> |
.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p |
10_C8"> <head>VIII</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> |
било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с |
војка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, |
овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долази |
p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после |
а вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојк |
нио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</ |
ска Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић |
кера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> м |
врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ј |
да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{ |
ње траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад м |
ча Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић |
ла пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мис |
е у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, |
музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци |
ама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ тол |
!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, у |
што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан |
тво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с н |
е иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега |
до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно вра |
ски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: |
м канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знај |
данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се |
имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни зан |
се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: |
клетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме |
дањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви с |
горети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> < |
на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији |
ИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАД |
а, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о |
оћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити |
аним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену пи |
сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, |
к, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душ |
тири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога |
је га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш |
ко пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се |
ство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја оста |
о стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја |
орио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање о |
и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислил |
, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа |
агох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— С |
ала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он |
«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла |
о спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у сла |
већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Глед |
отреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} |
<p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју оч |
печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка |
д!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочи |
међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оц |
ађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми м |
<p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> гово |
Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе |
нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p |
, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три |
ка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вам |
вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћер |
вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку по |
>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимић |
да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће |
, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из с |
невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поп |
моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад |
би летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="c |
такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала |
радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас |
дину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — |
> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад |
избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу гранат |
редан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срц |
е Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:< |
досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови м |
ном коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову |
дмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама мален |
ко исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за |
остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, |
цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав њег |
lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Дру |
од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло ошта |
тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> < |
сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти |
жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто с |
што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет |
е његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не пита |
лугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко |
<p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не з |
им пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био мл |
а проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да |
ћ: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p |
.{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n |
у с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад са |
!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила |
и пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој но |
ла, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десе |
, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва |
нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи |
адићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, |
} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, |
адашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младић |
Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «о |
бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер |
м кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке |
о је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S |
узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумева |
затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова |
кавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан |
држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у ку |
суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> < |
место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за ко |
да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пар |
рвом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској зем |
а је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамили |
дића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није зн |
ду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тач |
задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ј |
докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега |
га и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где до |
товао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, |
прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неко |
Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пре |
! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} |
је мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахив |
, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче о |
и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или |
летивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље |
дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли |
ли Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледају |
оваца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао с |
срећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68 |
ама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити ил |
— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац |
амо заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пи |
живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научит |
кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу |
не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет па |
е.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми |
а: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p |
о бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необ |
го као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и др |
, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега ра |
оје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да |
е које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер |
у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не |
ину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему в |
корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама с |
уцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; д |
се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем |
црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да |
е онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То |
т.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој |
ик Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече |
бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста |
клето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, |
решку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{ |
S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих ме |
о за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као мла |
бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их о |
ила је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} |
спем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, че |
крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати |
каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову г |
ада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен в |
S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гут |
<p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добров |
е уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине |
ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па пр |
о желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и |
ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу с |
зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, |
ао да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе ко |
а се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио јед |
е да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p |
зила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам |
у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била |
тарац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учув |
а уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да про |
ао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви |
<p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојк |
упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се |
силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" |
им признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milesto |
} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко |
а?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљ |
дузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку са |
и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>С |
остију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам св |
е то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац доне |
овеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво уп |
је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} |
, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити |
могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што |
ије прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . |
кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, вел |
ба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говор |
опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја к |
ање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p |
="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима д |
гима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако с |
се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи |
e> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по |
агоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драг |
> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бад |
е је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да г |
љину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тад |
сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пи |
аше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад |
S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад с |
то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име |
е.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав с |
акад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим |
а што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађ |
ичару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то |
ћ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за се |
ужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у ко |
мејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <h |
d> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote |
дар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је де |
клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лека |
о неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p |
него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} |
о трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече! |
е у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас т |
му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше с |
е оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи до |
о; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да руку |
у оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жал |
? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" / |
— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни жен |
највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу у |
мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање тр |
а вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раз |
S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам |
е болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мог |
побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како |
<p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дош |
а: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p |
е, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одгов |
о ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако зна |
радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми |
а идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с |
} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши дост |
стину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њ |
за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде доб |
<p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето |
вду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} |
уче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо |
ата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, и |
estone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет |
n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде |
лад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће |
а:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила |
али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у с |
с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам б |
а ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, |
гу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који ј |
иже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb |
од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И наг |
им касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} |
касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учи |
S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар |
</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли |
бивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар б |
«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на |
eign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви |
<pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци дв |
ам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ћ |
ко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ оти |
ослу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да ј |
от.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — иша |
, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се из |
кочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које |
Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</ |
уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него с |
храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . . |
емири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гурк |
још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без |
мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео не |
где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли о |
лачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је |
стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за к |
овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисм |
уд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа |
а чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до к |
ца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити де |
ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, ни |
ти што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке |
ру.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета поз |
но да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крст |
и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели |
Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а не |
га срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто д |
ема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi |
У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> |
ни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не |
о: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти п |
како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо сусе |
S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да |
Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у ње |
вараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} |
зиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра до |
не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала |
ога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, пос |
<p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико ко |
ше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi |
Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се не |
0" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из тргов |
ако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли с |
и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две к |
и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека запл |
кони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном « |
господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> |
— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари |
S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила |
та:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} |
а језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило |
> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти |
лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и п |
ли у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у |
ном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, |
злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би по |
:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за ме |
омах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} |
ја се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд |
ов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за де |
говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Л |
и крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, |
} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви |
гајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а д |
l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.< |
а-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> < |
, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према др |
ала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могућ |
о и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управни |
уго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред |
аџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће нов |
о, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Мак |
3" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко н |
/p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим |
ам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба |
ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим |
/p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде |
но разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотриш |
} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна п |
— сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који |
и изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се игр |
ешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (З |
/> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле |
о друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девој |
ју; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} О |
.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} |
р.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаон |
правити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па м |
сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице |
ићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у |
картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</ |
што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја |
S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја с |
<pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« т |
{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што |
тати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себ |
аквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала |
и шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си |
сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— |
ост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је за |
: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и п |
а Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али св |
ка, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допа |
нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како |
ређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој н |
т неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— |
i>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, са |
ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разг |
="SRP18810_C8"> <head>VIII</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати стар |
и добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III |
ли сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој п |
ује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој д |
жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исуш |
а страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; |
и.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља |
p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и леп |
другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху сам |
> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Лук |
ли.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у друг |
држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb |
засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</ |
кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> |
<p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо |
е се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне |
ћи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја уч |
молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> < |
данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, с |
} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; не |
ислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима |
оши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његово |
довинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се |
упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», сам |
требна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не ка |
.{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зе |
али с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </di |
аст изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни шк |
ставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад остави |
вара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра о |
највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га |
и ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— В |
<p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживи |
бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p |
адићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која с |
<p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данаш |
/> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих |
руго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се |
е ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се р |
смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас |
о о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао |
дарише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и |
би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим |
одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешт |
{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и |
опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад |
тане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као |
а Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и |
и прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари |
<p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакак |
је; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помис |
раза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике д |
али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи |
горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити |
.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{ |
p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— |
младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно |
} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} |
S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одр |
бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што |
паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре |
ивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је |
то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не |
ам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брд |
ли ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна |
боде, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И |
о на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију сва |
ик изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђуј |
г с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без ша |
друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, |
слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у |
омах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корис |
губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као |
и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе |
требно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се м |
ити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце свој |
>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и |
ивице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје |
жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море |
ити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb |
ће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазво |
Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог д |
орно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, може |
не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, |
ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се п |
<p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао тргов |
p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се |
е навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како м |
{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја |
роти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . |
синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на |
зати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да у |
учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{ |
Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote |
мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} |
иромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још та |
аши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p |
мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотр |
од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>« |
а и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако |
о снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да |
ве гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, |
ехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка в |
Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка |
гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — |
сти.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуца |
, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће жив |
/p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да |
о мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="6 |
свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не м |
У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно |
гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. |
то настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, |
дник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" |
којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита |
ругога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На та |
ваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још з |
, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наст |
ед тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мен |
о чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди св |
а је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима. |
се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признан |
ђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад |
>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто |
<p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим |
у:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, м |
ојој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с |
один од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли |
вим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји по |
ужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке |
цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима че |
, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ов |
Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на |
јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робу |
затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год с |
инићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долаж |
Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза |
чићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени |
у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то т |
рему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као провода |
вори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја см |
ац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајк |
м тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савл |
и дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби млади |
свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе. |
састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само |
и знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давн |
да кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили м |
д свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Риј |
ешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb |
да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, гов |
своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не ми |
м не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један с |
ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на в |
се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ов |
> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? уп |
ито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— В |
у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се |
да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе |
ђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претв |
што и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да |
ењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гла |
дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворен |
о десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога мл |
волан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће ј |
за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p |
ц помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да им |
.</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у |
е са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њег |
S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика |
е дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уст |
ити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — |
леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кро |
та пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и |
S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре |
бе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Стано |
Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењ |
ва смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} |
<l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.< |
смејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим |
лада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. И |
е, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . . |
> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека в |
} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на |
ош тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката |
Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет. |
гова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смеш |
а има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака наста |
говога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да д |
ругој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} |
с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се н |
ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди |
кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није |
е троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо |
руги није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан д |
да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! де |
— да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, |
ије силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако оси |
им ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?< |
Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не ж |
повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «б |
још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у х |
новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чин |
није <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црв |
да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје се |
тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} |
ати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од г |
љив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име сл |
е многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како |
х туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да |
же пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затв |
новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у т |
бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се |
ју оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина |
ко су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао с |
Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} |
уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И к |
Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје ску |
ед великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели |
авикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може д |
узети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопат |
ам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, |
</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по |
овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и п |
Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да |
а нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} |
ком казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећн |
а не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> < |
много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћ |
свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{ |
и један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Ка |
м једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми рад |
рес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад |
на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната проју |
мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престониц |
{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у р |
у услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} |
Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изне |
после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављ |
у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако ка |
прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <p |
о бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока св |
лио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докл |
рих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога мл |
летој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с је |
вао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући пр |
свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећ |
Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земљ |
шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта ва |
сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?< |
меју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; м |
рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди к |
не ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи |
на?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори вла |
лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога |
ним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да по |
чара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици на |
ени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасни |
улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узев |
е пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале тако |
b n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . |
и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се р |
но прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене сва |
м, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и |
виђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је т |
бере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, |
стију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а он |
дседник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="5 |
града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> п |
ану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> |
брза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} |
вану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пар |
реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих |
е дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме позн |
, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу |
ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од |
е своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад к |
чина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке ро |
ти, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика |
е што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смеје |
леном либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова |
да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог |
се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жељ |
колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме |
љио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, ста |
а бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="1 |
м, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него и |
оре, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кав |
ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита |
дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>« |
е лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што |
. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Ниса |
ућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и к |
чина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да пров |
{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаш |
да немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке |
прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што о |
/p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се |
их жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из |
м бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као |
о лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике |
живши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије |
се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још ж |
сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми да |
е:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунић |
олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се рас |
.</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летоп |
ти од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом |
ио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали |
ају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, |
на госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госп |
ојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу нап |
пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од |
} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене к |
ла 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши од |
ча.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова пла |
; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. |
Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић ш |
кују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења |
о беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од |
посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> |
аса нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учит |
иоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао |
p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досад |
една?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав |
и, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми с |
ела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи |
њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отим |
а спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у сп |
уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање |
екцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот. |
нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или к |
га.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— |
и да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини |
пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти |
м пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће |
ки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — |
р зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама |
ладожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену. |
— Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да пр |
овека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом |
у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не |
ама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху |
еког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакос |
он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се |
ирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <p |
ви моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргн |
омисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у |
же у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} |
скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и с |
ље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> |
слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише |
шној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али г |
бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он чове |
ма; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у |
>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубок |
е све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стра |
нидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад мо |
Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора |
} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, сам |
добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, в |
ко су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од ча |
гован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне о |
ћи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуреда |
ах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми |
p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> < |
Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А |
м црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво |
посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и |
ра зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, |
оже бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И т |
се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога |
n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практ |
да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Х |
рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађ |
на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кр |
се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио |
ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се |
гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује |
Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и к |
надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце |
а, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— С |
гања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по |
адбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, |
елу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те но |
на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена |
/> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казив |
да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опе |
<p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувш |
из леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или |
угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А г |
«Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њ |
них».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне стра |
и га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зи |
о за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа п |
дна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи |
ика како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемогли |
/p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из пол |
} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дан |
дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наст |
су разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље. |
а речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о та |
ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказу |
о је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе со |
head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" |
ко ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђег |
иски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служ |
где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке |
к.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за т |
и да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Ме |
канат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека пре |
Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли |
> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то в |
"en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други љу |
њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро |
а.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p> |
и господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, |
чар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно верова |
е кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То ј |
" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца |
; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њ |
p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се |
ка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад н |
</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико нов |
уги сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих! |
ко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друг |
да и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирен |
којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мисли |
ло се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје |
оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене |
трама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми |
у моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим |
из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега |
ожете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — муча |
="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам мог |
ик умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: св |
би по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети с |
. . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је он |
!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле иш |
но гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели. |
ар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена с |
n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то |
а ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не з |
р се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако |
о ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће |
дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, |
ли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у ш |
на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако |
Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, ве |
У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У поче |
ра на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да |
циски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе ј |
захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим је |
сли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што м |
та, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од кој |
</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту |
ко год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време |
ајпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и |
<p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с кр |
ко колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — |
врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . |
све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председник |
да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:< |
н, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши х |
да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, пр |
та га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео г |
ла долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам кри |
У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред |
} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу сп |
само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и |
ји стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, |
прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није си |
ло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или је |
села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним по |
што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме |
ам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с |
мао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и |
задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p |
јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често |
штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао чет |
после не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} |
гару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти |
ваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби мл |
у, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче |
но да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет |
пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздиса |
егам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека? |
{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да |
ва:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Какв |
разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а |
у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад |
и.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да |
pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p |
> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква с |
за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S |
Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само |
у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској |
ви се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да |
та!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у |
p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да прож |
само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам доби |
. .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да до |
еколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгл |
Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она |
једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ра |
ки залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одгов |
Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Срби |
не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разбо |
и да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вам |
е мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . |
ем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем? |
драва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш как |
слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити н |
е!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, |
да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада о |
у, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, |
ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђ |
се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту о |
азивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:< |
по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам так |
.</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других мес |
се преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и |
8" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насм |
на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих су |
Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вел |
влова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта |
младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти кој |
а на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је м |
уђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} |
срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купуј |
/p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у да |
се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</ |
оже бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} |
маже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да |
ју пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући |
ужи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амиш |
I" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију свој |
и неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац |
. .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; |
, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше |
зговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толик |
мпе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према |
и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на п |
Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ћ |
доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко |
ознаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је |
> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Предсе |
женити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује < |
Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да |
ге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам |
мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са м |
лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да ум |
оје би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, у |
сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће |
аочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас зна |
ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} |
би, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у |
тара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја д |
он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; |
часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! ре |
се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p |
спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као пров |
лађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене |
ељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као |
Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и је |
силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осирома |
беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на |
се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркиног |
у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И |
орену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може |
зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра |
новник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује не |
S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам с |
Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао |
та, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада |
не су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млад |
а приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} |
х тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је не |
додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија ви |
ов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" / |
дговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја |
ве слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погаси |
идеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник за |
n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци дваде |
о друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта |
} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да с |
те добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих п |
<p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> о |
авест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах у |
ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се са |
где Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили нико |
у бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. |
први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, |
ије много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте |
лашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се вл |
сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души |
а, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам при |
ити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па |
љаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>О |
а ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> < |
за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . . |
за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— |
трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10 |
арма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје вре |
не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, |
знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за |
uote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана |
м том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да п |
ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ћ |
каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њем |
никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобо |
" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које |
нића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, |
етка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за о |
. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p |
цом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, |
<pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар |
у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </d |
> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вр |
мо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи м |
рилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе сме |
" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l |
од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало сн |
што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за |
и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога |
је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто |
оба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао ш |
зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека |
е Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»< |
ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> < |
у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да |
Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај н |
ам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом |
се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна п |
те ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ ле |
стави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше |
ко кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она |
а што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам нау |
ије он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! |
ојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и уму |
ад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се |
> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; заж |
он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну |
вак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 |
оје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . |
је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука |
е сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ћ |
тари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један по |
ротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним |
кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} |
го ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се с |
ј куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где н |
ајпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, |
нео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија |
{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> |
ави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, св |
да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађен |
а валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог к |
мила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на с |
а сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и |
, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наш |
и.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, т |
да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим |
нас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ће |
ишта!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити к |
е да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је по |
странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз |
а њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, о |
<p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он |
ик зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секр |
или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год |
— седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> < |
да на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпо |
али и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се |
кад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али |
то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, л |
адио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздер |
и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} |
кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, |
ng="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кук |
о ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима |
и као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се |
— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам св |
коли неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду м |
а је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојк |
лећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуна |
га разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му |
права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушал |
умени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих с |
оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше ж |
иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалит |
горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец да |
е још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми жив |
p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рање |
просих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, траг |
бу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припре |
доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, к |
е.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} |
желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што |
. .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што |
женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру д |
ћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Риј |
?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" / |
ену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уор |
ише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па |
<hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању ста |
№ 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! ср |
а.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Стан |
несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката |
} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ћ |
.</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно |
пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти ј |
».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те стра |
се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свр |
№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за |
гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од св |
.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ |
од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не |
S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — |
и, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну пом |
к, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, |
ори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фра |
ца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем |
? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле н |
аше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тра |
е, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, р |
} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и проз |
У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату |
после дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши |
показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се др |
било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, |
оје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Пр |
head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него ш |
ла Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас н |
кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и |
а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да |
за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за п |
, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четир |
мора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда |
а: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S |
гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често мора |
ерио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким чов |
брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама |
Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чи |
ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загуш |
p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варвар |
ead> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница |
зе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S |
ључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по св |
ави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати з |
шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар от |
за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту же |
ом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мис |
га тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било пе |
ана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћа |
ату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, |
несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си сл |
стао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим |
у својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко с |
ош од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден кр |
} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у жел |
је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би векова |
а од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кљ |
Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p> |
узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца |
ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?< |
је опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунско |
казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у |
скао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, о |
свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком з |
а!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Д |
ам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад |
орка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се у |
рављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем |
> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честита |
лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен п |
олничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се ути |
та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје |
је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" / |
Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb |
а, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чек |
<p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Ј |
о приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилиј |
нити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жен |
а?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> |
ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био нем |
ражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па н |
се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде пр |
, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да ста |
{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекин |
да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно з |
амаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гл |
се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они |
беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n=" |
зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то у |
вирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" |
од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, з |
810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head> |
огла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . |
/> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, |
<pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је |
хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило ј |
а.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> |
товати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p |
у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од н |
ад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити |
ио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удави |
едан ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања ду |
њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка н |
мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . |
ти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и |
е је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у вод |
Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .< |
Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одо |
тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему гов |
ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разгов |
ствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се по |
јеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био |
ишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често и |
ут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни |
Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се рас |
d>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч |
бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам |
<p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} |
маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме ста |
{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако у |
ојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу св |
тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневер |
ни ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и пр |
ткако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа др |
његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке |
аконе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много н |
увању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, |
<p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, |
илија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Суд |
ћ</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни |
l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . < |
очито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као нави |
уда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио |
е бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш виде |
о.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! |
а отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прс |
се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а |
о сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S |
рки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шт |
ез тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сир |
> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу д |
е.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, т |
оворила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с ово |
то испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n= |
ва је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни ота |
а видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка |
дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n |
="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није |
мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра при |
ико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са с |
н; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек |
епа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљ |
е амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како |
ан бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да |
Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p |
} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, |
,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} |
е с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па |
је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вел |
дем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђац |
ко капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна упр |
ела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb |
жда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га |
еца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју ц |
рен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њем |
ари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . |
слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се б |
то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; |
ли никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где |
нгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" |
о да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и р |
неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчи |
е власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан |
>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, |
и радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме ради |
време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим ј |
задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два |
их људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С то |
а не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће |
ича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био |
<head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p> |
ом. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p |
их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно бла |
мо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да |
да имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} |
ко скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да |
затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се |
им њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла |
ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврем |
дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беш |
колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам |
дети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сир |
дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши свој |
.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући дава |
ритискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p> |
десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да |
/p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; |
ођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга |
борити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку кој |
сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коњ |
знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . |
уће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, |
и који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су |
слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење |
неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може м |
вију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је |
се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, |
пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову лис |
м не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није |
оја је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј |
ко пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; ми |
у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, |
армонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који има |
није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту с |
лежио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане |
Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим |
>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и |
вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни нар |
онице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити сам |
од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забата |
Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају со |
ивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред |
и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, |
S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Г |
боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . |
, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} М |
пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ћ |
и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу |
својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} |
чам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Прич |
уду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву у |
вим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом у |
и ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од |
:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оже |
почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ |
ар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} |
исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих н |
S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пом |
је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Има |
кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке |
моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао |
јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и |
а, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење |
ељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су с |
<p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, уп |
ћ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И |
оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах |
— само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дн |
На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане. |
сле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наре |
кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жанда |
е је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде |
; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна ч |
Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају |
попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, < |
мо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости л |
ури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље |
упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Св |
рио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један приј |
ци машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама |
емаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оно |
би:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Те |
ћи при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим |
акога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи т |
дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и не |
до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до сто |
за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви |
ле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца |
оја остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се у |
о се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је |
ста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које прос |
чи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари |
рама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div |
амо још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне посл |
касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао но |
ац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота |
пазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда |
о 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, доне |
а по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} |
ам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутр |
ћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је на |
х тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојст |
е ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 ду |
мем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} |
а је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних». |
једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> |
ога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио |
евер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— О |
.</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти о |
Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да |
="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . |
шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . |
го знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што |
ике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују д |
уката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је б |
во пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, пог |
да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени пр |
S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} |
улациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} |
они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рање |
рех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, |
млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да р |
<p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" / |
{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени м |
упим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара |
S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он д |
а мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оску |
чку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: к |
његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабула |
њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба |
<p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapt |
тељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па по |
је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије |
је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма |
ама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине |
рговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој |
их чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе |
ијатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром живот |
е бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у н |
или у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њем |
у два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује |
долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, |
у једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!< |
и с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би зами |
молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млад |
за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим ка |
ју.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбо |
у«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметић |
ку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане њ |
о врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси! |
ко је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој |
нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S |
се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући свој |
или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прек |
— бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</ |
писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју д |
ови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час |
о.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не пом |
можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не |
p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На ј |
0" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овака |
у, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може |
Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> < |
већом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету свој |
.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— |
промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику |
и, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није уго |
што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево сва |
тала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> |
рашне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapt |
ислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла |
обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена о |
пије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не мор |
, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је т |
е чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> |
мам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код |
} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те га |
на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на о |
госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти св |
<pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; |
сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере |
сто говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем нем |
Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време ва |
ени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, ј |
и с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . |
p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћив |
/p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: |
одужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале греш |
ао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим |
ће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за ку |
ченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати јед |
крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о своји |
ао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свако |
а је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни |
ба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а |
о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати о |
шани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у годин |
>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече из |
много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба вид |
>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто |
тете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и |
!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— |
ца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало |
ише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се |
трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p |
тајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и |
и <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога до |
за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диж |
е дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле |
уди, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потреб |
У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је |
вана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — |
54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он но |
ота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада. |
хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би |
е веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особ |
загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо |
тане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, |
ј Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb |
воме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо |
толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка |
у ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где је |
сао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свило |
е, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Т |
шљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n=" |
тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у п |
да од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћ |
ословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Л |
ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштв |
а настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ћ |
огу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не зн |
ad> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна |
{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није |
војица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit="space" |
Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад! |
ије за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>С |
ли некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p |
у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викн |
са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог |
на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког |
ац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — пр |
n xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{ |
<p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чар |
— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад |
и удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кућ |
ијатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је рук |
познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоња |
утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не т |
воју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако наки |
ку ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слуша |
ако сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осет |
ни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало |
лива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамо |
рну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста п |
аш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што |
хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мо |
добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми |
рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише |
велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније |
има.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни г |
њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канце |
погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка ве |
обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone unit="*" /> < |
<p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S |
до и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра у |
ију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа |
ока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право |
дин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе |
си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам г |
видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о слава |
вика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спават |
зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лек |
у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако |
рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; м |
ија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју кор |
несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, |
ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може |
нији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи гос |
не очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама |
ри пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису |
д кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију |
годно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гости |
е кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра |
ерујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још |
у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживањ |
<p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, |
и.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па |
камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не п |
везан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ< |
.» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> |
и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, п |
беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи. |
ви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. |
во осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не |
уге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да |
д Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, |
еника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крет |
свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао оног |
исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши п |
его знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах |
— врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, и |
похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није гов |
бом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на веч |
рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а |
ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, |
суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја |
дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не позн |
то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уреда |
И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. |
е још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публик |
<p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштен |
рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете мо |
ету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво да |
е ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што ниј |
које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији |
{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{ |
n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, |
велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милуј |
</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља |
намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нек |
оди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb |
и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету с |
дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није би |
p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред кав |
век страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} О |
жби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад ниса |
<l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући |
слиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачк |
— <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" / |
Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, уп |
еда сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не |
ј да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да |
носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи п |
} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну ле |
свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без теста |
седник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, о |
имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се |
/p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити дев |
с не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 |
е умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{ |
ело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у |
моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је |
ам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>« |
одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, св |
ице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрад |
своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ р |
рај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа ј |
од стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој п |
удате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с неб |
пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно |
а плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако ј |
еће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у ње |
{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго |
<p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђав |
. . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидат |
аду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га |
којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најт |
и од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с нек |
им задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота |
Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да с |
могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане н |
.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара |
да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! в |
напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене си |
на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p |
еднога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, |
e> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после п |
</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, |
ета.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p |
е, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прил |
а.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техни |
допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког |
0 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој ј |
о сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасн |
о о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добр |
ски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожуд |
ц осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и м |
тво упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам |
о десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не |
скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод брад |
> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се ср |
ше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, д |
{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да б |
реписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћем |
а поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чи |
{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као |
е ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div type="ch |
ела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче са |
оже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пар |
свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{ |
то благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у |
> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зор |
десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Т |
ле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Па |
сти натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се |
гама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао |
ицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади љу |
мури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.< |
<pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најго |
јој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек но |
е да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у |
је, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем |
војка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не сме |
жаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . |
вана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи н |
Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу |
ући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ бе |
е, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да |
ницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <d |
. . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако |
/p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, |
снике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у |
а) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навал |
-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити |
да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код о |
ведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, реч |
срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем |
<p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек |
оро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити с |
дно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то |
да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас |
је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} С |
е жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже как |
ику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејем |
жљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гост |
ш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место |
неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p |
уке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се бо |
b n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> |
ећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учите |
дно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, мо |
S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом |
ју.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, п |
ога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо: |
и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) на |
секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се изв |
е на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Ма |
а, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у |
S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и |
<p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до нед |
Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша |
се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како |
зад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким |
славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом пош |
ти живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу |
<hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем |
оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам му |
леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб |
за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за |
>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море |
ху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тре |
а, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема |
бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рук |
.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развла |
ш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упути |
задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов с |
крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, ба |
, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чин |
еститања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и п |
№ 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жанд |
о пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, |
и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало |
као:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тад |
чког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} |
пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу |
сено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога уз |
дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсе |
ко се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Стано |
ога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева кој |
— нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили |
Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они дан |
и пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ства |
ли она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> |
је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n= |
дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по |
осто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбољ |
ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} С |
ше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Сп |
е жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да |
ћи по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је |
незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојш |
. .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{ |
ртати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје |
5 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек. |
е опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте |
све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће |
како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> |
не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога |
авник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осу |
све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се зарумени |
че први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према ух |
ам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapt |
арчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио |
око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име мо |
д ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управни |
мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, |
с у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и |
је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што |
виш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} |
ошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло |
рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја |
> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, сва |
разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу |
струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговор |
Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али |
} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити |
ке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз дево |
Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће б |
и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући свој |
насмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, |
адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . |
суда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{ |
била неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и |
ље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да |
е ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макр |
ка. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи |
</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.< |
вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог! |
о га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе каз |
S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од |
кад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он с |
</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчи |
Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па |
ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми с |
к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и |
за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој ка |
ицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког д |
ња.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се н |
у се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ћ |
вој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријин |
трашне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја |
вку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка |
з Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима |
све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду |
најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, |
n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нис |
ет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што б |
е ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а нам |
је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — |
бична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само |
умеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику ш |
кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога с |
n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други |
одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних кр |
ч с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колик |
и.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то ла |
најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши |
аше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се |
и девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њен |
шко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</ |
по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је ми |
она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека |
{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку бо |
баталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, |
ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она |
други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушк |
<p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ |
стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем |
ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно и |
еће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, |
за!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме |
гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се |
чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме |
атвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— |
вши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> |
потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у |
шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не мо |
(а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити |
S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га |
ржи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше |
граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрв |
ој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p |
и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најг |
ли; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко |
све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на сво |
јка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се о |
е <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су |
ости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на |
о пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . |
је, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од ту |
им — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе |
ружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њи |
ва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . |
.</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали ж |
уди, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господа |
госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретах |
нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да |
о хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{ |
и њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче |
хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да |
ад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да н |
нице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби |
>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслу |
у тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а |
боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} |
идане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> < |
се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb |
ека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана |
м; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за сво |
ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја |
е ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Ил |
сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам н |
оју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разг |
аде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb |
тврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а сврш |
му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега. |
, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Ци |
р, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим |
ко:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n=" |
проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погре |
е не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни од |
затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара! |
оже добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени |
тама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера |
ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласт |
дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја с |
Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу чети |
решке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побег |
дина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— |
<pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јад |
пци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој брац |
ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чуве |
има.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех |
, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Оп |
а сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале |
то не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разгов |
е човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а јо |
аком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, |
јурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од не |
која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао б |
је књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад |
о он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију љу |
>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како |
ешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим с |
можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се см |
се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао ст |
сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка |
га многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио |
она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао |
д би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према оном |
осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задово |
мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад |
један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, д |
о: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице |
нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за н |
200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се ник |
осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>« |
.</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи јед |
, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p> |
може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После не |
ј па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све |
е по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се |
Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, |
тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у пра |
њи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пиво |
адовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је из |
дећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <p |
дарила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околи |
ника. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; з |
>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одгов |
ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и |
маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другим |
е тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и уп |
едњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири |
пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да бу |
или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та |
ђе да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и ви |
у. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости |
могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као |
и је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су |
в савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p> |
; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си н |
ци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем на |
његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне реч |
лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, н |
шао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За трен |
ајбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочар |
она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка? |
и јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има |
тету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху с |
мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је |
еб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p> |
инути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштв |
вши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико |
уку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво |
хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остал |
врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! |
тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот |
та кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковче |
проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, |
. . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето |
баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме |
ко година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, |
ема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, |
).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају на |
ецу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} |
школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, |
ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се оглас |
ма је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмеј |
расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко |
мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан |
беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све. |
о ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети |
тра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће остав |
нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали. |
ре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с |
с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} |
судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за општ |
ко га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити увере |
га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштил |
шкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике ра |
лу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разре |
е једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он. |
сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отв |
га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао ду |
<hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро |
а усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .< |
што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удај |
ја, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре иск |
id="SRP18810_C9"> <head>IX</head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни свети |
и милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p |
и је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S |
д сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може |
ети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвали |
н гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор и |
} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се. |
радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је |
поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што л |
.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који |
јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је с |
Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и |
њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита |
куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а |
еш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— С |
ом зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подм |
о се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један |
/> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жрт |
више и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone |
т; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" |
} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог поже |
на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од |
ом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру. |
мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди |
у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</ |
жа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе |
чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је во |
оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу |
х бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у др |
оје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку бо |
рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те нов |
ио «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упути |
ога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамен |
вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за ње |
и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био |
мо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То и |
човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски |
анка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S |
а ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад по |
је наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} |
ио тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога с |
> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, ш |
{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неко |
рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити к |
слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Риј |
</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p |
о у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му |
ео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне м |
пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала |
гу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи |
а Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p |
према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На ј |
.</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовиц |
матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин |
ато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком |
>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу с |
ав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао |
е разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .< |
Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију« |
а се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изг |
ачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атлас |
д или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра |
с, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од њ |
Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> |
Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно |
право ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Дана |
почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p> |
Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; пом |
ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме |
е . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један п |
стало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац |
е поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се у |
м, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио |
ика, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђ |
као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни |
рста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> < |
дузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да |
ош неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице |
Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи |
S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Н |
мадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиж |
.</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле |
у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Д |
брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш |
p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехн |
гори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> |
о се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све |
ени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . . |
имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати све |
еким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он |
ам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Б |
седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је л |
у, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући с |
с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате |
ри се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам ч |
авду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да жи |
ила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускер |
ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бит |
Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . |
и. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно |
е.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са |
— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, ш |
е је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он о |
мовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари н |
{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а |
ги долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записи |
икне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«Н |
навало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што м |
ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако по |
и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), он |
Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за |
жар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — н |
нас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ |
инио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће |
слугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Ка |
<p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те ујед |
робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара |
одан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он ц |
упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</ |
о сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у |
целаријама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и |
е до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем друго |
јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право |
а тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, |
оје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном |
дали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече предсе |
овор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макр |
ису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Зн |
малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва д |
ло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна |
чем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Н |
је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној. |
е машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кром |
викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем д |
шњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од п |
>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је |
ајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} |
у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмор |
могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">delirium</for |
звезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> </TEI |
кој земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потр |
ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18810_C |
>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рек |
pter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <h |
e="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НА |
Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, |
дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени. |
> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и |
/p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остав |
вијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средов |
е!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо пров |
роводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практ |
к, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, |
наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох ок |
p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни раз |
е, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши к |
је воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хв |
очитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија |
бе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>« |
е сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба |
а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича |
ац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да не |
суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светло |
избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку р |
столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу |
џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, ил |
си га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија. |
своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод |
равим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="6 |
25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде јед |
ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <p |
нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући |
на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте ка |
/hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пиј |
. .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купи |
у, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пу |
па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметах |
великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели ор |
а; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети б |
његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето |
ен красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И от |
очарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" |
ачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} |
учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин з |
нам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за |
осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно п |
русову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! |
во <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво |
/> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> бил |
енут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту с |
ли орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— С |
лаве ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} |
накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза дру |
Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори |
војке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко и |
пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Та |
сао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гости |
.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>М |
p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi |
нас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гос |
n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</ |
ml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Он |
, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p> |
лајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, |
бу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова |
з затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (там |
а никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостиони |
учих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га јед |
</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо н |
суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.< |
/> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као пр |
<p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Н |
кост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb |
, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И |
па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођ |
арима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам д |
ост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quo |
Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се б |
один: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче д |
ницу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један |
ма.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xm |
нали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у |
аташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да |
, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Ка |
ко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелода |
се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева |
сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих |
е је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу |
се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло |
зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле |
е клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па кр |
p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно д |
плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурил |
ад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као |
ово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцве |
о на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрен |
ме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком к |
злике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с т |
. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати |
спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама |
S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним < |
ас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из |
quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајни |
честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на |
ка права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме |
натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваз |
и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба в |
.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе |
на.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко |
ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко х |
Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међ |
усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и |
које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то д |
ете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па |
шће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изум |
> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n |
жен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио |
је! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, вр |
седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, вр |
ругаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупи |
ћ, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: |
ју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, ал |
леба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Стари |
мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета? |
нца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако |
ривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано |
ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! про |
, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје по |
, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се |
ити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме |
ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на |
се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, |
дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточе |
а.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав н |
о узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се т |
кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S |
е.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем |
Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба |
човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да |
доше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од |
су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права му |
еднога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је ран |
се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год |
ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић |
с сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они слав |
ник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као сл |
Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p> |
рски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и са |
hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они п |
рава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже |
} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш |
ледње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије |
м спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ов |
убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које м |
У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио а |
кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опаз |
" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти |
а да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даљ |
а дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога с |
, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n=" |
Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} |
ђајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p |
.{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што м |
водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна ку |
им пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шт |
управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше ро |
е машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба |
одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и |
у.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво врем |
прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху |
и мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" / |
као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Ј |
е оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати |
и . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хт |
у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} |
исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А су |
отучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет м |
> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше д |
е је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако |
н.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{ |
Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веом |
исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени! |
ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и св |
S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . |
на удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, гово |
пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочека |
морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се н |
пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несре |
и.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што |
ла да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И |
које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ев |
од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом ст |
сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња: |
колики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p |
е он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости |
/> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмеја |
шко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном |
ар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Ри |
.</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се |
ви.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} |
о добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> |
се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити |
; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему веру |
м столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, ве |
} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често нас |
тао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана |
ет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви к |
ни — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варо |
ти се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки |
ло у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста вазд |
она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Сви |
еш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S |
друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем |
редан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она с |
ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и |
рас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гос |
ође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је |
ад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио |
улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чиј |
ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пре |
ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђим |
тећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник |
о моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе |
/> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича |
, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она ј |
е саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} |
оди тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која |
он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније |
пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући ку |
жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 |
д!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћ |
"14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да |
младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</ |
е ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него |
о од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија ј |
расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога о |
{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је до |
доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве пом |
, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо |
ни венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Не |
не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи уг |
е умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковче |
delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно. |
мом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дође |
оје многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па |
ца Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S |
о се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво н |
менуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не пита |
едном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или |
авао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке си |
коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, |
овољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ |
да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девој |
ека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Ск |
од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не м |
и своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још о |
ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или |
упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно. |
наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, |
е неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{ |
разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> жи |
бројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Св |
гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — св |
Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, |
а.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекид |
исмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> |
63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити |
т пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од н |
уче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p> |
> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год пол |
ј.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођ |
пољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </d |
Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу м |
између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болниц |
ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки |
.</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type= |
и у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш |
асма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисо |
ште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не по |
виђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше из |
чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" /> <div t |
, па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа стал |
шла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше об |
га, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} |
мничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он са |
ости предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, |
ске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озби |
оље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскрш |
даји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јављ |
е била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. пре |
ад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас |
правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представ |
суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тет |
игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место блага |
е издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У |
аспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би би |
домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборавист |
вде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председ |
, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје) |
<quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се роди |
је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу |
ђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина г |
давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ |
олазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да |
ретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} |
.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које ј |
ми служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаг |
еднику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамн |
S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А |
шко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години |
вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести |
трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрада |
је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико |
се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штет |
упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а иза |
вике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је |
ти се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис |
} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! |
арод у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије п |
анна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто проста |
век: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мука |
</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањени |
у кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао! |
ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да |
исливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред око |
ав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; |
ка!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пр |
ја главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у |
<p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после |
е се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам |
ице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Са |
ед свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и |
е очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. |
извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам |
својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћ |
и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле нај |
. . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, |
било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у |
у, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети з |
артати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време |
/> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврст |
лико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста ду |
ратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} |
о ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се распла |
дном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се на |
ведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко |
а човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сла |
за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац |
има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е |
шла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још ни |
во да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друг |
јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Как |
се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћер |
не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у наднич |
асти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред |
p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, пр |
ма.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су т |
е жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шо |
ма другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било о |
Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник за |
а себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> |
да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, к |
тлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — му |
заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p |
хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста |
н.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе пре |
један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год пот |
дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за |
и зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у |
онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чвр |
> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув |
ник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младић |
<pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић кој |
да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може сам |
ужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учеш |
закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају |
истра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S |
/p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ |
ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; |
Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача. |
не.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је |
о, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савес |
ицу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам пр |
ори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — н |
и перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа |
естујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да |
е места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за сто |
њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не |
ословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се |
ати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје |
одаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите |
?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! исти |
адић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита п |
.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче |
<p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове р |
>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сеља |
ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разу |
/l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Д |
иша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим |
срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остан |
рију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па |
онети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у |
рекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате |
у колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац ос |
{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . |
и драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и |
Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жало |
свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и |
еси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</ |
разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А м |
е него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су |
ти оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто |
ричај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А г |
да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да ј |
м на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n= |
после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуд |
да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се доју |
такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем |
сар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно ода |
столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се свак |
, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца |
кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ |
много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше го |
онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису оп |
ве, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгор |
n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити |
ху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» |
b n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, дв |
ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад |
ом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог с |
их синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом п |
и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им |
Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој п |
и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањени |
урно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xm |
е председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца |
p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" |
н за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се |
ан.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије |
> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнал |
е.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди |
p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремит |
p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи. |
иљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 5 |
о исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> |
можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека до |
оје је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— |
а себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
а у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</ |
. . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са св |
може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је прав |
ешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, |
ако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="3 |
n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад |
трудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџ |
у других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, сми |
Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 |
. . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који го |
е да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је в |
знесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво |
Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, до |
угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њ |
; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају. |
ца.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се с |
у.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто |
, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка? |
е божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази д |
би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе |
ћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> |
ругима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта ра |
се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То бе |
.</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према ме |
оврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад |
гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и |
, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар с |
> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам |
<p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога |
наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога поче |
почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао д |
ту њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ ј |
учевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за ме |
<p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас поб |
амо нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како |
о и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, |
и пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење ду |
је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес |
ар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека |
текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у арг |
се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи п |
ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаш |
> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један св |
ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто пр |
д изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потр |
стина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће т |
очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац |
ана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} |
ори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви ка |
липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и |
сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не откри |
Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици |
у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цр |
остионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих |
како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, поб |
иран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p |
постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје |
S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p> |
вања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби |
мати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — |
а жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p> |
азмишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна пов |
а цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— |
да и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево ов |
их сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <p |
S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! ве |
слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу |
своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Д |
у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . |
таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p> |
много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и но |
ца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне зана |
ао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и |
лничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он пр |
се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} |
лила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења. |
ти и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати в |
едан од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ј |
и душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како |
е завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде |
:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу |
говор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује св |
ра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi |
{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то б |
та расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка мо |
кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу |
а је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запе |
само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пун |
сподски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих испис |
среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} |
амилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав |
на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Стано |
једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о |
ола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у |
зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, од |
стамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињс |
он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, попра |
кле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару свој |
е, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председн |
им неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко |
зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само пр |
али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закљу |
право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не |
Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих |
итомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прили |
амилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа д |
ија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је мл |
n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. |
аровремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што с |
Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.< |
арије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом муш |
ме ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а ста |
ге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде к |
/p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особи |
еђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окрет |
азе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо г |
затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио ј |
илу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и |
вица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, |
о не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће с |
та!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори јед |
. .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div type="cha |
l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Прав |
ку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) |
ати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, |
У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> < |
га оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у |
тарих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађ |
од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје |
Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p |
девао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да |
ша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће |
онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новац |
колом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је би |
и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадаш |
ни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражња |
/quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред врати |
рвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени |
Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— |
ти да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће она |
смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурањ |
ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намуч |
да се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам |
ро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш |
се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на |
брадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врат |
оме не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с па |
ца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као ш |
м шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило |
. .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; по |
Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la |
и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body |
ти кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он< |
а ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml |
/p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} |
ику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т |
за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар |
господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> < |
>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и н |
>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада по |
ресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врл |
ада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од |
мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако п |
е од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се за |
је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</fo |
мате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће |
шити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, |
ад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . |
им ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и б |
— нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде н |
сти и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бра |
е? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се |
мигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека о |
{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, ал |
ред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а оч |
е неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мо |
жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све сврш |
Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не |
канта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у ра |
астала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за |
ећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</ |
отрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда н |
едан средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на |
о од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, сне |
а се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде |
што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане виш |
сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној п |
дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бак |
етно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу |
есуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближа |
на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, |
је кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све |
и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана је |
ник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отиш |
p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија |
абускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" |
која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замис |
чистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S |
јо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао |
n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којим |
орега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у |
еке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле |
. . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвав |
је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Н |
Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист |
а што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, |
м врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) |
аваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; |
ге корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи ш |
ове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним как |
ица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у та |
Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам слас |
авом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . как |
било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађају |
икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога |
дном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка |
полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! |
сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми |
заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он и |
с, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије |
рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу |
адају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може |
ојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? |
>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехо |
нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . де |
кву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и |
Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једног |
</l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана ко |
>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вре |
е удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то |
су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p> |
зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле па |
га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огле |
би шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спа |
за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да и |
о у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болт |
окопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не см |
и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив па |
не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може |
ји имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку по |
Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори |
Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође |
же како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p |
што.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то тре |
ишта, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.< |
воту, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учини |
се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36 |
арничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина |
ретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштењ |
то два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то је |
о, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и п |
.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао с |
нском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо н |
како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па |
и ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> |
оја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налаз |
/p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад |
, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{ |
> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се ис |
ојима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" |
спод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом |
ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type= |
<pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за т |
. .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лу |
н говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто ј |
о ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечмено |
сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слу |
таноје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу |
="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мач |
ној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још |
ше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, и |
кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39 |
а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку |
, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу с |
p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке |
по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <d |
венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растал |
е стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} |
а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете |
човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он б |
де брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија С |
<pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије |
му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати о |
сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваш |
е припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него |
ће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили |
.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше |
ресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека |
добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих пада |
. . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи |
госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, |
>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .< |
исе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу г |
ј оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим |
о га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- О |
ала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — |
Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако с |
све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво п |
крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу |
и од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му ј |
ла.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке п |
вањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За ти |
саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Ј |
да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају кл |
. .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. . |
>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари |
ку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се |
болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика |
ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је |
да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, |
ица, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> ј |
</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна же |
своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} |
у се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам |
тењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мен |
/> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</ |
ду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати |
.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се |
ни мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран. |
вога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, о |
} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад |
тави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће ски |
> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> |
не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и |
: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати к |
о често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Ч |
како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, во |
ени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, пок |
нате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, |
, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи |
о улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су в |
чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна ж |
ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за |
омаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исце |
огомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише |
р.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије ре |
/p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,а |
де и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за пр |
догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба н |
>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се т |
теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да |
пор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га по |
рорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми н |
олу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пу |
p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тет |
кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да с |
сионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гим |
лу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми |
а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привре |
> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога |
тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена ви |
ла Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p |
13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпо |
оворити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет |
ри први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не |
рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз |
врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка! |
га доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни |
ви одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути св |
штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни |
могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi |
{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити о |
судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам |
је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари з |
светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>У |
да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, |
. . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око р |
reign xml:lang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, |
4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> |
и.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме н |
ичари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може |
ур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник н |
; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој де |
а, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лага |
удиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много |
и.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место. |
оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а так |
лике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</h |
де од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Диј |
е овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штап |
ан за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштен |
румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми |
паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> < |
лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S |
<p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— О |
</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши |
го штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново< |
кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а |
може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоћ |
би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— П |
p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне |
ишући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његов |
, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да с |
е са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како |
мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци! |
отрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, п |
м хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, н |
мејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p |
— кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шако |
глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пи |
ве тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам р |
<head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је |
Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетис |
мо још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </d |
га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> |
узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу |
руга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од |
ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту н |
год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није ка |
о:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на |
је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић |
би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се |
р Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрн |
нога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До ј |
од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича- |
ило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашће |
Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле |
а.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</ |
вио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затво |
Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . |
лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говор |
рка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> < |
ица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопо |
да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар |
шем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на мес |
епажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопи |
pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека вели |
ад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} |
p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке |
.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} |
на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и |
title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l |
а-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек н |
> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у кој |
пипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао |
тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како |
>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, с |
ши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, р |
свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" |
знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане |
крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перор |
неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . |
мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> |
<p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке оп |
ати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и з |
Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покај |
апени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче |
<pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каж |
јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каван |
мпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</ |
ке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{ |
н.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парч |
На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих |
да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« |
, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани |
ка двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет так |
фе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Памет |
осподоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам |
десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат |
врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је ко |
тао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох |
Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле упр |
војим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због ово |
лике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још м |
аричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда к |
у вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим сваког |
да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ н |
многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираз |
ђу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; ал |
и сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4 |
иновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за год |
ло од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се |
време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новац |
од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме |
данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добић |
још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за |
pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{ |
о је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду |
у.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, |
да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> < |
сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> |
по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побрај |
он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео каза |
ш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, |
ге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То |
моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, |
м како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми |
младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебив |
то не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелиј |
вно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици маша |
а, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица |
{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата |
даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила дават |
</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно |
у к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен |
По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на с |
" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као |
м перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка реч |
ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматра |
ти ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у сва |
омпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пар |
вих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове |
како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Пр |
ету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад |
д човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својс |
ене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми ж |
ара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мал |
о гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени |
Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; |
вређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надн |
оказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без |
/> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Ј |
м <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмили |
и давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече С |
ца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пив |
е дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, на |
та писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју |
изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио |
благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} В |
плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здрав |
с ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњен |
а ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређа |
3" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чи |
. (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И о |
>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар јед |
па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељн |
ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И |
лу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! |
а мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестар |
вте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо пр |
</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Ра |
се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мир |
вакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкари |
роклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та |
Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ћ |
у липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, |
го од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало |
у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије |
е и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће јед |
ба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она |
о новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, |
било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S |
<p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тет |
оски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n=" |
а.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском докумен |
у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку. |
као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он |
о се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два мл |
="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Н |
уге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блуз |
и боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна |
.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; |
аху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и к |
о време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не |
!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта |
у Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:< |
ига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледа |
другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n= |
он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од |
е, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с ку |
јбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговор |
осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој прокл |
ати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бе |
замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупц |
— не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венул |
орпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурен |
Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море ова |
то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио т |
некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, |
је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр |
рсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, |
о како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих светова |
цам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — |
. .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не б |
акра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и |
нце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце мој |
те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— |
и се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар |
опољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, те |
е вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци |
нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је |
нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, |
Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много кори |
вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, |
се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да |
е ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па как |
ти репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште св |
<pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милу |
не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> < |
!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да ч |
погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан? |
Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко св |
, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе сл |
а и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Ма |
ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да за |
после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18810 |
се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај једа |
је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од проти |
ве последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од ва |
кавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље |
деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља.. |
иче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И |
оше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко |
, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се |
/p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} |
ху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} |
а копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се ја |
људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морал |
рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p |
ше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . |
о.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа т |
сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, ра |
во! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> < |
пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фр |
дједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Приј |
Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега |
чита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти вел |
и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће би |
куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; о |
ем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим |
ило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послу |
по! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, |
</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> |
да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам наш |
акша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава ш |
. . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га раз |
pb n="69" /> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклет |
и који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Ка |
на и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је |
почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} То |
тва које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Не |
о анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> < |
е на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —< |
! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зо |
к суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио |
се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на |
прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу са |
а други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој так |
или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} М |
огледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се |
ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако |
ђе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, |
рале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, ал |
{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле |
ећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила д |
p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих |
е очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одева |
ледник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очеки |
е?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> |
ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», |
Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни ти |
јас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књи |
итни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оц |
е није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у |
мене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре м |
А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да |
његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља з |
вакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео са |
ала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре ради |
осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} |
асности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је в |
<p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг |
ута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци |
видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка из |
} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> |
ј, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} |
д ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се дог |
дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо |
} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно |
све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке |
ало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} |
.</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и н |
у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учите |
оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао т |
ања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У др |
ећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој п |
а, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зе |
>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј са |
рилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; |
и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{ |
изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси |
те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа |
<p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У |
<p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који м |
тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села |
ло за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике |
ича све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши предсе |
ца.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> < |
ијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке |
учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од б |
то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> |
гледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S |
ли кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити ка |
стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би с |
И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки |
а се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање св |
м уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиг |
да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</ |
е воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, |
p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад |
ло тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле |
} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио с |
да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао ма |
прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и донош |
тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Р |
шке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики |
p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не м |
S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и |
би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога мног |
то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак! |
} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се ник |
а ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђуј |
не и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам |
ам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија |
ћи добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи |
моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: же |
} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале ша |
</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан |
S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће су |
гима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекива |
хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p |
<p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам |
а себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У |
е тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у јед |
то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је ј |
о љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је че |
е од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало |
свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Т |
и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином кој |
нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Д |
суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мен |
ачајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његов |
оме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зов |
!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си так |
и све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које |
нићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да ви |
>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике д |
{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и о |
ник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана. |
а његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде |
другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду може |
ељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, ве |
и мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> |
е ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарам |
о?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло памет |
Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезах |
шта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .< |
уге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу |
/hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi> |
тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како |
т је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропа |
час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе |
/p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места. |
.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекак |
заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чуј |
ушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, се |
радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим |
имају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p |
остионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху |
лити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добиј |
ђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <p |
исаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо в |
: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, госпо |
аја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, |
тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ћ |
се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај д |
д сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким |
ilestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову осв |
ху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те |
а.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit="space" /> <p |
} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о |
лови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у |
бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку б |
дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака |
н (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето |
аху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то в |
p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које |
/p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> |
у).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, |
лазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја. |
ао најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти раз |
на видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се раста |
е гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то |
по.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуње |
рао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо |
управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, д |
знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео кар |
Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту м |
и су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман |
} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поп |
вађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене |
радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који у |
слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му |
хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје |
страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, |
сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Јед |
е ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају пост |
узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и уви |
Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на |
арварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или |
дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишав |
<hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да подне |
прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек бл |
е пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} |
Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дуг |
b n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не зна |
својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и с |
p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима. |
лавимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост из |
лазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} |
за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем |
<head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост |
мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама |
давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао |
} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и |
есто имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Си |
мота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! |
ео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам |
други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, пар |
м, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена |
ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад |
метиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у ку |
а им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми |
а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика пр |
ко ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то |
н млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слуг |
алим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред цркво |
онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова |
гог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо |
ара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да |
ине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад пр |
равде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и |
потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, |
о моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румен |
рзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; н |
нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велик |
ице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</ |
један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича |
сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов иша |
ени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу ва |
, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу |
> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би сум |
?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> |
жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младо |
во згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, г |
/p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове |
).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . |
ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; а |
ном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, ле |
— нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S |
а Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, |
ђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су |
га успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништ |
дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића п |
кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи у |
, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је бри |
како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосл |
кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити |
{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од |
.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео |
p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судиј |
к у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> |
сти за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља |
ргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио |
ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је у |
у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој |
шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и се |
своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и |
. .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је |
</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине |
{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <di |
ијатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како |
седе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и |
м бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и |
ом дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штет |
је знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зет |
научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} |
а клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макренино |
јину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако о |
ича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> |
тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.< |
. . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник |
, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна дев |
, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Ч |
RP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни о |
а Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раден |
дим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети жив |
дан суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, је |
а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену. |
сте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко |
ту, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам |
/head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <h |
страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</ |
ће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек м |
сетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у се |
уге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни |
} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилор |
На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»К |
нић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом: |
То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепши |
ам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме упис |
биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на бољ |
к летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> |
знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепи |
далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— |
о ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не |
но је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> |
јутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и |
е нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p |
.</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалос |
дан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се т |
кар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreig |
вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подјед |
метни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако б |
ве је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} |
један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овог |
<quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Ж |
се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не б |
лико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар |
.</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати с |
ух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан ч |
ја, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p |
сретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен мла |
дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, |
изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење то |
> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p |
у Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} |
улка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <miles |
?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То |
вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета |
амо црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом о |
ду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад |
>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l> |
може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам |
мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, |
а.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type="chapter" x |
вореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Ч |
е и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће |
олико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још |
S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу |
.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи п |
оље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна до |
реме вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не зна |
} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће |
нас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите как |
ори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни |
Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S |
м оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени с |
1" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, жел |
по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармониј |
довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу т |
овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, |
ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његов |
ој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити |
.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S |
ни ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновни |
ој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учи |
шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове дв |
г доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина |
њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не |
девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нез |
први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" |
дити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . |
овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе руж |
ри, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка |
ице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а |
ака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} |
на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казу |
А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi> |
а пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам |
аћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г |
богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од |
е тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како |
ити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као да |
љи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с |
} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S |
га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви г |
уте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, |
акој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} |
рупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми |
ој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и |
храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> |
дате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то под |
мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се |
у моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи |
ој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје ш |
. .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче |
гато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упу |
p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на јези |
вољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навали |
есане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајк |
навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је |
о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики гре |
ваца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стој |
од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, |
доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кр |
ве вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на д |
, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена пр |
>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори к |
гу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени |
а собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све |
онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хле |
позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад п |
S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друг |
свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, и |
м своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И |
стара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере н |
јку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, ис |
суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад |
<p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред кавано |
ник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он ј |
влађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита) |
малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Оп |
ко ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над к |
<p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка |
дна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, |
е не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам |
} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе ко |
амница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, ра |
не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у свом |
који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох |
им <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја |
ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p> |
творен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума кој |
није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха |
ен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: |
куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за |
ру, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, ш |
/p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Из |
раним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадб |
Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама п |
вим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њено |
рече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је пре |
ује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај |
и, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га н |
.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: |
дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, ста |
!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна |
твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није |
p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . |
диће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим |
и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се ду |
> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчинов |
х бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> |
уда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао |
од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох са |
недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . |
а бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад ч |
> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен |
се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрв |
.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њег |
ена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом сл |
з свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда |
тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете |
рив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</ |
Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јев |
на жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку на |
то да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне де |
и полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <p |
завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек с |
, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајс |
како!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у у |
е главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи |
од?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сеља |
може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби. |
Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да ј |
, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је ку |
р није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако |
ила ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку |
, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> < |
> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мал |
беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и пуб |
еднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разу |
орети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те |
о ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало |
ва вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Б |
блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и свак |
о стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре |
влачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n=" |
н свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} |
да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хва |
} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе |
Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се |
мо сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не |
је на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје |
а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, |
ваца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она н |
добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање |
, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не позн |
да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је |
вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солида |
и она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрен |
а-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што |
рзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвално |
.</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чу |
} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, б |
n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он |
есем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав пост |
а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом |
уњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже |
они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Прав |
ад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним |
колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста |
се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарн |
несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n= |
<pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван |
<p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок |
од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи м |
ато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>« |
ло никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, |
нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За т |
ко бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ј |
е находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S |
верљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и |
е стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ј |
а.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је |
турили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми т |
у.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говор |
игару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета |
намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за |
очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да и |
за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзи |
Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво |
стао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпун |
х освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвави |
азбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> |
оче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећ |
ео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да за |
не <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже з |
е влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све ви |
људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p |
мо ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S |
иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је др |
и с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Шт |
о може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек ж |
разну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} |
м мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумис |
паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече |
ад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем. |
и све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас б |
егу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} |
Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и |
ао да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, |
сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић |
еше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> |
сет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам в |
пам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна |
нако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељ |
је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тра |
јем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекида |
/hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да сас |
је.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зе |
се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> < |
n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше тол |
интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен са |
којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навез |
мницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија |
ора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто раз |
овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{ |
по; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се |
ког да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је ми |
ох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузм |
у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе. |
малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од |
мо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! |
јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Сав |
се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете по |
чи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити |
ишла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p |
ачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чуд |
на жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p> |
на Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости. |
т опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калф |
Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учи |
с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и зад |
>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, |
али, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> < |
на: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић |
време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спа |
зболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} |
у у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом |
е кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Стан |
болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он |
>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата по |
и Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све ш |
е сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцен |
n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из |
кати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправ |
о, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И |
свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у ово |
ршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз п |
е треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згод |
је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати |
чући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{ |
који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јул |
а се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки! |
срет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку |
ћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се |
ом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n= |
о народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечиј |
ка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким |
ора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би |
> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и |
што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш! |
поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одго |
> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, м |
моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови |
буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слуш |
срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох сн |
сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад |
једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја в |
ира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису туга |
могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена ј |
пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у ов |
.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} К |
ата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она ј |
?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојак |
, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> |
ија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{ |
S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>П |
бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жен |
вши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам |
ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> |
де у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар |
опада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити |
јвише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узет |
ну да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега |
аља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз |
сом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио с |
Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар дов |
мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> |
м?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен |
S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> |
ор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас заде |
игара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теб |
вој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n |
удске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и ур |
. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулк |
p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за ког |
преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p |
је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне с |
S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину с |
> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајм |
ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло |
децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перец |
<p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође мн |
а скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо |
очита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у к |
азговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима |
му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом |
а толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пар |
а нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај с |
Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике |
«намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто м |
он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би ве |
оћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не |
ољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као п |
ао кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на гла |
дати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви |
ј прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам го |
од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио за |
им штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунар |
а сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а |
живам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> < |
ља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, туж |
лично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене |
ристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и пла |
ичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре |
гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се к |
ти самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слаб |
просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два нај |
ти.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје ка |
а сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично |
правдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по св |
а своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дукат |
јавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> за |
сле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> < |
се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем год |
ката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био |
кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за |
ле?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је |
ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с |
проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће би |
тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од пог |
ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што |
се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не ос |
велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онд |
ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сва |
да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од сл |
и «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то? |
ја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један |
ко му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитат |
екој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и р |
на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанс |
ађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски |
оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С |
ати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту ш |
ио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је |
јило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У о |
на</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После пре |
<p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који ј |
и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата о |
о се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: |
још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</ |
свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, о |
длажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не |
на за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притв |
своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке. |
о првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од |
м!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из |
ана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов мож |
анско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; |
ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд |
али женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, |
{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно р |
И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давн |
што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од |
женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка |
знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у св |
, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је |
савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а м |
на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила |
следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се зав |
жим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други |
неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Посл |
Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p |
лук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p> |
иљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре |
> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.< |
Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и |
јак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим тр |
а плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи |
ој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако |
роме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо сле |
ви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху шт |
завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да ј |
лине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка |
S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни |
Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" |
м, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће |
е на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашк |
бираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, |
ију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пив |
лог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, |
у жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, |
о које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— |
почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детет |
p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једар |
е; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и |
ву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме |
или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; б |
нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Б |
ваца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не м |
у! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да он |
свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог др |
о сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утоп |
немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, п |
; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да |
ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савиј |
просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али |
та друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки |
тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силн |
{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио |
корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> |
Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђ |
пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Д |
за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакоја |
удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од |
евши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а н |
ући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетк |
евојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . |
њу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преот |
ницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Мла |
и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми |
увам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. |
м, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . |
фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога ј |
што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај ш |
опила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова |
Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div |
њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној та |
а с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . |
у геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој с |
у!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p |
" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; |
а суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена< |
уде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључеви |
у посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је мл |
та не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху оч |
стионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господи |
шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње |
у.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . |
узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века |
ко осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да ј |
p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, пр |
. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полиц |
угова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63 |
вац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно |
говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — |
и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што мног |
</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <p |
тљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, |
сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} |
вину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не жив |
жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а с |
{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задово |
упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да |
ећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{ |
м немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је вероват |
тајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна д |
твар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лаки |
рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> св |
ђе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже |
је било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним |
е, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то до |
ећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} |
и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту обра |
ив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из г |
еје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кљу |
да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са |
лужим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букурешт |
/p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p |
како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мисли |
8810_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоу |
е цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове |
пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} |
>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни го |
е може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али а |
6" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи пр |
роневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Једа |
</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим |
бога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од к |
— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури по |
/head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> |
слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очин |
сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па н |
ши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра |
ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје |
један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити ка |
умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Ри |
ега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца з |
прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас р |
одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> |
S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} |
{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> |
S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме |
ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старо |
овољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на |
ка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S |
бе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} |
дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за сво |
рпском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, |
n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лека |
. .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт ка |
еба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим |
!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то? |
скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајц |
стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац јо |
<p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p> |
н ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!. |
па и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађ |
жу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала |
својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи ста |
ец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све |
е г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира |
ком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече |
њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> < |
ани улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије |
и увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, |
ку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се |
, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да |
есу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи м |
ју постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу са |
n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победи |
ислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— |
ни криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, |
х!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче јед |
рошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p |
ру? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти |
се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги п |
т претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сирома |
оћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде |
Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветов |
урчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, сам |
Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће |
! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у та |
редака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиром |
есет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не зат |
воје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли о |
пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато |
ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на у |
ни. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да и |
ти за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} |
лачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи с |
вори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n= |
кне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао |
оме који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у |
а.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека |
на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка |
нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p |
спомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S |
стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђах |
творићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли ка |
ржим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је по |
p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> |
мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а ж |
м.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи |
Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>П |
а, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би б |
га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, |
ло боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, н |
ело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — |
ен.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S |
S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n |
Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> |
ом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници |
им откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште с |
<p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> < |
о.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} |
а!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све даје |
Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p |
слове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још м |
и где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ п |
жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљ |
не прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много науч |
ку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, |
и!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену |
<pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!.. |
утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све ка |
ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био |
. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на пози |
ишта не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник м |
. .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— |
ке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} С |
е.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се гово |
оче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињах |
е жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра |
и увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и мно |
гу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес |
шити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" / |
рвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, д |
од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псуј |
, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећ |
уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судск |
куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>д |
ој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за поја |
да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мисли |
, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово |
м књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из |
да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. |
одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи |
а чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> < |
че судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто из |
другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти м |
што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нис |
, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледат |
ба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после |
ртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко з |
је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml |
м себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на |
ове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{ |
жудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић. |
може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет |
ући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само |
браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у |
лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило к |
затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа |
рајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад |
Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p |
Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, |
"41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој п |
ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло |
и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а кр |
, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на б |
е толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада |
па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућам |
ветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклето |
.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележ |
ку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћ |
у у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаш |
ри, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар |
оји пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартиј |
</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви изм |
7" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, на |
?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако |
ти и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлеп |
јлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће |
у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о |
ад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у с |
в начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац |
броти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан |
н; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки |
д књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? к |
који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгу |
/p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се |
поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да |
b n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> < |
о засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегу |
ик.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је х |
} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати < |
ник.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свило |
и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> њего |
ко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, ал |
та из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>П |
рзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. |
и знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом д |
сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност |
воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени |
и.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућу |
/> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим т |
а хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на ра |
гао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повл |
га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} |
руку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави |
n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Св |
ана повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И как |
иких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> |
о своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео. |
Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место |
дно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која |
исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где ј |
кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо |
красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати |
а је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одаш |
ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p |
на контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на ј |
повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам св |
> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Мо |
ли седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу |
екали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем |
ика.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и удари |
?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти |
ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . . |
pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен |
ју колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} |
е знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули з |
/> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетк |
купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене с |
свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала дол |
?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели |
рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћи |
Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Ч |
говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети д |
це за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге |
потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који н |
им у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које мож |
(исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена |
лужбом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуш |
жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послу |
S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи ни |
н господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му пос |
ада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на |
ваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не |
чи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, |
ажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а |
ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновни |
; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле л |
рећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису |
S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи |
а је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог ве |
докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у |
пита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</ |
рава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чи |
</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неј |
артије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре |
још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; у |
. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија |
вијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, |
ај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} |
у драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити. |
не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— |
и остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пан |
пи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо г |
увене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ |
је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, |
сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и б |
веде последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} |
е!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; |
вет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту |
} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балс |
.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе ка |
прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам н |
у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгу |
свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кљу |
ежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква запи |
а како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој |
иш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорит |
је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и |
а којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младић |
foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овак |
ако се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што |
За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питом |
>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колик |
шите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! |
гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За стар |
ера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови љу |
кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби |
вог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — а |
Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда с |
ост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p> |
.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама |
обична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки з |
оби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом и |
тене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . |
спутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче |
ри свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, боже |
ни, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, т |
оме како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» |
оље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затвор |
тедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све |
ленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо ј |
збираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је л |
не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате о |
огу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код ког |
ан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте |
је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и |
ћ у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд па |
нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити |
заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле |
ровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову ср |
се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још мора |
а Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио оч |
ећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; кој |
арност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на с |
ра!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парни |
вара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике п |
нда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То па |
оду, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n |
ке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од т |
леда као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и л |
="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаш |
<p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, |
p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара |
осте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Прове |
а, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи прин |
ла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на ол |
а пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пив |
2" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога све |
ана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пен |
брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега |
ко пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари с |
p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за о |
аје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи |
еђу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p |
де своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких |
на; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} С |
г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Т |
дић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевре |
храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од пра |
у своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би бил |
им оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне р |
естре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«К |
. .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у ота |
веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показуј |
дицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, н |
сова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . . |
, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" / |
гнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу без |
е мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и |
егову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику |
<p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад |
за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! |
по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није |
осио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као |
трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо мој |
м куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се к |
нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира |
рско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снаш |
та суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и |
ела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да и |
И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Н |
суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, |
често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатира |
је, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом дос |
ао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја |
није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге н |
ве књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све |
што догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p |
тљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху |
скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} |
ити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — |
му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху д |
ађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Н |
у, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњ |
ња?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много |
био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам за |
али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{ |
n xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} |
/p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу њего |
а седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> < |
м ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе д |
свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви з |
ба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су |
врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Те |
е.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји сит |
S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="5 |
навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармони |
Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека оста |
ек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло |
n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.< |
г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама |
— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што н |
дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба к |
удски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата с |
људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и |
n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се трену |
и у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из |
сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дуж |
жаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведо |
ојима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година |
д оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ |
} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће прем |
} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Ба |
ли се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без |
p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном |
ленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје мо |
«келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} |
>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правди |
39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак |
="SRP18810_C7"> <head>VII</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају св |
рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој ду |
завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он с |
било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према оно |
} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председни |
за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас т |
записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на ре |
<p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати |
својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад |
ми од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изреч |
</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quo |
к.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n |
емити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, др |
Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни с |
за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор< |
свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом су |
де докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И |
е много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах д |
о ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду ка |
ника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у ре |
> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате |
као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа |
тник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на |
тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; с |
човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спр |
ској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, о |
доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше |
на два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукав |
ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Ви |
ужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао |
али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоуп |
ам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам |
служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешк |
тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме |
е, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш заради |
А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не мог |
и је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пош |
па у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана П |
/> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један о |
аху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</ |
чинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi> |
е нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово |
— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у по |
без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да про |
ј проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату |
хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="c |
! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За кр |
t="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . |
дићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје во |
воде, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од |
} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с ли |
а нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најми |
моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нез |
што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи н |
етан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је чов |
сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по је |
а се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, |
е вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, |
сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, |
ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајстор |
е месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише |
него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и |
е у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да |
куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учит |
, онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множи |
ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место |
оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . . |
и некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и уч |
"70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толики |
ли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгуб |
не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за |
на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена с |
диш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећа |
, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да |
ита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у н |
право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: |
с.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна кр |
а неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не |
световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамни |
и, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с |
>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} |
Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је |
ку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нем |
а њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у на |
авим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот. |
промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дери |
у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за |
и и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све |
други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . |
ивот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} |
свирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p> |
ас одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p |
ваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .< |
и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Б |
екакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко |
ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама. |
упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара |
дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика |
о себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли мој |
овори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто |
име потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хи |
з гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше |
их за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другов |
Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жен |
ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .< |
ан писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао |
за њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне с |
калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужи |
Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа |
Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пре |
и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ств |
тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врл |
Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина |
господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са мле |
ене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањен |
о што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те бе |
зумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао |
> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — |
беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p |
ане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да др |
мео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у |
њи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пар |
, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће |
:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p |
, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рен |
нас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} К |
уде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Ив |
и, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она |
ао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота ма |
гу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао вл |
вамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око |
ветла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобн |
id="SRP18810_C6"> <head>VI</head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необи |
»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао |
/head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. |
лужио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам госпо |
е које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужњ |
ој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> |
<p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио |
решке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. . |
Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога |
народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била ку |
е у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и п |
е ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић н |
пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} А |
мах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор |
> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ј |
познати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу |
је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све |
еду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавај |
еш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не мог |
ка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би т |
дим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да вид |
извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш л |
ако ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца ј |
, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миле |
p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати |
м пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од св |
довољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако! |
есрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследств |
, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</ |
да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све ка |
опта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том |
атове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Из |
а стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матер |
S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и |
он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S |
ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уре |
пама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не |
и отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је др |
} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p> |
кусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се |
S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да |
та, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар ум |
ога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по л |
У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из |
пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. < |
p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, |
часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . |
и, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја об |
о друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још |
ече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо |
кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њ |
тву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и |
а би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан пре |
чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме споп |
ога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозн |
о не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си |
но!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче |
еш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уг |
д би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као н |
једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа |
да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он б |
p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Нем |
а шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учини |
иш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не пр |
ници не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти с |
ам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино! |
/> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини |
ети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка ра |
ма ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не м |
<p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње |
девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија |
лашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више |
дић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да с |
ти свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb |
. .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговара |
а, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је св |
ало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа |
вићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкин |
пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се |
ју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза сме |
иганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! |
S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком по |
е:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" / |
адале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута дока |
та ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје |
ли Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву доб |
пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се |
дини овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене ј |
ма вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.< |
што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире ру |
ње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње |
ан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам |
венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти к |
!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{ |
и, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави |
с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју на |
е познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по |
велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? |
ед саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца |
помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «на |
и мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се од |
и; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким ми |
ами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још с |
е:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи п |
мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француск |
иш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде |
ће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S |
велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам п |
време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а |
и мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); |
ошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p> |
<p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је |
у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <p |
ке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево |
воје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{ |
Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу |
и човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?< |
мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— |
веку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> |
вкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, |
се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} |
е то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А ра |
и хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најп |
ски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знај |
у судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и |
а по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} |
треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— И |
м му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли д |
се је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш |
рош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Ј |
еврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циг |
треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (го |
ам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</h |
доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то |
ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} |
ним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућ |
е знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја |
RP18810_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као ма |
вршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(О |
, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је |
дмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је л |
ри, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p |
дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозво |
д баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај т |
да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на к |
живање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ран |
су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се |
за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један ру |
о мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, св |
сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним при |
новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, к |
илорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Ц |
оклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али |
а боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и зат |
желети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што |
а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и |
они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди |
стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју |
енађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехот |
наш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . |
оме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах д |
ка.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; |
ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} |
.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале |
и сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном о |
сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у пр |
е; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се |
вориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не |
титање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> |
то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку п |
Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без |
вде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима |
, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за о |
изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била па |
м да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником с |
сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, пров |
није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Кло |
ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже ру |
која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан |
а нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далек |
</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; |
вот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да по |
{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се н |
он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, |
у да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегор |
аљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа неш |
с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе— |
ога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да |
и, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка с |
Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам каже |
<p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јав |
а мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и |
ма које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити сре |
демима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја р |
а штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу |
етврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао та |
рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неур |
ејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала т |
у девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисоп |
затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она |
ужба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то че |
е само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњ |
ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек |
јачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бог |
је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам поста |
ме у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава! |
гнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погреш |
p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном ук |
вка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, |
н, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и д |
дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и |
већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, п |
у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи у |
да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> < |
ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се зару |
лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, |
цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју криј |
је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> < |
уди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> |
свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако |
— и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга дв |
у ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кљ |
пућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> < |
догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— |
се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> |
азати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути |
S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отп |
своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мн |
не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани |
давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Сав |
трани Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се |
} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим |
нам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{ |
> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у |
ака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући |
p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој |
Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</ |
Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где с |
говарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се |
p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> ре |
и заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале |
ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свако |
пир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара. |
х судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове с |
ко је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Прем |
на Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; ал |
аго свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вам |
и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један |
на.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам |
а трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p> |
штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе доби |
че низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну д |
О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! |
проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико |
Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разг |
љада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше са |
толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу ос |
езом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> |
, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми не |
чунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила |
и већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, |
— један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош |
прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> < |
сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за култ |
удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола н |
ламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може |
у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар ин |
— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте |
ке које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога |
јпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: мо |
{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје к |
ин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срам |
е је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за не |
уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и бр |
ди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник |
амо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не има |
/hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. |
то има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} М |
згубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господи |
покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за < |
че се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у ба |
о. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше |
ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> |
прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ак |
ц најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мај |
кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Н |
ати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати |
вина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S |
и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично |
е згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S |
лију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра |
у; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава |
Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, ал |
— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој |
љак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души св |
{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} |
ри докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам |
/p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи прев |
ни, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудат |
задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сиро |
ћеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је |
прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Риј |
ији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што |
му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај ра |
оћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде јо |
> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или |
лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> зе |
је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> < |
сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.< |
<p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p |
вка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате к |
сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> |
о гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војн |
> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развла |
времом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док |
S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да |
Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном |
} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши |
. .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али |
ота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвал |
ма, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се |
ћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилоруни |
се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у т |
мачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . |
сам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на п |
ијом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта |
.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не |
аваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити |
. . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт |
доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и вл |
лу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду харм |
сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову ко |
Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{ |
била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све к |
том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку ге |
искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо т |
гори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му |
Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, леп |
а и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али |
да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посла |
гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="2 |
трола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном |
несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а к |
ипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова |
им за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати з |
, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаб |
ик . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} |
ији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају зл |
те сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с неброј |
>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо тек |
Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рање |
римети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај по |
ах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрз |
оје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом |
у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? |
тиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од кућ |
оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у ка |
срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш |
. чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, от |
твар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али |
седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим |
губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> |
а овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако |
ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</ |
ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то |
. . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</ |
утра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред сам |
. . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам в |
служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, сп |
сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је т |
ло петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима |
— ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Ко |
ладост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </ |
говину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њем |
ке корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријам |
е цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину |
> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном |
ећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јев |
и српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ј |
. .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Пе |
о млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св |
крена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи мла |
</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да |
дравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, а |
milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво дес |
Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја< |
така настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам д |
ба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за кос |
себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} |
је време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да |
{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у дру |
е се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један |
коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад |
тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> |
</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем саз |
ај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што за |
S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! |
дан мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад за |
> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и к |
ти овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што о |
ви сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треб |
једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те р |
се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Т |
конога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни наро |
авде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . |
а младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре! |
обиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни |
што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" |
у вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, |
хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, |
и, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важн |
ед бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, а |
разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{ |
орбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под застав |
под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? |
да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона о |
вори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштв |
, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не мог |
ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на |
pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! дода |
дом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n= |
среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатељ |
четка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Уда |
uote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица< |
Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и р |
говој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обуч |
, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а |
и божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој |
би тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, н |
а разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! маци |
ва (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Т |
алу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај |
тац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго |
ети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што са |
ере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Милен |
же бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . |
а сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија |
ника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе |
ам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику |
>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има |
за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, д |
еће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак харт |
!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код ко |
да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</ |
овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казам |
м у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} |
pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смок |
кра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам |
тко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не м |
вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— |
ољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} |
ци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!< |
ка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је так |
ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S |
узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче |
> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. |
ка! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Прокле |
ико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола |
војку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, |
ћан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се так |
а срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох б |
да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како |
данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите к |
овори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи памет |
ретворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли |
ј свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком |
<pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год |
но и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>! |
ремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да до |
картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то врем |
} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољн |
г дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја |
да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола |
подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . |
да би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио |
ужио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турн |
тку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође |
дим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних љу |
м суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ј |
то — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, |
н, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа |
ајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Те |
дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостион |
је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете |
це.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, |
ић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога по |
м намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је |
на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже ч |
ских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су мас |
. . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, |
а чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме сп |
те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак о |
а.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за ш |
а је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од про |
, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћ |
девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . |
о је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику харти |
те сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је |
жати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а |
е Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ћ |
оже бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у |
мао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам |
одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку |
оћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га |
Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насм |
нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбољ |
</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду |
о ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му з |
ц ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао ра |
/p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што зна |
, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, поглед |
ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> < |
ЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</hea |
естрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка м |
есрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; вра |
ка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>М |
задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да |
титник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има н |
. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у п |
и зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само |
иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за |
? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да |
за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; тре |
, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а |
ве нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди: |
p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> < |
пет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиро |
цну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђ |
и то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уре |
буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључе |
ћ што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно друго |
} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари |
.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{ |
</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељ |
ајгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да ј |
в интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже рук |
се шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> |
де?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" |
Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; |
p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вар |
им Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} |
угове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним к |
али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко! |
е водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна |
ојим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А |
ле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше |
Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? у |
ет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отић |
начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас |
ио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упиња |
каво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време |
ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погл |
судио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му |
> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>став |
човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом служб |
еке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је |
абулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{ |
"20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трг |
и, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} |
да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљив |
{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, |
и млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да |
јника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи |
ће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од |
адам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>С |
адњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима пре |
по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, ди |
иле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се го |
ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од |
ве гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаш |
а сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја с |
офа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једн |
чити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам би |
је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Д |
ругог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло ле |
т.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div |
дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећ |
тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева к |
Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, уранић |
S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлеп |
најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: |
гледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Д |
</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само |
<p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је < |
де који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Ал |
unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно |
овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли |
азговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он. |
шли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више и |
н ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе |
жим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> |
њу, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све |
у Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама. |
огрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. |
га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија нек |
тар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво и |
иромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (ис |
S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p |
пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром жив |
и ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота |
ра! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у |
ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Ста |
ће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам |
ри ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . |
тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, |
ли они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А ра |
епрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у куј |
де ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђ |
и похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није г |
2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један |
рунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђа |
S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су |
и зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и ви |
<p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо т |
} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи нази |
Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам |
ешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} М |
туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или |
је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостаја |
е—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се |
а су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и |
итељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, |
мо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу |
држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико друг |
ко да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За |
оби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од |
Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђе |
а, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једн |
чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за г |
p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се о |
ши.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себ |
ја не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у св |
Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о |
И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик иска |
говац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имов |
м не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе ср |
S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тог |
. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и др |
.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: |
о, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отвор |
S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{ |
не не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је |
често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} |
пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а по |
и јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе |
ечац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашо |
сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко уч |
иге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из ред |
више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо н |
а свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n=" |
храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са сва |
ај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац по |
« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се |
собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на в |
прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе |
говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се прово |
ечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови |
сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше б |
мору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од слас |
удео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне |
с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову |
та; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Т |
се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавш |
це моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку |
} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Ра |
м.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . |
е заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја |
Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <p |
их световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, там |
ужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости |
у и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а |
<p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, не |
аш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се карта |
упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> |
о!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста |
, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепа |
«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је п |
жањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше п |
ба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засм |
0_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумни |
е он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за |
ог тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спок |
лим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на са |
ди. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завири |
управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, |
да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у п |
од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим п |
да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ј |
ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», |
вамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30 |
ви се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двор |
а наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, |
id="SRP18810_C2"> <head>II</head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l> |
м ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступа |
} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао |
аше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— |
а још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли |
а ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за |
умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разуд |
рајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим |
> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> |
лавом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће |
служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p |
е како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је |
за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе раз |
ка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је з |
ска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога |
ничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда м |
и се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n=" |
ису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>О |
ије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, |
ш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког |
S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толик |
мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене дове |
мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе посл |
о куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби |
леда и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може б |
мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити |
орунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна л |
p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</ |
о да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с к |
о као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке ру |
ах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</ |
о; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију с |
«лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које |
руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће |
на која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше за |
е очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе |
оводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Провод |
ло друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с пржени |
тено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су ј |
b n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; |
орунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, |
гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете свој |
50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други упр |
шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— |
<hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 срп |
записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Ив |
pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p |
о све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— П |
се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div t |
е била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, п |
му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . |
мо губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би |
ац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кав |
ужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је с |
сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ре |
д заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . |
вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така с |
сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} С |
а девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" |
сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} |
8" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S |
бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које |
/> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рад |
е.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да ка |
тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прили |
p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb |
S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p |
е, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене |
увај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— М |
д ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци. |
ој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један по |
ање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике су |
тник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и н |
ану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, |
а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али о |
е упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, п |
ју.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно п |
е је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је бил |
</quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана |
ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ ум |
х прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јул |
ле, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали |
твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> |
ажари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Ст |
ци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, |
полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је |
аје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у |
т: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час с |
мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} С |
ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: |
говара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Риј |
ога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! |
проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали |
ва мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу |
чке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и ле |
е које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на но |
та Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p |
Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред |
тво — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напред |
од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није при |
Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у с |
ж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо мој |
есет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегн |
> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако |
ко избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у н |
/> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — р |
ива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога |
Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p> |
{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што та |
<hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколик |
амо себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекн |
исне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама свој |
рилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам госпо |
p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, |
S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој по |
отле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте л |
оју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права |
та се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи |
. . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; |
де до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакали |
сто њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, у |
ар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно |
то ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође |
</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор. |
јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намр |
ечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја |
<p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговор |
b n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да |
не се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на |
n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На |
те, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности пре |
адити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а с |
а парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и а |
а би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> < |
је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после иш |
требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуг |
стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је |
лико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !< |
вилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи тол |
љаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити с |
сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вр |
е није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој пр |
изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" |
да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена мо |
а, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ са |
еш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не зна |
о би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија |
!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па |
са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S |
ју, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са |
одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика |
д ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, т |
дити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лак |
водити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, н |
ла и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све које |
како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p> |
омен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражи |
клонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешен |
што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло |
Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљ |
својити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих б |
го железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} За |
ни председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <p |
а на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, госпо |
прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— |
час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да |
се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> мило |
<p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о пит |
ку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" / |
ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гле |
. . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури |
еђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{ |
љиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и во |
ко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и испра |
повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! т |
не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он г |
ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у к |
који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдић |
, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, |
ад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се |
{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право богов |
</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка н |
име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита |
жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на пам |
здерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, |
ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>« |
<p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам |
из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . |
о школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— Т |
и њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога са |
био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени вик |
учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а |
слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свак |
ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем |
у најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p> |
жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад ум |
лика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше мла |
за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, |
то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p |
кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да ч |
и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S |
овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога пос |
а за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна |
проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венча |
стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је друго |
Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарај |
талом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем |
у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да р |
па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— |
исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао |
ојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је |
д кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчал |
, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} О |
а се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, |
оје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Го |
ик седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1881 |
ада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећ |
и говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда |
ој постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на сво |
/p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продуж |
остеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Предсе |
Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се |
а: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне |
Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара к |
> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био |
. . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се |
ерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година |
касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при р |
колико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да |
гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад! |
</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутак |
} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{ |
ве засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> |
кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгор |
какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је с |
случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити С |
" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> < |
о изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај с |
вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или |
>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кри |
ича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален ст |
<p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кљу |
ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својо |
ала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у |
аг спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n=" |
ару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом п |
ше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овак |
} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? |
ије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S |
ешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика |
гледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџ |
о не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госп |
и и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи |
даваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>В |
е све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .< |
И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред тв |
Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге с |
а:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, од |
вика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста бе |
ју</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сва |
обедитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, т |
им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} |
се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толи |
овек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слеп |
заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Писко |
. </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> |
стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{ |
цама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> |
и на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше т |
Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уред |
о према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беш |
ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђ |
о, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостиони |
неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем |
се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија |
<p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то |
.</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> |
да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме |
сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а |
их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што |
дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу |
исмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју ј |
за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На |
te> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, |
је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је исп |
и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако |
и се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привре |
ладога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} |
веће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаш |
мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце мој |
иш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех |
други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу д |
о мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружи |
редовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми |
p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово |
че један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ј |
времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола |
е и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, |
дмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори кум |
Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али |
чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, |
!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе з |
прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начи |
а, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи |
<pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жен |
све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом |
е стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на нек |
се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од св |
ује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле |
рца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше св |
хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим |
намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Т |
веде своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вече |
за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да ј |
ори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам би |
се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парнич |
>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, |
, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је |
ако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Ју |
о, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они |
нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ |
p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим |
увен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суд |
тежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не |
има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од св |
, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар н |
е са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто |
момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је так |
збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он |
="69" /> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето он |
ку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} |
p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="7 |
и овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један |
, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све ч |
алој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> < |
нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Нег |
ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ств |
спроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb |
d="SRP18810_C3"> <head>III</head> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l |
нића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>мла |
нији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p |
ћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој |
уги према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој п |
задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге б |
>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чуј |
мо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, |
. . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, гово |
ена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и го |
опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се |
горе беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је |
</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причај |
ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је |
е за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио |
иш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и влада |
p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изг |
оводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, ж |
ао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумиц |
дну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Лу |
нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне |
о себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> |
но плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, |
машају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вре |
неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам |
о си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} |
/p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јес |
аде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски п |
као онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p |
идим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с вр |
наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> |
е, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рође |
Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како |
} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђењ |
оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 |
И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>Посл |
шта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb |
друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit=" |
буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговара |
али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чи |
више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме неш |
ар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по со |
ше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p |
ве, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А |
ао у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешници |
какво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p> |
че савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џа |
p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартиј |
S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може |
адема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја р |
> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко б |
говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{ |
а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна |
и, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик |
писа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb |
вет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговор |
жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбо |
да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад |
аметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га |
. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке |
— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали |
/p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се д |
ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знат |
оката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .< |
изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он н |
н ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <p |
м,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија |
а оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет пре |
ала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а д |
моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у с |
те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини д |
ек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи св |
но веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема д |
језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које оп |
. . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> |
Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како |
ко радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једн |
о говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаш |
о благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитн |
један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болнич |
лата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се |
ли Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан ч |
ти за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам ш |
измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— |
</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам |
како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n=" |
да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу. |
олико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихов |
риђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Ка |
ето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудит |
а припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред |
упе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{ |
му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <f |
већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се |
не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не |
те, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа |
ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђевр |
и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, ник |
его подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«! |
че Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна крас |
прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокаш |
им у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је ци |
а.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — д |
а, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тог |
га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те |
ати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— |
ле шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дет |
ен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само он |
сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код к |
и баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија ни |
ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, |
има.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде |
ше из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни |
<p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По н |
о и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с ра |
е кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао |
никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се о |
су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и с |
ељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, и |
не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је с |
рата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упи |
ши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, поп |
ој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и |
на красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита |
ше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него |
</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти |
ечи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?! |
равље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! о |
дно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут ка |
олидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну |
несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак |
икако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна |
e> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удвори |
ака судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> |
вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја беј |
ам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; |
у од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . |
ивим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам ко |
че здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћет |
а се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Ри |
/> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво |
p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi |
се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је мо |
а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити |
ренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али зн |
raphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b" /> </div> </front> |
сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељ |
Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S |
је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у |
ћ још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p |
за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у |
вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала са |
е димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, |
иљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <p |
p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Или |
ад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! |
тац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту јо |
живим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар |
а погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не |
ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ни |
ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривље |
брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <p |
човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога |
:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> |
ити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они |
>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена. |
ди Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала |
а је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешт |
стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје |
а је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опе |
и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилор |
ијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од м |
ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . . |
уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У слу |
ла № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај м |
.</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја с |
ли Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов |
усти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у |
, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према се |
погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . |
м у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљ |
или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу з |
p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се |
божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочар |
е и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чи |
узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек |
И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; ал |
који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p> |
сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о |
/p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми слав |
та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она г |
Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен п |
ења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву к |
n> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гл |
ече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше |
е; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— |
, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи нек |
у поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p> |
амо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му |
2" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати бо |
ати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра |
од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја |
ати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба |
и је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело |
ца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе |
у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, је |
и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било |
њу.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повећ |
еће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quot |
а си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам? |
ле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло |
срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера неср |
ног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам б |
и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири д |
ешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко о |
уморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до |
а:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узе |
ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо |
слада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су |
смевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зо |
> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари! |
ead> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» |
м, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! |
па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада је |
—</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јул |
и овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред |
</l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много посл |
ћа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је от |
ст</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све ред |
е вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши |
ш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти |
«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необичн |
уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чеш |
не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је о |
IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони |
<head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> |
<head>IX</head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни мили |
<head>VII</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! |
head>I</head> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —< |
> <head>VI</head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote |
head>III</head> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш |
> <head>II</head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад |
III</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је би |
“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет |